Uhapsiše Beoslona

U petak Kubura otvara renovirano krilo zatvora u Nišu, u ponedeljak Slina 'apsi Beoslona. 

Pa šta je bre ovo - ovaj svet se stvarno izokrenuo, đe udari svoj na svoga?!
A da mu nije kum smestio, onako, po srBski - em domaćinski em tradicionalno? Ili je on, ili je On - Mali ili Veliki oborknez - al' neko svakako jeste. Ne bi estradni menaŽDer uludo ulagao u konja, osim ako neko drugi ne uloži više kako bi ga nadjahao.

Kako god bilo (a biće), ponovo će se sve svesti na izmenu starih narodnih poslovica u nove, napredne - dobićemo "tresla se gora, rodio se beoslon". I na onu staru, koja se nikako ne da izmeniti - "sve su to moj do mojega".

Ne znamo da li će Beoslon biti otperjan baš u niški zatvor, jer ni Genčićeva vila nije za bacanje a ušetedilo bi se i na gorivu za transfer & dnevnicama za službeni put do tamo (bez nazad, samo napred). Mada, ostaje nejasno zašto Mirkovića, umesto u zatvor, ne pošalju u neku od srpskih ruiniranih bolnica. Možda se i njima tada posreći oko renoviranja.

Tko bi to znao reći...

Anyway, zaista nije lepo od domaćih izdajnika, stranih plaćenika, pacova, hijena, domicilnih ništarija, mrzitelja i nedostojnih ljudi da se smeju tuđoj nesreći.

Kad se kradikali kolju među sobom, najbolje je ostati mrtav 'ladan.

Eto nama još jedne, najnovije narodne poslovice.

Dueli i citati

Hajde da prekinemo dalje gubljenje vremena na kvazitejlorovsku priču o "lokalpatriotskim političkim organizacijama koje su budućnost politike" - silna palanačka dinkićevština je kod nas sve, samo ne politička. Lično oborknez Timočki je to jasno podvukao u jednom od prvih intervjua nakon okončanja zaječarske izborne farse:

"Pa ovo je jedina moguća ideja. Mi smo, na kraju krajeva, pokret, mi nismo nikakva ideološka politička partija i tako da je najnormalnije da što širi krug ljudi bude uključen u odlučivanje, posebno kad je to odlučivanje vezano za sudbinu, bukvalno, grada."

- B92, 29.04.2017.

Poslovično dobro obavešteni (i nezastrašeni) izvori su pre tih izbora govorili da je stvar oko zaječarske vlasti bila gotova, dogovorena mesec dana pre glasanja. Cela lokalizborna farsa je imala za zadatak da eliminiše što više stranaka i izbornih lista kako bi ono što je bilo dogovoreno lakše moglo biti ostvareno. Zato su ti izbori nalik duelu, u kome dva (navodna) protivnika pobiju petoricu sekundanata (podcenzusna petorka: PUPS, DJB, Dveri/DSS, SRS i Mirkovićeva taifa) a onda dodatno smaknu i one dve nadcenzusne 'tice zloslutnice (DS/LDP i SPS), koje su kružile iznad glava dvojice duelista glumeći teret na njihovim repovima - i ništa više.

Naravno, da ne zaboravimo, u tom duelu nije bilo ćoraka - municija je itekako bila bojeva, kako umjetničkog dojma radi, tako i zarad što efikasnijeg ostvarenja dogovora o neminovnosti "svega što je u interesu građana". Uspeh je bio zagarantovan; pao je svako ko nije u ruci držao kundak, a u svakom duelu - glasi stara mudrost - ima mesta samo za dvojicu, svi ostali su sekundanti, statisti ili pokretne mete. Ovisno o vrsti duela.

Ako na tren izuzmemo nepoznavanje lokalnih prilika u Zaječaru, uobičajeno za prepucavanje po društvenim mrežama, zaista su nerealna bila očekivanja onih sa "antivučićevske" strane crte kako će se tu desiti nešto epohalno, konačni početak kraja Gospodara Vučića. Čak i da ne poznajete lik & delo Boška Ničića, teško da bi se bilo ko na njegovom mestu ponašao drugačije - ni u čijem interesu (u Zaječaru), osim romantičarsko-revolucionarnog adrenalinskog jednokratnog naleta na fejsbuku i tviteru, ne bi bilo da lokalpatriotska lista uđe u konfrontaciju sa ultracentralističkom bandom kakva je SNS. Mogli su oni lako da načine koaliciju sa DS/LDP ekipom, ali od toga niko ne bi imao ništa, jer se u današnjoj Srbiji ne isplati kačiti se sa državnom mašinerijom čiji sumanuti kolovozac drži apsolutno sve uzde u svojim rukama. Priča da su ga "iz LDP pljuvali više nego SNS" predstavlja najobičniju budalaštinu, jer upravo je Oborknez imao i gore saveznike od liberaldemokratsko-ptijalinske partije. Sa druge strane, i oni su sve to dobro znali pa su zato i igrali tako kako su igrali, računajući da će na taj način sebi pribaviti još po koji procenat glasova.

Problem istočnosrbijanskih ogranaka LDP još uvek je isti: oni listom glume "beogradsku ideološku političku partiju" ali po skoro svim odlikama zapravo predstavljaju takođe lokalne pokrete i slične zajebancije. Ako ništa drugo, Ničić to barem ne krije, mada se sa popriličnom verovatnoćom može predvideti da će i ti beogradski lokalci uskoro početi da bacaju svoje džiberalne maske i lokalno se "opokretiti" - opet. Iduće godine su lokalni izbori u Boru i Negotinu, živi bili pa videli.

Ta, lokalpatriotska priča se odlično može opisati donjom slikom:

Dobre su nama i sitne ribe u lokalnoj bari - pa za čije babe maslo bi smo se uludo bavili krupnijim primercima u velikom moru, kada za to nemamo snage niti nas oni interesuju. Nije loše povremeno odžuljati po koji mandat u kafani republičke skupštine, ali drž' se ti svog obora kneže, tu si veći car i od samog kralja (ukoliko se s njim ne kačiš). Ako budeš dovoljno poslušan, dobićeš na poklon (možda) i neku od krupnih riba iz velikog mora, bez nepotrebnog truda & znoja.

Lokalpatriotski pokreti se ni po čemu, u svom delovanju, ne razlikuju od lokalnih firmi koje sklapaju dilove sa svakom novoformiranom lokalnom vlašću. Firme i lokalne vlasti, lokalne vlasti i republička komanda - sve je to samo biznis. Možda bi bolje bilo reći: "bizmis"?
Sine, učlani se u Veliku Partiju i dobićeš posao. Pa kad puknu, ti pređi kod drugih. Mani se filozofiranja.
Tu se završava "Manifest visoke lokalne politike" srbijanskih palanki.

Posle volšebne objave formiranja novostare zaječarske koalicije, koja će SNS-u doneti više poena nego što Boško i njegovi misle da su sebi omogućili, a kojoj se čude samo naivni konzumenti domaće palanačke politike, postalo je deplasirano nazvati sve takve "lokalnim pizdama". Ali, stvarno, zašto bi?

Neko, ko nedvosmisleno daje do znanja da mu ne pada na pamet da osmisli i sprovede određenu političku platformu sa jasno zacrtanim ciljevima i sredstvima za njeno ostvarenje (gle čuda, ali to jeste ideologija) - jer su samo tako moguća "lokalna čuda", ko pritom neprekidno ponavlja "ja / moji mandati / moji odbornici / pljuju mene / ja hoću / mi nećemo" (... poznato?) i koristi terminologiju koja sliči Vučićevoj, elem, takav ne može postati "lokalna pizda" tek kada/ako razočara one koji su se samoobmanjujuće ponadali da će upravo Oborknez Timočki biti prvi barjak koji je stao na crtu novokrunisanom predspremijeru Aleksandru V. Veća je pizda onaj koji to nije smeo da mu prilepi pre obznanjivanja šeme sa SNS, da se slučajno ovaj ne naljuti pa to iz inata uradi.

Da se podsetimo jedne lokalne "sitnice": u zaječarskom protestu protiv kradikalske vlasti (a ne samo onog Beoslona, kako bi boškićevci hteli da malo, na orvelijanski način, prepakuju prošlost), učestvovali su Pokret za Krajinu, DS, Nova stranka, LDP, DSS, Dveri...

Obrisani su svi, i Vučićevi i Ničićevi okovi oko desnica kojima su se sada rukovali i overili već dogovoreno.

Jednostavno, nije Boško jedini lokalni šerif koji pravi koalicije koje je nemoguće nazvati neprincipijelnim, upravo zato što bi postojanje bilo kakvih principa onemogućilo postojanje i opstanak takvim političarima i političkim grupacijama. Pa opet, čak i takvo ponašanje i delovanje spada u političko; naravno, kao praktičan antipod teorijskom. U Srbiji se podrazumeva da je sve moguće, pa tako i da antipolitika preuzme kompletno tržište duša i glasova njenih građana. Elem, Boško Ničić nije u tome usamljen i vrlo brzo će se razotkriti slični primerci, koji se od njega razlikuju samo po tome što se (još uvek) u javnosti kriju iza "beogradskih" pečata dok "u bazi" njihovi abronoše i dobošari naveliko spremaju naredna "lokalna čudesa".

E, zbogzato Pankrti:

Na kraju, još jedna verbalna sličnost Ničića sa Vučićem:
U svakom od intervjua koje je davao nakon zaječarskih izbora, od uličnih izjava do onih u TV studiju, Boško Ničić je imao neutaživu potrebu da izgovori: "politika je umetnost mogućeg".

Sorry, ali Bizmark kaže: "Die Politik ist die Lehre vom Möglichen." Politika je učenje/doktrina mogućeg, umeće/sposobnost a ne umetnost (kunst). "Umetnost" se tu podvukla kao posledica lošeg prevoda ove izreke sa nemačkog na engleski, koji se kod nas rabi. Kako god, postoji suštinska razlika između ta dva pojma, ali to uopšte nije bitno, jer mi nismo nikakva ideološka partija pa zato čak i ne moramo da znamo šta govorimo, koga i kako citiramo, jer našim biračima, mojim biračima, građanima, to i nije bitno već je bitan njihov interes, interes za koji ćemo im mi, ja, objasniti da je baš to ono što njima treba.

Način na koji se nekome obraćaš dosta govori o tebi, ali još više govori o tome šta zaista misliš o onima kojima se obraćaš. Bilo i biće, od palanačkog do beogradskog nivoa, od obora do pašaluka, od visoke lokalne do prizemne prestoničke antipolitike.

Postoji jedna prigodnija nemačka izreka koju pripisuju Bizmarku, mada nije njegova:
"Najviše se laže pre izbora, tokom rata i posle lova."

Lektira za ideološki gadljive:

Mirko Đorđević: Politika nije umeće nemogućeg (Peščanik, 06.09.2011)

Slaviša Kovačević: Pojam i shvatanje politike

Charles Taylor: The Politics of Recognition

Otisak Nedelje - 23.06.2013.

Vanredni lokalni izbori u Zaječaru.

Upisan 55.281 birač, 69 glasačkih mesta, 50 odborničkih mandata, 9 izbornih lista. Izlaznost oko 55%. Jedno (veliko) biračko mesto zatvoreno još u podne, zbog tuče - izbore ponavljaju idućeg vikenda. Po prvim nezvaničnim rezultatima, cenzus su prešli SNS (40%), URS (33%) i SPS (11%). Baš, trojica na Trojicu. Svi ostali su podcenzusni, mada se oko 5% klackaju LDP i DSS (u trenutku dok ovo pišem).

Nikad više milo moje, gotovo je?

Od Timočke bune, prebijanja, kamenovanja pa čak i ubijanja seoskih knezova i pisara, stranački nepodobnih domaćina, podmetanja požara po kućama i dućanima pre sto i kusur godina - kao da se ništa nije promenilo u Zaječaru.

Predizborne batine u više navrata, prebijanje glasača i članova biračkih odbora na sam dan glasanja, zatvoreno (baš zgodno za dodatno sedmodnevno ucenjivanje) jedno od većih biračkih mesta pre kraja glasanja, laganje i najogavnije vređanje tokom kampanje, lokalna televizija kojoj pristrasnost leži u registrovanim delatnostima pri APR, nekakvo čudo od lokalnog političkog analitičara (OMG i toga u Zaječaru ima) na Mirkovićevoj TV predviđa Mirkovićevu pobedu nad Mirkovićevim dojučerašnjim gazdom i potom sigurnu koaliciju sa SPS koja sigurno prelazi cenzus, upravo odgledanu predstavu isti već najavljuje u Knjaževcu, Boljevcu, Majdanpeku, Kladovu, Negotinu... autobusi, mitinzi, sevaju minići i guzičice promoterki, papira bačenog na plakatiranje ima kao da je posečena omanja šumska oblast u Amazoniji, mržnja prolivena po ulicama i domovima jedne standardno kilave srbijanske palanke s početka XXI veka.

Na Mirkovićevoj TV Best, vrte pesmu Bisere Veletanlić "Nikad više, gotovo je milo moje".

Birači su odmah prepoznali kvalitet, pa su požurili da overe to prepoznavanje. Kako su prepoznali, tako će kukati.

Međutim, stvar nije tako prosta tj. još je manje smešna.

Ovi izbori, zapravo, nisu Otisak nedelje. U pitanju je nešto drugo.

Zaječarski vanredni lokalni izbori prvo su ozbiljno i veliko unutarporodično odmeravanje snaga boršč-vlasti sa sedištem u prestoničkoj Nemanjinoj ulici. To što su se lokalni oborknez i oborinhabitant nameračili jedan na drugoga, možda znači samo sirotim Zaječarcima, i to u onom delu po pitanju toga kome će nadalje plaćati frustracije i fiks-ideje lokalne vlasti. Zemun nije bio, niti je mogao da bude primer koji bi oslikao stanje stvari. U Zemunu ta ekipa jednostavno ne može da izgubi, kako god se zvala. Zaječar je, međutim, nešto sasvim drugo: centar mini kraljevstva trećeg po sili čoveka političkog krpeža nedavno preimenovanog u "URS".

Sugrađanima Zorana Radmilovića jedino je bilo dopušteno da se odluče za koga će glasati, između dva ponuđena slona u zaječarskoj staklari, koja već godinama ionako proizvodi samo srču i ništa drugo. Izbor je bio samo to - i ništa više.

Međutim, Zaječarci su ponovo perfidno uvučeni u visoku lokalnu politiku, gde se lokalni izbor polako ali sigurno pretvorio u referendum priklanjanja Vučiću ili Dinkiću, a u toj situaciji konačni ishod bio je više nego poznat već unapred. Ti lokalni izbori bili su dubinsko sondiranje jedne od većih srbijanskih opština kako će sluđeni narod reagovati na batinaše, kako će u jednom od najjačih centara URS (kao koalicionog partnera SNS) glasati za Gospodara Vučića i njegove antikorupcijske lupinge, tj. kako će Dinkić reagovati u danima koji slede.

Aleksandar Vučić je večeras izmirio svoj dug Mirkoviću za one džakove kupusa i glasačkih listića koje je od njega dobio u maju 2012. godine. Pitanje je da li Mirković zaista razume u šta se upleo, (trenutno samoproklamovanom) pobedom na lokalnim izborima u Zaječaru.

Glasanjem za face sa bedževa na reverima glavonja, odrađena je planirana šihta i - dosta. Sad svi na svoje zadatke. Kako reče večeras Mirković u svom TV studiju oko 21:30 svojoj TV voditeljki, "ja sad moram da idem, nemam više vremena za priču, odmah počinjem da radim".

Žao mi je Kralja Ibija i njegovih podanika, talibani će im svima sastrugati likove i to vrlo brzo, špahtlom za krempite.
Svaki član SNS na teritoriji Istočne Srbije, znao je u nedelju da će Mirković na svojoj TV Best, u 21:30 proglasiti svoju pobedu bez obzira koji stvaran rezultat izbora bio. Informacija je proverena.

Da pogledamo i taj "viši" nivo ovih lokalnih izbora.

Za sada samoproklamovana i nezvanična pobeda SNS u Zaječaru, imaće svoje posledice po politički i ini život Srbije na nekoliko nivoa. Onaj zaječarski, već je opisan.

Sledeći je negotinski:

Večeras su gomile Vučićevih i Mirkovićevih supozitorija u TV studiju oduševljeno najavljivale koaliciju sa SPS, ali i dalji pohod na Knjaževac, Boljevac, Majdanpek, Kladovo i Negotin ("gde su socijalisti još uvek jaki" - da citiram neku kandidoidnu budalu u roze košulji, predstavljenu kao "politički analitičar"). Ehmkahm...

Nepobeda URS u Zaječaru, ponovo u prvi plan baca ultimatum negotinskih demokrata upućen SPS partnerima u vlasti, da im shodno koalicionom sporazumu vrate mesta direktora JKP, zamenika direktora JP za građevinsko zemljište, predsednika Skupštine opštine Negotin i zamenika predsednika opštine. Ako se to ne ispoštuje, napuštaju vlast. Zbog poraza URS pada i ucenjivački kapacitet lokalnih URSuljica za novu koaliciju u Negotinu, mada bi ulazak SPS u zaječarsku vlast povratio "pregovarački" potencijal URS uz ucenjivanje vanrednim izborima i u negotinskoj Psihorupi. Pančevačka ili caribrodska formula uopšte nisu nemoguće u Negotinu; u bilo kojoj od te dve, kratkih rukava bi ostali jedino socijalisti sa "svojih" 17 odbornika (od ukupno 45), nastalih od 8 redovnih sa izbora + 9 pokradenih od drugih stranaka (čitaj DS i SNS). Btw, tako su i G17 po formuli 4 - 2 + 5 postali URS sa 7 odbornika. Bernulijeva jednačina šibicarenja, u praksi.

Kako god bilo, nijedna od ovih varijanti neće moći da traje duže od osam meseci, koliko je preostalo do redovnih lokalnih izbora (mart 2014). Biće to period prepun bljuvotina, krađa, lupanja službenih automobila, istraga, privođenja i saslušanja, pretnji i ostalih lokalpatriotskih idiotarija. Gubitak vlasti za URS u Zaječaru, blago jača negotinski DS i mnogo više SNS, dve ekipice koje se u poslednje vreme previše "nešto muvaju" po istim mikrokordinatama.

Šta će tek biti sa najavljenim prelaskom još tri "nečija" odbornika u URS, najavljenim za utorak - ostaje pitanje na koje možda i ne bude dat odgovor.

No, sve su to samo sitnopalanačka trabunjanja paćenika napaljenih na nerad i zloupotrebu funkcija, kojima se sada tresu gaće jer samo što su se nedavno prešaltovali iz jednog u drugo jato a već je na vidiku treće. Preko brda, iz pravca Zaječara.

Onaj naoko ozbiljniji, republički nivo rezultata današnjeg cirkusa u Zaječaru, daleko je gadniji po mogućim posledicama koje će osetiti svi građani Srbije - bez izuzetaka.

turkey fight

Poraz Ničića globalno oslabljuje URS i Dinkićev zabran u Vladi.

To će dodatno ohrabriti Toma i Džerija da se osete kao ćurani u vreme parenja, osile i uskoro krenu na rodni Kumrovec Šumadijski, jer im Verko Neposlušni (baš kao i Ničić, ili donedavno borski Spaskovski) predstavlja banderu u oku. Zaječarski prelom leve Dinkićeve ruke donosi novo vaganje snaga u ionako nestabilnoj vladajućoj koaliciji, koja je sa inkorporiranim Dinkićem i Dačićem konstantno na nekakvoj klackalici od svog formiranja. Ne bi me začudilo da vrlo brzo vidimo kako pseudokulirani Vučić ume da preti i javno&direktno svojim koalicionim partnerima, a ne samo izokola (preko Ničića ili Bajatovića).

Pobeda SNS u Zaječaru dodatno slabi koalicione kapacitete svih ostalih srbijanskih stranaka, koje ionako sve više liče na buljuke posranih gohlubova što čuče po soškama i samo čekaju da im Gospodar Vučić namigne pa da utrče na teren prepun krtičnjaka i Vučjih jama i na kome izduvani fudbal privilegija svaki čas odskače u sasvim neočekivanim pravcima.

Ova pobeda naprednjaka naročito slabi Dinkićev čuveni ucenjivački kapacitet, partituru koju je uvežbao skoro do savršenstva.

Poraz URS u Zaječaru, preusmeriće Dinkićevu ekipicu lagano ka LDP, DS i LSV - kako se to već neko vreme škraba po tzv. domaćim medijima, uz nedavno dodatno Čedelinkovo prolupavanje o "ujedinjenju LDP i DS u jednu stranku" i potrebi saradnje sa neizostavnim učesnikom i rušiteljem svih postmiloševićevskih vlada, čije ime svi vrlo dobro ovde znaju. Ne pomerio se.

Vic, koji danima kruži, da "Vučić priča onako tiho i smireno kako ne bi probudio radikala u sebi", nije nikakva izmišljotina. Oni već odapinju na adresu EU pretnje vanrednim parlamentarnim izborima ukoliko ne dobiju datum početka pregovora o pridruženju; da - Oni a ne Srbija. Njima "prete", ali podrazumeva se da će se svetiti nama Niščima.
Kada se ova poslednja budalaština prevede na običan srpski jezik, rečenica glasi: Zajebaćemo ih, daće nam taj pusti datum. Naravno, raspisaćemo odmah vanredne izbore baš zbog toga, da sve ostale svedemo na 5,01% ili manje - pre nego što se Šešelj vrati sa zasluženog višegodišnjeg odmora.

Zato što se oni jedino njega boje, jer jedino oni znaju i zašto.

Običnog Zaječarca se ne tiču druga dva posledična areala, baš kao i običnog Negotinca ili običnog bilo-gde-Srbijanca. Problem je u tome, da se iskreno pribojavam kako sam u pravu za sve što je ovde napisano, a da to zapravo ne želim. To, da budem u pravu.

I niko, ali baš niko da spomene broj nevažećih listića.

Možda ih nije ni bilo.

***

U ponoć, b92 objavljuje da i LDP prelazi cenzus. To znači da i "od njih ipak zavisi" ko će formirati zaječarsku komandu grada, jer se odnos snaga unekoliko promenio: SNS 39%,URS 34%, SPS 11%, LDP 5,5%. Konačni obračun ovog ludovanja neće biti poznat do naredne nedelje u 20h, kada se zatvara batinaško biračko mesto Velika Jasikova na kome ima oko 1200 birača (nešto više od 2% ukupnog broja Zaječaraca sa pravom glasa). I dalje su sve opcije otvorene, moguća je i vlast URS uz pomoć SPS i LDP. Sedmica koja je pred nama, biće prepuna kombinacija, presipanja iz šupljeg u prazno, pretnji, obećanja, kupovina i prodaja, laganja po svojim i tuđim medijima, brujaće telefonske žice i zunzare u praznim glavama, niko neće ništa raditi, ceo Zaječar pretrnuće od iščekivanja ko će mu krojiti sudbinu naredne četiri godine. Noćno kretanje tim gradom biće unekoliko otežano onima koji otvoreno iznose sopstveni politički stav. Slaba ulična rasveta, rupe u kolovozu i ostale standardne protivpešadijske prepreke tako drage aktivistima. 
Baš se zgodno namestiše te batine i potonje odlaganje poslednjeg čina izbora, zar ne?

Dakle: Dimitrovgrad ili Pančevo - šta je vaš Otisak Nedelje?

Goljami Odbor

U Velikom Izvoru, selu na par kilometara od Zaječara, održan je danas (na Св. муч. Лукијана & друге), Glavni odbor Demokratske Stranke Dragana Đilasa (u daljem tekstu: DSDĐ). Po popisu iz 2002. godine, 99% meštana sela se izjasnilo kao pripadnici Bugarske nacionalne manjine, pa ga ovde daleko češće zovu Goljami Izvor.

Са све припадајући нагласак.

Poznate ličnosti, poreklom iz Velikog Izvora: Đorđe Genčić i Anta Antić, radikali i organizatori atentata na Aleksandra Obrenovića. Baš kako treba - pravo mesto za GO, kad već ne može u Zemunu. Dok još može.

Ne čitajte pripoćenja&izvješća spinera DSDĐ, koja su večeras okačena po internet izdanjima sutrašnjih novina i sajtovima partija sa posebnim potrebama, jer nećete čuti ništa novo niti dobro. Čak, na samom sajtu DSDĐ, iskazuju kukavičluk i poltronski stav prema Gospodaru Vučiću, izjavama tipa "dobre stvari su rešavanje problema Kosova ... borba protiv kriminala i korupcije" a loše je "jer je Srbija izgubila privredu". Ovo potonje, čita se na običnom Srpskom jeziku na sledeći način: 

"Aco, onaj Dinkić i ovaj njegov Ničić, upropastiše i poharaše sve u Srbiji i Zaječaru. Hoćeš da se dogovorimo i uzmeš nas u kućicu, mi da ti glumimo pamet a ti nama silu, pa da budemo svi srećni & berićetni, i europejci pride. Ajde bre, što si taki. Evo, ako baš treba, svi će pređemo kod Dula Petrovića kao frakcija njegove poslaničke grupe."

Аха, сад ил одма?

Manja je muka, mukica jedna, to što su Todorić i Šapić morali da iz Beograda šipče čak do Goljamog Izvora, kako bi bili kooptirani u Goljami Odbor DSDĐ. Svi zakupljeni autobusi imali su ispravne klima uređaje, a od Beograda do Zaječara stiže se za dva i po sata - brže nego sa Novog Beograda do Starog Grada, preko Gazele kada je Đitler i Mrkonjić rekonstruišu.

***

Pitam Zaječarce:

Šta je to selo Goljami Izvor moglo da ponudi pogodnije glede održavanja Goljamog Odbora DSDĐ, u odnosu na grad Zaječar? 

Da li u tom selu ima više članova DSDĐ nego u gradu?

Da li su baš svi manastiri širom Srbije bili ovog vikenda bukirani, nije se imalo (uobičajeno za Žutu Mrlju) gde, pa se eto skrasiše konačno tek u okolini Zaječara nedelju dana pred praznik demokratije, da prostite na izrazu - izbore?

Da li je sam grad Zaječar, predizborno toliko prezasićen retuširanim facama Boška NIčića i Aleksandra Vučića, da ni po tarabama (kamoli bilbordima i zidovima) više nema mesta za fizio(g)nomiju koja tako neodoljivo podseća na barona Vladimira Harkonena iz mladosti, pa je zbog toga trebalo podstaći ruralni predizborni turizam?

10001 član SNS u Zaječaru

Jesu li se Zaječarci toliko zasitili likova Borisa Tadića i dr. Stanislava Tadića (sveže prebeglog iz DS u SNS) da im sada samo fali još i namrgođeni Đilas Krasnejši; toliko, da od sve muke čak počnu da razmišljaju o tome kako će im tek presesti sve kada im iz Vučićevih gaća na grbaču zajaši Saša Beoslon Mirković, dojučerašnji astralni blizanac Ničićev, a sada naprasno njegov arhinemezis? Da li će biti zdraviji kada naprednjak Staša Tadić sa mesta direktora Zdravstvenog centra smakne demokratu Stašu Tadića?

Da li u Zaječaru znaju zašto Mlađan-hiljaduevra-Dinkić toliko gromoglasno ćuti povodom žestokih napada na jednog od njegovih najbližih saradnika, do juče neprikosnovenog oborkneza Istočne Srbije?
Da li će Zaječarci dopustiti još jednu prevaru, najobičniju postizbornu rotaciju secikesa, ili će im pokazati šta o svima njima zaista misle: kako o lopovima sa plakata, tako i o acažacama iza kojih se prvopomenuti bezuspešno kriju - onako zadrigli i masni?

Zašto se na svakih nekoliko dana bijete po ulicama Zaječara, u čije ime i za čije babe maslo - vi: komšije, rođaci, prijatelji, neznanci, Podlivci, Kotlujevčani, oni pod Kraljevicom, Zvezdanci, Izvorci... Zaječarci?

Onevažite ih bre, ljudi.

Aman više.

Zaječar, nedelja 16.06.2013.

Vuk Vučić, ponovo u starom čoporu
prisutno jedva 1000 kriptoradikala iz cele Istočne Srbije

Pitam Negotince:

Šta tražite po Zaječaru u vreme predizborne kampanje, dragi moji Negotinci (kako vam to drugarica Sanja Čeković od milošte tepa godinama, striktno sa bezbedne skupštinske distance)? Prošle nedelje vas je u Zaječaru bilo više nego u Negotinu, iako nije bilo nikakvog koncerta u organizaciji SPS i ostalih estradnih agencija. 

U gomili ispred prostorija SNS Zaječar, buljuk negotinskih naprednjaka među kojima je najviše onih sa kačketima i naočarima za sunce (valjda, da ne bi bili prepoznati), u belim majicama sa brojem 2 koje secaju i po Negotinu iako su ovde izbori tek u martu 2014. godine. Ili nisu? OK, tumarali su i po Boru, ali to je deo naprednog turističkog aranžmana koji uključuje raznolike destinacije različitih nadmorskih visina i dubina.

U gomili ispred prostorija Dinkić-Ničićevog URS, nema nijednog Negotinca iako su ovde 2010. godine osvojili 4 odbornička mandata. Jbg, ne dozvoljavaju im nove/stare članske knjižice DSPS, postizborno povađene iz nauljenih soški, gde su bile sklonjene zlu ne trebalo a i da ih ne pojedu moljci pre vremena. Btw, naftalin se više ne koristi, što dodatno povećava preletačko-konzervatorsku muku.

Samonabeđeni negotinski članovi Džiberaldemokratske Partije (u daljem tekstu: DžDP), ovih dana obijaju pragove i dvorišta Zaječaraca u ritmu na kome im ladno mogu da pozavide čak i Jehovini svedoci & popovi što krste vodicu i krljaju pivo pred svako cr(k)veno kalendarsko slovo. Kažu, rade kampanju od vrata do vrata. Ako im to ne pomogne, krenuće i u kampanju od dveri do dveri, važno je samo da to ima bilo kakve šarke i kvaku. U aktuelnom slučaju Timočke nahije, radi se o Kvaki 5 - onoj nedostižnoj za takve: cenzusnoj. Trebalo bi da razmisle o predizbornoj koaliciji sa Jehovnjacima, po dobitnoj formuli pod konspirativnim imenom "SPO". Sa pivopopovima su ionako poodavno u šemi. To obično tako biva, kada zajedno sa SNS i DSS lupaš pečate na razne zahteve za smenu Oborkneza od Gorenja, a koristiš Dimitrovgradsko mastilo.

Zašto, dragi moji Negotinci, čačkate zaječarsku mečku? Ili bilo koju drugu? Pred kriptoradikalskim talasom pada sve više gradova širom Srbije, obruč oko Negotina sve je uži i čvršći. Ne samo zbog Vučića & Co., već i zbog vašeg majmunisanja po okolnim palankama - zapravo, naročito zbog toga - narednih devet meseci ulicama Negotina jurcaće noću crni džipovi zemunskih registracija, prepuni ćelavih kiropraktičara u majicama sa rednim brojem (po negotinskoj numeraciji, koja tek sledi). A možda i ranije...
Naravno, svima vama, kao velikim & dokazanim vernicima (bez obzira na trenutnu člansku kartu, listom ste u šemi sa NVO koja ima najveći prividno neiskorišćen potencijal birača - da, na SIZ Nebeski mislim), tada će biti kriv Đavo, plus pokoji Mali Čovek kome ste se zgadili za sva vremena.

Za razliku od zaječarske ponude, negotinski politikopaćenici su prešli u naredni stadijum učaurenosti bezumlja - iz Nevažećih u Nevažne.
Pitate se, a što niko ne spominje SPS? Oni su prerasli i Nevažne, odavno postali Nebitni. Samo što to niko neće da im kaže, neka se još malo prže. Ne ponovili se.

Pitam Beograđane:

Dragi moji prijatelji, rođaci, poznanici - stvarni i (virtuelni), obratite dobro pažnju na donji desni ugao slike sa početka teksta.

Šta traže stolice sa oznakama "Beogradska Arena" u prvim borbenim redovima goljamoizvorskog Goljamog Odbora DSDĐ? Gospoda iz Krunske 69, navikli su da širom Vilajeta raznose duh Prestonice, pa makar on bio i stolično materijalizovan. Kada odu, sa sobom odnesu sedalo, a stolicu uvek ostave domaćinima.
Beogradska Arena d.o.o. u nadležnosti je Grada Beograda, koji je osnivač tog privrednog društva. Šta traži inventar te državne firme po palankama Srbistana, da li postoji neki dokument o njegovom iznošenju iz službenih prostorija, revers, ugovor o izdavanju i korišćenju, spisak rashodovanih stavki po popisu inventara, ugovor o finansijskom ili materijalnom sponzorstvu jedne političke stranke, izjava službe obezbeđenja koja mora da spreči otuđenje imovine firme?!

Dragi moji Beograđani, naiskrenije: sitnica po sitnica, Tadić po Đilas - eto i vama Vučića na grbači, baš zahvaljujući ovakvim budalama i njihovim svakodnevnim bahatim idiotarijama. Ne dao vam Bog da vas neko od Gospodara Vučića brani na žuti goljamoizvorski način - nema vam spasa isto kao i nama, palančanima.

Demokratska stranka, u formi DSDĐ, zaista jeste poslednja brana. Brana normalnoj političkoj grupaciji koja će bez ustezanja hteti i smeti da se suprotstavi daviteljima-spasiocima Srbije. 

DSDĐ, sa sve pripadajućim im DžDPovskim i (vrlo brzo) USRovskim satelitčićima za ometanje komunikacija - to sigurno više nisu.

Dobro ste pročitali prethodnu rečenicu, nije greška nastala prilikom kucanja teksta.

Nagradno pitanje, za kraj:

Na gornjoj (nadasve predizbornoj) slici, šta predstavlja zaječarske DžDP, šta DSDĐ, šta URS a šta SNS?

Pomoć prijatelja - probajte da krenete sleva udesno, redom.

Ko da tačan odgovor, tj. pogodi ispravan redosled, dobija nagradno napredno putovanje do kafane u Borskom rudniku - one na 400m dubine. Ladovina, dušu dala za pivo, plus nema šanse da dotle dopre ona prava, Sunčeva svetlost. Raj za krvopije politikopaćeničke provenijencije.

d2d

p.s.

Umalo da zaboravim:

Od 2. do 4. avgusta 2013. u Beogradskoj (KomBank) Areni biće održan trodnevni oblasni kongres Jehovinih svedoka. Pretpostavljam da su kao gosti pozvani svi gorespomenuti, čisto razmene terenskih iskustava radi.

A stolice, još uvek ih tamo ima ili da ponesemo svoje?

Ko ima - sedi. Ko nema - u krilo onom ko ima.

Neka se i tu zna redosled, unapred.

Hej Slovenci

U četvrtak beše dupli slovenački hepening u Zaječaru.

Kot prvo, u Muzičkoj školi "Stevan Mokranjac" promocija knjige "Slovenski memento", autora Miroslava Mihe Piljušića. Autor je profesor književnosti, engleskog i slovenačkog jezika. Doktorant energoekonomije i predavač na Tehničkom fakultetu u Boru. Živi i radi u Zaječaru. Osnivač je Slovenačke kulturne zajednice Timočke Krajine "Ivan Cankar".

Zbirka pesama "Slovenski Memento" nastala je kao plod desetogodišnjeg rada udruženja Slovenaca jugoistočne Srbije. Od 2004. godine u okviru delovanja ovog udruženja formirana je i dopunska škola slovenačkog jezika za članove ali i za sve zainteresovane gradjane. Zapravo se ove godine i došlo na konačnu odluku da se izda zbirka pesama pošto je u grupi bilo više polaznika koji se bave poezijom. Tako je sve i krenulo. 

Prof. Miroslav Miha Piljušić preuzeo je svu odgovornost u vezi prepevavanja pesama, jer su uglavnom sve bile napisane na srpskom jeziku, takođe i štampe i izdavanja knjige. Svakako, imao je svu podršku članova udruženja, ali zasluge su uglavnom njegove, pa se on i potpisuje kao autor zbirke. Zbirka nosi ime po pesmi Marte Piljušić "Slovenski memento", pesmi koja je posvećena borbi za opstanak slovenačkog naroda u teškim vremenima. Naročito onima iz Primorske i Istre, koje je dvadesetih godina XX veka iz rodnog kraja proterao musolinijev fašistički režim; potom, onima koje je 1941. nacistička Nemačka prognala iz domova u Štajerskoj i Gorenjskoj; na kraju, tiče se i onih stotinak slovenačkih porodica koje su 1999. godine napustile teritoriju Kosova i Metohije, na koju su se Slovenci doselili posle prethodna dva izgona.

Slovenski Memento

Gledam te, stojiš na mostu angel moj,

Že dolgo nisi punčka - zanosna zlatolaska

Kot reka odšla si daleč na pot v življenja boj.

Bila si moja skrb in vsa moja hrepenenja,

Ampak v tvojih modrih očeh ogenj iskri

Kot svetilnik tvojega življenja,

Iskri slovanska kri.

Danes si zopet tu, v tej tihi noči,

Ki pada nad Ljubljano

In zeleni reki iskri se na tisoče luči

Ki teče na vzhod v daljavo znano.

Ko večernji zvon se oglasi

Skozi vrata slišiš "Ave Marija" - 

Ta tihi lament nad mestom zadoni

In za njo božična pesem - večna nostalgija.

Vstopi, poslušaj pesem angel moj

Spomni se mojega naročja,

Ko najin topli objem bil svet je tvoj

In zibelka tvojega otročja.

Slišim srce, močno bije tvoje

Skozi molitev čuješ glasove iz sveta tišine

Vznemirjeno prebujaš spomine svoje

To našega rodu so klic in korenine.

Poslušaš govorijo o sreči na tej sveti maši

Danes tudi ti si srečna, srečne so naše gore

Tudi veter bo igral od sreče v stari lipi naši

In valovil sinje morje.

Angel moj, zdaj veš kaj močneje je od ognja

Od sile, jekla in visokihograj taborišča

In usodnega pred zidom bobna,

Požganega doma in porušenega ognjišča.

Zdaj veš nekaj, za kar se mora obstati in živeti,

Zaradi česar jaz, ko sem bila tvojih let

Nisem hotela umret.

Knjiga obuhvata 58 pesama, što rodoljubivih, što ljubavnih, dečijih... Ukupno 16 autora, koji su iz Zaječara, Bora i Leskovca. Pred prepunom salom muzičke škole u Zaječaru, organizatori su sinoć pokušali da na najbolji mogući način prenesu delić atmosfere i duha koji povezuje sve Slovence i prijatelje Slovenaca u Srbiji. 

 

Memento "Bog ne daj da bi crknu televizor"

Uz dobru poeziju, kao što dolikuje išla je i dobra muzika... ozbiljna, a i ona malo manje ozbiljna. Definitivno, ponos ove zbirke su najmlađi koji su učestvovali u njenom kreiranju i promociji.

Kot drugo, u prostorijama Omladinskog centra Zaječar u okviru projekta "Kultura alternative" upriličena je projekcija dokumentarnih filmova HC/PUNK Ljubljana (Staro in novo), radovi iz FV Produkcije (Trijumf želje) i Neue Slowenische Kunst - Laibach biografija "Pobeda pod suncem".

Projekciju filmova omogućili su zajednički Omladinski centar i SKZ "Ivan Cankar", Ceo projekat finansirala je Vlada Republike Slovenije preko svog Ureda za Slovence u inostranstvu. Organizatori su najavili i skori nastavak ovog projekta - veče muzike iz produkcije FV Založbe Ljubljana.

Laibach "Država"

Naravno, tek ovde nije moglo da prođe bez stvarno dobre muzike, a bogami ni politike. Šta su pa drugo HC, punk, Laibach, NSK pa i S/M artizam FV Založbe - nego politika.

U klubu je točeno samo lokalpatriotsko zidarsko Zaječarsko, Pils i Efes, čisto da se ne pretera sa Mitteleuropom i antitotalitarističkim performansom. OK, i sokovi&kahva, ali to se ne računa u atmosferu.

***

Gledajući ove dokumentarce, najviše onaj o NSK (po ko zna koji put), pade mi na pamet koliko su Laibach & ostali bili ispred svog vremena. U stvari - i ispred ovog, sadašnjeg, da se ne varamo. Swastikama ismevati kolektivizam boljševičko-pseudosamoupravnog društva... ha!
Isto je to kao kada Vesna Pešić objašnjava koliko su danas svi "političari" u Srbiji isti i koliko u našim životima zapravo ima tako malo stvarnog izbora a tako mnogo torova, pojata, štala, burdelja - onoga u šta su nam se pretvorili društvo i država.
Prosto je neverovatno koliko uporno odbijamo da naučimo nešto, pa makar i na tuđem primeru, kad smo već porazbijali sopstvena ogledala.

Zahvaljujem svojim prijateljima iz Zaječara, Milijani Stojić i Mići Kamenkoviću na pomoći oko sređivanja ovog teksta. Njihovo nesebično zalaganje doprinelo je da oba događaja proteknu baš onako kako je bilo zamišljeno.

Odbrana Artterorizma

ODBRANA ARTTERORIZMA

brani: S.S.Skala

... bio sam iznenađen monolitnim neznanjem i ideološkim fanatizmom mladih.

Danilo Kiš
(povodom političke hajke na njega, nakon objavljivanja romana "Grobnica za Borisa Davidoviča" koji govori o još jednom zlu, staljinističkim pogromima i gulazima)

S vremena na vreme i mene, pisca ovih redova, zapljusne (ili pre ošamari) zapitanost, misao koja je iznenadila i samog Kiša sedamdesetih godina prošlog veka.

O čemu se radi?
Za vikend (30. i 31. maja) bio sam gost i jedan od učesnika "Festivala mladih pesnika" u Zaječaru. Program je trajao tri dana i uključivao je predstavljanje (nekog poznatog širem krugu čitalaca, ako je to uopšte moguće) pesnika (to je bio Gojko Božović), promociju književnog časopisa (ovog puta smo imali priliku da upoznamo nov, ali veoma ambiciozan i zanimljiv časopis "THINK TANK" iz Leskovca), promociju knjige pesama prošlogodišnjeg laureata, Dragane Brdarić iz Novog Sada i njenog dela "Igre za decu grada". Poslednji deo programa obuhvatio je završno veče pesnika učesnika 24. (po redu) "Festivala mladih pesnika", u kome su učestvovali:

Bojan Vasić (Banatsko Novo Selo)
Aleksandar Jeremić (Beograd)
Milan Petković (Zaječar)
Mirjana Đan (Beograd)
Aleksandar Milanović Grocka)
Natalija Živković (Beograd)
i neki
S.S.Skala (Negotin)

Ono što je mene, ali i sve ostale iznenadilo nije odluka žirija (sočinjenog od predsednika Dejana Aleksića i članova Alena Bešića i Petra Miloradovića) da laureat nagrade "Sergej Lajković" bude Aleksandar Jeremić, jer, kako mi je jedan od ljudi iz žirija objasnio, nagrada se više ne dodeljuje delu i pesmama već stvaraocu i to onome koji je najmlađi, i još bolje ako je iz Beograda.

Međutim, nije to morilo vašeg Tantala, već pojava da na promocijama, predstavljanjima, za vreme programa nije bilo više od dvadesetak ljudi. Da nije došao moj prijatelj sa porodicom, verujte da osim učesnika, organizatora i ljudi angažovanih oko festivala ne bi nikog više u publici bilo. Mesto gde se festival uglavnom održavao je Radul-Begov konak - mali konak, ali ne baš toliko mali. Jadno. Jadno za Zaječar koji se u poslednje vreme predstavlja kao ne znam kakav "velegrad". Jadno za festival koji ima dugu tradiciju (još iz vremena SFRJ), festival koji finansiraju Ministarstvo kulture Republike Srbije, Grad Zaječar, Dom omladine Zaječar (organizator) uz pomoć Timočkog omladinskog centra i kancelarije za mlade Grada Zaječara.
Zašto jadno? Zato što festival ima u svom nazivu "mladi", a u publici nije bilo gotovo nikog, iako smo dva sata pre završne večeri i sami bili na lokalnoj televiziji Zaječar i u programu uživo pozvali žitelje Grada im Zaječara na veče uživanja, na veče Poezije. I to moderne, mlade. Mladi za mlade.
Za kraj, šta reći o zaječarskom festivalu (osim već pomenutog JADNO!)? Znate šta je onaj prošlonedeljni u Negotinu, "Pesničke rukoveti", za zaječarski? Kan. Dodela Oskara, Venecija, berlinski Zlatni Medved. Nemam reči. Uostalom, uzmite samo brojke posetilaca, publike.
Negotin = 120 bez organizatora, voditelja, porodice i familije, žirija, sekretara i moderatora.
Zaječar = 28 sa organizatorima, voditeljem, porodicom i familijom organizatora, žirijem, sekretarom i moderatorom, čistačicom i prodavačicom suvenira u Radul-Begovom konaku.

Listajući novine (u trenutku predaha nakon tuširanja u zaječarskom hotelu "Konj", gde smo bili smešteni mi, učesnici "Festivala mladih pesnika" - zaista, za gostoprimstvo Zaječarcima nemam šta zameriti, samo reči hvale) naiđem na članak gde izvesna klerikalka - bivša voditeljka televizijske emisije o pravilima ponašanja verujućih SPC na televiziji - pretplata la nacionale, a sada sa frizurom ko Slađa Milošević (naravno, izblajhana) - ista Džoni Roten na EXIT-u, u jednoj narodnjačkoj (čitaj: seljoberskoj) stranci čiji predsednik obično uzima primat za najjačeg šutera sagovornika, najglasnijeg kočijaškipsovačkog lumperaša sa sabora u Guči i sličnijeh posela, gde je i sama NARODNI POSLANIK, kaže (članak je inače žutoštamparski napad na današnjeg savetnika ministra za kulturu) da Osoba i Supruga mu (koja je, uzgred budi rečeno, direktorka Muzeja savremene umetnosti) dopuštaju između ostalog da izložba "Meteorska kiša" Živorada Grozdanića - Gere, bude predstavljena posetiocima. Problem, po njoj, predstavlja sama postavka koju čini voštana figura Njegove Svetosti gospodina srpskog Patrijarha Pavla, koji je pod pravom meteorskom kišom (kamenjem) posrnuo i kao takav ostao. Čuj, problem!
Ma koliko se neko kao vernik lično osetio uvređenim, to je umetnost, a umetnost zato i postoji da sumnja i otkriva. Da upozorava. Umetnost se igra simbolima i tu nema nikakvih uvreda. Ja verujem da se sam Patrijarh Pavle ne bi uvredio kada bi video izložbu. Jer ona baš predstavlja današnji trenutak. Patrijarh koji je bolestan (posrnuo) i kamenje (lično ili oko njega), u duhu one narodne "miševi kolo vode..." Samo verski fanatici u umetnosti vide nemoral, uvredu i slično. Srbija je sekularna država i Bog kao takav je na Nebu. Šta nam treba i ovde neka budala poput onih koji su ubili holandskog reditelja Tea Van Goga koji je snimio dokumentarac o islamu, ili hoće da ubiju tvorca poznate karikature Muhameda koju je prvu objavila danska štampa - dakle, da ubiju novosadskog umetnika Ž.Grozdanića - Geru? Takve i slične pozive moramo uočiti, prepoznati i javno stati u odbranu umetnosti. Svi mi zdravomisleći. Time treba da se bave i sva udruženja, fondovi i kancelarije, odbori za zaštitu ljudskih prava i dela.
Jer, ovo je ujedno i poziv na linč umetnika.
Ja ni danas ne shvatam da vekovima nakon Boša, de Sada, Baltusa, dadaista i nadrealista, Frojda, Ženea, Henrija Milera, Dž.T.Lorensa, Plejboja, MTV-ja - neko i dalje smatra da ima pravo da kaže šta se u umetnosti sme ili ne sme, i da kaže da neko delo vređa.
O, tempora! O, mores!
Umetničko delo kao takvo može biti kvalitetno - vredno ili ne. Sve drugo za umetnost ne postoji. A to da li volite ovo ili ono, slikara ovog, pesmu ili pravac onaj, to ostavite za sebe, svoju decu ili komšije. Nemojte da ispadnete smešni.

Gotovo slična situacija se i meni desila, da mi osoba, bivši urednik časopisa za književnost, umetnost i kulturu "Buktinja" kaže, kao predsedniku književnog kluba koji izdaje pomenuti časopis, kako je nedopustiv potez sadašnjeg urednika da na naslovnoj strani boja 19 budu dva divna ženska bića koja, u narodnoj nošnji, golim stopalima (naravno) muljaju grožđe u kaci, (verovatno) pevajući iz sveg glasa - a da pritom zadižu svoje (svakako) do kolena duge suknje i time upotpunjuju celu sliku. Moja reakcija na to je bila tako snažna, hitra, nisam mogao da verujem sa kim to pričam. "Koja je to budala" prolazilo mi je kroz glavu. Ali, umesto (pogrešno bi bilo) da ustanem i prezrem za sva vremena takvu nulu od mišljenja, odlučio sam da mu objasnim šta je umetnost, i da na slici sa naslovnice nema ničeg uvredljivog ili amoralnog, što (nadam se) i sami vidite.

Epilog svega, ili ODBRANA ARTTERORIZMA, bila bi misao sa početka, velikog pripovedača, prevodioca, mislioca i pesnika (mog miljenika u nas) Danila Kiša. Gde su ti mladi ljudi? Njihov um i kritičko mišljenje?
Ovde ljudi nemaju osnovnu kulturu, osnovni nivo obrazovanja, a usuđuju se da razmatraju i nipodaštavaju pitanja kao što su "estetika ružnog" ili "filosofija pobuna masa". Kritikuju i kude razne performanse, vizuelne radove ili savremeno istraživanje u koreografiji i teatru. Oni, nekada kritičari, branioci dobrog ukusa, još od suđenja Sokratu, preko de Sada, Kiša ili nedavnog napada na dobitnika Andrićeve nagrade Jovicu Aćina, zbog naslova knjige "Dnevnik o Vagini" - takvi barem imaju neko predznanje (izmutirano u glupost, ili štagod već) pa pokušavaju argumentovano da nastupe i tobož brane. A ovi danas - ni to. Zato, čitatelji moji dragi, ljudi otvorenog uma, razuma, ne dopustite da vas ludaci i budale voze. Da li vidite koliko je nesreća na našim drumovima?
Pozdrav do sledećeg pisanja.

pisao u Zaječaru
objavio u Negotinu
S.S.Skala

p.s.

ARA

Ukoliko spadate poput mene u ljubitelje umetnosti i gotovo zaluđene slušaoce rok (i raznih podvrsta) muzike, preporučujem kompilaciju Beogradskog NEW WAVE zvuka (bolje od "Paket Aranžmana") i drugih sličnih bendova od kojih će nešto kasnije svi značajni bendovi (poput Partibrejkersa) da nastanu. Kompilacija ima naziv "Artistička Radna Akcija", i izdata je 1981. godine (godina mog rođenja - HA!).

Možete je naći na netu na ovoj adresi (link radi).