Hej Slovenci

U četvrtak beše dupli slovenački hepening u Zaječaru.

Kot prvo, u Muzičkoj školi "Stevan Mokranjac" promocija knjige "Slovenski memento", autora Miroslava Mihe Piljušića. Autor je profesor književnosti, engleskog i slovenačkog jezika. Doktorant energoekonomije i predavač na Tehničkom fakultetu u Boru. Živi i radi u Zaječaru. Osnivač je Slovenačke kulturne zajednice Timočke Krajine "Ivan Cankar".

Zbirka pesama "Slovenski Memento" nastala je kao plod desetogodišnjeg rada udruženja Slovenaca jugoistočne Srbije. Od 2004. godine u okviru delovanja ovog udruženja formirana je i dopunska škola slovenačkog jezika za članove ali i za sve zainteresovane gradjane. Zapravo se ove godine i došlo na konačnu odluku da se izda zbirka pesama pošto je u grupi bilo više polaznika koji se bave poezijom. Tako je sve i krenulo. 

Prof. Miroslav Miha Piljušić preuzeo je svu odgovornost u vezi prepevavanja pesama, jer su uglavnom sve bile napisane na srpskom jeziku, takođe i štampe i izdavanja knjige. Svakako, imao je svu podršku članova udruženja, ali zasluge su uglavnom njegove, pa se on i potpisuje kao autor zbirke. Zbirka nosi ime po pesmi Marte Piljušić "Slovenski memento", pesmi koja je posvećena borbi za opstanak slovenačkog naroda u teškim vremenima. Naročito onima iz Primorske i Istre, koje je dvadesetih godina XX veka iz rodnog kraja proterao musolinijev fašistički režim; potom, onima koje je 1941. nacistička Nemačka prognala iz domova u Štajerskoj i Gorenjskoj; na kraju, tiče se i onih stotinak slovenačkih porodica koje su 1999. godine napustile teritoriju Kosova i Metohije, na koju su se Slovenci doselili posle prethodna dva izgona.

Slovenski Memento

Gledam te, stojiš na mostu angel moj,

Že dolgo nisi punčka - zanosna zlatolaska

Kot reka odšla si daleč na pot v življenja boj.

Bila si moja skrb in vsa moja hrepenenja,

Ampak v tvojih modrih očeh ogenj iskri

Kot svetilnik tvojega življenja,

Iskri slovanska kri.

Danes si zopet tu, v tej tihi noči,

Ki pada nad Ljubljano

In zeleni reki iskri se na tisoče luči

Ki teče na vzhod v daljavo znano.

Ko večernji zvon se oglasi

Skozi vrata slišiš "Ave Marija" - 

Ta tihi lament nad mestom zadoni

In za njo božična pesem - večna nostalgija.

Vstopi, poslušaj pesem angel moj

Spomni se mojega naročja,

Ko najin topli objem bil svet je tvoj

In zibelka tvojega otročja.

Slišim srce, močno bije tvoje

Skozi molitev čuješ glasove iz sveta tišine

Vznemirjeno prebujaš spomine svoje

To našega rodu so klic in korenine.

Poslušaš govorijo o sreči na tej sveti maši

Danes tudi ti si srečna, srečne so naše gore

Tudi veter bo igral od sreče v stari lipi naši

In valovil sinje morje.

Angel moj, zdaj veš kaj močneje je od ognja

Od sile, jekla in visokihograj taborišča

In usodnega pred zidom bobna,

Požganega doma in porušenega ognjišča.

Zdaj veš nekaj, za kar se mora obstati in živeti,

Zaradi česar jaz, ko sem bila tvojih let

Nisem hotela umret.

Knjiga obuhvata 58 pesama, što rodoljubivih, što ljubavnih, dečijih... Ukupno 16 autora, koji su iz Zaječara, Bora i Leskovca. Pred prepunom salom muzičke škole u Zaječaru, organizatori su sinoć pokušali da na najbolji mogući način prenesu delić atmosfere i duha koji povezuje sve Slovence i prijatelje Slovenaca u Srbiji. 

 

Memento "Bog ne daj da bi crknu televizor"

Uz dobru poeziju, kao što dolikuje išla je i dobra muzika... ozbiljna, a i ona malo manje ozbiljna. Definitivno, ponos ove zbirke su najmlađi koji su učestvovali u njenom kreiranju i promociji.

Kot drugo, u prostorijama Omladinskog centra Zaječar u okviru projekta "Kultura alternative" upriličena je projekcija dokumentarnih filmova HC/PUNK Ljubljana (Staro in novo), radovi iz FV Produkcije (Trijumf želje) i Neue Slowenische Kunst - Laibach biografija "Pobeda pod suncem".

Projekciju filmova omogućili su zajednički Omladinski centar i SKZ "Ivan Cankar", Ceo projekat finansirala je Vlada Republike Slovenije preko svog Ureda za Slovence u inostranstvu. Organizatori su najavili i skori nastavak ovog projekta - veče muzike iz produkcije FV Založbe Ljubljana.

Laibach "Država"

Naravno, tek ovde nije moglo da prođe bez stvarno dobre muzike, a bogami ni politike. Šta su pa drugo HC, punk, Laibach, NSK pa i S/M artizam FV Založbe - nego politika.

U klubu je točeno samo lokalpatriotsko zidarsko Zaječarsko, Pils i Efes, čisto da se ne pretera sa Mitteleuropom i antitotalitarističkim performansom. OK, i sokovi&kahva, ali to se ne računa u atmosferu.

***

Gledajući ove dokumentarce, najviše onaj o NSK (po ko zna koji put), pade mi na pamet koliko su Laibach & ostali bili ispred svog vremena. U stvari - i ispred ovog, sadašnjeg, da se ne varamo. Swastikama ismevati kolektivizam boljševičko-pseudosamoupravnog društva... ha!
Isto je to kao kada Vesna Pešić objašnjava koliko su danas svi "političari" u Srbiji isti i koliko u našim životima zapravo ima tako malo stvarnog izbora a tako mnogo torova, pojata, štala, burdelja - onoga u šta su nam se pretvorili društvo i država.
Prosto je neverovatno koliko uporno odbijamo da naučimo nešto, pa makar i na tuđem primeru, kad smo već porazbijali sopstvena ogledala.

Zahvaljujem svojim prijateljima iz Zaječara, Milijani Stojić i Mići Kamenkoviću na pomoći oko sređivanja ovog teksta. Njihovo nesebično zalaganje doprinelo je da oba događaja proteknu baš onako kako je bilo zamišljeno.