Dan retkih bolesti

Što se zdravlja tiče, zdrav sam, dobro se osećam, ne žalim se, ima sigurno i fizički zdravijih od mene. Srce jednog državnika i političara treba da bude u glavi. A što se moje glave tiče, ona je sigurno dobro, hvala na pitanju trudiću se da tako i ostane.

- Šizoje Prvi (Narodna Skupština Republike Srbije, 28.10.2016)

Poslednji dan februara rezervisan je za međunarodni Dan retkih bolesti. To su bolesti o kojima većina ljudi malo ili nikako zna - ili se pravi da ne zna. Lečenje brojnih retkih oboljenja je otežano delom zbog slabe informisanosti ljudi o njina, a delom i zbog slabog kvaliteta života u mnogim zemljama sveta, koji stoga utiče na nivo zdravstvene zaštite u celini. Ovaj dan je posvećen podizanju svesti o takvim bolestima, kao i iznalaženju novih načina za njihovo izlečenje. Počev od 2008. godine, Evropska organizacija za retke bolesti (EURORDIS) je u sredstva za rešenje ovog problema zvanično uključila i društvene mreže, što je ovoj temi dalo i globalni karakter. 

- Days of the year: February 28 is rare disease day

Nismo odgovorili na bazična pitanja: kakvo društvo hoćemo, građansko ili revolucionarno, vladavinu prava ili prevrate koji se stalno dešavaju sa nekim razlogom, da li vodimo brod na Istok ili na Zapad. Vrtimo se u krug i što brže idemo, to se brže vraćamo na početak. Sada smo suočeni sa sličnim pitanjima koja smo imali i početkom prošlog veka, ali u mnogo nepovoljnijim geostrateškim okolnostima. Sad je problem veći nego ikada.

U svojim istorijskim prekretnicama Srbija se hranila useljavanjem stanovništva, ljudskog kapitala. Da bi prebrodila sve istorijske zablude, prvog rata, drugog rata, partizana, četnika, Srbija je mogla da računa na veliki rezervoar priliva ljudskog, finansijskog, i svakog drugog kapitala.

Sada prvi put od imigrantske zemlje postaje emigrantska. Prosečna starost raste, jer se iseljavaju ovi sa 30, 40 godina, a smanjuje se očekivano trajanje života… To je kao kod čoveka kad se sistolni i dijastolni pritisak spoje - reanimacija je uzaludna i poslednji može da ugasi svetlo. Ljudi misle da se to ne može desiti. Može! Nestali su veliki narodi koji su obeležili ljudsku istoriju.

Mi smo mali narod, mi samo o sebi mislimo to što retko ko o nama misli. Zato sad protestuju ljudi koji traže da znanje i kompetentnost dobiju prevagu nad lojalnošću i podaništvom. Da ne progonimo talente a uvozimo rijaliti programe. Da đaci Matematičke gimnazije, studenti ETF-a, doktori… ostanu, a da se prestane sa fabrikovanjem lažnih diploma. Traže nadu da im se deca vrate ili da ne odu.

- prof Miodrag Zec: Ljudi pogrešno misle da se nama ne može desiti da nestanemo (NIN, 21.02.2019)

Bolest našeg društva (oličena u faci sa gornjih slika) i nije toliko retka koliko je retko teška, jer pacijent saučestvuje u njenom razvoju. Iako su građani Srbije o toj bolesti podosta neinformisani pa čak i dezinformisani, još uvek ima previše onih koji se prave da te bolesti uopšte nema.
Kako stoje stvari, u Srbiji bi današnji dan 'ladno mogao da bude proglašen za državni praznik.