Palanka na spidu

1. Tamo daleko...

PERVITIN:

- čudesna droga koju su koristili vojnici Vermahta, pilotska so naročito omiljena u Luftvafe koja je navodno bila prodavana i Japancima za njihove kamikaze; kristalni metamfetamin, danas poznat pod nazivom spid. U nekadašnjem Istočnom bloku, pre pada Gvozdene zavese, široko je bio korišćen kao droga nazvana piko; posle toga je iz Češke 'valjan' po Zapadnoj evropi pod takođe poznatim nazivom met.

Everything.com

Američki naučnici, angažovani u vojnim laboratorijama, počev od 2008. godine proučavaju ponašanje jedne vrste vrabaca tokom sezonskih migracija, u jesen sa Aljaske ka severu Meksika, i nazad u proleće. Uočili su da tokom tih migracija, vrapci mogu da provedu čitavih 7 dana u letu bez trunke sna ili odmora, danju i noću, orijentišući se po svakakvim vremenskim uslovima bez greške. Istraživanja obuhvataju praćenje ponašanja mozga kod ovih ptica i mogućnost primene na ljudima. Cilj je iznaći način da ljudska bića bez sna postanu što produktivnija i efikasnija, najmanje 7 dana a ako je moguće i više. Istraživanja koja za cilj imaju stvaranje besanih vojnika nisu novost, jer su sprovođena tokom većeg dela XX veka, davanjem amfetamina uniformisanim zamorčićima (ne samo u Vijetnamskom ratu, da se ne varamo; danas je u širokoj upotrebi Provigil). Cilj nije toliko bio smisliti sredstvo povećanja nivoa budnosti, koliko način smanjenja potrebe ljudskog organizma za snom.

Istorija nam kaže da se sva vojna istraživanja neminovno kad-tad pojave u široj društvenoj upotrebi. Besani vojnici bi lako mogli postati prethodnica besanim radnicima i besanim potrošačima. Agresivna kampanja reklamiranja farmaceutskih preparata protiv sna, može lako dovesti do toga da oni postanu stil života, za mnoge i potreba. Marketi 24/7 (koji rade 24 sata 7 dana u nedelji) i globalna infrastruktura neprekinutog rada i potrošnje, već neko vreme predstavljaju našu realnost. Ovim načinom bi se samo povećao intenzitet uvlačenja ljudi u bezdani maelstrom trke za sve većim profitom.

Džonatan Kreri, "24/7: Pozni kapitalizam i kraj sna"

Čaplin je sve gore navedeno opisao u svoja dva filma: Veliki diktator (1940) i Moderna vremena (1936).

Ukoliko mislite da je Šarlo bio samo komedijaš, u velikoj ste (još jednoj) zabludi. Nemačkim vojnicima koji su 1941. pucali u platno valjevskog bioskopa sigurno nije bio smešan. Postoji velika verovatnoća da su čak i ukapirali šta im to sa filmskog ekrana stvarno poručuje lik sa smešnim brčićima.

2. ... a tako blizu

Trebalo je da današnja subota bude još samo jedan neradni dan, samo još jednog vikenda. A nije. U kojoj meri je to tako, zavisiće od domaćeg puka, tj. nivoa do koga će ukapirati šta se oko njega u stvarnosti dešava.

• Vlast je jedina reformska i futuristički nastrojena u našem društvu, a sindikati su okoštali dinosaurusi, retrogradni kočničari reformi, hedonistički relikti na jaslama prošlih komunističkih vremena.

ili

• Vlast je ogoleli eksponent kapitalfašističkog poimanja korporativne globalizacije i vulgarkapitalizma, a sindikati su jedina prepreka porobljavanju narodnih masa.

Da na trenutak zanemarimo obostrano (ne)opravdano etiketiranje 'unikatnih' vlastodržaca i sindikalaca, i pogledamo šta je to u Jutarnjem programu RTS odvaljivala gospođa direktorka TANJUG-a na račun sindikalnog protesta najavljenog za subotu 12. jula u 16h ispred zgrade Vlade Srbije. Izgovori tako ona, u duhu najmračnije matrice Orvelovskog Ministarstva istine, između ostalog sledeće (da parafraziram): "oni (sindikati) su napustili pregovore o Zakonu o radu, a da niko ne zna na šta to tačno oni imaju premedbi, oni nikada nisu rekli šta to konkretno zameraju, oni se nisu nikada digli konkretno za neke radnike koji su ostali bez posla kao npr. u Jugoremediji ili Beobanci... i ko ovde zastupa nezaposlene, ko njih pita šta misle, oni su takvi socijalno nevidljivi, možda njima baš odgovara da se lakše zaposle... vreme je da se ovakvi sindikati reformišu".
Golem, definitivno.

Kad smo već kod Jugoremedije, kada bi TANJUG ovoga trenutka krenuo sa 24/7 tekstovima o silovanju tog preduzeća, ne bi mogao da dostigne količinu i kvalitet članaka koji su godinama objavljivani u časopisu Republika. Ni u besanom snu, u kome žive direktori i gloduri te agencije, koja u svom nazivu sadrži ime zemlje u čijem je uništenju debelo saučestvovala.

Nego, koje bre to pregovore? Možda one koji počinju i završavaju se rečenicom 'zakon će biti usvojen zato što je ova vlada dobila natpolovičnu većinu na izborima'?! Teorijski su oni mogli da formiraju i koncentracionu vladu, iz ko zna kakvih pobuda, pa da imaju apsolutnih 100% glasova na izborima, što i dalje ne može da prefarba istinu.

Naravno da nisu dobili to što papagajski repetira gospoja Tanjugovićka; to je još jedna od notornih laži uobičajenih za tehnologiju opstanka ove i ovakve ekipe istih na vlasti. Da jesu zaista dobili, fazon bi baš bio da ispoštuju celokupnu zakonom propisanu proceduru, pa posle - glasanje, kako se da očekivati. Ali jokbre, neće moći, zato što sirova sila zapravo uvek iskazuje stvarnu slabost onoga ko se nje laća. Vazda privlačna standardnom pripadniku abrogenog palanačkog kvazidruštva, ipak je to i dalje samo - sila. Na silu se uvek na kraju odgovara silom, i to je neopoziva istorijska činjenica, koliko god od nje okretali glavu, plašili se, priznavali ili ne njeno postojanje. Sila jedino, ultimativno-posledično, vodi ka goloj borbi za opstanak bez izuzetka; u tom trenutku istorije konsenzusi, pregovori i razum prestaju da postoje.

Tada leva i desna hemisfera mozga, ili strana politike, jednostavno dobiju novo ime - kuka i motika. Kada do toga dođe, više ne pomaže ono zloslutničko 'mislite o tome na vreme', jer je mišljenje već podnelo prijavu promene prebivališta.

Psihologija mase željne krvavog peska, palaca okrenutih na dole, linča i giljotine, slatkih laž-kolača umesto kila leba od 500 grama, na kraju uvek privremeno zameni stado makijavelistički glupih, zadovoljnih i nesrećnih ovaca. Pa posle sve iz početka, sa novom elitom u nove gluposti.

Opominjujući poslednji kez giljotiniranih glava prethodnika ostaje u mislima samo do naredne afere i vađenja na njih, iz perioda pre razdvajanja telesnog integriteta sprovedenog u predelu vratnih pršljenova. Zbog toga nijedna post5oktobarska vlast u Srbiji nije sprovela lustrativno giljotiniranje karijera (ne likova, to nikako) onih pre sebe. Pamti pa vrati, kolega. Givmifajv, pa da idemo dalje, do sledeće prevare i rotacije fotelja. Pridržim ti konopce dok ulaziš u ring.

Srećno! Silazak u jamu ima svojih prednosti i mana.

Bistro! Ovde i somovi i ovce žive u mulju.

Može tumačiti ko i kako hoće ovaj dopis centrale sindikata Nezavisnost upućen  povereništvima; da li je u pitanju poziv na rušenje državnog poretka (što je samo po sebi besmislica, naročito u pseudo-državi poput Srbije), ili je to poziv na radničku (građansku) samoodbranu - odlučite sami. Samo nemojte sedeti po baštama kafana i kladionica, i dobacivati 'gle ove seljačine, opet ih dovoze da se vucaraju po Beogradu'. Okrenite makar glavu, od njih ako ne želite da priznate da ste je već okrenuli od sebe.

U ovoj zemlji je zimus uvedena šestojanuarska zabrana zapošljavanja u državnim službama, institucijama i preduzećima. Nikada se više njih sa lepkom za plakate pod noktima nije zaposlilo kao u periodu posle tog dana. Kada vas koliko sutra partijaški kadar-direktori, većinom na funkcije birani nepoštovanjem zakonske procedure, ne zbog radno-tehnološke (ne)sposobnosti već zbog partijske nepodobnosti, bez obzira na godine života i radnog staža, po novom Zakonu o radu jednostavno 'lakše otpuste, zbog lakšeg zapošljavanja', biće kasno. Ne samo za vas, lično, ni za vašu decu ili unuke, već za njihove naslednike. Ali, to spada u budućnost koja podrazumeva razmišljane i planiranje - ta dva visokoomražena sporta uma na Balkanu.

Kada čujete kako se ovi slepci na vlasti vade na one prethodne, iste takve, treba ih podsetiti da između Njih i Prethodnih stoje baš oni, sami sebi prethodni, zato što im je ovo drugi a ne prvi mandat na vlasti. Sindrom pomahnitalog poimanja pojma 'mandat' koje je praktikovao Tadić Odlepitis u trećem pokušaju, i dalje luta poput neupokojene aveti hodnicima zgrade u Nemanjinoj ulici. I ćera po svome, bez prekida, jer je našla novo, plodno tle, identično po stilu i ponašanju i skoro isto po sastavu i hranljivim sastojcima pogodnim za opstanak Palanke.

Uopšte nemojte sumnjati u to da bi Slobodan Milošević danas bio na vlasti, samo da nije bilo Trećeg Balkanskog rata u koji je upleo svoje ali i okolna plemena. On je započeo sve ovo što danas dovršavaju njegovi rizomi, preduboko ukorenjeni u sluđeno i podivljalo društvo: besomučnu pljačku, kriminalne privatizacije, otkaze, besramno laganje, izgladnjivanje penzionera, pretnje i golu silu, cenzuru i autocenzuru, strahove i nesanice, kontramitinge, silovanje medija i slobode govora, devalvaciju prosvete i nauke, pijacu diploma i zvanja bez znanja - i to ne kao faktor mira i stabilnosti na Balkanu već kao bankar na domaćem zadatku pod budnim svevidećim okom Horusa vulgarkapitalizma, kome je prednja (siva) "strana države" sve veća smetnja nasuprot (zelenoj) "strani bankara i korporacija", na poleđini. Onoj, sa okom.

***

Zadrigli sindikalci ne mogu i ne smeju da budu razlog građanima današnje Srbije da žmure pred još jednim otvorenim i besramnim pokušajem pljačke opljačkanih, tim superhikovskim izgovorom za alavu spregu političke kaste lažovčina i krupnog biznisa zasnovanog na orobljivanju i izrabljivanju. Ćutanje, žmurenje, okretanje glave i podmetanje dupeta - predstavljaju siguran i proveren način bespovratnog uvlačenja Malog Čoveka u njihov sistem korupcije. Previše je sindikalaca godinama unazad ljubilo ruku onima na vlasti. Sada, kada rukoljub postaje besmislen pred lupetanjem o izbornoj volji da se društvo dodatno raskupusa, oni ustaju ne bi li nekako pokušali da spreče neminovno. Ako do juče poslušni pas čuvar zalaje na pomahnitalu Glavu kuće, sluđeni i poslušni ukućani će listom zdušno okrenuti glavu odbijajući da sebi priznaju kako je ker ispao pametniji od njih jer vidi ko rastura dom, i još se manje štrecnuti kada Pater domus problem lajanja reši dvocevkom.
Sledi tišina, koja oslobađa griže savesti.

I slobodno zajebite foru komunjarsko-samoupravljačkog etiketiranja (još jedna od omiljenih metoda fašističke tehnologije) svakoga ko se usudi da kritikuje napredne muke na putu i bespućima svetlije budućnosti. Od svog formiranja, de profundis radikali su bili i ostali najcrnji boljševici i staljinisti domaće političke scene, koji će svoje stare komitete i otadžbinske uprave iz devedesetih zameniti savremenim ofisima, dok će svi ostali (glasali ili ne za njih) i dalje biti najobičniji sankiloti iz devedesetih. Zabijanje glave u pesak ili taktika 'zažmuri da te ne vide' tu ne pomažu. Nijedna plastifuksa sa Pinka ovakvo stanje stvari ne može da prefarba, koliko to mogu pristajanje na slepilo i muk.

Radi se o saučesništvu, za koje nema saučešća.

Da se vratimo na početak, jer ovde kraja nema baš kao ni početka. Uroboros ili tkanje Točka vremena, sve je to isto u palanačkom ne-umu. Danas u Srbiji možete slobodno i legalno izabrati drogu koja će vas držati budnima, 24/7 u non-stop halucinogenim marketima poželjne stvarnosti: Pink movies, Pink action, Pink family, Pink kids, Pink music, Pink soap, Pink... u sto pinkematerine dalje nabrajanje, jer ti TV kanali ionako ne služe za gledanje već samo za besano silovanje daljinskog i indukovanu insomniju, taj provereni i omiljeni aparat kontrole ljudolikih zamorčića - pojedinaca i čitavih naroda.

Poznata je bila (i ostala) sprega fašista i industrijalaca poput Henrija Forda i Alfrida Krupa.

Zbog toga još više na težini dobija ovaj spot Die Krupps, dokazanih antinaci Nemaca. Na roze julokradikalskim nacionalfrekventnim drogama ga nećete videti. Zapitajte se zašto. U stvari, zapitajte se ZAŠTO se do sada niste bilo šta zapitali.
Od toga počinje otrežnjenje i buđenje iz privlačnog mamurluka besanice.

Čitanka:

Jonathan Crary - 24/7: Late Capitalism and the Ends of Sleep (Verso, jun 2013) PDF fajl

Craig Hickman - 24/7: Sleepless soldiers and the psichopathy of civilization (maj 2014)

Craig Epplin - Sleep and technology (novembar 2013)