Bratte...

U Utisku Nedelje b92 od 19.05.2013. godine, poslednji predlog (broj 7) nosi naslov "Malignije od svega, baš svega". Nema potrebe da ovde ulazimo u besmislene rasprave po pitanju korektne upotrebe ili zloupotrebe medicinske terminologije u društveno-političke, marketinške i medijske svrhe, ali - da li je ova tvrdnja, sama po sebi, zaista istinita samo zato što je u video prilogu direktno povezana sa jednom školom (iako se potom kaže da su inkriminisani plakati osvanuli i na drugim mestima)?

Ne uočavate vrišteću sličnost kriminalnog i eksplicitnog, sa jedne, i prikrivenog, ali institucionalizovanog i podjednako agresivnog trovanja podivljalog društva, sa druge strane?

Tu je prah, baš kao i dizanje prašine i njeno bacanje u oči. I prah i prašina, svako svoje krštenje nosi.

Tu je kašičica koja život znači; ili smrt. Nađe se i pokoja zarđala.

Tu je zlatno i belo; šut i šutiranje u glavu, rokanje do zore.

Tu je pumpanje, strast, pasija, stradanje.

Tu je gan, koji piše belo ili mastiljavo. Olovke koje ne pišu srcem.

Tu je kutija. Tu je i glasačka vena.

Tu je, konačno, toplina zaborava po obavljenom poslu. Tako primamljiva i draga, koja vas iznova zove sve jače i traži vas sve više.

Drogistički plakati, kako bi to babe nazvale, "uče" decu kako da pobegnu od života i stvarnosti. Politički plakati im objašnjavaju kako je zaista u ovoj zemlji, danas, jedino moguće opstati u životu.

Ne samo u vreme izbora, kada je lepljenje stranačkih plakata zabranjeno najmanje 50m od biračkih mesta, već svakoga dana treba zabraniti trajno lepljenje istih na kilometar od škola, zabavišta, fakulteta, ustanova kulture. Trajno, i sa istom kaznom kao i za one koji su lepili narko-postere. Nema nikakve razlike među dilerskim bandama. Mada, može biti da ovi "stvarni" narkosi manje lažu od onih političkih. Plus, tvrdim da među pravim narkomanima ima daleko manje (medicinskih) ludaka nego među stokom koja sebe zove političarima. Prvi odlepe od potrebe usled upotrebe, drugi se rode odlepljeni a potreba im nadođe sama od sebe.

U Negotinu je pre nekoliko godina dignuta frka oko letka koji je kružio gradom, na kome su se nalazila imena i kućne adrese likova koji imaju reputaciju lokalnih narko-dilera. Digla se prašina, pljuštale izjave mupovaca po novinama i anonimnih&zabrinutih po internetu. Doživeo sam da me kao blogera "neki" na ulici zaustave i pitaju da li sam ja to pisao, te letke, jer ja "ionako svašta pišem". Nebitno je to što vam 90% imena sa letka uopšte nisu poznata, važno je da vas u Palanci bije glas. Čak i nešto tvrđe, ako preterate. Nebitno je bilo što to uopšte niste bili vi, što se kasnije i ispostavilo kada su imena pravih autora iscurela u javnost (pitam se samo kako).
Bitno je da se sve isto događa čim neko namiriše izbore. Tada pseudopolitički narkomani mesecima šizofreno odlepljuju na sve strane, pa lepe plakate praznih likova bez ikakvih životnih dela, vuku te za rukav jer su ti rekli da im imena ne spominješ "na ta' tvoj blog", prete istim onim tvrđim metodama komunikacije i upodobljavanja. Tebi lično, još više tvojima. 

Obe ekipe su apsolutno umislile kako su popile svu pamet ovoga Sveta. A možda i onih paralelnih, ovisno o nivou i formi krštenja.

Poruka je ista, sa obe strane: Umukni.

Ne kvari biznis, sitni i beznačajni Mali Čoveče.

Pa onda malo o teoriji i praksi Mraka...

Sablazan u stilu Utiska Nedelje nikako ne pomaže kada nadležne i plaćene institucije i službe ne rade svoj posao, a komercijalni mediji glume Peru ložača.

***

U celoj ovoj priči bezobrazna paralela belog i Belih listića, najblaže rečeno ne stoji. Beli listići su za cilj imali skidanje a ne navlaku. Upamtite to za sva vremena, pre nego što ponovo posegnete za prahom i prašinom.

Jer čak i standardno zaboravne srpske biračke kokoške umeju da vide i imaju osećanja. "I koke su živa bića" reče Boris Tadić - onaj, jedva skinut sa lepka za plakate.