O pokojnici sve najlepše

- Šta je? Jesi li im rekao da idu na pomen?

- Nisu đaci. Seljaci.

- Idi vidi šta oće.

- Možda bi bilo bolje ti, druže Sredoje...

- Nisam im ja predsednik. Podvikni! U kolhoz ćemo mi s njima, u Sibir.

- Šta je, ljudi? Vidite da radim.

- Nismo mi ni došli kod tebe, nego kod Sredoja.

- Drug Sredoje prima četvrtkom i to u svom kabinetu, u selu.

- Sredoje, ili spasi... ili apsi, pa da preživimo o državnom trošku.

- Ti znaš da sam ja oduvek imao razumevanja, Jordane. Evo, rođeni otac mi je među vama.

- Za ovo bi vas narednik Mojsilović streljo na licu mesta!

- Dobro, tata, pusti sad to... Ljudi su ovde, neka kažu o čemu smo pričali.

- Govorili smo o železničarima i o tome kako su...

- Da, da, dobro Buđoni, to je sve u redu. O železničarima, o putevima, o svemu čega ovde u ovoj zabiti nema.

- Pusti ti Sredoje tu demagogiju. Nego reci ti ljudima jel ćete vi prekinuti ovaj zulum! Da znamo na čemu smo. Jel tako?!
- Tako je!

- Teška su vremena, braćo. Ali, izdržaćemo. Nastavićemo delo za koga je naš Bogosav dao život. I zato vas sve pozivam da se posle pomena vratimo do škole koja će od sutra nositi njegovo slavno ime.

- Ne vrdaj, Sredoje...

- Ne vrdam ja, Milane, nego ti vređaš! Okupiro si rudnik ko da ti je babovina! Naše selo je siromašno, ali svesno. I daće dobrovoljno ono što mora da da. Takva je direktiva odozgo.

- Čekaj, Sredoje. Jesi li ti uz nas ili uz one odozgo? Objasni im, naredi...

- Evo, Radiša i ja baš se dogovaramo da iz ovih stopa odemo u okružni komitet.

- Pa krenite, krenite... Tako je! Odma!

- Reći ću im: Ako i dalje pritiskate Gornji Jaukovac - ja dajem ostavku, i to neopozivu!

- E, to! Tako je! Tako je! To!

- Zakuni se!

- Pa, tata, kunem se. Dajem svoju partijsku reč.

- Vodi ih, Buđoni, dok se ne predomisle.

- Idemo drugovi, na pomen našem Bogosavu!

- Vozi do majke, kući.

- Zar nećemo u okružni?

- Ma kakav okružni, idem do majke. Uzeo sam joj neke cipele.

- Pa ti Sredoje dade reč, i to partijsku?!

- Da, ali sam u sebi dodao: Ostavku dajem samo ako partija to bude od mene tražila.

- Mislim da si se danas uverio: samo diktatura proleterijata može da obuzda seljaka. Znaš li ti šta je proleter?

- Znam. Onaj koji nema nigde ništa.

- Tačno, radnik.

- Pa nema ni seljak.

- Pravilno. To znači da smo stvorili pravu sirovinu za stvaranje radničke klase.

- Puče guma... zadnja leva. Zameniću ja, za čas.

- Obnovićemo rudnik.

- Pa kako se ranije nisam setio, majkumu... Ma neće ti seljak ovde da uđe za živu glavu.

- Te, koji neće, prepusti meni. Ne gradi seljak socijalizam, nego proleterijat.

- Gotovo!

- Okreći. Idemo u okružni.

- Tebe bi druže Sredoje trebalo podhitno u ce ka.

O pokojniku sve najlepše (1984)

Radnja je smeštena u vreme neposredno nakon završetka Drugog svetskog rata, pre donošenja rezolucije Infrmbiroa. U pet minuta, negde na sredini filma, opisano je sve što se događa u Srbiji danas. Baš sve.

Sredoje iz Jaukovca Gornjeg, ili Šizoje Prvi od Srbistana - o pokojnicima uvek isto.