Piramide

Piramide - nekad i sad.

Potpuno isto, kao pre i posle pantljičarskih mitinga podrške.

Piramide su nekada građene kao grobnice, vladaru u slavu. Ove današnje piramide dižu po pomanama Srbiji - u slavu njenom grobaru.

Opšta je zabluda, koju je nažalost forsirao i deo struke par vekova unazad, da su drevni Egipćani piramide gradili (zlo)upotrebom hiljada robova. Savremena istraživanja pokazuju da piramide jesu gradile hiljade - plaćenih radnika, majstora i inženjera, koji su pored obroka imali uredan smeštaj i redovnu platu. Ali, tako je bilo nekad. Ne ponovilo se.
Danas, atomi kradikalskih pantljičara podrške, tzv. sendvičari, kao da ne shvataju da su u odnosu na svog Vođu u daleko gorem ropskom položaju nego što je to ikada iko bio u Starom Egiptu, i to ne samo tokom gradnje piramida.
Ma nema veze, jedino je važno da je faraonski i obavezno piramidalno.

***

Staroegipatske budale su višetonske kamene blokove vukle saonicama po pesku. A samo je trebalo Njega da pitaju za pomoć, jer svi znaju da je lično On izmislio točak, koji je po prvi put bio eksperimentalno ugrađen baš u jedan autobus pun sendvičara kako bi išli brže i tako mogli da stignu na više podrž-mitinga u jednom danu čime bi povećali sopstvenu produktivnost. A do tada su, naravno, poput starih Egipćana i oni vukli autobuse na saonicama po pustinji u koju su pretvorili Srbiju.

Eto, i to smo nam rešili.

I tačka na piramide.

Brainpunch

Mozak je jedan od najsloženijih organa u našem telu. Sastoji se od različitih delova ili struktura koje obavljaju različite funkcije i rade zajedno, upotrebljavajući na hiljade konekcija koje povezuju mozak sa ostatkom tela. Sledi opis strukture mozga, njegovih različitih delova i toga kako svaki deo funkcioniše, sa posebnim naglaskom na čeoni režanj velikog mozga.

Zašto baš taj deo - nastavak u tekstu ispod slike.

Struktura mozga

Centralni Nervni Sistem se sastoji od mozga i kičmene moždine.

Mozak je centralni deo CNS-a, okružen je i zaštićen lobanjom.

Može se reći da je ljudski mozak podeljen na 3 "mozga":

1. ZADNJI MOZAK: Ovo je najstarija struktura, koja je najmanje evoluirala kod kičmenjaka. Njegova struktura i organizacija su najjednostavnije. On je zadužen za regulaciju osnovnih funkcija koje su nam potrebne za preživljavanje i kontrolisanje naših pokreta. Povrede ove strukture mogu da izazovu ozbiljna oštećenja ili smrt. Masovne egzekucije i ratni zločini se, stoga, od strane počinilaca najčešće sprovode sa te strane glava žrtava. S leđa, u potiljak.

2. SREDNJI MOZAK: To je struktura koja spaja prednji i zadnji mozak, motorne i senzitivne impulse. Njegovo pravilno funkcionisanje je preduslov za svest i doživljavanje iskustva. Oštećenja ovog dela mozga uzrokuju probleme u kretanju (tremor, ukočenost, čudni pokreti)... Isto kao i kod 90% biračkog tela, onog "srednjeg".

3. PREDNJI MOZAK: To je najrazvijenija struktura i ima najsloženije uređeno funkcionisanje. Sastoji se od dva osnovna dela: međumozak i veliki mozak. Veoma je opasan za one koji vole prilaz "temi" sa suprotne strane.

Anatomija mozga i funkcije

Mozak je fizički podeljen u dve hemisfere: levu i desnu. Svaka hemisfera kontroliše jednu stranu tela, s tim što je ova kontrola obrnuta - leva hemisfera mozga kontroliše desnu stranu tela, a desna hemisfera kontroliše levu stranu. Ovaj fenomen se naziva lateralizacija mozga.

Svaka hemisfera je podeljena u četiri režnja:

1. POTILJAČNI: Obrađuje i tumači sve što vidimo. Posledice udarca su iste kao kod onih "u zadnji mozak", pa je podjednako omiljen kod zločinaca koji bi prvo da oslepe žrtve.

2. TEMENI: Ovaj deo mozga pomaže u obradi osećaja dodira i bola. Državni teror obično gađa ovaj deo mase, koja najbolje funkcioniše kada je lišena dodira i bola za sve oko sebe, a naročito za sebe samu.

3. SLEPOOČNI: Koristi se u obradi zvuka i jezika, kao i u funkcijama povezanim sa pamćenjem i upravljanjem emocijama. Ovo je omiljeni deo jelovnika ekipe zombija čiji su inicijali AV.

4. FRONTALNI (ČEONI): Najveći režanj u korteksu. Nalazi se u prednjem delu, tačno iza čela. To je centar za kontrolu u mozgu; uključen je u planiranje, rezonovanje, rešavanje problema, rasuđivanje i kontrolu impulsa, kao i kontrolu emocija (poput empatije, plemenitosti i ponašanja). Najmanje poželjan kod stada, barem što se tiče skotova koji su ovde (uvek) na vlasti.

Frontalni režanj sadrži većinu dopamin-osetljivih neurona u moždanoj kori (cerebralnom korteksu). Sistem dopamina je povezan sa sistemon nagrađivanja, pažnjom, kratkoročnim pamćenjem zadataka, planiranjem i motivacijom. Hormon dopamin ograničava izbor senzornih informacija koje pristižu iz talamusa do prednjeg mozga. U izveštaju američkog Nacionalnog instituta za mentalno zdravlje stoji da se genska varijanta koja smanjuje aktivnost dopamina u prefrontalnom korteksu odnosi na slabije performanse i neefikasno funkcionisanje tog područja mozga tokom formiranja radne memorije, kao i da donekle povećava rizik od šizofrenije.
Dakle, lenj mozak (duša & telo) = uvećana potencijalna šizofrenost? Da li i kakve to veze ima sa nekim ko neprestano priča da radi 25 sati dnevno a nema niti jedan dan radnog staža - onog stvarnog, van političarenja? I non-stop se sa "nekim" svađa (unutar svoje glave).

Kod ljudi, frontalni režanj dostigne punu zrelost krajem 20-ih godina života, obeležavajući kognitivnu zrelost povezanu sa odraslim dobom. Mala količina atrofije, međutim, normalno se javlja u frontalnom režnju starijih osoba (istraživanja su pokazala da se njegov volumen smanjuje 0,5 % - 1% godišnje). Ne kažu ništa kakav je uticaj na sposobnost rasuđivanja i glasanja na biračkom mestu, da li se i to smanjuje za po 0,5-1% svake godine.

Frontalni režanj ima veliku ulogu u voljnim pokretima. U njemu se nalazi primarni motorni korteks koji reguliše pokrete kao što su hodanje ili probijanje.

Ne kaže se za džabe "glavom (tj. frontalnim režnjem) kroz zid"... apropo tog probijanja. Doduše, postoji fundamentalna razlika između udaranja glavom o zid, i udaranja zidom u glavu. Prvo je personalni problem svakoga od nas, a drugo institucionalni problem celog društva od koga se država odmetnula pa krenula da diže odbrambene zidove nesmenjivosti vlasti oko sebe.

Funkcija frontalnog režnja obuhvata sposobnost da uzročno-posledično projektuje buduće akcije, izbor između dobrih i loših postupaka (ili boljih i najboljih), prekida i suzbija društveno neprihvatljive odgovore, određuje sličnosti i razlike između stvari ili događaja. Frontalni režanj takođe igra važnu ulogu u zadržavanju dugoročnog pamćenja koje nije zasnovano na zadacima. To su često uspomene povezane s emocijama izvedenim iz ulaza kroz limbični sistem mozga. Ovaj režanj menja te emocije u generalnom odgovoru društveno prihvatljivih normi. Psihološki testovi tu funkciju mere frontalnog režnja ispituju metodom "lupkanja prstima" (frontalni režanj kontroliše voljne pokrete), testom slaganja karata, ili ocenjivanjem znanja jezika, matematičkih veština i donošenja odluka.

Postoje brojne studije o tome kako može doći do oštećenja frontalnog režnja koja mogu dovesti do brojnih posledica. Prolazni ishemijski napadi (poznati kao "mini-šlogovi") i moždani udari predstavljaju najčešće posledice oštećenja frontalnog režnja kod starijih osoba (65 i više godina). Do njih može doći zbog blokade protoka krvi do mozga ili kao rezultat pucanja neke aneurizme u moždanoj arteriji. Drugi način na koji se mogu javiti ozlede uključuju povrede glave, kao što su traumatske ozlede mozga nastale u nesrećama, kod Alchajmerove ili Parkinsonove bolesti (uzrokuju demenciju) i kod epilepsije čeonog režnja (može se javiti u bilo kojoj životnoj dobi).

Zajednički efekti oštećenja frontalnog režnja su različiti. Na primer, pacijenti koji su imali traumu frontalnog režnja mogu znati adekvatan odgovor na određenu situaciju, ali odgovaraju neprikladno na te iste situacije u "stvarnom životu". Slično tome, emocije koje osećaju ne mogu izraziti grimasama lica ili glasom (neko ko nije srećan, kada pokuša da se smeje, glas mu biva lišen emocija). Takođe, ta osoba može ispoljavati znake preteranih, neopravdano jakih emocija. Depresija je česta kod bolesnika sa moždanim udarom (to je slučaj kod velikog broja onih koji su ga iskusili). Takođe, uz depresiju ide gubitak ili smanjenje motivacije. Ova promena ličnosti je karakteristična za oštećenja frontalnog režnja i bila je objašnjena u slučaju nazvanom "Phineas Gage". Frontalni režanj je onaj isti deo mozga koji je odgovoran za izvršne funkcije, kao što su planiranje za budućnost, presuđivanje, veština donošenja odluka, nivo pažnje i inhibicije. Ove funkcije mogu se drastično smanjiti kod nekih osoba čiji je frontalni režanj oštećen.

Postoje i razne druge posledice, koje se slabije ispoljavaju. Konfabulacija (popunjavanje praznina u sećanju potpunim izmišljotinama - verovanje u sopstvene laži; inače, ovaj pojam se koristi i za brbljanje, kada neko priča "kao navijen") se najčešće ukazuje kao jedan od takvih efekata: u tom slučaju, neki pacijenti daju lažne informacije zadržavajući verovanje da je to istina; pritom, ne mogu se setiti tačne informacije. U malom broju slučajeva, može se ispoljiti i neuobičajena vedrina u ponašanju. Ovaj efekat se javlja uglavnom kod bolesnika sa oštećenjima na desnom frontalnom delu mozga - onom istom koji je zadužen za kreativnost ali i laganje, za razliku od levog kome je u nadležnost zapalo sećanje.

Drugi tip posledice je udvojena paramnezija (podvajanje ličnosti usled gubitka dela ili kompletnog pamćenja) kod koje pacijent veruje da je lokacija na kojoj trenutno boravi replika mesta koje se nalazi negde drugde. Isto tako, oni koji imaju Kapgrasov sindrom, nakon oštećenja frontalnog režnja, kao "zamenu" preuzimaju identitet bliskog prijatelja, rođaka ili drugih osoba i ponašaju se kao da su oni ta osoba. Ovaj poslednji efekat se javlja uglavnom kod šizofrenih bolesnika koji takođe imaju neurološki poremećaj u frontalnom režnju.

***

Dakle, ko se to ovde nama predstavlja da je onaj koji nije...

Ha?!

Da nije u pitanju neki pacijent koji ima združeni kompleks konfabulacije i udvojene paramnezije, kao posledicu udarca maljutke posred čela zbog nenošenja šlema... po šumama i gorama poviše Sarajeva, sredinom devedesetih?

U Srbistanu, kradikalska vlast bande Vučića Uveoka neprekidno radi na tome da u lobanjama građana prednji i zadnji mozak zamene mesta. Ili još gore, da prednji i srednji mozak sabiju u zadnji, sve dok sva tri konačno ne svedu na jednu gangliju. Biju te u čelo dok ti mozak ne sabiju u potiljak, pa onda udri otpozadi - u to isto čelo. Da se ne dosetiš ni ko, ni zbog čega niti sa koje strane te bije i gazi. Divno.

I zato - državo, tj. milicijo moja narodna & komunalna - udri posred čela!

U zdrav mozak.

Dok se još može.

Aj' sad malo i ti, Vuline. Opet.

Zaključak se sam nameće: najbolja odbrana mozga od svega gore pobrojanog je njegova upotreba.

Al' stvarno.

- Delovi mozga: Anatomija mozga

- Čeoni režanj

Aleksandar Vučić i Zatvorenik iz Azkabana

 

Zamislite apokalipsa, pala kiša - tako je to kad nam sve nije potaman, kad je sunce prži nas, komarci jedu kao tigrovi, svaki naslov je monstruozno, jezivo, haos, strašno, jabuka veća od bundeve, monstruozna je i jeziva i vrućina u hali "Pionir". Video sam kritike da je juče u Beogradu kataklizma i apokalipsa, a Vesića nigde. Pa šta je trebalo? Da izađe sa dve kofe i skuplja vodu po gradu jer ne može kišna kanalizacija da je primi. Ne može kišna kanalizacija da izdrži 30 do 40 litara kiše po kvadratu. Sačekajte da to prođe, ne morate da vozite tih sat vremena. To se dešavalo i u Francuskoj i u Nemačkoj pre deset dana, svuda.

20.06.2019.

- Predsedniče, kako komentarišete jučerašnje događaje, još veću poplavljenost ulica po Beogradu nego pre tri dana i poraz Erdoganove liste na ponovljenim lokalnim izborima u Istambulu?

- Expecto patronum!

24.06.2019.

Aleksandar Vučić i Dvorana tajni

A on je on je visok... a on je on je visokobrazovan, je li... aha, ajde... ajde da vidimo i tog stručnjaka.
Ali da se vratimo na ovo: Kaže, imate sadržaj besmisleni, kojima im se obraćaju, pošto je ovo mnogo smislen sadržaj, znate. Ovo ko vremeplov, oni žive u devedesetim, moraju i studio da bude isti kao devedesete godine pošto ne mogu ništa novo da smisle inovativnije. Žive ljudi, ostali su u tom vremenu, ništa se nije promenilo u njihovim glavama i nikada neće osim što će sebe da smatraju iber ales u odnosu na nas fukaru, tupane, glupane, ovakve i onakve jer su oni mnogo pametni. A što su mnogo pametni? Pa zato što su oni odlučili da oni budu mnogo pametni. Jesu li oni obrazovaniji od nekih drugih - pa nisu uopšte, i ni po čemu. Ali su oni to tako odlučili.
Tu ima još jedna odvratna stvar koju rade svaki dan. Sve ljude koji misle drugačije - a dovešću vam pedeset ljudi - na mah će da vidite, u trenutku ćete da vidite koliko su obrazovaniji od ovog čoveka. Koji misle drugačije. I mene je podržao inače mnogo veći broj profesora nego sve njih zajedno, nikakav to problem nije. Niti mislim da samo profesori treba da odlučuju, niti samo sportisti, već običan narod treba da se pita. Oni sve nas doživljavaju, koji drugačije misle, i neću da to nazovem pravim imenom - krezubima, bolesnicima, tupavim, glupim - a oni su mnogo pametni. A koji dobar rezultat - nema ga. Ali nije ni važno: mi smo elita, jer mi ćemo da sklopimo ruke, da govorimo mirno i tiho, jer kad govorimo tiho onda smo mnogo pametniji. Kad govorite tiho, eeee, umirujuće, onda ste mnogo obrazovaniji, mnogo ste pametniji, mi smo elita, nećemo da govorimo energično, se borimo ko ovi drugi jer ćemo da ličimo na krezube.
E, super: ja sam ružan, krezub, ovakav ili onakav, al kod mene je dvesta trista hiljada novih ljudi dobilo posao a niko nije, ili šesto hiljada, govorim u razlici između onih koji su dobili i izgubili, dakle a kod vas šesto hiljada je izgubilo posao. Nisam izgubio ni Crnu Goru ni Kosovo niti bilo šta slično od toga. Pa to se malo čini m... a nisam puštao ni silovatelje na slobodu, poput braće Mazreku, i sve druge.

Ovo je, ovo je jedna od tih stvari koja pokazuje, to su oni koji preziru sve one koji drugačije misle od njih i koji ih odlično prepoznaju. Između ostalog, zato je Tramp pobedio u Americi. Zato što je ljudi su bili siti tih selebritija. Ti ćeš da dođeš, svaki put dolazi Brus Springstin, Meril Strip i ne znam, Robert De Niro da nekom soli pamet za koga da glasaju. Jedan običan čovek kaže daj bre pustite me više vi, imate para kolko hoćete. Pustite mene običnog čoveka, radnika, seljaka, inetelektualca, koga god hoćete. Pustite me da ja donosim odluku o tome kako ću da živim i gde ću da živim.
Ja se ovde pitam. Ja sam taj. Ja hoću da se obratim i siromašnijim ljudima i bogatijim. I pravimo najbolji sistem za sve te ljude. I svima se obraćamo. Moj problem jeste, ja ga ne krijem, što ja prema lažnoj eliti, ja se njih u...za razliku od drugih političara uopšte ne plašim. Ja njih prezirem. I to jeste moj problem. I na...nadam se da ću do nekih izbora uspeti toga da se oslobodim.

- Aleksandar Vučić, autobiografski monolog na TV Pink 20.06.2019.

Ovaj izliv ludila možete čitati i na sledeći način:

Prvo spomenem devedesete, jer ih svi ovde pamte kao loše.
Onda to prilepim svojim poitičkim protivnicima, ali i kritički opredeljenim pojedincima. 
Spomenem obavezno "iber ales" - jer su protiv mene fašisti.
Onda nabrojim gomilu uvredljivih nadimaka i dodam da ih koriste pametni i školovani na naš račun.
A "mi", ko smo to mi? Pa, mi smo oni koji misle drugačije od pametnih i školovanih. Profesora.
Doduše, mnogo je više profesora koji su podržali mene, ali i to malo što nije je previše. Poput tog jednog Ognjena Radonjića, oko koga se sve vrti.
Ne treba da odlučuju profesori (o ocenama?), ni sportisti (o utakmicama?), samo običan narod treba da se pita o svemu jer ovi nemaju rezultat.
A narod, e to smo mi o kojima pričam, to sam ja koji pričam. Mi, koji nismo elita, mi koji ne sklapamo ruke dok govorimo mirno i tiho da bi smo ispali mnogo pametni i zbog čega nas preziru ti isti koji su ovde doveli rijalitije i na njima zarađivali a sada traže ukidanje toga što ja inače ne gledam..
Onda udarim tampon zonu - red poslova, red otkaza, Crna Gora, Kosovo, silovatelji, pa Tramp, Amerika, De Niro, radnik, seljak, intelektualac, ti će mi kažeš za koga da glasam...
Jer narod se pita. Ja se pitam, ja sam taj. Jer ja ih prezirem. Ja ću do nekih izbora da ih se oslobodim.

***

Uvidom u svojstva koja opisuju nivo fašizacije nekog društva, opisana od strane dr Lorensa Brita i pisca Umberta Eka, možemo lako uvideti o čemu je zapravo reč u poslednjem Vučićevom apsolutno autobiografskom samoopisujućem napadu nekontrolisane šizofrene logoreje.

Lorens Brit: 14 odrednica fašizma (2003)
#11 Omalovažavanje i prezir prema intelektualcima i umetnosti
Fašistička sredina nastoji da promoviše i toleriše otvoreno neprijateljstvo prema visokom obrazovanju i akademskoj zajednici. Nije neuobičajeno da profesori i akademici bivaju cenzurisani ili čak hapšeni. Sloboda izražavanja u umetnosti i literaturi je otvoreno napadnuta.
- To što Vučić radi, nije zabrana mišljenja i govora, već otvorena pretnja onima koji se usude da misle i govore, i to pretnja linčom rulje - čitaj: "običan narod da se pita". Eto, Ja - običan narod - se pitam kada ću se osloboditi prezrenog profesora Ognjena Radonjića, pa samo sebi - običnom narodu - odmah odgovaram kako se nadam da će to biti do nekih izbora.

Umberto Eko: Ur-fašizam (1995)
4. Kritički duh ističe različitost, a razlikovati se predstavlja simptom bolesti modernizma
U modernoj kulturi naučna zajednica smatra da je neslaganje način za poboljšanje znanja. U ur-fašizmu, neslaganje je izdaja.
- Profesore, profesore... no, no.
5. Osim toga, neslaganje je znak različitosti
Ur-fašizam raste i traži konsenzus masa tako što eksploatiše i potpiruje prirodni strah od različitosti. Prvo obraćanje jednog fašiste ili ranog fašističkog pokreta biće poklič protiv "uljeza".
- Po Vučiću, "uljezi" su oni koji su školovani i neupodobljeni - time je on na samo korak od Pol Potove definicije "uljeza".
6. Ur-fašizam potiče od individualne ili društvene frustracije
Ovo je razlog što jednu od najtipičnijih karakteristika istorijskog fašizma čini obraćanje frustriranoj srednjoj klasi, koja pati usled ekonomske krize ili političkog poniženja, zaplašena pritiskom nižih društvenih grupa. U naše doba, kada su "stari proleteri" prerasli u "sitne buržuje", i kada su lumpenproleteri uglavnom eliminisani sa političke scene, fašizam sutrašnjice će već naći sebi publiku u toj novoj većini.
- Našao je, u sjebanoj srpskoj srednjoj klasi pretvorenoj u lumpenproleterijat u najavi, ali i u višoj i akademski (stvarno) obrazovanoj klasi, koje su podjednako poplašene najezdom naprednih skakavaca sa dna. A kako smo do toga stigli - pitanje je koje može postaviti samo neko ko je "uljez", jasno?!
8. Sledbenici moraju da osećaju poniženost pred sjajem bogatstva i moći njihovih neprijatelja 
- Ovde se umestvo "bogatstva" spočitavaju "pamet i obrazovanje", što po definiciji zaista predstavlja bogatstvo, kako pojedinca tako i društva u celini.
10. Elitizam predstavlja tipičan aspekt svake reakcionarne ideologije, u meri u kojoj je on fundamentalno aristokratski; aristokratski i militaristički elitizam podrazumevaju surovi prezir prema slabima
Ur-fašizam može da zagovara jedino populistički elitizam. Svaki (običan) građanin pripadnik je najboljeg naroda na svetu, članovi Partije su najbolji među građanima, svaki građanin može (ili bi trebalo) da bude član Partije. Međutim, patriciji ne mogu da postoje bez plebejaca. Vođa, koji dobro zna da mu moć nije delegirana na demokratski način već osvojena silom, takođe zna da se njegova moć zapravo zasniva na slabosti masa, koje su toliko slabe da zaslužuju da njima neko vlada.
- Podrazumeva se da su tu i obavezni "uljezi" koji uteruju strah i poniženje (čitaj: obavezno pripadanje kolektivističkoj antieliti), od kojih jedinu odbranu predstavlja On - i niko drugi.
13. Ur-fašizam je zasnovan na selektivnom populizmu; po nekima je to kvalitativni populizam
Građani u demokratiji imaju individualna prava, ali u celini gledano njihov politički uticaj postoji samo sa kvantitativne tačke gledišta: pojedinac sledi odluke većine. Međutim, u ur-fašizmu pojedinac kao jedinka nema nikakva prava, a "Narod" biva posmatran kao jedan kvalitativan, monolitan entitet kojim se označava "Zajednička Volja". Pošto nijedan veći skup ljudi ne može imati zajedničku volju, Vođa se stara da bude njihov zastupnik. Nakon što izgube demokratska sredstva delegiranja sopstvene moći i volje, građani prestaju da delaju; oni samo povremeno bivaju pozvani da odglume ulogu Naroda. Na taj način Narod postaje samo teatralna fikcija. U budućnosti ćemo imati TV ili internet populizam, u kome emotivna reakcija jedne odabrane grupe građana može biti predstavljena i prihvaćena kao Glas Naroda. Zbog svog kvalitativnog populizma, ur-fašizam mora da bude protiv "trulih" parlamentarnih vlasti. Svaki put kada neki političar potegne sumnju u legitimitet parlamenta jer on "više ne predstavlja glas naroda", moguće je nanjušiti ur-fašizam.
- Naravno, jer običan ponižen i zastrašen narod treba da se pita za sve, npr. na sledećim izborima o tome koga se treba "osloboditi", a Ja sam narod - i tačka.

Svaka od stavki sa Britove tabele odrednica fašizma može da postoji sama za sebe, nezavisno da li je pored nje registrovana još neka od ostalih.
Ekova lista je donekle drugačija: svaka stavka podrazumeva istovremeno i preduslov za pojavu sledeće (ili više njih); to je sve jedan niz, opadajuće-rastući, koji ukazuje do kog nivoa je neko društvo utonulo u glib fašizacije. Ekov spisak je manje svojevrsna ček-lista, poput Britove, on predstavlja jasan sled događaja na putu koji vodi u sunovrat jednog naroda i njegove države.

Fašizam nije "kamion pun s Nemci" (da jeste, rešenje problema bi bilo daleko brže i efikasnije), što nam pokazuje mnoštvo istorijskih primera - od starog Rima, preko nacističke Nemačke, komunističke Kambodže, pa do ovog ludila danas (i to ne samo kod nas). Fašizam predstavlja pojam kojim se označava način organizovanja jednog društva, u kome vlast vrše neki diktator ili birokratija koji nisu birani, ili republika u kojoj vladaju "doživotni" političari-karijeristi. Takva vlast kontroliše živote građana kojima nije dopušteno da izraze neslaganje sa njom. Takvi sistemi su oduvek postavljali "dobrobit" države ispred vrednovanja pojedinca.
"Običan narod" ne treba da se pita za sve, već samo (na izborima) za to koji ljudi i kako treba da sprovedu želje tog naroda da živi dobro ili bolje. Ali, u stvarno demokratskim demokratskim društvima i to "samo" je daleko veće i moćnije oružje u rukama pojedinca, građanina uz pomoć kojeg on ostvaruje svoje želje, nego bilo koja poluga pomahnitale otuđene mašinerije vlasti. Tada te želje u stvarnost sprovode profesori, sportisti, lekari, varioci, bravari, iznosači smeća, šalterski službenici i ostali "ministri" (sluge javnosti). Ako taj i takav "običan narod" nema svoju volju i želju, sluđen je, ponižen i zastrašen, i još sebi upriliči nesreću da za Vođu ima bolesnika koji "sve zna" i "ima rešenje za svaki problem" (koji prethodno izmisli pa ga podmetne, jer jedino to zna da radi), onda nema ničeg čudnog u tome što je proklizavanje u fašizaciju takvog društva neizbežno.

Da li Vam je sada jasno, profesore Ognjene Radonjiću?
Verujem da odavno jeste, baš kao što verujem da Vučić više nije jasan ni sam sebi iako govori sklopljenih ruku, tiho i uvek vodi čopor pasa sa sobom. Treba ga što pre sprečiti da (ponovo) zapali Rim, inače će i na tome neko od njegove bratije zaraditi. Opet.

Aleksandar Vučić i kamen mudrosti

Ali zahtev koji me je zapanjio je zahtev "Nećemo testove". Šta će nam provera znanja? Zamislite da ja izađem i kažem da smo mi četiri godine dobro radili, napravili hiljade mostova, povećali plate i penzije i sve je u Srbiji 1.000 puta bolje. A što moramo taj jedan dan da idemo na izbore? Ne čudi me zahtev učenika da se ukinu testovi, jer deca uvek vole da protestuju, ali zabrinjava što su te zahteve podržali i neki ljudi iz akademske zajednice i političari. "Curenje" zadataka je pokazalo da u eri savremene tehnologije svako lako može da zaustavi štampariju na minut i da fotografiše jedan papir sa zadacima i tako napravi problem. Neko je u državi morao da vodi računa o tome. Ali nije samo taj jedan čovek kriv jer je u tome učestvovalo stotine ljudi koji su širili dalje te zadatke. Da li je taj čovek hteo da uzme novac ili samo da pomogne svom detetu, u svakom slučaju je loše i neodgovorno, pa čak i prema svom detetu. Kada bi se sada prihvatio zahtev da se ukine test, sutra bi neko mogao da traži da svi dobiju diplome bez provere znanja. Mi danas nemamo varioce, bravare... Hoćete jednog dana zahtev da ne radimo ništa a da primamo plate? I onda će se pojaviti neki političari koji će reći da deca znaju šta hoće. 

- Aleksandar Vučić, intervju na Pinku (Beta, 20.06.2019)

Nikola Silić (Instagram)

Evo gde sam ako Vučić nije pronašao famozni kamen mudrosti, putrefakcioni faktor koji pretvara olovo u zlato. Ili "tri žene iz Zemuna" u "jednog radnika štamparije novca". Ili...

Ne, to nikakve veze nema sa:

- četiri godine dobro radili [a što samo 4?]

- napravili hiljade mostova [pitanje je da li u Srbiji postoji "hiljade mostova"]

- povećali plate i penzije [prethodno neustavno opljačkane]

- sve je u Srbiji 1.000 pita bolje [i tačka obavezno]

- što moramo taj jedan dan da idemo na izbore? [to bi ti i hteo]

- ne čudi, deca vole da protestuju [aha, sad i deca to vole]

- svako može da zaustavi štampariju na minut i fotografiše test [svako = njegov brat, koji tu "radi"]

- neko je morao da vodi računa o tome [vaistinu neko!]

- nije jedan kriv [nije, kriv je Jedan]

- učestvovalo je stotine ljudi koji su širili [pa kapilarno, otkad je to postalo sporno?]

- diplome bez provere znanja [ogledalce, ogledalce - Malo, Slinavo, Keramičko, Grobarsko, Jorgovansko, Ušato...]

- nemamo varioce, bravare [zato ih ima Nemačka]

- ne radimo ništa a primamo plate [Bizone, ovo ogledalo opet zajebava - reguliši!]

Stvarno, da li ste vi normalni da vozite kola po kiši?

Mozgovo

Ljudskom mozgu su potrebna otprilike tri stota dela sekunde da donese odluku da li je neko vredan našeg poverenja, kako kažu neka naučna istraživanja. Ista ne kažu da li je ispitivanje vršeno na glasačima SNS i satelitskih stranaka, ali sudeći po višegodišnjem (višedecenijskom?) praktikovanju davanja podrške, to je kod njih izgleda prešlo u instinktivno reagovanje kraće i od tri hiljadita dela sekunde. Stvarno, šta pa tu ima da se odlučuje kad se sve zna?
Isprani mozgovi automatona bez vijuga ne donose odluke već reaguju automatski, pravolinijski, po zadatoj šemi.

A možda se tajna uspeha kradikalizma krije i u ovome:

60% ljudskog mozga čini masnoća - baš poput "podrške" koju na izborima prosečno osvaja SNS. U naprednoj zemlji Dembeliji ni mozgovi naprednog (dela) stanovništva ne mogu biti posniji.

Inače, Mozgovo je "mesna zajednica" (novogorni naziv za selo) u opštini Aleksinac. U aktuelnom sazivu lokalnog parlamenta sede čak dva odbornika iz Mozgova - jedan iz Palmine Jedinstvene Srbije i jedan iz SPS. Nakon poslednjih lokalnih izbora, održanih u aprilu 2016. godine, vlast u opštini čine SNS-SPS-JS sa otprilike 70% od ukupnog broja odbornika. U Mozgovu je taj trojni trust mozgova osvojio zbirno oko 85% glasova meštana izašlih na izbore. Dakle - mrsno, pa cepa.

Bio je ovo (blog)post u petak.

Centrifuga

Nauka kaže da perpetuum mobile u teoriji može da postoji, ali da je praktično nemoguće napraviti ga bez kršenja nekog od zakona termodinamike.

Naravno da nauka pojma nema, jer to sokoćalo zapravo postoji - u Srbistanu - i dokazano postoji baš zbog kršenja svih mogućih i nemogućih zakona i pravila. No, o tome je ovde već bilo reči u tekstu "Ekspoze, odozdo" (11.08.2016), gde je ovakva tvrdnja pokazana kroz tri priložena primera:

1. Sistem za presipanje šupljeg u prazno, iz mandata u mandat

2. Neodoljivi harizmatični magnetizam Špilfirera koji pokreće točkove napretka Partije & Države

3. Samonapajajuće Zastavino vozilo marke Fiat, koje obezbeđuje energetsku nezavisnost širokih narodnih masa

Danas ćemo priložiti još jedan patent koji se, iako nije originalan, kod nas po prvi put u istoriji pokazao i dokazao i mogućim, a budućnost će pokazati i - opštepoželjnim:

4. Samoodrživa centrifuga nezaustavljivog napretka, za čije je pokretanje odozdol inicijalni impuls toliko usađen u mentalitet balkanoida (čitaj: šrafova mehanizma) da je on suštinski postao nepotreban u istoj meri koliko je nepotrebno ali poželjno čupanje ušiju i lupanje čvrga odozgor. Jer, jedno bez drugog ne ide, niti je moguće. Ovo je beskonačan, zatvoren sistem, koji hrani samog sebe a ne troši ništa što bi moglo da se istroši. Ni sapun. Povremena ispiranja služe samo da sistem što lakše klizi, bez obzira što stvarnog trenja nema. Bitno je da Čupači Ušiju i Čvrgolupači vide da se nešto okreće, jer onda ni čupanje&čvrge ne padaju teško Počupanim Ušima i Učvrganim Tintarama.

Stvarno, radi pa cepa.

Zato što je samo ovde, u Palanci Srbistanskoj, tako nešto zaista "moguće" - napraviti od nereda red, od nerada rad, od ratnog huškača mirotvorca, od laži istinu. I to bez znojenja.

Die Stachelschweine und der Schöpfungshöhe

1. Die Stachelschweine

Artur Šopenhauer: Basne i parabole - Bodljikava prasad

Usred zimske oluje grupa bodljikave prasadi okupila se u jednoj rupi, ne bi li se svi nekako međusobno zagrejali i tako spasili od smrzavanja. Međutim, kako se približe jedni drugima tako počnu i da se nabadaju na bodlje onog drugog, što ih ponovo natera da se odmaknu. Kako je potreba za toplotom ponovo rasla, tako su opet počeli da se pribijaju jedni uz druge, nabadali se, udaljavali, i ponovo vraćali. Ovo besmisleno cimanje se ponavljalo sve dok nekako nisu uspeli da uspostave određenu ekvidistancu na kojoj će im podjednako biti toplo a da se istovremeno međusobno ne izbodu svojim bodljama. Uspostavili su tako odnos koji mogu po oba kriterijuma najlakše da podnesu.

Istom mukom se vodi i ljudsko društvo: stalna je potreba za zbližavanjem i međusobnom zaštitom, koju ometaju pojedinačni "bodljikavi" karakteri atoma svakog društva - tj. ljudi. Oni se okupljaju oko potreba, na toj ekvidistanci na kojoj će postići i cilj ali i da svojim karakterom ne ugrožavaju jedni druge. Sredstva tog minimuma okupljanja predstavljaju tolerancija, međusobno poštovanje, lepo ponašanje. Za one koji to ne poštuju, postoji fraza u Engleskom jeziku "Keep your distance!" (zadrži odstojanje). Tako se potreba za kolektivnom "toplotom" zadovoljava samo delimično, do granice na kojoj prerasta u podbadanje i netrpeljivost. Tu granicu treba učiti i održavati celog života.
Naravno, postoje ljudi koji u sebi imaju dovoljno topline pa im nije potrebno da bodu druge, ili i sami budu izbodeni. Takvi bi radije da ostanu van brloga prepunog bodljikave prasadi.

Frojd je ovu "bodljikavu dilemu" preuzeo od Šopenhauera, preslikavajući je sa socijalne na emotivnu ravan analize ljudskog (ne)uma. Poštovanje entre dos tierras minimuma zajedničkih interesa uz poštovanje maksimuma pristojnosti i privatnosti, čini se, treba da predstavlja jedan od glavnih stubova odnosa u društvu.
Pa kako se kome zalomi...

kako Mali Perica tumači Šopenhauera neobaveštenoj učiteljici

Ono što danas rade "poslenici javne reči" i pripadnici političke kaste u Srbiji, spada u sve drugo samo ne u gornji opis željenog stanja stvari. Nacionalfrekventni tabloidi ne poštuju distancu, tj. granicu intimnosti koju je opisao Frojd, ili društvenog domaćeg vaspitanja po Šopenhaueru, zato što ne žive od toplote ili ekvidistance, već preživljavaju na podbadanju i nabadanju. Baš kao i politikanti, sa tabloidnim humanoidima usko povezani; od strane građana birani da artikulišu njihove zahteve i "ekvidistantno" ih ispune, domaći političari se više bave ekvilibristikom i pelivanstvom, hodanjem po sve tanjoj žici (s)trpljenja onih čije glasove redovno pazare po ceni koja je ispod svakog minimuma pristojnosti.

2. Der Schöpfungshöhe

U nemačkom zakonodavstvu, na polju zaštite kopirajta i autorskih prava, postoji definisan pojam "Schöpfungshöhe" - u slobodnom prevodu se on odnosi na "nivo kreativnosti" koji neki proizvod mora da ispuni da bi bio original a ne plagijat ili falsifikat. U anglosaksonskom pravu se ova kategorija naziva "threshold of originality", i prevođenjem na naš jezik stvari postaju mnogo jasnije: prag originalnosti, tj. ispunjenje minimuma uslova kako bi nešto bilo original.
Ideja ovog koncepta nije u tome da sve što se kao novo pojavi odmah mora da potpada pod udar zakona koji štite autorska prava. Opšti kriterijumi originalnosti su sledeći:
- mora da bude autorova lična kreacija
- kreacija mora da sadrži intelektualni koncept
- dizajn mora da bude uočljiv
- kreacija mora da iskaže individualnost svog autora
Shodno pobrojanom, originalnost je manje definisana kao "nešto što se do sada nije desilo ili postojalo" (npr. u slučaju zaštite patenata), već više kao "kreacija koja je delo određenog autora i koja na određeni način odražava njegovu ličnost".
Sličnost, sama po sebi, nije dovoljan dokaz ili razlog za etiketiranje neke kreacije plagijatom. Takvi slučajevi mogu pokrenuti diskusiju o kvalitetu i jedinstvenosti same ideje. Ocenjivanje originalnosti predstavlja složen posao, i treba ga ipak prepustiti stručnjacima.

Elemdaklem, kojim povodom ova dvoslojna priča?

Nedavno je skupina podcenzusnih nadriopozicionih udruga obnarodovala formiranje sopstvenog bloka, uvijeno mlateći po onima na vlasti i glasno reperski deklemucajući o sopstvenoj hiperpameti koju nikako oni prvi da shvate i inkorporiraju ih u se i poda se. Nema tu ničega opozicionovog što već nismo čuli i videli od strane okupljenih prošle nedelje, ali i svih ostalih koji su tada bili spomenuti kao mogući partneri u budućnosti.
Domaća politikoovisnička javnost nije se preterano zatalasala još jednom najavom presipanja šupljeg u prazno od strane nekolicine oborknezova, koliko je pažnje bilo posvećeno nečemu sasvim nebitnom. Nebitnom, što se tiče umjetničkoga dojma izvođača tog performansa, ali nadasve ponovo razotkrivajućem na račun onih koji su performans izvodili.

Dogovor! jer Obama ne može da čeka

Da li je u pitanju logo opozicione koalicije u najavi (koji zaista liči na logo kampanje Baraka Obame, i to na prvom mestu konceptualno), probni mamac za privlačenje bilo kakve medijske pažnje na sebe (umesto na rafalno izdeklemovane fraze), da li je to neka fleka na zidu (poput onih u kući Radovana III), budalaština lokalnih poklonika okupljenih lidera (dostojna Slininog doktorata), ili se možda radilo o pokušaju kićenja tuđim perjem - tek, glupost je napravljena i iskijana.
Da pogledamo, kako je napravljen taj nesrećni logo. Možda na ovaj način:

IrfanView je zakon!

OK, pitate se čemu je bio potreban onaj korak sa negativom, kada je sve ionako moglo da se odradi i prostom zamenom boja? Potreban je, jer jedino tako možemo makar pokušati da razumemo sumanuto objašnjenje od strane "nadležnih službi" u LDP. Posle te objave, tok svesti autora koji je "kreirao" logo, postaje daleko očigledniji:

Preokret! Negativ!

Naša opoziciona scena je negativ-odlivak kalupa vlasti i ništa drugo. Zbog toga je negativ-korak bio neophodan. Opozicija, koja naivno misli da je moguće bodlje uklopiti po tetris principu i tako se okupiti i približiti bez obzira na unutrašnju hladnoću, takođe je šopenhauerovski ubeđena u sopstveno umeće sposobnosti da uvek bude u pravu. One malobrojne, koje još uvek nisu uspeli od sebe da rasteraju takvim stavom, oteraće ne plagirani logo već bezidejnost autora kojom zrači; slaba je uteha u onim deseteračkim hvalospevima članstva i postizbornim patetičnim SMS-ovima, naročito nekome ko se tituliše liberalnom i građanskom politikom.
Njihovo međusobno povremeno uvlačenje bodlji, i povijanje istih pred onima u vlasti, negde mora da izbije u punoj dužini. Valjda je jasno na kojoj se strani to dešava, prema kome i ko će na kraju za kuknjavu biti kriv.

Zamislite Šopenhauerovu basnu u kojoj su umesto bodljikave prasadi tvorovi, dok umesto bodlji stoje bajata priča i još bajatiji autori kojima prepreku ne predstavlja nikakav logo ili makar prag samokritike i razumevanja težine sopstvenog saučestvovanja i odgovornosti za zanimljiva vremena. Promnezija, može biti?
A prag originalnosti, demisija? Sve su to neke strane reči koje ne postoje u njihovom rečniku. Kada već toliko žude da budu negativ-Obame, da nisu možda slučajno čuli za unutarstranački impeachment?
Samo pitam.

***

Minimum pristojnosti i lepog ponašanja nalaže da se ne krade i ne laže. Ako kradete na ekvidistanci (kao da ste u živom zidu na nekoj utakmici krljačke seoske fudbalske lige), lažete kako vas ništa ne bode i (što je najgore) da vi nikoga ne bodete, onda od toplote nema ništa. Ostaćete sami u gomili istih takvih, lopova i lažova, bez najmanje iskrice toplote u sebi. A onda, znamo kako se lisice lako i efikasno obračunavaju sa takvima, bez obzira na bodlje: jednostavno ih zapišaju, i gotova bodljikavopraseća dilema. I karijera, naravno.

Naše društvo danas živi u 1389. godini XXI veka, razapeta između pseudoveberovštine osione vlasti i kvazišopenhauerovskog autizma opozicije, gde između ludih i zbunjenih nema ni toplote niti bodlji. Samo trajni glagol trpni.
Čista frojdovština.

"Srbija ima dugu i bogatu tradiciju nepoštovanja građanina kada je reč o političkom ubeđivanju. Ono se izražavalo i u prošlosti i sada se to čini, na različite načine."

Olivija Rusovac

Republika #576, jul 2014.

Ispiranje mozga, sa predpranjem

Danas sam rešio da budem hiperproduktivan.
Vidim da vas je krenuo predlog br.2 za Otisak nedelje, pa mi pade na pamet još jedna stvar. Tiče se cele Srbije, ne samo Negotina.
Poslednjih godina je u svim našim naseljenim mestima zavladala totalna manija ukrašavanja ulica svetlećim crevcima za Novu godinu.
Da li je neko od vas čuo za pojam elektrosmog?
Elektromagnetno zagađenje.
Postoje razne vrste zagađujućih zračenja, pa shodno tome ima i raznih vrsta merača istog.
Dakle, pitanje važi za sve:
Da li neko u ovoj zemlji meri EM zračenje u vreme Nove godine?
Evo besplatne reklame, ni u kućama nam nije bolja situacija.
A eto i linka za malo paranoje sa još jednog od bezbroj foruma, na temu ispiranja mozga elektromagnetnim talasima. Plus, spominju i Drecuna, onog što popunjava (h)umoristički program na TV Salaš.
Zamislite samo: centar Negotina obasjan, da se vidi sa Marsa, svi srećni, izbezumljeni i obeućeni, niko ni o čemu ne razmišlja, muzika bije sa bine direktno u mozak.
I vatromet pride.

That's all folks!
HNY