Dan Slepog Kučeta

Srbija nikako da izađe iz tog ukletog Dana mrmota, započetog na još ukletijoj Osmoj sednici, kada je zakucala sopstvenu budućnost (ili sudbinu, za one koji u to veruju) na sada već tri i po decenije beskonačnog ponavljanja istih grešaka, budalaština i nelečenog ludila. Radikalno započet, taj dan i dalje radikalno traje li traje. Povremena iskakakanja (ne vozova, to se podrazumeva) iz kolotečine ponavljanja samo su posledično dokazivala pravilo da tu izlaza nema - ako ga ne želiš. Pa tako i danas, na tzv. sednici tzv. Narodne skupštine Srbije, pade tzv. koškanje između dve patridiotske nijanske istog zla. Koškanje, planski za ovaj trenutak neminovnosti dogovoreno onoga dana kada je skupštinski cenzus smanjen kako bi današnji gušohvatači i nedavači mogli da odglume dogovoreni performans samo da neko od neplaniranih ne bi ustao i rekao da se Srbija svom snagom zakucala u sopstveni zid plača - ali ne danas, već 1999. godine u 12:44 po kumanovskom merenju vremena - te da je ovo današnje glumatanje suočenja sa istinom sve samo ne prihvatanje iste. Istine. Pre početka današnjeg seljobriti deathmatcha jedni su izvukli kraće a drugi duže slamke, pa se shodno tome pohvatali za guše ili kreštali, samo da se neko ne bi dosetio i glasno i sve ih javno zapitao dokle će svoje besomučno višedecenijsko pljačkanje ove zemlje kriti iza teritorijalne kardiologije srBstva koje samo ovakvim budalaštinama i laganjem i dalje održavaju na aparatu - poput nekih naših gastosa koji strancima godinama šalju doznake za preminule ukućane samo da bi i dalje uzimali penzije iz inostranstva. A ova vlast upravo to radi, i uopšte ne pokazuje trunku namere da sa time prestane.

Zato ovo danas nije bila sednica Parlamenta već samo uživo prenos foliranja porodičnog nasilja u isturenom odeljenju Zadruge. Rijaliti za zaglušene, zaslepljene i zanemele štićenike ustanove koju kriminalna uprava i dalje zove "Država Srbija".

Eto, danas niko Vučića ili Orlića nije polio vodom. Nemoj da bi slučajno. A nije da nije bilo prisutnih veterana u toj disciplini. Samo je Palma funjarski u prolazu sapleo mikrokoštunjavu francusku sobaricu Jovanovića, baš onako kako to SPS radi svojim koalicionim partnerima u svakoj vlasti nakon 2000. u kojoj učestvuje kao manji (ali deblji) čimbenik. A nije da nije bilo prilika i nepropuštenih šansi za to.
Osnovna odlika Dana mrmota je da u njemu nikada - ali ama baš nikada - ne možete otpevati Đuzinu špicu Pozorišta u kući "Još jedan prođe dan". Jer, kada bi prošao, onda ne bi bio Dan mrmota. A ne bi više bilo ni tih mrmota, rovaca, krtica, pacova i ostalih rupara koji mogu da opstanu samo u ovom beskrajnom danu dugom 35 i više godina. I nigde drugde.

U stvari, mi nemamo taj fašistički američki Dan mrmota. Jokmore! Zato što kod nas nema mrmota, a i šta će nam ta inostranska živina. Kod nas je, zato, umesto mrmota glavni jedan sasvim drugi i ovdašnjim prilikama daleko primereniji lik.

Slepo kuče.

I tačka.

Na potpis.

Desnom, a ne levom rukom kao u Davosu.

Nemoj slučajno...

Mile mrmot

Domaći zadatak iz veronauke:
Napišite "Integral Inženjering - Laktaši" na Srbijanskom i na Republikasrpskom.

Tačan odgovor:

1. Светло на крају тунела.

2. Svjetlo na kraju tunela.

U stvari, kako god da napišete, ne gine vam Mile Mrmot po džepu.

Da se podsetimo:

Vlada Srbije donela je rešenje kojim se ukupno 1,7 milijardi dinara prebacuje sa podrške Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje i servisiranja spoljnog duga Javnom preduzeću "Putevi Srbije". Kako se navodi u rešenju Vlade Srbije, koje je potpisala premijerka Ana Brnabić, umesto za podršku RFZO iz budžeta za 2019. prebacuje se "Putevima Srbije” 1,4 milijardi dinara. Još 300 miliona dinara prenosi se sa servisiranja spoljnog javnog duga, odnosno otplatu stranih kamata, navodi se u rešenju objavljenom u Službenom glasniku. Ova sredstva "raspoređuju se Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, radi obezbeđivanja nedostajućih sredstava potrebnih Javnom preduzeću ‘Putevi Srbije’ za održavanje mreže državnih puteva I i II reda, kao i za obaveze iz člana 70. Zakona o putevima". Vlada je takođe izdašno pomagala i JP "Koridori Srbije”, sa 500 miliona dinara u novembru, 300 miliona dinara u oktobru i dve milijarde dinara u septembru.

- Više od milijarde sa zdravstva preusmereno Putevima Srbije (Nova ekonomija, 25.12.2019)

***

I tako je Deda Mraz počastio Mrmota za katolički Božić a ovaj mu uzvratio preprodajom kineskih maski u doba korone koju je, naravno, zdravstveni sistem Republike Srbije (finansiran, navodno, iz RFZO) dočekao spremno - na kolenima. Bogumi, biće drugog talasa, novih policijskih časova i zabrana, postizbornih utamničenja penzosa i klevetanja gastosa... sve mi se čini.

Sv(j)etlo na kraju tunela kao da je počelo da trne.

Treba to održavat...i.

U tunelu, usred mraka.

p.s.

Laktaš-Mrmot ima pravo glasa na izborima sa obe strane tunela.

Da se i to ne zaboravi.

Dan drž'AVnosti

Na Sretenje, Mečka susrete svoju Senku. 

Dana 2. februara po srBoslavnom računanju vremena (tj. tzv. 15. februara po CIANATOHAARPvatikanskom), naša Mečka je čak iz Minhena - direktno kroz Dveri Naše - ugledala svoju Senku u Orašcu. Dakle - biće još zime.

Ostaje nam samo da vidimo u koju će se to rupu Mečka vratiti: onu u Berlinu, Moskvi, Vašingtonu, Pekingu, Ankari, Abu Dabiju, Pjongjangu, Honijari, Antananarivu... ako su tamo uopšte voljni da je prime. Sve se više čini da - nisu.

Ma nema zime, naša Mečka će se uvek najbolje osećati tamo gde oduvek pripada: u Vučjoj jami, tom prvom i poslednjem uporištu sproću sopstvenih senki i kostura iz ormara, kome se povazdan rado vraća da napuni baterije dijagnoze.

Srbija je odavno pretvorena u jednu veliku Vučju jamu bez dna, u kojoj se Kurjaci međusobno gađaju Mečkama iz naših sokaka i njihovim senkama. Po glavama svih onih koji nisu u njihovom čoporu, naravno.

Čuj, ološ & stoka... pa još iz Minhena.

A u Srbiji ogledala pucaju, ali ne od mraza.

Od sramote.

I tako, prođe nas još jedan dan držAVnosti.

Možda ćemo uskoro menjati naziv tog crvenog slova u dan drž'AVnosti.

To zavisi samo od nas, od njega više ne.
I on to zna.

Дан мрмота

Danas je Дан мрмота...

2. februar sa 13 dana vožnje u rikverc po Julijanskom kalendaru, što znači da je danas Srpski Dan mrmota (koji se po naški vikaet mečka), baš kao i Nova godina, Božić, Uskrs i ostale zadušnice, svici & Noći veštica.
Rupa ostaje ista, bez obzira da li je na ćirilici ili latinici, na srpskom ili srBskom.

Zaista nemam pojma uz koga se jutros u 6:00 probudila Panksatoni Dragica, da li je to bio Tom ili ovoga puta Džeri; ionako je svejedno, jer u Mrmotstanu mečke ne izlaze iz rupa ni u po bela dana niti u sred mrkle noći. Njima su plašisenke uvek u glavi.

Neke je jutros poplašila senka u mraku njihovih jazbina, a neke je ipak ogrejalo čak i ovo zubato unce. A Toma je juče, po izlasku iz rupe, zajebala Džerijeva senka... I tako, poplaši se on pa strugne nazad, akontativno 24h pre svog rođendana, Sretenja & Dana državnosti.

Ceo mandat mu stade u samo dva reda:

Dana 5. februara 2011. godine, Tom je seo na stiropor.

Dana 14. gebruara 2017. godine, Džeri mu je razjebao koncepciju k'o morsku penu. Al' onu pravu.

Pomalo će nam nedostajati zajebancija na račun Tomislava Nikolića. Još je sinoć postala deplasirana. Mada... nikad se ne zna, this is Serbia. Problem je što je "stvar" sa njim i lapot-Džerijem odavno prešla zajebanciju i iznova prerasla u kolektivnu nesreću koje ovo društvo već vek i po nikako da se otrese i krene napred.

Napred, a ne naprednjačko-kradikalski.

Dan mrmota 1 (2009)
Dan mrmota 2 (2015)

Napomena

Naslov je neizostavno morao biti napisan ćirilicom, iz više razloga:

- državnim pismom se piše na Dan državnosti

- državnim pismom se piše kad je crveno slovo u crkvenom kalendaru

- državnim pismom se piše na predsednikov rođendan (još malo)

- državnim pismom se piše etiketa na domaćoj rakiji, da razume ceo svet

- državnim pismom se piše kako bi čak i Prva travarka Srbije mogla da ukapira kolikog crnjanskog im je uvalio Džeri

Floskula "državno pismo" u kvazidržavi predstavlja čistu zajebanciju.

p.s.
Čak i da se ugledamo na Ameriku, pa demobilisanom prezidentu obezbedimo identične tantijeme, ja i dalje ne mogu da zamislim predsedničku biblioteku Tomislava Nikolića, pa još posred bajčetinskog bunjišta.
Ne ide bre, nikako.

Dan Mrmota II

I tako, još jedan prođe Mrmota dan, nemiran k'o mrtvo more.
Zapravo, videćemo ujutru u 6 da li je zaista prošao - ili će tek početi.

Ehmkahm, "videćemo" - kao da ne znamo da je sutrašnji dan isti kao današnji kao onaj juče, kao onaj 2012. ili onaj 2009. ili... Stalno nam je 2. februar, i mi tu ne možemo ništa. Hajde da, za promenu, jednostavno iskoračimo iz tog vrzinog kola. Sve mi se više čini da košta manje nego što su nas ubedili da tako mislimo.

Nema potrebe da se čeka do 6:00 AM - bilo kog dana, pa i ovog Mrmotovog bez konca i kraja.

Dan mrmota

1.

Drugi februar je četrdeseti dan od Božića. Po Gregorijanskom kalendaru pada baš danas, po Julijanskom 2. februar je tek za 13 dana - 15. februara. U obe varijante = Sretenje, dan ulaska Bogorodice Marije i Sina Isusa u hram jerusalimski. Važi za hrišćane.
Pagansko verovanje je, naravno, starije po pitanju ovog datuma. Današnji dan nalazi se na sredokraći između zimske kratkodnevice (solsticij, početak zime) i prolećne ravnodnevice (ekvinocij, početak proleća). Toga dana su keltski narodi posmatrali ponašanje zmija i jazavaca prilikom izlaska iz rupa u kojima zimuju, pa su na osnovu toga predviđali dolazak proleća. Germani su istom prilikom posmatrali jazavce ili medvede.

Ovaj običaj su irski i nemački doseljenici preneli u Ameriku tokom 19. veka, ali su promenili meteorologa - prešaltovali su se na lokalno živinče poznatije kao mrmot (eng. groundhog, lat. marmota), tj. vrstu krupne veverice koja inače živi pod zemljom. Veruje se da ako mrmot toga dana izađe iz svoje rupe pod zemljom, vidi svoju senku, uplaši se i pobegne nazad u jazbinu, od ranog proleća nema ništa bar još šest nedelja - tj. do regularnog početka. Ukoliko nema senke pa se ni mrmot ne poplaši, vrlo brzo slede lepši dani i skori kraj zime.
Pravoslavci su potom ukrstili hrišćansko Sretenje, Julijanski kalendar i germanskog svetog međeda, i tako omogućili:
1) 1804. Prvi srpski ustanak protiv Turaka,
2) 1836. prvi srpski demokratski Ustav i
3) 2006. Koštunici da ostane tradicionalan.
Obzirom da je centar mrmotske vasione u gradiću Panksatoni (Punxsutawney) u Pensilvaniji (USA), logično je i što se svetski lider mrmota zove Panksatoni Fil (Punxsutawney Phil).

2.

Kada smo već kod mrmota po imenu Panksatoni Fil, da spomenemo i film "Groundhog day" (Dan mrmota, Dan bez kraja) u kome glume Bill Murray i Andie MacDowell. Glavni lik je spiker koji čita vremensku prognozu na lokalnoj TV stanici; od urednika dobija zadatak da 2. februara ode do Panksatonija i uporedi sopstvene vremenske prognoze sa onima koje će toga dana izreći mrmot. Naoko rutinski novinarski zadatak pretvara se u košmar u kome se glavni lik bezbroj puta iznova budi 2. februara u 6:00 i preživljava taj dan - do granice ludila.
Interesantno, i lik novinara se zove - Fil.
Na stranu prividno komičan ili fantasy profil filma - poenta leži u filozofiji koju predstavlja simbol "dana mrmota". Ovaj pojam se danas koristi da opiše ustaljenu svakodnevicu, stereotipan život, učmalost i neaktivnost, fatalizam i neodgovornost prema sopstvenoj sudbini, nezainteresovanost, strah od promena (kako sitnih tako i onih esencijalnih) - najprostije rečeno: prividna sigurnost, zatvoren krug iz koga se ne beži. Strah od života.
Sopstvena Palanka?
Na kraju filma, novinar Fil se budi u 6:00, konačno 3. februara, ali tek onda kada shvati da je opiranje životu beskorisno taman koliko i njegovo uludo traćenje.
Onda, kada uspe da pobedi tu opasnu dosadnu svakodnevicu običnog života (vitae ordine vulgaris) i punim plućima zgrabi dan (carpe diem).
Melanholija? Ne hvala, reče Crnjanski.
Ako ste pogledali film - hajde još jednom. Ukoliko niste, evo linkova:

Groundhog day
film (8 rapidshare linkova, password free)
prevod (zip fajl, sinhronizovan kako treba)

3.

Danas je u Negotinu bilo oblačno i prohladno. Nema šanse da su lokalni mrmoti, zmije i jazavci ugledali svoje senke kada izađoše iz rupa. Dakle, za njih nema zime - makar do 15. februara, kada dolazi red na mečku.

Neće valjda ni tada Sunce da grane ...