Pala vlada

Nakon pilot-epizode novog rijalitija "48 sati opstipacije" i dvodnevnih ultrabrižno-somnabulnih mukotrpnih rovovskih konsultativnih pregovora vođenih između predsednika Republike Srbije i predsednika Srpske napredne stranke, doživesmo danas konačno tu žudno&žedno očekivanu obznanu imena (i prezimena) mandatara buduće Vlade. Srpske, naravno. Predsednik AVSNS je predložio imena poslanika koji će izglasati mandatara, ime mandatara koji će predložiti sastav Vlade i imena ministara koji će istu činiti. Predsednik AVRS je uz čvrste garancije sagovornika da će sve baš tako biti, sve to prihvatio i odmah pučanstvu svome priopćio.
Evo kako je to bilo:

Lažu, kučke agresorske, svi koji kažu da nije.

U društvu koje su okrenuli naglavačke, izbor Vlade na ovakav način - kada Jedan bira i postavlja Sebe umesto svih i svega - predstavlja javno streljanje demokratije, države i njenih institucija. Samom najavom i njenim izborom, danas, ta Vlada je već pala. Ko makar toliko ne razume, ili odbija da to učini, svojevoljno i javno priznaje da je saučesnik u tom streljanju koje traje već treću deceniju.

I tačka.

A sad, svi na svoje svakodnevne paranoje i strahove.

Što pre završite te domaće zadatke, to ćete više vremena imati za igre i nećete morati da mislite na hleb.

I struju.

I gorivo.

I komunalije.

I šećer.

I zejtin.

I Kosovo.

I lopove.

I popove.

I manijake.

I školovanje dece.

I politiku.

I lečenje.

I laganje.

I pljačku.

I rat.

I sve ostalo što nije On.

sa, sa,

samo tako

samo jako

p.s.

Vučići Uveoci su definitivno poludeli: počeli su da dele pozive za vojne vežbe ljudima od 65 godina koji su u penziji. Čisto da razbiju monotoniju svakodnevice preživanja u koje su pretvorili život u ovom kradikalskom oboru od zemlje.

Da nisu krenuli po spiskovima iz 1991?

Srećna im nova godina

Neposredno pred novogodišnje praznike, izabrano je nekoliko pomoćnika i državnih sekretara u ministarstvima u Vladi, što je prošlo neopaženo. Izborom Jasmina Hodžića iz LDP-a i Olene Papuge iz LSV-a, može se zaključiti da su osim Aleksandra Šapića, u Vladu ušli Čedomir Jovanović i Nenad Čanak, koji su se sve vreme predstavljali kao opozicija.

- Čeda, Čanak i Šapić u Vladi Srbije (Direktno, 02.01.2021)

Očekivano - šta tu ima da ne bude jasno.

Jasno?

Jasno.
Toliko o učešću na prošlogodišnjim parlamentarno-koronarnim izborima.

Toliko o bojkotu istih.

Zar je iko ozbiljan i razuman ovde makar na trenutak pomislio da će Vrhovna Bitanga (VB - Veliki Brat) popustiti pritiscima i raspisati u 2021. vanredne parlamentarne izbore, jer mu je presela izborna kalkulacija sa smanjenjem cenzusa i nepreskakanjem istog od strane kućnih ljubimaca iz "opozicije"? Otkud bilo kome, ko ovde živi i prisilno preživljava ovo ludilo, primisao da je Vučić nezadovoljan izbornim rezultatom svojih miljenika, poplašen kritikama koje dolaze (prvenstveno) sa Zapada, da mu se zbog toga drma podrška većine svetskih sila pa (shodno) tome i lokalna vlast širom obora u koji je pretvorio Srbiju? Pa šta će nam veći dokaz demokratičnosti vlasti koja u svoja nedra prima čak i one za koje narod neće ni troprocentno da glasa, ta velikodušnost i širina srca Vođe koji ima toliko velike uši da hoće da sasluša (i čuje!) sve pa i one ispod tri posto što ne glasaše za njega?! Naročito one koji su osvojili glasova manje nego što im je bilo potrebno potpisa za podnošenje izborne liste. One, koji nisu ušli u Parlament ali jesu u Vladu, i tako su postali daleko jeftinija potrošna roba od celofana ili šarenog kolačarskog papira u koji je Napoleon Vučić upakovao ovaj privid vaskolikog života na Farmi.

Naravno da će "pritiskači" ovo gromoglasno podržati, jer to je pravi potez koji dokazuje da stabilokratija nema alternativu. A i šta ih košta da, pored onih u opoziciji koji zaista jesu ispostava FSB, oblate i ostale koji ionako neće da se igraju u pesku sa Podržanim. Eto, Rusi na te idiotarije ćute, što znači da tu "mora da ima nešto". Naravno da ima, kao i obično, ali ne to što bi se reklo na prvi pogled.

A ima i bezobrazluka, poput ove idiotske novogodišnje čestitke iz današnjih Novosti, koju (navodno) čitaocima poklanja Delegacija EU u Srbiji. Šta, kao, nagrađena fotka na kojoj su "penzosi u kupovini od 3 do 6 sabajle" - evo, na, poklanjamo vam pa gledajte na šta ste ličili (i još uvek ličite), a znate i zahvaljujući kome? EUroblam, pa još u Sputnjiknovostima?

Štos nije u poruci fotografije već u poruci čestitke, kapirate?
Čovek u fokusu... deplasirano, do bola i nazad.

Mršbre.

Oni koji ne nude "stabilnost" u ova koronarna vremena, nisu poželjni ni ovde ni tamo. Doduše, ni sami se nisu pretrgli da ponude nešto - ne drugo, već Drugačije. Čeda i Čanak su to ionako blagovremeno relativizirali, diskreditovali pa budzašto rasprodali - da se neko ne doseti i pokvari biznis. Što da se ovi drugi znoje. Međutim, nema to veze ni sa Rusima, ni sa Amerima, Kinezima, Arapima i ko zna kime sve još, već samo sa onim što je u našim glavama. Dobro, neki imaju više u džepovima nego u tintarama, ali to smo apsolvirali 24. decembra protekle godine, ne vredi više gubiti vreme i živce na njih.

Jer: važno je učestvovati u prazniku demokratije.

A posle - Deda Mraz deli poklončiće, da preživimo do sledećeg praznika.

Njima rešenja, nama čestitke. Svakome po zasluzi.

Zna se.

Početak i Kraj

Slika govori sve.

Na njoj vidite sve što bi trebalo da znate o "vlasti" i "opoziciji", o "novoj", ovoj ili bilo kojoj srbistanskoj vladi od 2006. do danas - odsadpanadaljeiubuduće, kako to reče Ogulin Ćulibrk Oglo - koje su sve međusobno povezane silnim grljenjem, ljubljenjem, balavljenjem, cerekanjem i ostalim izlivima licemerja u mozak običnog čoveka koji im je dobar i potreban samo kada poslušno izlazi na glasanje bez izbora i ćuti dok mu postizborno izvrću i prazne džepove.
Kasta politikanata nam se svakodnevno, godinama i decenijama unazad, podsmeva i pljuje u lice, glumeći dodvoravanje, čas nas proklinje što ne izlazimo na izbore čas što ne bojkotujemo iste... a njima super. Vidi se.
U Srbistanu je ovo grljenje zapravo nekakva hemija između zagrljenih, neraskidiva atomska veza. Sve ostalo je fizika, trenje, inercija, dinamika fluida i spojenih sudova, Bernulijeva jednačina. Presipanje iz šupljeg u prazno. Besmisleno bi bilo da se tu ne (s)nađe i po koja fizičarka.

Ma (s)našla se, ne brinite.

Dala prst za fotelju.

Malo li je?

***

Ovo je vlada kontinuiteta.

2004 - U prvoj Koštuničinoj vladi, ministar državne uprave i lokalne samouprave bio je Zoran Lončar (DSS).

2007 - U drugoj Koštuničinoj vladi, ministar prosvete bio je Zoran Lončar (DSS).

2017 - U Prvoj Brnabićkinoj vladi, ministar državne uprave i lokalne samouprave bio je Branko Ružić (SPS).

2020 - U drugoj Brnabićkinoj vladi, ministar prosvete (bio) je Branko Ružić (SPS).

Ovo je vlada kontinuiteta.

2008 - U koalicionoj DS-SPS vladi Mirka Cvetkovića, ministar prosvete bio je Žarko Obradović (SPS).

2020 - U koalicionoj SNS-SPS vladi Ane Brnabić, ministar prosvete (bio) je Branko Ružić (SPS).

Kamarad Ružić ima proverenu ministarsku razvojnu trajektoriju, iz prve u drugu vladu Joko Ono B. Stvari su kristalno jasne: obrazovanje nikako ne sme iskliznuti iz kandži miloševićevih nacionalsocijalista. Nadu u razum treba saseći i uništiti u korenu. DOS-ovsko uvođenje kleronauke u škole (2002) samo je izuzetak koji je na najogavniji način potvrdio ovo pravilo.

"Niko ti neće omogućiti obrazovanje neophodno da ga oboriš sa vlasti."

- strip "Čarli Braun i Snupi šou"

"Linija između obrazovanja i ispiranja mozga ima debljinu lista papira."

- Jana Tobozo

"Religije prvenstveno opstaju usled ispiranja mozgova mladih."

- Entoni Kliford Grejling

Danas je trendy koristiti frazu "ispiranje mozga (brainwash)", iako se sve vreme radi o staroj, i svima nam dobro poznatoj - indoktrinaciji. Istoj onoj koju ne može organizovano sprovoditi niko drugi osim mile em drage nam... države.

"Dopustite mi da se vratim na ono što prvenstveno smatram celokupnom svrhom obrazovanja. Kada se rodi dete, moja roditeljska obaveza i velika dužnost je da to dete civilizujem. Čovek je društvena životinja i ne može opstati bez društva. Sa druge strane, društvo zavisi od određenih stvari koje svaki njegov pripadnik prihvata zdravo za gotovo. Ključni paradoks sa kojim se suočavamo leži u tome da se celokupan proces obrazovanja odvija u nekom društvenom okviru i da je osmišljen zarad očuvanja određenih ciljeva tog društva. Na primer, dečaci i devojčice rođeni u doba Trećeg rajha, obrazovani po potrebama Rajha (društva), pretvorili su se na kraju u varvare. Paradoks obrazovanja leži upravo u sledećem: kako, vremenom, sve više postajete svesni sveta oko sebe, to sve više preispitujete i društvo koje vas obrazuje. Konačno, sama svrha obrazovanja je da u čoveku kreira sposobnost ličnog pogleda na svet, samostalnog donošenja sopstvenih odluka, sposobnost da razluči crno od belog, da samostano zaključi ima li Boga na nebesima ili ne. Da postavlja pitanja o univerzumu, da potom nauči da živi sa tim pitanjima - to je način kreiranja i postizanja svog ličnog identiteta. Međutim - nijedno društvo se, zapravo, preterano ne pribojava takvih svojih članova. Ono što društva zaista, idealno, žele jesu građani koji se jednostavno pokoravaju društvenim pravilima. A ako neko društvo i uspe u tim nastojanjima - ono će jednostavno propasti i nestati. Obaveza svakoga ko sebe smatra odgovornim jeste da stalno preispituje društvo, trudi se da ga menja ili se čak protiv njega takvog bori - bez obzira na rizik i ličnu cenu koju bi mogao da plati u tome. Upravo je to jedina nada koju društvo ima, to je jedini način na koji se društva menjaju.

Ovu priču sam započeo tvrdnjom da jedan od paradoksa obrazovanja upravo ona tačka kada počnete da razvijate sopstvenu savest, jer ćete od nje pa nadalje biti u ratu sa društvom u kome živite. Ukoliko sebe smatrate obrazovanom osobom, na vama je odgovornost da menjate društvo. Na osnovu moralnih i političkih dokaza, svuda oko nas, jednostavno smo prinuđeni da zaključimo da živimo u zaostalom društvu.

Deci koju obrazujemo, treba predočiti da je popularna kultura - kako je prikazana na televiziji, u stripovima i filmovima - zasnovana na fantazijama koje su osmislili neki veoma bolesni ljudi, i da je potrebno imati svest o tome da te fantazije nemaju nikakve veze sa stvarnošću. Treba ih učiti da štampa koju čitaju nije tako slobodna kao što u njoj piše, ali i da se po tom pitanju ipak mnogo toga može uraditi i promeniti."

- Džejms Boldvin (Razgovor sa učiteljima, 1963)

Koja je obrazovna poruka srednjeg prsta nekadašnje asistentkinje na novosadskom Univerzitetu, odsek fizika? Koja je obrazovna poruka izbor ovog i ovakvog, po već poznatoj matrici, ministra obrazovanja? Cele vlade tj. vlasti?

Čemu mi to uopšte učimo decu - razvijanju sopstvene ličnosti ili prihvatanju društvenih matrica, pravila i ciljeva (koliko god oni bili naopaki i pogrešni)?

Učimo ih promeni ove umesto ovakve vlasti - a i to samo ako baš treba.

Učimo ih kontinuitetu beskonačnog besmisla.

Jer - ovo je vlada kontinuiteta, baš kao i svaka druga.

Prva petoljetka

"Da li se sećaš" nastavi O'Brajen, "kada si u svoj dnevnik zapisao Sloboda je kada slobodno možeš da kažeš da je dva plus dva jednako četiri?"

"Da", odgovori Vinston.

O'Brajen podiže svoju levu šaku, nadlanicom okrenutom prema Vinstonu, ispružena četiri prsta i palca savijenog ka unutra, da se ne vidi. "Koliko prstiju ovde ima, Vinstone?"

"Četiri."

"A ako Partija kaže da nije četiri već pet - koliko onda?"

"Četiri."

Reč mu se završi u agoniji bola. Kazaljka na instrumentu je pokazivala 55. Znoj izbi po čitavom Vinstonovom telu. Vazduh mu je kidao pluća dok je udisao, i opet dok je stenjući izdisao, jer čak ni stisnutih zuba to nije mogao da zaustavi. O'Brajen ga je posmatrao, još uvek držeći četiri prsta ispružena. On okrenu potenciometar unazad. Ovoga puta, bol je samo malo popustio. "Koliko prstiju, Vinstone?"

"Četiri."

Kazaljka poskoči na 60.

"Koliko prstiju, Vinstone?"

"Četiri! Četiri! Šta drugo da kažem? Četiri!"

Kazaljka je garantovano ponovo poskočila, ali on više nije gledao u nju. Ozbiljno, strogo lice i ona četiri prsta bili su sve što je mogao da vidi. Prsti su stajali pravo ispred njegovih očiju, poput nekih stubova, ogromni, zamagljeni, kao da vibriraju, ali bez ikakve sumnje ih je bilo četiri.

"Koliko prstiju, Vinstone?"

"Četiri! Prekini, prekini! Zašto mi to i dalje radiš? Četiri! Četiri"

"Koliko prstiju, Vinstone?"

"Pet! Pet! Pet!"

"Ne, Vinstone. To ti neće pomoći, jer lažeš. Ti i dalje smatraš da ih ima četiri. Dakle, koliko prstiju?"

"Četiri! Pet! Četiri! Šta god da ti je drago. Samo prestani, zaustavi taj bol!"

Iznenada, on shvati da sedi; O'Brajen ga je rukom obgrlio oko ramena. Izgleda da je izgubio svest na nekoliko sekundi. Veze, kojima je njegovo telo bilo sputano, sada su bile olabavljene. Bilo mu je veoma hladno, nekontrolisano se tresao, zubi su mu cvokotali, suze lile niz obraze. Za trenutak, on se držao za O'Brajena poput neke bebe, na čudan način utešen njegovom teškom rukom oko svojih ramena. Imao je osećaj kao da je O'Brajen njegov zaštitinik, da je bol nešto što je došlo spolja, iz nekog drugog izvora, da je O'Brajen onaj ko bi ga mogao od toga spasiti.

"Sporo učiš, Vinstone" reče O'Brajen nežno.

"Šta ja tu mogu?" mumlao je. "Šta još treba da uradim povodom toga što vidim pred sobom? Dva i dva jesu četiri."

"Ponekad, Vinstone. Ponekad su pet. Ponekad su tri. A ponekad su sve to istovremeno. Moraćeš da se više potrudiš. Nije lako postati zdrav."

On položi Vinstona na ležaj. Veze oko njegovih udova se ponovo zategnuše, ali bol je minuo a drhtanje prestalo, uglavnom je osećao samo slabost i hladnoću. O'Brajen okrete glavu ka čoveku u belom mantilu, koji je nepokretno stajao tokom celog postupka. Čovek u belom mantilu se nagnu i pažljivo pogleda u Vinstonove oči, izmeri mu puls, uhom oslušnu njegove grudi, čuknu ga tu i tamo, pa potom klimnu O'Brajenu.

"Opet" reče O'Brajen.

Bol se sjuri u vinstonovo telo. Mora da je kazaljka sada bila na 70, 75. Ovoga puta, on zatvori oči. Znao je da su prsti i dalje tu, da ih i dalje ima četiri. Jedino je bilo bitno da nekako ostane živ dok ovo grčenje ne prođe. Više nije primećivao da li je plakao ili ne. Bol ponovo popusti. On otvori oči. O'Brajen je okrenuo potenciometar unazad.

"Koliko prstiju, Vinstone?"

"Četiri. Pretpostavljam da je četiri. Voleo bih da vidim pet, kada bih mogao. Trudim se da vidim pet."

"Šta bi hteo: da me ubediš kako vidiš pet, ili da ih zaista vidiš?"

"Da ih stvarno vidim."

"Opet" ponovi O'Brajen.

Kazaljka je možda otišla na 80-90. Vinston se na mahove više nije mogao setiti razloga za bol. Iza stisnutih kapaka, šuma prstiju kao da se kretala u nekakvom plesu, čas prepleteni čas raspleteni, prsti su jedni iza drugih nestajali pa se opet pojavljivali. Pokušao je da ih prebroji, ali nije mogao da se seti zbog čega. Znao je samo da je nemoguće prebrojati ih, i da je to tako zbog misteriozne identičnosti između četiri i pet. Bol je ponovo počeo da slabi. Kada je otvorio oči, shvatio je da i dalje vidi isto. Mnoštvo prstiju, poput šume u pokretu, i dalje je prolazilo u svim pravcima, iznova se ukrštajući u beskraj. On ponovo sklopi oči.

"Koliko prstiju ovde ima, Vinstone?"

"Ne znam. Ne znam. Ubićeš me ako to opet uradim. Četiri, pet, šest - iskreno, ja zaista više ne znam."

"E, sad je već bolje" reče O'Brajen.

...

"Pokazao sam ti prste na svojoj ruci. Video si da ih ima pet, da li se toga sećaš?"

"Da."

O'Brajen podiže desnu šaku, ispruženih prstiju i povijenog palca. "Evo pet prstiju. Da li sad vidiš pet?"

"Da."

I zaista ih je video, u jednom trenutku koji je proleteo pre nego što se promenila slika u njegovoj glavi - on jeste video pet prstiju, i u tome nije bilo ničega pogrešnog. A onda se sve ponovo vratilo u normalu, a stari strah, mržnja i zbunjenost nahrupiše nazad. Međutim, postojao je trenutak - on nije znao koliko dug, možda trideset sekundi - prosvetljujuće izvesnosti, kada je svaka nova O'Brajenova sugestija popunjavala neku praznu rupu u njegovom sećanju i pretvarala se u apsolutnu istinu; trenutak, u kome su dva i dva lako mogli biti tri baš kao i pet, ako je to bilo potrebno. Taj trenutak bi izbledeo pre nego što O'Brajen spusti ruku; međutim, iako nije mogao da ga ponovo zgrabi, mogao je da ga se seti, onako kako se neko seća živopisnog događaja u nekom trenutku svog života, kada je zapravo bio neko sasvim drugi.

"Eto, vidiš da je ipak moguće" reče O'Brajen.

"Da" odgovori Vinston.

- Džordž Orvel "1984"

plakat lepljen širom Moskve u vreme prvog Petogodišnjeg plana (1928-1932), koji je bilo "moguće" ispuniti i za četiri godine ukoliko rabotnjici svom snagom i puni entuzijazma podmetnu leđa

Na današnji dan, pre pet godina (27. jula 2012), formirana je prva koaliciona Dačivuči Vlada SNSPS, nakon redovnih parlamentarnih izvora održanih u maju iste godine. Trajala je nepunih 20 meseci, nakon čega je formirana istokoaliciona Vučidači vlast. Do danas, za tih pet godina, Srbija je 4 puta izlazila na tzv. izbore: 2 puta redovno na vanredne parlamentarne (2014 i 2016) i po jedne redovne lokalne i predsedničke (2016 i 2017).

"Biće vam bolje za 2 godine... u stvari, već sad vam je bolje ali vi to ne osećate." Da se ne pravimo blesavi, niko normalan nam neće poverovati ukoliko tvrdimo da je ovo rekao O'Brajen. Zato što nije i zato što svi dobro znaju ko jeste, ali lakše nam je da se bojimo kazaljke "do stotke" nego da to sebi priznamo pa krenemo u rešavanje stvarnog problema.

2 + 2 = 5

Jasno, Vinstoni? Lepo. Eto, vidite da je nemoguće ipak moguće.

Još jedan pozdrav iz svakodnevne jučesutrašnjice, pun entuzijazma.

Alisa B. u Zemlji iza razbijenog ogledala

Odmah nakon što je Ludi Šeširdžija iz korpe sa jajima Uskršnjeg Zeke izvukao Alisu kao mandatarku za sastav naredne privremeno-prevremene Vlade carstva Srbija iza razbijenog ogledala, brat Tvidldi iz Jagodine je obznanio palanci srbistanskoj da njegovi (...) poslanici u Skupštini neće glasati za njen izbor, dok je njegov koalicioni partner i sabrat Tvidldam iz Žitorađe razočarano oduševljen izjavio iščekivanje da će zbogzato njihova banda da dobije više ministarskih guzica (pored njegove i Antićeve).

Svi znamo kakav stav D.M.Palma ima glede taktičko-tehničkih performansi osobe koja će tokom narednog polumandata morati da glumi predsednika Vlade, baš kao i njegov "slon-u-staklari" stil kojim ta svoja beto(ve)nska razmišljanja iznosi ostatku Univerzuma. Zbog svega toga, posle izvlačenja loto-kuglice sa imenom Alise B. njemu preostaju samo dve opcije, kao mogući potezi koje će on povući u vrlo bliskoj budućnosti:

1. osoba A: nakon neglasanja u Skupštini za Alisu B. kao mandatarku, Palmi preostaje samo da se povuče "u svoja četiri zida" Akvaparka i tamo odboluje duševni bol nanet Šeširdžijinom odlukom

ili

2. osoba B: nakon glasanja u Skupštini za izbor Vlade, a privučen ponudom o povećanom delu ministarskog kolača koja se ne odbija, Palma revidira stav na temu XX:XX i XY:XY odnosa u Vladi, osniva NVO "Megatolerancija" i shodno proklamovanom švedskom standardu menja svoj službeni nadimak D.M. Palma u D.M. Palme

U Srbiji iza razbijenog ogledala je zaista moguće da ista osoba ne glasa za izbor predsednika Vlade a glasa za izbor Vlade - bez obzira što se samo glasa za ovo drugo. Ali... objasni ti to njemu.

Koji god konačni odgovor D.M. Palme / Palmea bude bio (osoba A ili osoba B) i njemu će, baš kao i svim ostalim kartama u špilu Ludog Šeširdžije, predsednica Vlade biti osoba AB.

Tvidldam će već umeti to da objasni Tvidldiju, nemuštim jezikom koji ovaj jedino razume.

Redovi

Ukoliko su vas, kojim slučajem, nesrećni splet istorijskih okolnosti ili neka poslovna muka prićerali pa ste morali da prođete kraj pećine Gorskog kralja (u narodu poznate i kao Predsedništvo tj. Novi dvor na Andrićevom vencu), ispred ulaza u to zdanje ste garantovano naleteli na beskonačne redove potencijalnih mandatara za sastav nove Vlade Beogradsko-Bajčetinskog pašaluka.

Gužvu su dodatno napravili sami pretendenti, jer sa sobom na priklonjenje obavezno vode sve svoje saradnike od poverenja koje žele da ubace u kabinet. Da se imaju čime podičiti, ali i da provere nije li neki od njih Gospodaru nemio, pa da se akontativno ratosiljaju te bede. Neće se njima tako lako desiti isto što i onom smotanom Tsiprasu, da mu predstavnici MMF i EU traže izbacivanje sa pregovaračkog stola "onog Varufakisa, koga oči nemaju da vide". Kod nas je to sve, barem, daleko uvežbanije; ovde se tačno zna ko sme da ima oči a ko da gleda.

Voli naš narod redove, pa to ti je. I ne bira - nebitno da li se čeka za hleb, mleko, penzije, socijalu, otvaranje novog hipermarketa, uplatu loto tiketa, svetu vodicu, lomljenje česnice, za "fiskalne" koverte na šalteru pošte, nove poluvažeće zdravstvene knjižice u domu zdravlja, za glasanje... ili izbor nove oberkafekuvarice u Nemanjinoj 11.

Srpska politika se opet u(ne)redila.

Čestitamo.

Trk!

Pčelice, cvećke, šah, izbori... i tako to

Negde početkom zime, po okončanju predsedničkih izbora u SAD i povratka klana Klinton na tron, možda će Deda Mraz konačno ispuniti dve želje našem Moameru Al' Vučiću da konačno poseduje:

1. crnu kraljicu, predsednicu kvaziparlamenta

2. belu kraljicu, predsednicu kvazidržave

pčelice, cvetni dezeni, projektne teze...

Trutove (eng. dron) već ima, konje, lovce i topove takođe. On sam je oba kralja - crni i beli - barem je tako umislio, što se sve više vidi na svakoj narednoj Konferenciji Za Neurotičare. Pravila igre će biti uneta u preambulu Ustava pre Kosovskog ciklusa. Umesto šahovskog sata biće korišćeni naizmenično po jedan vodomer i jedan strujomer. Peščanik ne dolazi u obzir.

Elemdaklem, simultanka bi tada mogla i zvanično da počne. Ovo, do sada, sve je bilo samo zagrevanje za tu istorijsku partiju. I Partiju, takođe.

... matica, lekovito smilje & bosilje

Posle predstojeće pobede Klintonke, jasno je da vrata kandidature neće biti zatvorena ni za Dragicu od Livadskog Cveća, koja takođe poseduje sve prerogative za tu trku. Neće moći igranka baš tako lako da prođe - jer i mi, Toma Prvi, maticu za trku imamo.

Matica je pčelinja kraljica, da se zna, i to svih boja.

X-poze, zakletva i prvi putni nalog

I tako, konačno smo dobili još jednu staru Vladu u novom ruhu. Personalna rešenja su tu apsolutno beznačajna jer gospodin Vlada-To-Sam-Ja je jedini ministar svih ministarstava u Vladi kojom predsedava. Ne zanosite se da ćete ministrima viđati likove i (božemesakloni) dela. Iako je tokom TV prenosa stvoren privid kako oni polažu nekakvu zakletvu, jasno je da je tu zakletvu izgovarao lično i jedino On, dok su svima njima glave bile u Njemu - tačno tamo gde im je mesto dok mu se zaklinju na vernost. Varijanta "odozdo", naravno.

Ova Vlada će do tančina oslikavati aprilske izbore na kojima je izglasana. Dakle: besmisleno, nepotrebno, farsično i štetočinski - u kontinuitetu jednog sumanutog mandata - nalik na kobasice iz crtanih filmova. Potpuno isto, baš kao što je to slučaj i sa novim sazivom starog sastava republičke Skupštine.

Ne zaboravite - aprilski besmisleni izbori su bili težak falsifikat izjašnjavanja građana Srbije, pa shodno tome ni posledične Skupština i Vlada ne mogu biti drugačije do plagirane. Sve u duhu naprednog kradikalizma.
Performans tromesečnog razvlačenja (poput pokidanog lastiša na gaćama) formiranja Vlade, te trodnevnog skupštinskog prenemaganja i XXX-pozerskog uvlakaštva, okončan je u četvrtak naveče izborom i polaganjem zakletve od strane istih onih koji su je zbog papagajskog ponavljanja već naučili napamet. Za petak, odmah posle prvih pevaca i komunalaca, zakazan je konstitutivni zornjak novoizabrane stare Vlade, na kome je jedina stvarno bitna tema bila overa putnog naloga novoizabranom starom premjeru za brifing-skok do Austrougarske, gde se konsultovao sa tamošnjim kancelarom i miinistrom spoljnih rabota oko toga kako Osmanlije sprečiti da ponovo dođu do kapija Beča. Prošli put su Evropi u miraz ostavili kafu, ko zna šta sad spremaju.

A po povratku iz Ćesarije, red bi bio da se On malo pozabavi i krucijalnom problematikom naziva ulica.
Nije odavno.

Ekspoze, odozdo

"Danas imamo zaista pred sobom jedno autorsko delo za koje, pre svega, ne treba reći da je literalni rad, jer neko ko je pisao autorsko delo i ko je na ovakav sistematični način uradio 250 strana, u skraćenoj verziji 67, može slobodno da kaže da ima osobine naučnog rada. Odštampajte ga."

- Aleksandra Tomić, izjava od 11. avgusta o.g. unutar dometa WiFi rutera skupštinske mehane

Ovo je sasvim pristojan predlog u prilog naučnom radu o subekvatorijalnim supozitorijama, u potpunosti usklađen sa neoliberalnim tehnologijama uništavanja šuma radi dobijanja drvne pulpe i napretka u industriji papira za štampače & geštetnere.

***

Shodno gorenavedenom, a u kontekstu visokonaučne raspre glede Vilerove dijalektike "odozgo ili odozdo" (očigledno je da napredna naučna radnica spada u onih 25% zastupnika stava odozdo), imam i ja jedan predlog za prilog. Kao što je Viler uz propratno pismo priložio i skice svog izuma, prilikom registracije patenta, tako i ja smatram da uz Vučićev naučni rad (koji treba nazvati "Najnapredniji perpetuum mobile srbistanskog kradikalizma u istoriji") obavezno treba predložiti i skice sledećih ekspozerskih izuma:

1. Sistem za presipanje šupljeg u prazno, iz mandata u mandat

2. Neodoljivi harizmatični magnetizam Špilfirera koji pokreće točkove napretka Partije & Države

3. Samonapajajuće Zastavino vozilo marke Fiat, koje obezbeđuje energetsku nezavisnost širokih narodnih masa

Ovaj naučni rad treba ne samo samo štampati, treba ga neizostavno patentirati. Nikad se ne zna šta sve može da padne na pamet Martinoviću, Siniši, Sliniši... ili - nedajbože pu!pu!pu! - onom Tomi baksuzu. Bitange plagijatorske nijedne, da bi bitange.

Aleksandra, preuzmi.

Moram podhitno da utvrdim teoriju&praksu odozgo pogleda na rolnu Sveta, naučni rad pritiska.

Ekspoze, odozgo

Dilema duga više od jednog veka - i podjednako duga rasprava koja je iz dileme proizašla - konačno je razrešena: Da li WC papir treba postaviti tako da prvi listić ide sa gornje ili sa donje strane?

Što bi Ameri rekli: over vs under.

U martu 2015. godine, Oven Vilijems (inženjer i saradnik više časopisa koji se bave modernim tehnologijama), na svom tviter nalogu je objavio originalnu patentnu dokumentaciju američkog pronalazača iz XIX veka Seta Vilera, koji je izmislio i patentom zaštitio neke od esencijalnih podupirača savremenog života:

Viler je autor perforiranog toalet papira (US pat. No. 459.516 od 15.09.1891) i rolne perforiranog toalet papira sa pripadajućim nosačem posebno dizajniranim za taj izum (US pat. No. 465.588 od 22.12.1891).

U pismu koje prati crtež, Viler kaže: "Daje se na znanje da sam ja, Set Viler, smislio neka nova i korisna poboljšanja rolni toalet papira. Stoga, izjavljujem da u daljem tekstu sledi pun, jasan i precizan opis navedenog, kao i neophodne reference na priložene crteže koji su sastavni deo ove specifikacije."

Sa priložene slike se jasno vidi - papir ide odozgo, tako je prijavljeno i kao takvo registrovano kod nadležnih institucija SAD. Sve što se ne uklapa u registrovani proizvod može se smatrati plagijatom & lošom kopijom originala, na šta autor i njegovi (krvni tj. pravni) naslednici imaju apsolutno pravo žalbe i odgovarajuće finansijske zadovoljštine usled kršenja autorskih prava i odredaba zakona koji štite intelektualnu svojinu.

Da se radi o intelektualnoj svojini, pokazuje i dokazuje vekovna rasprava koja se razvila u posebnu temu koju izučavaju kroz debate, seminarske i naučne radove studenti društvenih i bihejviorističkih nauka, psihologije, marketinga i sl. po univerzitetima širom SAD. Koliko god na prvi pogled tema izgledala besmisleno, rezultati istraživanja tog "over or under" fenomena pokazali su neverovatno mnogo skrivenih tajni o strukturi individualne i kolektivne psihe savremenog ljudskog društva, i to podjednako.

Zanimljivo je i prezime samog izumitelja - Viler (eng. Wheeler) tj. kolar, ali i neko ko pravi točkove tj. nešto što se obrće oko osovine, a upravo je patentirani valjkasti umetak predmetne rolne papira u projektnoj dokumentaciji bio nazvan "točkom" (wheel) a sam nosač "osovinom" (axle). Čista mehanika, da se zna.

Dakle, Corax je ispravno nacrtao svoju karikaturu i tako se zaštitio od moguće tužbe Vilerove familije za kršenje autorskih prava: mandatarov ekspoze se ima čitati počev odozgo, i nikako drugačije! To je još jedan krucijalni dokaz da jesmo deo savremenog sveta & modernih gibanja, i po ko zna koji prvi put u istoriji smo pokazali Svetu da ne može pobeći od nas... koji pratimo sve što se dešava i objavljuje na tviteru, pa to posle odmah ovaploćujemo u praksi.

Doduše, Vilerov izum - i prašina koja se oko njega digla - ima jak subverzivni naboj, tako da ne treba čuditi ako jednoga dana i Vilijemsova tviter objava osvane u nekoj od galerija koje promovišu domaću naprednu konceptualnu umetnost pravljenja zidova-poternica.

Moguće je da baš u tome leži tajna podsvesnog straha od višeslojnog hladnog oružja za kojim je potegla žuta patkica. Perfexno se uklapa u profil kolektivne ličnosti prosečnog konzumenta ekspozea.

Kako god bilo - a biće - mr. PMP (bivši premijer, sadašnji mandatar, budući premijer) će nastaviti to da bude čim, posle očitanog ekspozea, ekspozicionira ostatke opozicionih primisli u glavama nekih podanika. U tu svrhu se već prionulo na rekonstrukciju ne samo Vlade već i pratećih institucija kao što su to npr. toaleti za poslanike i posebno mesto gde i premijer ide peške (naročito ako je od sorte eksperata sveopšte prakse).

Na kraju, još jedno zanimljivo prezime. Tomas Kreper (Thomas Crapper) je bio poznati londonski vodoinstalater i industrijalac na razmeđi XIX i XX veka, vlasnik ugledne firme Thomas Crapper & Co. Urbana legenda koja kaže da je on izumitelj toaleta sa tečnom vodom nije tačna, jer je to moderno dostignuće barem 300 godina starije od mr. Krepera. Međutim, on jeste autor devet (vodoinstalaterskih) patenata, od toga tri direktno povezana sa savremenim nužnicima: on jeste izmislio plovak u kazančetu i sifon za WC-šolju, dva veoma bitna elementa ugođaja svakog korisnika omiljenog mesta za čitanje deklaracija na šamponima, kupkama, sapunima, ulošcima, dezodoransima, deterdžentima i ostalih toaletnih ekspozea.

Pre više od vek i po (sredinom XIX veka) u britanski sleng se uvukla, pa potom proširila na sve verzije engleskog jezika, reč "crap" (nezavisno od majstor-Tomasa, koji je u to vreme bio maloletnik) kao sinonim za izbačene ostatke funkcionisanja ljudskog metabolizma. U staroengleskom originalu, reč je značila otpad, korov, pleva ali eto, spletom istorijskih okolnosti, preduhitrila je svog "prezimenjaka" za koga se, takođe pogrešno, veruje da je razlog takve upotrebe reči "crap".

Odakle u srpskom jeziku fraza "krep-papir" (ako uporedimo sa onim što se pod tim nazivom kod nas prodaje) ostaće i dalje velika enigma, na radost i uveseljavanje stranaca kojima je engleski jezik maternji, a imaju sreću da zalutaju u ove krajeve i uđu u neku od ovdašnjih prodavnica.

Ukoliko bukvalno prevedemo ime i prezime Thomas Crapper na standardni srpski književnouličarski govor, dobićemo: Toma Kenjara.

I tako, opet smo se svom snagom zaleteli u - Harija Frankfurta. A njega mr. PMP nikako da spomene u svojim razmišljanjima naglas.

• Daily Mail: Over or under? 1891 patent for first perforated toilet paper settles age old debate about which way to hang your roll (18.03.2015)
• Mirror UK: Inventor's original patent for perforated toilet roll conclusively ends that 'over or under' argument forever (18.03.2015)
• Some News: Over or under? The original patent illustration proves which way you should hang toilet paper (17.03.2015)
• Wikipedia: Toilet paper orientation
• Agro Gerila: Kako vaše higijenske navike prizivaju apokalipsu i pet načina da to promenite (30.10.2009)

Jači Tetak od tri fakulteta

Hajde da prvo razbistrimo neke pojmove:

• Aleksandar Vučić se predstavlja u medijima kao premijer - koji to nije. On nije premijer, tj. predsednik Vlade, jer Vlada u ovom trenutku ne postoji. Dakle, krivično delo lažnog predstavljanja u cilju pribavljanja lične koristi.
• Aleksandar Vučić je "predsednik tehničke vlade tj. vlade u ostavci", kojoj je primarni zadatak da obezbedi funkcionisanje osnovnih servisa države do izbora nove vlade, koja treba da bude izabrana u najkraćem roku - a ne u maksimalno dozvoljenom, kao što se to upravo radi. Ako svi stari ministri, već šest meseci od raspisivanja izbora, obavljaju poslove novih ministara koje tek treba izabrati (pa makar to bili oni sami, opet) onda je apsolutno opravdano pitanje čemu su služili poslednji besmisleni izbori održani 24. aprila. Nisu služili ničemu osim da na šest godina nekome produže četvorogodišnji mandat zajebavanja naroda. Naravno, sve to po prvi put u istoriji sveta, crnih rupa & beba-vaseljena. Krivično delo: uzurpiranje i zloupotreba službenog položaja u cilju što dužeg vršenja istog.

Iznogud, kalif umesto kalifa: Mala, ti si ona preškolovana za posao. Zašto nisi radnik, a?!

• Aleksandar Vučić je u medijima predstavljen kao mandatar za sastav nove Vlade. Sve što on u ovom trenutku radi, titulisan na taj način, ne spada u opis poslova, ovlašćenja i ponajmanje prava "mandatara". Mandatar je samo neko koga je predsednik države pitao da li može da obezbedi vladajuću većinu koja bi izabrala Vladu, a ovaj to obećao i prihvatio. Obaveza mu je da što pre to uradi, umesto da zajebava narod i troši pare na poslove i povlastice premijera koji to nije. Posebno na zloupotrebu službene kancelarije predsednika Vlade. Isto važi za njegovu ekipu "ministara".

I tako, u tri koraka stigosmo do čuvenog "primanja, jutrenja em uranka sa Tehničkim mandatarom premijera koji to nije" (TMPKTN). Za razliku od prošlog četvrtka, ove nedelje osoba koja se odaziva na ime Aleksandar nije primala građane koji su čekali poluautomatski generisan redni broj dozvole da joj se obrate. Ove nedelje je ta osoba umesto građana Srbije primila osobu koja je građanin Republike Srpske, a ta druga osoba se za razliku od prve ne zove Aleksandar već se odaziva na Oj Milorade.

ma digni ruku, digni obadve

Za razliku od ove druge osobe ovog drugog četvrtka, onog prvog četvrtka se ispred zgrade u Nemanjinoj br. 11 pojavila i treća osoba - anonimna, al' se odaziva na ime Aleksandra. Nekako slučajno, baš ona upade u oko slučajnog prolaznika ispred malih ekrana naših TV prijemnika, kompjutera i novina. Svuda stoji uglavnom isto:

• Beograđanka, koja je želela da ostane anonimna, kazala je da će sa Vučićem razgovarati o svom zaposlenju. Ona je dodala da je oko 7.00 došla da uzme formular i upiše se za razgovor. "Završila sam fakultet, osnovne i master studije s prosekom devet, a do posla nikako. Radila sam u zdravstvu godinu dana bez para, da bih polagala pripravnički, državni ispit", kaže ona i dodaje da bi premijer mogao da joj pomogne da "hoće". (N1, RTV, Novosti)

• "Dolazili su ljudi sa deficitarnim zanimanjima i nekima smo uspeli da rešimo pitanje posla. Ljudi su dobili pažnju, pokazali smo brigu o običnim ljudima, to je naš posao", kazao je Vučić. (TV Prva)

Zanimljivo, ali "beograđanka, koja je želela da ostane anonimna" volšebno nestaje sa portala vodećih štampanih medija u Srbiji, čim je objavljena fotografija na kojoj ona traži posao i van Nemanjine 11. Nestaje sa svih portala, osim Večernjih Novosti. Još zanimljivije je da osim u štampanoj verziji Blica, Aleksandre v.1 Kristić nigde nema na njihovom portalu, za razliku od drugih građana koji behu od sabajle pred pećinom strogom u kojoj živi njhov Gospodar.

anonimna beograđanka Kristić

Doduše, postoji na portalu Telegrafa, ali kao Aleksandra v.2 Trifković.

Pa kako sad - Kristić ili Trifković?

anonimna beograđanka Trifković

Nebitno, važno da je iz Obrenovca i da je preškolovana za Čučkovićevu partobirokratiju. Nezavisno od jutrenja sa TMPKTN, naša anonimna Aleksandra je rešila da sopstvenu sudbinu uzme u svoje ruke. Ne znamo da li je uspela da izvuče redni broj i uđe kod Njega, požali se na tretman, jer to ne piše ni na jednom portalu. Zato znamo da je našla trenutno najefikasniji način da dođe do željenog rezultata: kao Jehovin svedok, maskirala se u aktivistkinju SNS ne bi li dokazala da je sistem korumpiran i da se može zaposliti samo "preko stranke", kako bi u narednom izvlačenju dokazala "premijeru koji će tada to postati" (PKĆTTP) da je struka ispred politike, i da se ona kao diplomac-master Fakulteta političkih nauka može zaposliti samo preko politike i ni na koji drugi nestručan način.

Rečeno - učinjeno, svom snagom za budućnost u koju veruje.

Međutim, niti je ova statistkinja prva u istoriji, niti jedina koja saučestvuje u velikoj folirantskoj farsi čoveka koji je šutnuo institucije, zakone i uzuse ovog društva u ćošak, izjedan neutaživom željom da iz mandata u mandat bude kalif umesto kalifa, premijer umesto premijera. Vučić umesto Vučića. Sve to smo previše puta gledali i preživljavali na ovim prostorima (i šire) da bi bilo šta od počinjenog predstavljalo iznenađenje. Nije Aleksandar izmislio korupciju i licemerje, niti je Aleksandra izmislila dupeuvlakaštvo; nije ni Oj Milorade izmislio Republiku Srpsku u kojoj žive Srbi, za razliku od Republike Srbije u kojoj žive samo Srbijanci. Oni samo žele da se to ne promeni.

Problem je što je sve isto kao i u vreme Mijinih popevki za Veselo veče, pre četrdeset i kusur godina.

Sve je isto:

Dok ja tako čekam dan da ostvarim davni san,

drugom poso kao meze serviraju veze.

Mmm, jaooo... jača teta od tri fakulteta.

Za posao nema veta kad urgira jaka teta.

Kad je tako reših se jade da ublažim

preko veze i ja ću posao da tražim.

I tako je anonimna Aleksandra rešila da se obrati tetku Aleksandru:

Aleksandra: Doći ću u pet do pet, nešto ću ti reći ako nisi ljut.
Aleksandar: Dođi u pet do pet, veliki je red.
Aleksandra: Sigurno ću doći ovaj put.
Aleksandar: Dođi, Oj Milorada sam zaposlio prošli put.

***

Iz ove priče možemo zaključiti sledeće:

• TMPKTN Vučić = PKĆTTP Vučić
• 5000 = 86
• zainteresovani građani = stranački bašibozuk koji obesmišljava probleme onih koji to nisu
• Kristić = Trifković
• anonimna beograđanka = Aleksandra iz Obrenovca
• nezaposlena Aleksandra iz Obrenovca = aktivistkinja Gradskog odbora SNS Beograd
• Obrenovac = Beograd
• diplomirani master politikolog = politikant sa doktoratom
• politikantstvo = deficitarno zanimanje
• Fakultet političkih nauka = dovoljna kvalifikacija za rad u zdravstvu
• srpski mediji = piši-briši resavska škola Obaveštajne službe SNS
• tetka = tetak

Pitam se, pitam se: Ovaj, narod, kada ide kod neke vlasti na noge, obavezno nosi gomile darova, kokoške, viskije, torte, mast i čast, zbog čega mora da laktom otvara kvake na vratima velikaša; pa kako onda, kad je On onomad polomio kvaku na vratima premijerove kancelarije, kako je uopšte neko uspeo da uđe ne bi li sa njim razgovarao?

Ne bih znao kasti.