Feniks

Otkad je sa unutrašnjih organa prešao na spoljne odnose, bucmasti najevropljanin ima sve više medijskih bisera dostojnih najmanje uvrštavanja u Bukvar za prvi razred partijske škole u Kumrovcu. Danas je, onako fakirski, obnarodovao sopstvenu opsesiju Če Gevarom, centrifugalnim sindikatima, Terazijama, i Janom Palahom. Eh, te Terazije... kad se samo seti kontramitinga i tatka Požarevca kraj čijih je nogu cupkao čekajući naredbu policiji za juriš.

Punoletnih osamnaest godina kasnije, u Srbiji, naglavce okrenutoj više puta tokom tog vremenskog perioda, Ivica Dačić ponovo ima piromanske porive. Dok je bio višegodišnji ministar unutrašnjih poslova, nije se pretrgao od sprovođenja istrage povodom paljenja ambasada i džamija po Beogradu. Zato danas imamo ovakve izjave, kakve nam mupovci serviraju preko medija.

Pošto se Dačić posuvratio iz unutrašnje ka spoljnoj raboti, logično je da on sa tim neistraženim i nedokazivim paljenjem ambasada nema ama baš nikakve veze. Baš kao ni sa Zakonom o radu, ali eto, siromaško ima poriv da nešto i na tu temu prozbori. Pardon - da spali. 

Posle ovako samozapaljivih izjava nije ni čudo što sledi porast temperature. Leto je, šire se krvni sudovi, opada pritisak ali i mast topi. Poluskuvani mozgovi spontano idu na pašu, sve bliži granici tačke ključanja.

Kada smo već kod tog misterioznog spontanog ljudskog sagorevanja (SHC), postoje razne teorije & zavere da li je to istina i, ako jeste, kako je tako nešto moguće. "Slučajevi" zabeleženi u poslednjih 500 godina, uglavnom kao zajednički element imaju starije, gojazne i slabo pokretne osobe. Sumnja se da je svaka od žrtava SHC patila od tzv. ketoze, bolesti kod koje organizam proizvodi određene količine acetona dovoljne da odglume gorivo uz masnoću u telu. Za svako sagorevanje su potrebni temperatura, kiseonik i gorivo, i oduvek se sumnjalo u spontanost baš zbog te varnice koja je bila neophodna da bi došlo do zapaljivanja. Kod velikog broja slučajeva, istražitelji su žrtve pronalazili kraj kamina, a otkriveno je i da je većina njih konzumirala alkohol (ne u medicinske svrhe) i spadala u strastvene pušače. Pored toga, statički elektricitet može da izazove sasvim pristojnu varnicu, dovoljnu da izazove požar. Njega može da izazove čak i prelazak rukom po leđima mačke, naročito ukoliko na sebi imate neki odevni predmet od sintetike, ili ako je ima na nameštaju koji se koristi.

Oni koji se zanimaju rešenjem ove misterije, smatraju da je uzrok SHC tzv. efekat fitilja - kod sveće fitilj (aceton) jedini gori dok se okolni vosak (masnoća) zapravo topi usled temperature sagorevanja fitilja.

Vatru misterioznosti koja se plete oko SHC, dodatno potpaljuju pronađeni ostaci žrtava - ruke (šake) i noge (stopala) često su bivali netaknuti, pa čak i delovi odeće i nameštaja. Nauka kaže da se gore pomenuta "goriva" lako mogu zapaliti na manjoj temperaturi, ali i da se lako mogu ugasiti jer ljudsko telo u sebi sadrži oko 60% vode, koja se kod slabo pokretljivih osoba najviše sakuplja u šakama i stopalima. Ovo bi moglo da bude sasvim dovoljno objašnjenje zašto su ostaci žrtava SHC baš takvi kakvi su. Ukoliko ima delova odeće koji su napravljeni od materijala sa višom tačkom paljenja, misterija sve manje to ostaje i povlači se pred naukom.

Slaba pokretljivost ili čak potpuna nepokretnost, dodaju logičnom zaključku o čemu se tu zapravo radi: ukoliko se neko od njih i bio nečim zapalio, najverovatnije nije mogao da pokuša da ugasi plamen ili pobegne i potraži pomoć, već je stradao.

Neko će se zapitati kakve veze ima spontano sagorevanje sa samospaljivanjem, pa još i Dačićem pride. Zapravo, ima i te kako. U njemu samom su zapreteni svi potrebni elementi sagorevanja, i on to zna. Zato je od jednog kamenoresca iz Mačkovca naručio poseban odgovarajući spomenik sebi za života, i bezecovao plac za postament u podnožju Mirine "Večne vatre" na Ušću.

Spontano sagorevanje iznutra ka spolja je zaista moguće, kako za pojedinca tako i za jedno društvo, i često ostavlja samo praznu ljušturu nalik zmijskoj košuljici. Baš kao i ministarska putrifikacija, u kojoj olovo uvek ostaje olovo bez obzira na lažni sjaj i polituru. Ona, iz unutrašnjih ka spoljnim delima

***

Ovih dana domaći političari iz redova vlasti utrkuju se u tome ko će narodu što više utrljati nos u jednu novu poslovicu:

Posle glasanja nema samospaljivanja.

Zbog toga Dačić sasvim smireno i bezbrižno priča o sopstvenoj palahizaciji, jer zna da od toga nema ništa, baš kao ni od narodnog bunta zbog sve većih podvala koje mu aktuelna reciklirana crveno-crna koalicija servira. Inertnom narodu, nepokretnih gojaznih mozgova uvaljen je svojevrstan elektrostatički mačor; a narod su svi - i "naši" i "njihovi", podjednako naivni i po višu kastu nebitni. Istovremeno, strogo kontrolisani mediji svakodnevno objašnjavaju šta će se desiti ukoliko neko pokuša da zatalasa mrtvo more: nema šanse da se ne očešete o mačora, izazovete varnicu, vi ufitiljeni dembelani nijedni, a onda zna se kako ćete proći. Puf!

Zna Dačić da svi znaju kako se na njegovoj vatri niko nikada neće ogrejati, baš kao što zna i da bi njegov dim - beo ili crn, svejedno - obznanio izbor novog Crvenog Pape. A to vala neće moći nikako, jokbre! Malo morgen, drugovi tviter-mrkonjići i brankorozenkrojceri.

Mitomanski Dačić je ubeđen da će i iz ove priče o vatri vaskrsnuti kao nov. Samo iz priče o vatri, za razliku od mitskog Feniksa koji vaskrsava iz vatre. Možda su silne sumnjive naslage sala ipak razlog da se ne pretera u izvođenju performansa do kraja.

Pre će celo ovo društvo spontano sagoreti, nego što će bilo koji domaći političar priznati da od emocija za bilo koga osim sopstvene guzice, poseduje samo jak međupreponski bol.

Nepodnošljiv.