Wednesday, 2 July 2014

Die Stachelschweine und der Schöpfungshöhe


1. Die Stachelschweine




Usred zimske oluje grupa bodljikave prasadi okupila se u jednoj rupi, ne bi li se svi nekako međusobno zagrejali i tako spasili od smrzavanja. Međutim, kako se približe jedni drugima tako počnu i da se nabadaju na bodlje onog drugog, što ih ponovo natera da se odmaknu. Kako je potreba za toplotom ponovo rasla, tako su opet počeli da se pribijaju jedni uz druge, nabadali se, udaljavali, i ponovo vraćali. Ovo besmisleno cimanje se ponavljalo sve dok nekako nisu uspeli da uspostave određenu ekvidistancu na kojoj će im podjednako biti toplo a da se istovremeno međusobno ne izbodu svojim bodljama. Uspostavili su tako odnos koji mogu po oba kriterijuma najlakše da podnesu.
Istom mukom se vodi i ljudsko društvo: stalna je potreba za zbližavanjem i međusobnom zaštitom, koju ometaju pojedinačni "bodljikavi" karakteri atoma svakog društva - tj. ljudi. Oni se okupljaju oko potreba, na toj ekvidistanci na kojoj će postići i cilj ali i da svojim karakterom ne ugrožavaju jedni druge. Sredstva tog minimuma okupljanja predstavljaju tolerancija, međusobno poštovanje, lepo ponašanje. Za one koji to ne poštuju, postoji fraza u Engleskom jeziku "Keep your distance!" (zadrži odstojanje). Tako se potreba za kolektivnom "toplotom" zadovoljava samo delimično, do granice na kojoj prerasta u podbadanje i netrpeljivost. Tu granicu treba učiti i održavati celog života.
Naravno, postoje ljudi koji u sebi imaju dovoljno topline pa im nije potrebno da bodu druge, ili i sami budu izbodeni. Takvi bi radije da ostanu van brloga prepunog bodljikave prasadi.



Frojd je ovu "bodljikavu dilemu" preuzeo od Šopenhauera, preslikavajući je sa socijalne na emotivnu ravan analize ljudskog (ne)uma. Poštovanje entre dos tierras minimuma zajedničkih interesa uz poštovanje maksimuma pristojnosti i privatnosti, čini se, treba da predstavlja jedan od glavnih stubova odnosa u društvu.
Pa kako se kome zalomi...


kako Mali Perica tumači Šopenhauera neobaveštenoj učiteljici

Ono što danas rade "poslenici javne reči" i pripadnici političke kaste u Srbiji, spada u sve drugo samo ne u gornji opis željenog stanja stvari. Nacionalfrekventni tabloidi ne poštuju distancu, tj. granicu intimnosti koju je opisao Frojd, ili društvenog domaćeg vaspitanja po Šopenhaueru, zato što ne žive od toplote ili ekvidistance, već preživljavaju na podbadanju i nabadanju. Baš kao i politikanti, sa tabloidnim humanoidima usko povezani; od strane građana birani da artikulišu njihove zahteve i "ekvidistantno" ih ispune, domaći političari se više bave ekvilibristikom i pelivanstvom, hodanjem po sve tanjoj žici (s)trpljenja onih čije glasove redovno pazare po ceni koja je ispod svakog minimuma pristojnosti.

2. Der Schöpfungshöhe


U nemačkom zakonodavstvu, na polju zaštite kopirajta i autorskih prava, postoji definisan pojam "Schöpfungshöhe" - u slobodnom prevodu se on odnosi na "nivo kreativnosti" koji neki proizvod mora da ispuni da bi bio original a ne plagijat ili falsifikat. U anglosaksonskom pravu se ova kategorija naziva "threshold of originality", i prevođenjem na naš jezik stvari postaju mnogo jasnije: prag originalnosti, tj. ispunjenje minimuma uslova kako bi nešto bilo original.
Ideja ovog koncepta nije u tome da sve što se kao novo pojavi odmah mora da potpada pod udar zakona koji štite autorska prava. Opšti kriterijumi originalnosti su sledeći:
- mora da bude autorova lična kreacija
- kreacija mora da sadrži intelektualni koncept
- dizajn mora da bude uočljiv
- kreacija mora da iskaže individualnost svog autora
Shodno pobrojanom, originalnost je manje definisana kao "nešto što se do sada nije desilo ili postojalo" (npr. u slučaju zaštite patenata), već više kao "kreacija koja je delo određenog autora i koja na određeni način odražava njegovu ličnost".
Sličnost, sama po sebi, nije dovoljan dokaz ili razlog za etiketiranje neke kreacije plagijatom. Takvi slučajevi mogu pokrenuti diskusiju o kvalitetu i jedinstvenosti same ideje. Ocenjivanje originalnosti predstavlja složen posao, i treba ga ipak prepustiti stručnjacima.



Elemdaklem, kojim povodom ova dvoslojna priča?

Nedavno je skupina podcenzusnih nadriopozicionih udruga obnarodovala formiranje sopstvenog bloka, uvijeno mlateći po onima na vlasti i glasno reperski deklemucajući o sopstvenoj hiperpameti koju nikako oni prvi da shvate i inkorporiraju ih u se i poda se. Nema tu ničega opozicionovog što već nismo čuli i videli od strane okupljenih prošle nedelje, ali i svih ostalih koji su tada bili spomenuti kao mogući partneri u budućnosti.
Domaća politikoovisnička javnost nije se preterano zatalasala još jednom najavom presipanja šupljeg u prazno od strane nekolicine oborknezova, koliko je pažnje bilo posvećeno nečemu sasvim nebitnom. Nebitnom, što se tiče umjetničkoga dojma izvođača tog performansa, ali nadasve ponovo razotkrivajućem na račun onih koji su performans izvodili.

Dogovor! jer Obama ne može da čeka

Da li je u bio pitanju logo opozicione koalicije u najavi (koji zaista liči na logo kampanje Baraka Obame, i to prvenstveno konceptualno), probni mamac za privlačenje bilo kakve medijske pažnje na sebe (umesto na rafalno izdeklemovane fraze), da li je to neka fleka na zidu (poput onih u kući Radovana III), budalaština lokalnih poklonika okupljenih lidera (dostojna Slajmovog doktorata), ili se možda radilo o pokušaju kićenja tuđim perjem - tek, glupost je napravljena i iskijana.
Da pogledamo, kako je napravljen taj nesrećni logo. Možda na ovaj način:

IrfanView je zakon!

OK, pitate se čemu je bio potreban onaj korak sa negativom, kada je sve ionako moglo da se odradi i prostom zamenom boja? Potreban je, jer jedino tako možemo makar pokušati da razumemo sumanuto objašnjenje od strane "nadležnih službi" u LDP. Posle te objave, tok svesti autora koji je "kreirao" logo, postaje daleko očigledniji:

Preokret! Negativ!

Naša opoziciona scena je negativ-odlivak kalupa vlasti i ništa drugo. Zbog toga je negativ-korak bio neophodan. Opozicija, koja naivno misli da je moguće bodlje uklopiti po tetris principu i tako se okupiti i približiti bez obzira na unutrašnju hladnoću, takođe je šopenhauerovski ubeđena u sopstveno umeće sposobnosti da uvek bude u pravu. One malobrojne, koje još uvek nisu uspeli od sebe da rasteraju takvim stavom, oteraće ne plagirani logo već bezidejnost autora kojom zrači; slaba je uteha u onim deseteračkim hvalospevima članstva i postizbornim patetičnim SMS-ovima, naročito nekome ko se tituliše liberalnom i građanskom politikom.
Njihovo međusobno povremeno uvlačenje bodlji, i povijanje istih pred onima u vlasti, negde mora da izbije u punoj dužini. Valjda je jasno na kojoj se strani to dešava, prema kome i ko će na kraju za kuknjavu biti kriv.

Zamislite Šopenhauerovu basnu u kojoj su umesto bodljikave prasadi tvorovi, dok umesto bodlji stoje bajata priča i još bajatiji autori kojima prepreku ne predstavlja nikakav logo ili makar prag samokritike i razumevanja težine sopstvenog saučestvovanja i odgovornosti za zanimljiva vremena. Promnezija, može biti?
A prag originalnosti, demisija? Sve su to neke strane reči koje ne postoje u njihovom rečniku. Kada već toliko žude da budu negativ-Obame, da nisu možda slučajno čuli za unutarstranački impeachment?
Samo pitam.


***
Minimum pristojnosti i lepog ponašanja nalaže da se ne krade i ne laže. Ako kradete na ekvidistanci (kao da ste u živom zidu na nekoj utakmici krljačke seoske fudbalske lige), lažete kako vas ništa ne bode i (što je najgore) da vi nikoga ne bodete, onda od toplote nema ništa. Ostaćete sami u gomili istih takvih, lopova i lažova, bez najmanje iskrice toplote u sebi. A onda, znamo kako se lisice lako i efikasno obračunavaju sa takvima, bez obzira na bodlje: jednostavno ih zapišaju, i gotova bodljikavopraseća dilema. I karijera, naravno.
Naše društvo danas živi u 1389. godini XXI veka, razapeta između pseudoveberovštine osione vlasti i kvazišopenhauerovskog autizma opozicije, gde između ludih i zbunjenih nema ni toplote niti bodlji. Samo trajni glagol trpni.
Čista frojdovština.


"Srbija ima dugu i bogatu tradiciju nepoštovanja građanina kada je reč o političkom ubeđivanju. Ono se izražavalo i u prošlosti i sada se to čini, na različite načine."
Olivija Rusovac

No comments:



Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...