Kada pričamo o velikim izdajama i izdajnicima, tradicionalno odmah pomislimo na par najpoznatijih primera:
1) kao prvi, Juda iz hrišćanskog mita, koji je za 30 srebrnjaka rimljanima prodao Mesiju
2) kao drugi, podjednako često spominjan (kod Dantea naročito), jeste Marko Junije Brut Mlađi, daleko poznatiji po kraćem imenu "Brut" ili izreci "Zar i ti, sine Brute?"
Kundak je izdao Mirin biznis a Badža Slobin, pa su obojica pali na braniku otadžbine.
Dačić je izdao Miloševića, sumanuto cimajući lidere DOS-a telefonom uz histerično groktanje "Kaće ga apsite?!"
Nikolić i Vučić su izdali Šešelja; potom je Vučić izdao Nikolića, a Šešelj svoje haške cimere za debele pare.
Koštunica je izdao one koji su mislili da nije Koštunica.
Tadić je izdao sve, a naročito svaku Nadu (osim Macure).
Čeda je izdao i ono malo što nam je preostalo nakon Nade.
Neki su izdali autobiografije u kojima govore najmanje ili nikako o sebi.
A neki su izdali zemlju, vodu i vazduh na neodređeno i bez kirije. Svima njima su uvek neki "drugi" krivi, uvek je neko drugi izdajnik, koji zabija nož u leđa državi, narodu, Vođi...
Ovi naši, listom velike srbende, izdaju jedni druge u krug, baš kao i onomad rimljani rimljane a jevreji jevreje. Obično je to tako kod domaćih izdajnika. Pardon - kod patridiota.
U Srbiji, kad nema šta da radi, Izdaja izdaje samu sebe. Važno je da se okreće.
Ovde je izdaja pitanje palanačke naopake časti, ne idu jedno bez drugog.
Nikako.
Sreda je, ističe zakonski rok za objavljivanje rezultata zaječarskih lokalnih izbora od nedelje.
Sad se - kao - čudimo zbog okrnjenog rezultata SNS u Zaječaru. Teško da će silno Vučićevo izdiranje na Ničića u poslednjih nekoliko predizbornih dana, i to pred uključenim kamerama nacifrekventnih televizija, proći ...ehm... nekažnjeno. Oborknez je bre to, Timočki. Izdao čovek građane koji su glasali za njega, prodao ih Vučiću prošli put, pa što to opet ne bi uradio - u kontrasmeru. Njemu svakako nije bilo teško da našteluje Vučića taman na klackalicu kilave većine u svojoj obor-skupštini, ali nikako da je ima sam već obavezno sa SPS ugursuz-pobratimom pa da onda i jedan i drugi svaki čas dobijaju grčeve kada im po neki odbornik previše sporo & sumnjivo digne ruku kada se za nešto glasa. A da pritom na umu konstantno imaju saznanje ko nemalom broju tih istih odbornika (nezavisno od brzine dizanja) popravlja kišobrane i narezuje ključeve stanova, radnih mesta, školskih ocena i ostalih dveri koje lepa reč ni u snu ne otvara, već...
A možda ništa od svega toga nije istina.
E, čak i to bi opet bila izdaja.
Jer, izdaja je - Danice - šta?
Za Dan izdajnika uzet je 15. mart, Martovske ide, kada je ubijen Gaj Julije Cezar. Dve nedelje kasnije, sve je jasnije: nikom nije lepše neg je nam, ovde je taj praznik svaki dan. Nema razloga da 31. marta ne bude Dan domaćih izdajnika, kao i bilo kog drugog.
Kada bi u Srbiji, kao u ostatku sveta, važila pravila - u saobraćaju, politici, u bilo čemu - onda niko ne bi ni pomislio da pređe preko duple crte, niti bi se ona u nekoj "dalekoj daljini" stopila u jednu tačku. To bi važilo bez obzira da li ta tačka predstavlja ulaz u mračni tunel u kome smo svi. Ne bi važilo čak ni iz žablje perspektive, jer je sveopšte poznato da se žaba trudi da pređe preko puta i da je pritom neko ne zgazi, a ne da u nedogled prati horizontalnu signalizaciju. I upravo, po prvi put u svojoj & tuđoj istoriji, kradikalska vlast je od života napravila video igricu u kojoj žaba ne čačka mečku pokušavajući da pređe na drugu stranu ulice, niti piša uz vetar, i - što je suština cele igre - uvek je na liniji. Obavezno.
Elem, u ŠaBcu je jedna kradikalka prebegla u Dulovu skupštinsku ekipu. Najbolje bi bilo da sad svi odbornici SNS prelete kod Petrovića, pa se onda svi tako kompljet prečlane kod Ničića. U stvari, nema potrebe za tim međukorakom (niti je više moguć), dovoljno je da svi skoče u Savu; voda će ih ionako odneti do BgH2O, pravo Vučiću pod noge. Proprane.
Boško je morao onako, jer Timok ne teče uzvodno, već samo niz dlaku pa u tačku.
Beoslon nije mogao da se uklopi u tu tačku jer je ona za njega ipak pretesna, zato je šutnut.
Kolektivni prelazak zaječarskog oborkneza na stranu beogradske vlasti manje liči na prelet, poput šabačkog, više je to bio stampedo krda koje je neko sa otvorenog polja uterao u kontrolisani tor. Nije to nešto novo, a ni poslednje od takve sorte. Problem je u tome što zaječarski i niški preleti šalju drugačiju poruku od šabačkog, a Dinić o tome piše u svom tekstu na Peščaniku.
Međutim, niški prelet - naročito - bezbroj puta je gori od tamo neke šabačke prculje, koja ionako nije promenila ništa u čivijaškom odnosu snaga. Tu se ne radi samo o matematičkom 2:1 odnosu broja niških i šabačkih ptica-serica. Niški slučaj je prava slika domaće političke scene, jer je njegov malignitet ono što uništava naše (političko) društvo; obeućena šapčanka je samo lutajuća metastazica. Zastupnička metastarletica, kakvih su puni Skupština Srbije i ministarstva.
Pobogu, pa kako, zašto? Što su baš nesrećne ex-žute-ko-dupla-štrafta nišlije toliko krive? Zbog toga što su prešle preko duple&žute crte koja se ne prelazi, ako zaista hoćemo red u ovoj kući.
Zato što je upravo to dokaz suštinskog nepostojanja različitosti među njima.
"Ako dovoljno dugo gledate u ambis, ambis će početi da gleda u vas", napisao je Niče, objašnjavajući da je poimanje okoline stvar naše percepcije. Nije sve u perspektivi, ima nešto i u (samo)poštovanju bez koga je paralelne crte moguće spojiti u jednu tačku mnogo pre i bliže nego što se čini.
Stvarno, dokle bre više da vam se crta.
p.s.
Ovi u Google su stvarno veliki pokvarenjaci. U polje za pretragu ukucaš "Ničić prešao u SNS" da pronađeš datum kada je to objavljeno, a američke barabe te pitaju "Da li ste mislili: Vučić prešao u SNS"
Mada, ako bolje razmislimo, to i nije toliko zajebancija koliko na prvi pogled izgleda.
Stvarno, kada jednog dana ovdašnje sve i svako budu postali jedno tj. On, svakako neće sumanuto delovati vest:
Hajde da prekinemo dalje gubljenje vremena na kvazitejlorovsku priču o "lokalpatriotskim političkim organizacijama koje su budućnost politike" - silna palanačka dinkićevština je kod nas sve, samo ne politička. Lično oborknez Timočki je to jasno podvukao u jednom od prvih intervjua nakon okončanja zaječarske izborne farse:
"Pa ovo je jedina moguća ideja. Mi smo, na kraju krajeva, pokret, mi nismo nikakva ideološka politička partija i tako da je najnormalnije da što širi krug ljudi bude uključen u odlučivanje, posebno kad je to odlučivanje vezano za sudbinu, bukvalno, grada."
Poslovično dobro obavešteni (i nezastrašeni) izvori su pre tih izbora govorili da je stvar oko zaječarske vlasti bila gotova, dogovorena mesec dana pre glasanja. Cela lokalizborna farsa je imala za zadatak da eliminiše što više stranaka i izbornih lista kako bi ono što je bilo dogovoreno lakše moglo biti ostvareno. Zato su ti izbori nalik duelu, u kome dva (navodna) protivnika pobiju petoricu sekundanata (podcenzusna petorka: PUPS, DJB, Dveri/DSS, SRS i Mirkovićeva taifa) a onda dodatno smaknu i one dve nadcenzusne 'tice zloslutnice (DS/LDP i SPS), koje su kružile iznad glavadvojice duelista glumeći teret na njihovim repovima - i ništa više.
Naravno, da ne zaboravimo, u tom duelu nije bilo ćoraka - municija je itekako bila bojeva, kako umjetničkog dojma radi, tako i zarad što efikasnijeg ostvarenja dogovora o neminovnosti "svega što je u interesu građana". Uspeh je bio zagarantovan; pao je svako ko nije u ruci držao kundak, a u svakom duelu - glasi stara mudrost - ima mesta samo za dvojicu, svi ostali su sekundanti, statisti ili pokretne mete. Ovisno o vrsti duela.
Ako na tren izuzmemo nepoznavanje lokalnih prilika u Zaječaru, uobičajeno za prepucavanje po društvenim mrežama, zaista su nerealna bila očekivanja onih sa "antivučićevske" strane crte kako će se tu desiti nešto epohalno, konačni početak kraja Gospodara Vučića. Čak i da ne poznajete lik & delo Boška Ničića, teško da bi se bilo ko na njegovom mestu ponašao drugačije - ni u čijem interesu (u Zaječaru), osim romantičarsko-revolucionarnog adrenalinskog jednokratnog naleta na fejsbuku i tviteru, ne bi bilo da lokalpatriotska lista uđe u konfrontaciju sa ultracentralističkom bandom kakva je SNS. Mogli su oni lako da načine koaliciju sa DS/LDP ekipom, ali od toga niko ne bi imao ništa, jer se u današnjoj Srbiji ne isplati kačiti se sa državnom mašinerijom čiji sumanuti kolovozac drži apsolutno sve uzde u svojim rukama. Priča da su ga "iz LDP pljuvali više nego SNS" predstavlja najobičniju budalaštinu, jer upravo je Oborknez imao i gore saveznike od liberaldemokratsko-ptijalinske partije. Sa druge strane, i oni su sve to dobro znali pa su zato i igrali tako kako su igrali, računajući da će na taj način sebi pribaviti još po koji procenat glasova.
Problem istočnosrbijanskih ogranaka LDP još uvek je isti: oni listom glume "beogradsku ideološku političku partiju" ali po skoro svim odlikama zapravo predstavljaju takođe lokalne pokrete i slične zajebancije. Ako ništa drugo, Ničić to barem ne krije, mada se sa popriličnom verovatnoćom može predvideti da će i ti beogradski lokalci uskoro početi da bacaju svoje džiberalne maske i lokalno se "opokretiti" - opet. Iduće godine su lokalni izbori u Boru i Negotinu, živi bili pa videli.
Ta, lokalpatriotska priča se odlično može opisati donjom slikom:
Dobre su nama i sitne ribe u lokalnoj bari - pa za čije babe maslo bi smo se uludo bavili krupnijim primercima u velikom moru, kada za to nemamo snage niti nas oni interesuju. Nije loše povremeno odžuljati po koji mandat u kafani republičke skupštine, ali drž' se ti svog obora kneže, tu si veći car i od samog kralja (ukoliko se s njim ne kačiš). Ako budeš dovoljno poslušan, dobićeš na poklon (možda) i neku od krupnih riba iz velikog mora, bez nepotrebnog truda & znoja.
Lokalpatriotski pokreti se ni po čemu, u svom delovanju, ne razlikuju od lokalnih firmi koje sklapaju dilove sa svakom novoformiranom lokalnom vlašću. Firme i lokalne vlasti, lokalne vlasti i republička komanda - sve je to samo biznis. Možda bi bolje bilo reći: "bizmis"? Sine, učlani se u Veliku Partiju i dobićeš posao. Pa kad puknu, ti pređi kod drugih. Mani se filozofiranja. Tu se završava "Manifest visoke lokalne politike" srbijanskih palanki.
Posle volšebne objave formiranja novostare zaječarske koalicije, koja će SNS-u doneti više poena nego što Boško i njegovi misle da su sebi omogućili, a kojoj se čude samo naivni konzumenti domaće palanačke politike, postalo je deplasirano nazvati sve takve "lokalnim pizdama". Ali, stvarno, zašto bi?
Neko, ko nedvosmisleno daje do znanja da mu ne pada na pamet da osmisli i sprovede određenu političku platformu sa jasno zacrtanim ciljevima i sredstvima za njeno ostvarenje (gle čuda, ali to jeste ideologija) - jer su samo tako moguća "lokalna čuda", ko pritom neprekidno ponavlja "ja / moji mandati / moji odbornici / pljuju mene / ja hoću / mi nećemo" (... poznato?) i koristi terminologiju koja sliči Vučićevoj, elem, takav ne može postati "lokalna pizda" tek kada/ako razočara one koji su se samoobmanjujuće ponadali da će upravo Oborknez Timočki biti prvi barjak koji je stao na crtu novokrunisanom predspremijeru Aleksandru V. Veća je pizda onaj koji to nije smeo da mu prilepi pre obznanjivanja šeme sa SNS, da se slučajno ovaj ne naljuti pa to iz inata uradi.
Da se podsetimo jedne lokalne "sitnice": u zaječarskom protestu protiv kradikalske vlasti (a ne samo onog Beoslona, kako bi boškićevci hteli da malo, na orvelijanski način, prepakuju prošlost), učestvovali su Pokret za Krajinu, DS, Nova stranka, LDP, DSS, Dveri...
Obrisani su svi, i Vučićevi i Ničićevi okovi oko desnica kojima su se sada rukovali i overili već dogovoreno.
Jednostavno, nije Boško jedini lokalni šerif koji pravi koalicije koje je nemoguće nazvati neprincipijelnim, upravo zato što bi postojanje bilo kakvih principa onemogućilo postojanje i opstanak takvim političarima i političkim grupacijama. Pa opet, čak i takvo ponašanje i delovanje spada u političko; naravno, kao praktičan antipod teorijskom. U Srbiji se podrazumeva da je sve moguće, pa tako i da antipolitika preuzme kompletno tržište duša i glasova njenih građana. Elem, Boško Ničić nije u tome usamljen i vrlo brzo će se razotkriti slični primerci, koji se od njega razlikuju samo po tome što se (još uvek) u javnosti kriju iza "beogradskih" pečata dok "u bazi" njihovi abronoše i dobošari naveliko spremaju naredna "lokalna čudesa".
E, zbogzato Pankrti:
Na kraju, još jedna verbalna sličnost Ničića sa Vučićem: U svakom od intervjua koje je davao nakon zaječarskih izbora, od uličnih izjava do onih u TV studiju, Boško Ničić je imao neutaživu potrebu da izgovori: "politika je umetnost mogućeg".
Sorry, ali Bizmark kaže: "Die Politik ist die Lehre vom Möglichen." Politika je učenje/doktrina mogućeg, umeće/sposobnost a ne umetnost (kunst). "Umetnost" se tu podvukla kao posledica lošeg prevoda ove izreke sa nemačkog na engleski, koji se kod nas rabi. Kako god, postoji suštinska razlika između ta dva pojma, ali to uopšte nije bitno, jer mi nismo nikakva ideološka partija pa zato čak i ne moramo da znamo šta govorimo, koga i kako citiramo, jer našim biračima, mojim biračima, građanima, to i nije bitno već je bitan njihov interes, interes za koji ćemo im mi, ja, objasniti da je baš to ono što njima treba.
Način na koji se nekome obraćaš dosta govori o tebi, ali još više govori o tome šta zaista misliš o onima kojima se obraćaš. Bilo i biće, od palanačkog do beogradskog nivoa, od obora do pašaluka, od visoke lokalne do prizemne prestoničke antipolitike. Postoji jedna prigodnija nemačka izreka koju pripisuju Bizmarku, mada nije njegova: "Najviše se laže pre izbora, tokom rata i posle lova."
Bata Mika je otvorio danas Market 18 u centru. Ja uđoh jednom, i dosta. Ništa naročito, osim što spremaju jela na licu mesta za poneti, da ne idete u kafanu. Koga muka stisne.
Ali, iza marketa, u pasažu ... C c c ma ko samo kvari ovu decu, zašto to rade ovim našim jeltenešto, kakvi su to roditelji kada su im deca ovakva? I kako bre smete da lepite i pišete te vaše oglase preko naših bradica, alo bre!!!! A mi se pokrećemo i živimo za vaše krajnike ... krajnice ... ukrajinke i ukrajince ... pokrajine (?) ... krajnosti! Aaaaaa - Krajinu!!! E, to.
Ali, zašto mi ovi rozi liče na jedan predizborni strip-letak iz 2008. o nekom basisti!
Dosije "Ćurani"!!!
Hajde da sada malo afirmišemo i sinoćnu zvezdu večeri. Oborkneza Timočke Eparhije, a i šire. Zavisno od raspona ruku i ambicija. Pardon - od regionalizacijei decentralizacije. I harizme, nemoj da bi neko slučajno to izmetnuo sa uma. Što me tek ovo mrzi da kuckam, ima toga podosta - facu je ponelo egogradivo.
Vrlo harizmatično, em sposobno. Ko je lokalpatriota negotinski učlaniće se u PNTK (i oni se naročito pocepaše na tom polju, ali su odavLe) ili ima da bude ono što je najbolje, što jeste - Negotinac. Jebale nas "partije" sve redom. Samo nam još fale Pokret za Belorusiju i Zakavkaske Pokrajine i Pokret Živim za Ukrajinu. Naravno, umalo da zaboravim na Pokret za Preokret.
