U oktobru 2021. godine, tadašnji ministri unutrašnjih poslova Srbije & Mađarske (Aleksandar Vulin & Šandor Pinter) obišli su jedinicu mađarske pogranične policije na prelazi Horgoš-Reske. Tom prilikom je policijski pas, treniran da otkrije narkotike, bio miran sve dok mu na njuhomet nisu prišli Vulini. A onda - spektakl. Kerovođa je jedva uspeo da obuzda psa koji je u duhu najbolje pavlovljevske tradicije uradio ono za šta su ga obučili: da nanjuši to što treba da nanjuši. Pa da potom nanjušeno olaje. Sve po pe-esu, kako je i red.
I bi tako.
I svi to videše.
I bilo & ostalo "na internet".
I udariše potom kleti ameri na Tetkino, kome je još od doba primordijalne supe sve vreme bilo apsolutno jasno da je to zapravo udar na Srbiju sa predsednikom Aleksandrom Vučićem na čelu. Neki pripadnici te škole "lazmišljanja" čak tvrde da pas uopšte nije lajao na Vuline zbog neke droge - a ne, jokmoremalomorgen! - već se oglasio pozdravom "AV! AV!" što u prevodu sa kerećeg jezika zapravo znači "Živeo predsednik Aleksandar Vučić! Živeo ministar Aleksandar Vulin!" ali ljudi, zbog slabijih slušnih koščica, kereće "ŽPAV! ŽMAV!" čuju samo kao "AV! AV!".
Doduše, možda je ker bio dresiran da umesto droge nanjuši ilegalne migrante pa je primetio da od svih dvonožaca koji su mu prišli, u jednoj glavi ima više njih pa je revnosno požurio da objavi svoje otkriće odlajavši po jedno "AV!" za svakog od Vulina koga je nanjušio?
Postoji i druga, suprotna škola mišljenja o ovom "slučaju" (da, ona špijunska i NATO-izdajnička opozicionarska), koja tvrdi da nema ničega čudnog u tome da Vulinovu gudru nanjuši mađarski K-9 policajac - u takvim prilikama naši policijski kerovi ćute i okreću glavu jer su "morali zbog posla". Botuju i oni.
Подршка најбољем министру, Небојши Стефановићу. Напади на њега, напади су и на @avucic @sns_srbija. - FB/TW kandidati za šišanje na dan posle Velikog Pada (botovska zapovest za 15.11.2019)
Danas iznosim krunski dokaz da je sve oko izmišljene afere sa plantažama marihuane u okolini Šida i Stare Pazove - izmišljeno! To je sve, za njih uobičajeno, čista laž koju plasiraju Đilas, Jeremić, Obradović, Šolak, Lutovac, Tepićka i Stefanović (al' njihov). Evo, pogledajte ovu fotografiju koju je snimila bezbedOnosno-obaveštajna služba direkcije JUL-a, na kojoj se lepo vidi ministar Aleksandar Vulin koji konzumira organski kečap sa organske plantaže "Jovanjica". O da, znam da će ona banda ološa, na granici cenzusa, sada krenuti sa pitanjima preko svoje filijale N1, da li je i notorna Žuta kuća bila organska plantaža - samo zato što ja i moji prijatelji Haradinaj i Tači želimo mir, mir, sela baba u tanjir, niko nije kriv! Sve je nama ovde, svakome dobronamernom građaninu Srbije, jasno ko su ovi bez podrške u biračkom telu i inostranstvu, a koji rade za strane centre moći i njihovu agenturu, dakle, ovde se sve zna o svakome, i zato podvlačim: proglasiti jednu humanitarnu organizaciju, a to ova organska farma organskog lekovitog bilja & paradajza svakako jeste, to proglasiti za zlo i naopako, državni kriminal, u trenutku kada naš narod više nema ko da leči jer su nam Nemci oteli lekare i sestre pa su nam preostala samo braća, e to vala više nećeš si ga majci da može da bude! Ja sve to poštujem, prijatelji smo bre, ali da se ovako podsmevaju ovom našem napaćenom narodu, i to isti oni koji su ga opljačkali u vreme prethodnog režima, zbog čega smo bili primorani da kako znamo i umemo spašavamo Srbiju već trides... heee, eto šta se desi kada me non-stop prekidate vi iz N1, hteo sam da laž... aman više, da kažem, u poslednjih godina, otkad smo preuzeli na sebe nikad težu ulogu da spasimo ovaj narod i ovu zemlju jer ih volimo, mi iz Srpske napredne stranke i ja iz Srpskih naprednih Vučića, eto to sam hteo da kažem. I nije tačno da je izgubljenu ličnu kartu moga brata pronašao Vulin dok je brao paradajz na "Jovanjici". Nije, jer je to uradio Babić, on je pronašao kada je tu bio da kupi rasad, ali izgubio je, ispala mu negde kod Doljevca kad je u mraku pobrkao sa karticom za brz prolazak kroz naplatnu rampu. Jeste, Goco, tako je to bilo. Sve znaš. I još ovo da dodam, baš kada ste vi iz N1 pokušali da me prekinete po tridesetsedmi put - e nećeš majci - ovaj kečap, koji naiskap konzumira Aleksandar Vulin, iako piše na etiketi da je to američki Heinz (more to je neki Nemac bre!), svi mi ovde savršeno dobro znamo da je upravo ta kompanija od svetskog glasa, taj Hajnc, da su oni istovremeno i najveći uvoznici organskog paradajza sa naših organskih farmi organskog lekovitog povrća, i da mi, kupujući i konzumirajući njihovo zapravo kupujemo i konzumiramo naše. Pa šta još više, vi iz N1, hoćete, posle bezuspešnog četrdesetdrugog pokušaja upadanja u moju reč, vi, koji ste američka televizija za koju rade domaći "novinari", a ovamo vam kao smeta američki kečap od domaće vutr... organskog domaćeg paradajza. Sram vas bilo, da vas bude, i dabogda vam kletve Vjerice Radete bile melem na rane i kraste koje ćete zadobiti u bezuspešnim pokušajima da napadate napaćeni i od prethodnog režima opljačkani SNSrpski narod, državu SNSrbiju, njene iSNStitucije, SNSPC, vojSNSku, SNSudove, SNSUP, i mene, predSNSednika AlekSNSandra Vučića Prvog. Dabogda vam industrijska, znači neorganska, konoplja rasla za vrat, neorganski izrodi nijedni, ološi, pacovi, hijene, domicilne ništarije, lokatori i nedostojni ljudi. Sram vas bilo - N1 po osamdesetsedmi put, prodato - što preko zlatnog doba oćete još i da se ogrnete vunenim vremenom. Iš - u peršun!
Uopšte nije lako pratiti gornji tok misli i fabulu radnje, ali i za to postoje majstori zanata.
Napomena: zbog ravnopravnog oslanjanja na četiri stuba sveta domaće spoljne politike, počev od 2012. godine u zvaničnoj upotrebi je striktno Hajnc kečap u pakovanju za rusko tržište, tako da smo konačno uspeli da zadovoljimo sve zainteresovane organske strane - stranu, domaću i bratsku.
Poznato je da predsednik Srbije pomno snima svoje snove i polucije, svake noći već osmu godinu, i od tog materijala potom kreira scenarije svojih čuvenih konferencijskih monologa na kojima se obraća predstavnicima medija.
Da li pre svake KZN, poput svog pobratima po inicijalima, konzumira onaj isti organski kečap sa organske plantaže "Jovanjica", još uvek nije poznato - al' se vidi. Problem je još uvek (bio i ostao) jedan: šta ako mu, prilikom brojnih susreta sa stranim zvaničnicima, neko od one zlonamerne sorte istih sipa neku drogu u piće, ili u kečap? Stavi mu organsku neindustrijsku marihuanu npr. u pivo?
- čudesna droga koju su koristili vojnici Vermahta, pilotska so naročito omiljena u Luftvafe koja je navodno bila prodavana i Japancima za njihove kamikaze; kristalni metamfetamin, danas poznat pod nazivom spid. U nekadašnjem Istočnom bloku, pre pada Gvozdene zavese, široko je bio korišćen kao droga nazvana piko; posle toga je iz Češke 'valjan' po Zapadnoj evropi pod takođe poznatim nazivom met.
Američki naučnici, angažovani u vojnim laboratorijama, počev od 2008. godine proučavaju ponašanje jedne vrste vrabaca tokom sezonskih migracija, u jesen sa Aljaske ka severu Meksika, i nazad u proleće. Uočili su da tokom tih migracija, vrapci mogu da provedu čitavih 7 dana u letu bez trunke sna ili odmora, danju i noću, orijentišući se po svakakvim vremenskim uslovima bez greške. Istraživanja obuhvataju praćenje ponašanja mozga kod ovih ptica i mogućnost primene na ljudima. Cilj je iznaći način da ljudska bića bez sna postanu što produktivnija i efikasnija, najmanje 7 dana a ako je moguće i više. Istraživanja koja za cilj imaju stvaranje besanih vojnika nisu novost, jer su sprovođena tokom većeg dela XX veka, davanjem amfetamina uniformisanim zamorčićima (ne samo u Vijetnamskom ratu, da se ne varamo; danas je u širokoj upotrebi Provigil). Cilj nije toliko bio smisliti sredstvo povećanja nivoa budnosti, koliko način smanjenja potrebe ljudskog organizma za snom.
Istorija nam kaže da se sva vojna istraživanja neminovno kad-tad pojave u široj društvenoj upotrebi. Besani vojnici bi lako mogli postati prethodnica besanim radnicima i besanim potrošačima. Agresivna kampanja reklamiranja farmaceutskih preparata protiv sna, može lako dovesti do toga da oni postanu stil života, za mnoge i potreba. Marketi 24/7 (koji rade 24 sata 7 dana u nedelji) i globalna infrastruktura neprekinutog rada i potrošnje, već neko vreme predstavljaju našu realnost. Ovim načinom bi se samo povećao intenzitet uvlačenja ljudi u bezdani maelstrom trke za sve većim profitom.
Čaplin je sve gore navedeno opisao u svoja dva filma: Veliki diktator (1940) i Moderna vremena (1936).
Ukoliko mislite da je Šarlo bio samo komedijaš, u velikoj ste (još jednoj) zabludi. Nemačkim vojnicima koji su 1941. pucali u platno valjevskog bioskopa sigurno nije bio smešan. Postoji velika verovatnoća da su čak i ukapirali šta im to sa filmskog ekrana stvarno poručuje lik sa smešnim brčićima.
2. ... a tako blizu
Trebalo je da današnja subota bude još samo jedan neradni dan, samo još jednog vikenda. A nije. U kojoj meri je to tako, zavisiće od domaćeg puka, tj. nivoa do koga će ukapirati šta se oko njega u stvarnosti dešava.
Vlast je jedina reformska i futuristički nastrojena u našem društvu, a sindikati su okoštali dinosaurusi, retrogradni kočničari reformi, hedonistički relikti na jaslama prošlih komunističkih vremena.
ili
Vlast je ogoleli eksponent kapitalfašističkog poimanja korporativne globalizacije i vulgarkapitalizma, a sindikati su jedina prepreka porobljavanju narodnih masa.
Da na trenutak zanemarimo obostrano (ne)opravdano etiketiranje 'unikatnih' vlastodržaca i sindikalaca, i pogledamo šta je to u Jutarnjem programu RTS odvaljivala gospođa direktorka TANJUG-a na račun sindikalnog protesta najavljenog za subotu 12. jula u 16h ispred zgrade Vlade Srbije. Izgovori tako ona, u duhu najmračnije matrice Orvelovskog Ministarstva istine, između ostalog sledeće (da parafraziram): "oni (sindikati) su napustili pregovore o Zakonu o radu, a da niko ne zna na šta to tačno oni imaju premedbi, oni nikada nisu rekli šta to konkretno zameraju, oni se nisu nikada digli konkretno za neke radnike koji su ostali bez posla kao npr. u Jugoremediji ili Beobanci... i ko ovde zastupa nezaposlene, ko njih pita šta misle, oni su takvi socijalno nevidljivi, možda njima baš odgovara da se lakše zaposle... vreme je da se ovakvi sindikati reformišu".
Golem, definitivno.
Kad smo već kod Jugoremedije, kada bi TANJUG ovoga trenutka krenuo sa 24/7 tekstovima o silovanju tog preduzeća, ne bi mogao da dostigne količinu i kvalitet članaka koji su godinama objavljivani u časopisu Republika. Ni u besanom snu, u kome žive direktori i gloduri te agencije, koja u svom nazivu sadrži ime zemlje u čijem je uništenju debelo saučestvovala.
Nego, koje bre to pregovore? Možda one koji počinju i završavaju se rečenicom 'zakon će biti usvojen zato što je ova vlada dobila natpolovičnu većinu na izborima'?! Teorijski su oni mogli da formiraju i koncentracionu vladu, iz ko zna kakvih pobuda, pa da imaju apsolutnih 100% glasova na izborima, što i dalje ne može da prefarba istinu.
Naravno da nisu dobili to što papagajski repetira gospoja Tanjugovićka; to je još jedna od notornih laži uobičajenih za tehnologiju opstanka ove i ovakve ekipe istih na vlasti. Da jesu zaista dobili, fazon bi baš bio da ispoštuju celokupnu zakonom propisanu proceduru, pa posle - glasanje, kako se da očekivati. Ali jokbre, neće moći, zato što sirova sila zapravo uvek iskazuje stvarnu slabost onoga ko se nje laća. Vazda privlačna standardnom pripadniku abrogenog palanačkog kvazidruštva, ipak je to i dalje samo - sila. Na silu se uvek na kraju odgovara silom, i to je neopoziva istorijska činjenica, koliko god od nje okretali glavu, plašili se, priznavali ili ne njeno postojanje. Sila jedino, ultimativno-posledično, vodi ka goloj borbi za opstanak bez izuzetka; u tom trenutku istorije konsenzusi, pregovori i razum prestaju da postoje.
Tada leva i desna hemisfera mozga, ili strana politike, jednostavno dobiju novo ime - kuka i motika. Kada do toga dođe, više ne pomaže ono zloslutničko 'mislite o tome na vreme', jer je mišljenje već podnelo prijavu promene prebivališta.
Psihologija mase željne krvavog peska, palaca okrenutih na dole, linča i giljotine, slatkih laž-kolača umesto kila leba od 500 grama, na kraju uvek privremeno zameni stado makijavelistički glupih, zadovoljnih i nesrećnih ovaca. Pa posle sve iz početka, sa novom elitom u nove gluposti.
Opominjujući poslednji kez giljotiniranih glava prethodnika ostaje u mislima samo do naredne afere i vađenja na njih, iz perioda pre razdvajanja telesnog integriteta sprovedenog u predelu vratnih pršljenova. Zbog toga nijedna post5oktobarska vlast u Srbiji nije sprovela lustrativno giljotiniranje karijera (ne likova, to nikako) onih pre sebe. Pamti pa vrati, kolega. Givmifajv, pa da idemo dalje, do sledeće prevare i rotacije fotelja. Pridržim ti konopce dok ulaziš u ring.
Srećno! Silazak u jamu ima svojih prednosti i mana.
Bistro! Ovde i somovi i ovce žive u mulju.
Može tumačiti ko i kako hoće ovaj dopis centrale sindikata Nezavisnost upućen povereništvima; da li je u pitanju poziv na rušenje državnog poretka (što je samo po sebi besmislica, naročito u pseudo-državi poput Srbije), ili je to poziv na radničku (građansku) samoodbranu - odlučite sami. Samo nemojte sedeti po baštama kafana i kladionica, i dobacivati 'gle ove seljačine, opet ih dovoze da se vucaraju po Beogradu'. Okrenite makar glavu, od njih ako ne želite da priznate da ste je već okrenuli od sebe.
U ovoj zemlji je zimus uvedena šestojanuarska zabrana zapošljavanja u državnim službama, institucijama i preduzećima. Nikada se više njih sa lepkom za plakate pod noktima nije zaposlilo kao u periodu posle tog dana. Kada vas koliko sutra partijaški kadar-direktori, većinom na funkcije birani nepoštovanjem zakonske procedure, ne zbog radno-tehnološke (ne)sposobnosti već zbog partijske nepodobnosti, bez obzira na godine života i radnog staža, po novom Zakonu o radu jednostavno 'lakše otpuste, zbog lakšeg zapošljavanja', biće kasno. Ne samo za vas, lično, ni za vašu decu ili unuke, već za njihove naslednike. Ali, to spada u budućnost koja podrazumeva razmišljane i planiranje - ta dva visokoomražena sporta uma na Balkanu.
Kada čujete kako se ovi slepci na vlasti vade na one prethodne, iste takve, treba ih podsetiti da između Njih i Prethodnih stoje baš oni, sami sebi prethodni, zato što im je ovo drugi a ne prvi mandat na vlasti. Sindrom pomahnitalog poimanja pojma 'mandat' koje je praktikovao Tadić Odlepitis u trećem pokušaju, i dalje luta poput neupokojene aveti hodnicima zgrade u Nemanjinoj ulici. I ćera po svome, bez prekida, jer je našla novo, plodno tle, identično po stilu i ponašanju i skoro isto po sastavu i hranljivim sastojcima pogodnim za opstanak Palanke.
Uopšte nemojte sumnjati u to da bi Slobodan Milošević danas bio na vlasti, samo da nije bilo Trećeg Balkanskog rata u koji je upleo svoje ali i okolna plemena. On je započeo sve ovo što danas dovršavaju njegovi rizomi, preduboko ukorenjeni u sluđeno i podivljalo društvo: besomučnu pljačku, kriminalne privatizacije, otkaze, besramno laganje, izgladnjivanje penzionera, pretnje i golu silu, cenzuru i autocenzuru, strahove i nesanice, kontramitinge, silovanje medija i slobode govora, devalvaciju prosvete i nauke, pijacu diploma i zvanja bez znanja - i to ne kao faktor mira i stabilnosti na Balkanu već kao bankar na domaćem zadatku pod budnim svevidećim okom Horusa vulgarkapitalizma, kome je prednja (siva) "strana države" sve veća smetnja nasuprot (zelenoj) "strani bankara i korporacija", na poleđini. Onoj, sa okom.
***
Zadrigli sindikalci ne mogu i ne smeju da budu razlog građanima današnje Srbije da žmure pred još jednim otvorenim i besramnim pokušajem pljačke
opljačkanih, tim superhikovskim izgovorom za alavu spregu političke
kaste lažovčina i krupnog biznisa zasnovanog na orobljivanju i izrabljivanju. Ćutanje,
žmurenje, okretanje glave i podmetanje dupeta - predstavljaju siguran i proveren način
bespovratnog uvlačenja Malog Čoveka u njihov sistem korupcije. Previše je sindikalaca godinama unazad ljubilo ruku onima na vlasti. Sada, kada rukoljub postaje besmislen pred lupetanjem o izbornoj volji da se društvo dodatno raskupusa, oni ustaju ne bi li nekako pokušali da spreče neminovno. Ako do juče poslušni pas čuvar zalaje na pomahnitalu Glavu kuće, sluđeni i poslušni ukućani će listom zdušno okrenuti glavu odbijajući da sebi priznaju kako je ker ispao pametniji od njih jer vidi ko rastura dom, i još se manje štrecnuti kada Pater domus problem lajanja reši dvocevkom.
Sledi tišina, koja oslobađa griže savesti.
I
slobodno zajebite foru komunjarsko-samoupravljačkog etiketiranja
(još jedna od omiljenih metoda fašističke tehnologije) svakoga ko se
usudi da kritikuje napredne muke na putu i bespućima svetlije
budućnosti. Od svog formiranja, de profundis radikali su bili i ostali
najcrnji boljševici i staljinisti domaće političke scene, koji će svoje
stare komitete i otadžbinske uprave iz devedesetih zameniti savremenim ofisima, dok će svi ostali
(glasali ili ne za njih) i dalje biti najobičniji sankiloti iz devedesetih.
Zabijanje glave u pesak ili taktika 'zažmuri da te ne vide' tu ne pomažu. Nijedna plastifuksa sa Pinka ovakvo stanje stvari ne može da prefarba, koliko to mogu pristajanje
na slepilo i muk.
Radi se o saučesništvu, za koje nema saučešća.
Da se vratimo na početak, jer ovde kraja nema baš kao ni početka. Uroboros ili tkanje Točka vremena, sve je to isto u palanačkom ne-umu. Danas u Srbiji možete slobodno i legalno izabrati drogu koja će vas držati budnima, 24/7 u non-stop halucinogenim marketima poželjne stvarnosti: Pink movies, Pink action, Pink family, Pink kids, Pink music, Pink soap, Pink... u sto pinkematerine dalje nabrajanje, jer ti TV kanali ionako ne služe za gledanje već samo za besano silovanje daljinskog i indukovanu insomniju, taj provereni i omiljeni aparat kontrole ljudolikih zamorčića - pojedinaca i čitavih naroda.
Poznata je bila (i ostala) sprega fašista i industrijalaca poput Henrija Forda i Alfrida Krupa.
Zbog toga još više na težini dobija ovaj spot Die Krupps, dokazanih antinaci Nemaca. Na roze julokradikalskim nacionalfrekventnim drogama ga nećete videti. Zapitajte se zašto. U stvari, zapitajte se ZAŠTO se do sada niste bilo šta zapitali.
Od toga počinje otrežnjenje i buđenje iz privlačnog mamurluka besanice.
U Utisku Nedelje b92 od 19.05.2013. godine, poslednji predlog (broj 7) nosi naslov "Malignije od svega, baš svega". Nema potrebe da ovde ulazimo u besmislene rasprave po pitanju korektne upotrebe ili zloupotrebe medicinske terminologije u društveno-političke, marketinške i medijske svrhe, ali - da li je ova tvrdnja, sama po sebi, zaista istinita samo zato što je u video prilogu direktno povezana sa jednom školom (iako se potom kaže da su inkriminisani plakati osvanuli i na drugim mestima)?
Ne uočavate vrišteću sličnost kriminalnog i eksplicitnog, sa jedne, i prikrivenog, ali institucionalizovanog i podjednako agresivnog trovanja podivljalog društva, sa druge strane?
Tu je prah, baš kao i dizanje prašine i njeno bacanje u oči. I prah i prašina, svako svoje krštenje nosi.
Tu je kašičica koja život znači; ili smrt. Nađe se i pokoja zarđala.
Tu je zlatno i belo; šut i šutiranje u glavu, rokanje do zore.
Tu je pumpanje, strast, pasija, stradanje.
Tu je gan, koji piše belo ili mastiljavo. Olovke koje ne pišu srcem.
Tu je kutija. Tu je i glasačka vena.
Tu je, konačno, toplina zaborava po obavljenom poslu. Tako primamljiva i draga, koja vas iznova zove sve jače i traži vas sve više.
Drogistički plakati, kako bi to babe nazvale, "uče" decu kako da pobegnu od života i stvarnosti. Politički plakati im objašnjavaju kako je zaista u ovoj zemlji, danas, jedino moguće opstati u životu.
Ne samo u vreme izbora, kada je lepljenje stranačkih plakata zabranjeno najmanje 50m od biračkih mesta, već svakoga dana treba zabraniti trajno lepljenje istih na kilometar od škola, zabavišta, fakulteta, ustanova kulture. Trajno, i sa istom kaznom kao i za one koji su lepili narko-postere. Nema nikakve razlike među dilerskim bandama. Mada, može biti da ovi "stvarni" narkosi manje lažu od onih političkih. Plus, tvrdim da među pravim narkomanima ima daleko manje (medicinskih) ludaka nego među stokom koja sebe zove političarima. Prvi odlepe od potrebe usled upotrebe, drugi se rode odlepljeni a potreba im nadođe sama od sebe.
U Negotinu je pre nekoliko godina dignuta frka oko letka koji je kružio gradom, na kome su se nalazila imena i kućne adrese likova koji imaju reputaciju lokalnih narko-dilera. Digla se prašina, pljuštale izjave mupovaca po novinama i anonimnih&zabrinutih po internetu. Doživeo sam da me kao blogera "neki" na ulici zaustave i pitaju da li sam ja to pisao, te letke, jer ja "ionako svašta pišem". Nebitno je to što vam 90% imena sa letka uopšte nisu poznata, važno je da vas u Palanci bije glas. Čak i nešto tvrđe, ako preterate. Nebitno je bilo što to uopšte niste bili vi, što se kasnije i ispostavilo kada su imena pravih autora iscurela u javnost (pitam se samo kako). Bitno je da se sve isto događa čim neko namiriše izbore. Tada pseudopolitički narkomani mesecima šizofreno odlepljuju na sve strane, pa lepe plakate praznih likova bez ikakvih životnih dela, vuku te za rukav jer su ti rekli da im imena ne spominješ "na ta' tvoj blog", prete istim onim tvrđim metodama komunikacije i upodobljavanja. Tebi lično, još više tvojima.
Obe ekipe su apsolutno umislile kako su popile svu pamet ovoga Sveta. A možda i onih paralelnih, ovisno o nivou i formi krštenja.
Poruka je ista, sa obe strane: Umukni.
Ne kvari biznis, sitni i beznačajni Mali Čoveče.
Pa onda malo o teoriji i praksi Mraka...
Sablazan u stilu Utiska Nedelje nikako ne pomaže kada nadležne i plaćene institucije i službe ne rade svoj posao, a komercijalni mediji glume Peru ložača.
***
U celoj ovoj priči bezobrazna paralela belog i Belih listića, najblaže rečeno ne stoji. Beli listići su za cilj imali skidanje a ne navlaku. Upamtite to za sva vremena, pre nego što ponovo posegnete za prahom i prašinom.
Jer čak i standardno zaboravne srpske biračke kokoške umeju da vide i imaju osećanja. "I koke su živa bića" reče Boris Tadić - onaj, jedva skinut sa lepka za plakate.
