Wednesday, 3 June 2009

Odbrana Artterorizma


ODBRANA ARTTERORIZMA
brani: S.S.Skala

... bio sam iznenađen monolitnim neznanjem i ideološkim fanatizmom mladih.
Danilo Kiš
(povodom političke hajke na njega, nakon objavljivanja romana "Grobnica za Borisa Davidoviča" koji govori o još jednom zlu, staljinističkim pogromima i gulazima)

S vremena na vreme i mene, pisca ovih redova, zapljusne (ili pre ošamari) zapitanost, misao koja je iznenadila i samog Kiša sedamdesetih godina prošlog veka.

O čemu se radi?
Za vikend (30. i 31. maja) bio sam gost i jedan od učesnika "Festivala mladih pesnika" u Zaječaru. Program je trajao tri dana i uključivao je predstavljanje (nekog poznatog širem krugu čitalaca, ako je to uopšte moguće) pesnika (to je bio Gojko Božović), promociju književnog časopisa (ovog puta smo imali priliku da upoznamo nov, ali veoma ambiciozan i zanimljiv časopis "THINK TANK" iz Leskovca), promociju knjige pesama prošlogodišnjeg laureata, Dragane Brdarić iz Novog Sada i njenog dela "Igre za decu grada". Poslednji deo programa obuhvatio je završno veče pesnika učesnika 24. (po redu) "Festivala mladih pesnika", u kome su učestvovali:

Bojan Vasić (Banatsko Novo Selo)
Aleksandar Jeremić (Beograd)
Milan Petković (Zaječar)
Mirjana Đan (Beograd)
Aleksandar Milanović Grocka)
Natalija Živković (Beograd)
i neki
S.S.Skala (Negotin)

Ono što je mene, ali i sve ostale iznenadilo nije odluka žirija (sočinjenog od predsednika Dejana Aleksića i članova Alena Bešića i Petra Miloradovića) da laureat nagrade "Sergej Lajković" bude Aleksandar Jeremić, jer, kako mi je jedan od ljudi iz žirija objasnio, nagrada se više ne dodeljuje delu i pesmama već stvaraocu i to onome koji je najmlađi, i još bolje ako je iz Beograda.
Međutim, nije to morilo vašeg Tantala, već pojava da na promocijama, predstavljanjima, za vreme programa nije bilo više od dvadesetak ljudi. Da nije došao moj prijatelj sa porodicom, verujte da osim učesnika, organizatora i ljudi angažovanih oko festivala ne bi nikog više u publici bilo. Mesto gde se festival uglavnom održavao je Radul-Begov konak - mali konak, ali ne baš toliko mali. Jadno. Jadno za Zaječar koji se u poslednje vreme predstavlja kao ne znam kakav "velegrad". Jadno za festival koji ima dugu tradiciju (još iz vremena SFRJ), festival koji finansiraju Ministarstvo kulture Republike Srbije, Grad Zaječar, Dom omladine Zaječar (organizator) uz pomoć Timočkog omladinskog centra i kancelarije za mlade Grada Zaječara.
Zašto jadno? Zato što festival ima u svom nazivu "mladi", a u publici nije bilo gotovo nikog, iako smo dva sata pre završne večeri i sami bili na lokalnoj televiziji Zaječar i u programu uživo pozvali žitelje Grada im Zaječara na veče uživanja, na veče Poezije. I to moderne, mlade. Mladi za mlade.
Za kraj, šta reći o zaječarskom festivalu (osim već pomenutog JADNO!)? Znate šta je onaj prošlonedeljni u Negotinu, "Pesničke rukoveti", za zaječarski? Kan. Dodela Oskara, Venecija, berlinski Zlatni Medved. Nemam reči. Uostalom, uzmite samo brojke posetilaca, publike.
Negotin = 120 bez organizatora, voditelja, porodice i familije, žirija, sekretara i moderatora.
Zaječar = 28 sa organizatorima, voditeljem, porodicom i familijom organizatora, žirijem, sekretarom i moderatorom, čistačicom i prodavačicom suvenira u Radul-Begovom konaku.

Listajući novine (u trenutku predaha nakon tuširanja u zaječarskom hotelu "Konj", gde smo bili smešteni mi, učesnici "Festivala mladih pesnika" - zaista, za gostoprimstvo Zaječarcima nemam šta zameriti, samo reči hvale) naiđem na članak gde izvesna klerikalka - bivša voditeljka televizijske emisije o pravilima ponašanja verujućih SPC na televiziji - pretplata la nacionale, a sada sa frizurom ko Slađa Milošević (naravno, izblajhana) - ista Džoni Roten na EXIT-u, u jednoj narodnjačkoj (čitaj: seljoberskoj) stranci čiji predsednik obično uzima primat za najjačeg šutera sagovornika, najglasnijeg kočijaškipsovačkog lumperaša sa sabora u Guči i sličnijeh posela, gde je i sama NARODNI POSLANIK, kaže (članak je inače žutoštamparski napad na današnjeg savetnika ministra za kulturu) da Osoba i Supruga mu (koja je, uzgred budi rečeno, direktorka Muzeja savremene umetnosti) dopuštaju između ostalog da izložba "Meteorska kiša" Živorada Grozdanića - Gere, bude predstavljena posetiocima. Problem, po njoj, predstavlja sama postavka koju čini voštana figura Njegove Svetosti gospodina srpskog Patrijarha Pavla, koji je pod pravom meteorskom kišom (kamenjem) posrnuo i kao takav ostao. Čuj, problem!
Ma koliko se neko kao vernik lično osetio uvređenim, to je umetnost, a umetnost zato i postoji da sumnja i otkriva. Da upozorava. Umetnost se igra simbolima i tu nema nikakvih uvreda. Ja verujem da se sam Patrijarh Pavle ne bi uvredio kada bi video izložbu. Jer ona baš predstavlja današnji trenutak. Patrijarh koji je bolestan (posrnuo) i kamenje (lično ili oko njega), u duhu one narodne "miševi kolo vode..." Samo verski fanatici u umetnosti vide nemoral, uvredu i slično. Srbija je sekularna država i Bog kao takav je na Nebu. Šta nam treba i ovde neka budala poput onih koji su ubili holandskog reditelja Tea Van Goga koji je snimio dokumentarac o islamu, ili hoće da ubiju tvorca poznate karikature Muhameda koju je prvu objavila danska štampa - dakle, da ubiju novosadskog umetnika Ž.Grozdanića - Geru? Takve i slične pozive moramo uočiti, prepoznati i javno stati u odbranu umetnosti. Svi mi zdravomisleći. Time treba da se bave i sva udruženja, fondovi i kancelarije, odbori za zaštitu ljudskih prava i dela.
Jer, ovo je ujedno i poziv na linč umetnika.
Ja ni danas ne shvatam da vekovima nakon Boša, de Sada, Baltusa, dadaista i nadrealista, Frojda, Ženea, Henrija Milera, Dž.T.Lorensa, Plejboja, MTV-ja - neko i dalje smatra da ima pravo da kaže šta se u umetnosti sme ili ne sme, i da kaže da neko delo vređa.
O, tempora! O, mores!
Umetničko delo kao takvo može biti kvalitetno - vredno ili ne. Sve drugo za umetnost ne postoji. A to da li volite ovo ili ono, slikara ovog, pesmu ili pravac onaj, to ostavite za sebe, svoju decu ili komšije. Nemojte da ispadnete smešni.

Gotovo slična situacija se i meni desila, da mi osoba, bivši urednik časopisa za književnost, umetnost i kulturu "Buktinja" kaže, kao predsedniku književnog kluba koji izdaje pomenuti časopis, kako je nedopustiv potez sadašnjeg urednika da na naslovnoj strani boja 19 budu dva divna ženska bića koja, u narodnoj nošnji, golim stopalima (naravno) muljaju grožđe u kaci, (verovatno) pevajući iz sveg glasa - a da pritom zadižu svoje (svakako) do kolena duge suknje i time upotpunjuju celu sliku. Moja reakcija na to je bila tako snažna, hitra, nisam mogao da verujem sa kim to pričam. "Koja je to budala" prolazilo mi je kroz glavu. Ali, umesto (pogrešno bi bilo) da ustanem i prezrem za sva vremena takvu nulu od mišljenja, odlučio sam da mu objasnim šta je umetnost, i da na slici sa naslovnice nema ničeg uvredljivog ili amoralnog, što (nadam se) i sami vidite.

Epilog svega, ili ODBRANA ARTTERORIZMA, bila bi misao sa početka, velikog pripovedača, prevodioca, mislioca i pesnika (mog miljenika u nas) Danila Kiša. Gde su ti mladi ljudi? Njihov um i kritičko mišljenje?
Ovde ljudi nemaju osnovnu kulturu, osnovni nivo obrazovanja, a usuđuju se da razmatraju i nipodaštavaju pitanja kao što su "estetika ružnog" ili "filosofija pobuna masa". Kritikuju i kude razne performanse, vizuelne radove ili savremeno istraživanje u koreografiji i teatru. Oni, nekada kritičari, branioci dobrog ukusa, još od suđenja Sokratu, preko de Sada, Kiša ili nedavnog napada na dobitnika Andrićeve nagrade Jovicu Aćina, zbog naslova knjige "Dnevnik o Vagini" - takvi barem imaju neko predznanje (izmutirano u glupost, ili štagod već) pa pokušavaju argumentovano da nastupe i tobož brane. A ovi danas - ni to. Zato, čitatelji moji dragi, ljudi otvorenog uma, razuma, ne dopustite da vas ludaci i budale voze. Da li vidite koliko je nesreća na našim drumovima?
Pozdrav do sledećeg pisanja.
pisao u Zaječaru
objavio u Negotinu
S.S.Skala

p.s.
ARA

Ukoliko spadate poput mene u ljubitelje umetnosti i gotovo zaluđene slušaoce rok (i raznih podvrsta) muzike, preporučujem kompilaciju Beogradskog NEW WAVE zvuka (bolje od "Paket Aranžmana") i drugih sličnih bendova od kojih će nešto kasnije svi značajni bendovi (poput Partibrejkersa) da nastanu. Kompilacija ima naziv "Artistička Radna Akcija", i izdata je 1981. godine (godina mog rođenja - HA!).

Možete je naći na netu na ovoj adresi (link radi).

12 comments:

Miljan said...

Bravo druze. Prava stvar.
Najbolje od artterorizma. Do sad.
Popzdrav od Miljana.

Anonymous said...

E kakvih ljudi sve ima. Kakvih sve umetnika ima. Cuj mene. Umetnika.

Anonymous said...

Miljane ti se cuvaj kad se dohvatim tvog dela.Salim se ...Vidimo se na pivu komadre.S.S.Skala

Miljan said...

Sve kritike su poucne ma koliko bile one lose po autora.
Za mene je dovoljna cast to sto si procitao moju knjigu.
Zato slobodno raspali po kritici.
Bolje da me iskreno izvredjas nego licemreno hvalis.

Anonymous said...

Ma sve u redu.Ti si odlican autor i pripovedac.Tvoje vreme tek dolazi.S.S.S.

Peschanik said...

Živeo sam lepše i bogatije od vas, zahvaljujući patnji i mahnitosti, pa želim i u smrt da odem dostojanstveno, kako to priliči tom velikom trenutku posle kojeg prestaje svako dostojanstvo i svaka veličanstvenost. Moj leš će biti moja korablja, a moja smrt dugo plutanje po talasima večnosti. Ništa u ništavilu. I šta sam mogao da suprostavim ništavilu do to, tu svoju korablju u koju sam želeo da sakupim sve što mi bejaše blisko, ljude, ptice, zveri i bilje, sve ono što nosim u svom oku i u svom srcu, u trospratnoj lađi svoga tela i svoje duše. Želeo sam sve to da imam kraj sebe, u smrti, kao faraoni u veličanstvenom miru svojih grobnica, želeo sam da bude sve onako kao što bejaše i pre toga: da mi u večnosti pevaju ptice. Želeo sam da Haronovu barku zamenim jednom drugom, manje beznadnom i manje pustom, da nezamislivu prazninu večnosti oplemenim gorkim zemaljskim travama, onim što niču iz srca čovekova, da gluvu prazninu večnosti oplemenim kukanjem kukavice i pevanjem ševe. Ja sam samo razvio tu pesničku gorku metaforu, razvio sam je strasno i dosledno, do kraja, do konsekvenci koje prerastaju iz sna u javu (i obratno), iz lucidnosti u mahnitost (i obratno), koje prelaze iz života u smrt, kao da nema međa, i obratno, iz smrti u večnost, kao da to nije jedno te isto. Tako je moja sebičnost samo sebičnost ljudskog bića, sebičnost života, protivteža sebičnosti smrti, i moja se svest, uprkos prividu, protivi ništavilu sa sebičnošću kojoj nema ravne, protivi se skandalu smrti kroz ovu strasnu metaforu koja želi da sakupi na gomilu ono malo ljudi i ljubavi koji činjahu taj život. Želeo sam, dakle, i još uvek želim, da odem iz života sa specimenima ljudi, flore i faune, da sve to smestim u svoje srce kao u korablju, da ih zatvorim pod svoje kapke kada se oni poslednji put spuste. Želeo sam da prokrijumčarim u ništavilo tu čistu apstrakciju koja će biti u stanju da se u tajnosti prenese kroz vrata jedne druge apstrakcije, ništavne u svojoj neizmernosti: kroz vrata ništavila. Trebalo je, dakle, pokušati zgusnuti tu apstrakciju, zgusnuti je snagom volje, vere, inteligencije, ludila i ljubavi (samoljublja), zgusnuti je u tolikoj meri i pod takvim pritiskom da zadobije specifičnu težinu koja će je podići uvis, kao balon, i izneti je van domašaja mraka i zaborava. Ako ne što drugo, ostaće moj materijalni herbarijum ili moje beleške, ili moja pisma, a što je to drugo do ta zgusnuta ideja koja se materijalizovala: materijalizovan život, mala, tužna, ništavna ljudska pobeda nad golemim, večnim, božanskim ništavilom. Ili će ostati makar - ako u velikom potopu potone i sve to - ostaće moje ludilo i moj san, kao borealna svetlost i kao dalek eho. Možda će neko videti tu svetlost, možda će čuti taj daleki eho, senku negdašnjeg zvuka, shvatiće značenje te svetlosti, tog svetlucanja. Možda će to biti moj sin, koji će jednog dana izdati na svet moje beleške i moje herbarijume s panonskim biljem (i to nedovršeno i nesavršeno, kao i sve ljudsko). A sve što nadživi smrt jeste jedna mala ništavna pobeda nad večnošću ništavila - DOKAZ LJUDSKE VELIČINE.....
Pešanik, Danilo KiŠ
........................
Da ...to treba da se čita....
...................................
Pescanik.

Anonymous said...

Super. Bravo.
Ali napisi nesto svoje.
Ne navodi Kisa.
To je draz umetnosti.
Budi ti ne tamo neko.

Peshcanik said...

Ako je bravo, super je..Zahvaljujem
Samo sa potpisom prihvatam komentar na komentar, zao mi je...
Drugi put vise srece....
...................
Kao sto rece osoba u jednom postu...vise postovanja ka pisanoj kvalitetnoj reci, poeziji , prozi ili kako god...

Ali...razumem.

Peshcanik said...

Tamo neko...hmmm..ahammm
pokusavam da razumem..

Anonymous said...

Ja cu lako da smislim neki nik, za
tili cas, tako da opet nista nece da
da se zna. Nisam zeleo da bilo kog vredjam. A sa druge strane to je i najveca mana ovih blogova.
Kao anonimus mozes da pljujes koliko
hoces.
Pozdrav Peschaniku od Anonimnog.
Mozda se i znamo.

Anonymous said...

Ljudi o cemi vi to pricate ?

Pali sa Marsa

LALE said...

Izgleda da niste bili pažljivi na času: ovde su mogući anonimni komentari zato što ih nisam blokirao (itekako je moguće). Razmišljao sam i o drugim varijantama (samo registrovani Blogger, Yahoo, Wordpress i slični korisnici i ostale opcije) ali ovo je "blog toka svesti" i otvoren je svakome. Dakle, na samim "piscima" je red da se predstave kako god hoće, red je. Ono ANONIMAN mu dođe nekako dosadno.
Pljuvanje? Ono govori samo o onome ko to radi, ne o "pljuvanom". Zato - samo napred, bez nervoze, makar ovde vam ne može niko ništa za razliku od "stvarnog" života.

;-P
(ovakav smajli nema na forumu?)



Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...