Poslednja štafeta, od Srca

Danas je Vođindan.

Na napredno veliku žalost, nakon raskida sa prošlosti i pameti, više nema Štafete mladosti koju bi Vođi uručili odabrani sendvičari. Pa ipak, danas će mu biti uručen pravi pravcijati vođindanski sendvič sa paštetom, ukrašen svećicama koje će ga narednih godinu dana svakodnevno podsećati da je danas napunio pola veka parazitiranja na grbači poreskih obveznika Srbije. A i šire.

Želja da Vam se ispuni - duvajte, Predsedniče!

Maja Gojković:

- Šefe, znači Predsedniče, a jelda da sam Vam ja još juče čestitala danas rođendan tako što sam raspisala pokrajinske i lokalne izbore za šefove mesnih kancelarija i upravnike stambenih zajednica?
On:

- Nijelda. Ja sam sam sebi juče prvi čestitao rođendan danas tako što sam raspisao troprocentni cenzusni rastvor parlamentarnih izbora za ove što više ne mogu da svare ni petoprocentnu supu u skupštinskoj mehani. Ruka mi zbog njih zadrhta, penkalo ispade, ko mi ih samo uvali u opoziciju... A ko ne veruje eno mu snimak, bilo juče na teve u dnevniku. I tačka. E, da, i onaj snimatelj odmah da dobije otkaz, kao Bujketova čestitka Meni.

Kao što na početku rekosmo - danas je Vođindan, pa shodno tome, omladina PUPS i aktiv doktora & magistara Stranke Najvećeg Sendvičara širom naše zemlje ponosne uvežbavaju i održavaju prigodne Sletove - masovne performanse odanosti Njemu, što im behu usađeni u DNK još dok su bili u partijskim i Službinim inkubatorima.

Nekada su izabrani omladinci, naravno po nacionalnom ključu, Drugu Titu za njegov "rođendan" uručivali Štafetu mladosti uz pozdrave i rođendanske čestitke svih naših naroda i narodnosti. U međuvremenu smo razjurili sve narodnosti, a razjebali smo i državu, pa nam je preostao samo narod koji bi Vođi nešto uručivao. U stvari, i naroda je sve manje, tako da će na kraju morati lično On sam sebi da uručuje & čestita. Mada on to već radi, godinama unazad, i bez naroda.

❤❤❤

Kod smo već kod sletova i štafeta, ima tu i nekih zaista zanimljivih stvari. Na primer:

- poslednju Štafetu mladosti, koja je bila 1979. godine uručena Josipu Brozu Titu, nosila je Sanije Hiseni, studentkinja iz Prištine

- poslednju Štafetu mladosti ikada, nosila je i uručila nikome 1987. godine Rajmonda Borošaj, učenica iz Gnjilana.

Dva Srca Srbije.

Stvarno bi red bio da ove godine Sendvič mladosti Vođi uruči neko sa Kosova. Evo, na primer, mogao bi to da bude predsednik Izviđačke organizacije Kosova, omiljeni Vođin cimer iz zajedničkog inkubatora - Ramuš Haradinaj.

Treće Srce Srbije, k'o kisela voda Radenska.

Poslednja štafeta, treći put. Pa da se raziđemo.

Slet2020 je gotov, a sad svi na svoje radne zadatke.

- Slet (post #512, 25.05.2013)

- Slet, SDO, voda i Vođa (post #1174, 21.03.2017) 

49

Mnogi su Miloševića mrzeli, bunili se, pljuvali ga, ozbiljno se suprotstavljali njegovoj pogubnoj politici. Ali ne, nikad se nisu sprdali sa njim. On naprosto nije davao povoda za to. U tome i jeste suštinska razlika između svih prethodnih vlasti i ove tragedije danas. Srbiju beskrupulozno vodi prevarant, uličar, navijač sa stadiona, potpuno nekompetentan, moralno i mentalno problematična osoba. Svojim svakodnevnim višesatnim nastupima preko svih mogućih sredstava komuniciranja, on definitivno zaslužuje samo sprdnju i podsmeh.

To je tragično, spadam u ogroman broj onih koji se stide toga umesto njega, ali, nažalost, to je naša realnost.

- Dušan Petričić (Al Jazeera, 01.03.2019)

Dakle, rešenje svih tajni mikrokoSNSmosa leži u broju 49.

Don't panic!

Zauzvrat

Šizoje Prvi je rešio da za sopstveni rođendan počasti svog najboljeg druga... samog sebe.

Gornja fotografija, snimljena sa suprotne strane izgleda ovako:

Neko mu je podmetnuo plastičnu stolicu, neadekvatno otpornu na težinu njegovog lika&dela, koja je zinula.

Zauzvrat.

I zato...

Živ bio, veliki poraso, osamostalio se, pa zajebo vek!
I-haj!

🎂

Дан мрмота

Danas je Дан мрмота...

2. februar sa 13 dana vožnje u rikverc po Julijanskom kalendaru, što znači da je danas Srpski Dan mrmota (koji se po naški vikaet mečka), baš kao i Nova godina, Božić, Uskrs i ostale zadušnice, svici & Noći veštica.
Rupa ostaje ista, bez obzira da li je na ćirilici ili latinici, na srpskom ili srBskom.

Zaista nemam pojma uz koga se jutros u 6:00 probudila Panksatoni Dragica, da li je to bio Tom ili ovoga puta Džeri; ionako je svejedno, jer u Mrmotstanu mečke ne izlaze iz rupa ni u po bela dana niti u sred mrkle noći. Njima su plašisenke uvek u glavi.

Neke je jutros poplašila senka u mraku njihovih jazbina, a neke je ipak ogrejalo čak i ovo zubato unce. A Toma je juče, po izlasku iz rupe, zajebala Džerijeva senka... I tako, poplaši se on pa strugne nazad, akontativno 24h pre svog rođendana, Sretenja & Dana državnosti.

Ceo mandat mu stade u samo dva reda:

Dana 5. februara 2011. godine, Tom je seo na stiropor.

Dana 14. gebruara 2017. godine, Džeri mu je razjebao koncepciju k'o morsku penu. Al' onu pravu.

Pomalo će nam nedostajati zajebancija na račun Tomislava Nikolića. Još je sinoć postala deplasirana. Mada... nikad se ne zna, this is Serbia. Problem je što je "stvar" sa njim i lapot-Džerijem odavno prešla zajebanciju i iznova prerasla u kolektivnu nesreću koje ovo društvo već vek i po nikako da se otrese i krene napred.

Napred, a ne naprednjačko-kradikalski.

Dan mrmota 1 (2009)
Dan mrmota 2 (2015)

Napomena

Naslov je neizostavno morao biti napisan ćirilicom, iz više razloga:

- državnim pismom se piše na Dan državnosti

- državnim pismom se piše kad je crveno slovo u crkvenom kalendaru

- državnim pismom se piše na predsednikov rođendan (još malo)

- državnim pismom se piše etiketa na domaćoj rakiji, da razume ceo svet

- državnim pismom se piše kako bi čak i Prva travarka Srbije mogla da ukapira kolikog crnjanskog im je uvalio Džeri

Floskula "državno pismo" u kvazidržavi predstavlja čistu zajebanciju.

p.s.
Čak i da se ugledamo na Ameriku, pa demobilisanom prezidentu obezbedimo identične tantijeme, ja i dalje ne mogu da zamislim predsedničku biblioteku Tomislava Nikolića, pa još posred bajčetinskog bunjišta.
Ne ide bre, nikako.

HB2U

20. februar, po Juliju

- Sv. Partenije Lampsakijski

Rođen u Melitopolju, od oca đakona, još kao dete trudio se da ispuni jevanđeljske reči. Kada je odrastao, naselio se pored nekog jezera gde je lovio ribu i delio siromasima. Kada je, po Božijem Promislu, bio izabran za episkopa Lampsakijskog, zatvorio je idolopokloničke hramove, očistio grad od neznabožaca i sagradio mnoge crkve. Isceljivao je mnoge bolesne, naročito one koji su bili u vlasti zlih duhova. Jednom, kada je izgonio zlog duha iz umobolnoga čoveka, taj duh ga zamoli da ga ne izgoni. "Daću ti drugog čoveka u koga možeš da se useliš", reče mu Partenije. "Ko je taj", upita ga duh. "Ja sam taj". Čuvši to, duh pobeže kao oparen. Sveti Partenije je dugo poživeo, i upokojio se u IV veku.

5. mart, po Grguru

- Sv. Evstatije

Bio je arhiepiskop u Antiohiji. Kao veliki revnitelj i zaštitnik pravoslavne vere, naročito se istakao na I vaseljenskom saboru gde je veoma učeno i razložno pobijao Arijevo učenje. Sa ostalim svetim ocima on je pravilno ispovedao da je Isus Hristos kao Sin Božiji ravan Ocu i Svetom Duhu po suštastvu. Kada su, nakon upokojenja cara Konstantina, Arijevci ponovo ojačali, potkupiše neku bludnicu da kaže javno da je zatrudnela sa arhiepiskopom Evstatijem i svrgoše ga sa vladičanskog trona i proteraše najpre u Trakiju, a potom u Makedoniju. Mnogo i dugo je stradao, sve dok se nije upokojio u Gospodu, 345. godine.

A ona žena se teško razbole i priznade da je dobila zlato da okleveta pravednoga čoveka.

1. dan predizborni, po Tomi

- Sv. Aleksandrije Otvarač

Rođen po prvi put u istoriji, na ovaj dan. Još pre rođenja znao kako će da skonča.

Sve ostalo je legenda.

2015.

Negdecirkaoko devet meseci unazad od danas, bečmensko-surčinski odbor SNS je proslavio državni praznik Dan Bezgrešnoga začeća kojom prilikom je naručena "začećdanska" torta sa Otvaračevim likom, koju niko ne smede da iseče i posluži prisutne, kako lik ne bi bio ugrožen, pa su tortu morali da seku samo sa strane.

Onako, k'o giros što se guli.

05.03.2016.

Ispisana je nova stranica u istoriji ljigavštine srpske palanke.

Čuvene "Želje, čestitke i pozdravi" nikada za cilj nisu imale prenošenje čestitki onome ko nešto slavi, već da bude čuveno ime čestitara - nekada na džiberskim radio-stanicama, danas na tviteru. Baš kao i čuveno naručivanje pesama pod vašarskom šatrom: "a sad, za društvo u ćošku, što pije o svom trošku".

U tom kontekstu je i doboš-torta koju je Sv. Otvaraču poklonila ambasadorka jedne zemlje, koja više liči na kondukterku GSP nego na diplomatu, mada je to potpuno nebitno. Šta ćeš veće doboš-simbolike od doboš-poklona nekome ko je sopstvenu zemlju doterao do doboša.

Kao šlag na rođendansku tortu, izborna lista Kradikala predata kao prva. Pogađate - danas.

Još samo mečka da zaigra, i to ne ona sretenjska, pa da kompletiramo datum.

***

U Srbiji su zadušnice svaki dan, i to za žive.