GRAĐANSKI KRUG: Ekspoze, odozgo

Dilema duga više od jednog veka - i podjednako duga rasprava koja je iz dileme proizašla - konačno je razrešena: Da li WC papir treba postaviti tako da prvi listić ide sa gornje ili sa donje strane?

Što bi Ameri rekli: over vs under.

U martu 2015. godine, Oven Vilijems (inženjer i saradnik više časopisa koji se bave modernim tehnologijama), na svom tviter nalogu je objavio originalnu patentnu dokumentaciju američkog pronalazača iz XIX veka Seta Vilera, koji je izmislio i patentom zaštitio neke od esencijalnih podupirača savremenog života:

Viler je autor perforiranog toalet papira (US pat. No. 459.516 od 15.09.1891) i rolne perforiranog toalet papira sa pripadajućim nosačem posebno dizajniranim za taj izum (US pat. No. 465.588 od 22.12.1891).

U pismu koje prati crtež, Viler kaže: "Daje se na znanje da sam ja, Set Viler, smislio neka nova i korisna poboljšanja rolni toalet papira. Stoga, izjavljujem da u daljem tekstu sledi pun, jasan i precizan opis navedenog, kao i neophodne reference na priložene crteže koji su sastavni deo ove specifikacije."

Sa priložene slike se jasno vidi - papir ide odozgo, tako je prijavljeno i kao takvo registrovano kod nadležnih institucija SAD. Sve što se ne uklapa u registrovani proizvod može se smatrati plagijatom & lošom kopijom originala, na šta autor i njegovi (krvni tj. pravni) naslednici imaju apsolutno pravo žalbe i odgovarajuće finansijske zadovoljštine usled kršenja autorskih prava i odredaba zakona koji štite intelektualnu svojinu.

Da se radi o intelektualnoj svojini, pokazuje i dokazuje vekovna rasprava koja se razvila u posebnu temu koju izučavaju kroz debate, seminarske i naučne radove studenti društvenih i bihejviorističkih nauka, psihologije, marketinga i sl. po univerzitetima širom SAD. Koliko god na prvi pogled tema izgledala besmisleno, rezultati istraživanja tog "over or under" fenomena pokazali su neverovatno mnogo skrivenih tajni o strukturi individualne i kolektivne psihe savremenog ljudskog društva, i to podjednako.

Zanimljivo je i prezime samog izumitelja - Viler (eng. Wheeler) tj. kolar, ali i neko ko pravi točkove tj. nešto što se obrće oko osovine, a upravo je patentirani valjkasti umetak predmetne rolne papira u projektnoj dokumentaciji bio nazvan "točkom" (wheel) a sam nosač "osovinom" (axle). Čista mehanika, da se zna.

Dakle, Corax je ispravno nacrtao svoju karikaturu i tako se zaštitio od moguće tužbe Vilerove familije za kršenje autorskih prava: mandatarov ekspoze se ima čitati počev odozgo, i nikako drugačije! To je još jedan krucijalni dokaz da jesmo deo savremenog sveta & modernih gibanja, i po ko zna koji prvi put u istoriji smo pokazali Svetu da ne može pobeći od nas... koji pratimo sve što se dešava i objavljuje na tviteru, pa to posle odmah ovaploćujemo u praksi.

Doduše, Vilerov izum - i prašina koja se oko njega digla - ima jak subverzivni naboj, tako da ne treba čuditi ako jednoga dana i Vilijemsova tviter objava osvane u nekoj od galerija koje promovišu domaću naprednu konceptualnu umetnost pravljenja zidova-poternica.

Moguće je da baš u tome leži tajna podsvesnog straha od višeslojnog hladnog oružja za kojim je potegla žuta patkica. Perfexno se uklapa u profil kolektivne ličnosti prosečnog konzumenta ekspozea.

Kako god bilo - a biće - mr. PMP (bivši premijer, sadašnji mandatar, budući premijer) će nastaviti to da bude čim, posle očitanog ekspozea, ekspozicionira ostatke opozicionih primisli u glavama nekih podanika. U tu svrhu se već prionulo na rekonstrukciju ne samo Vlade već i pratećih institucija kao što su to npr. toaleti za poslanike i posebno mesto gde i premijer ide peške (naročito ako je od sorte eksperata sveopšte prakse).

Na kraju, još jedno zanimljivo prezime. Tomas Kreper (Thomas Crapper) je bio poznati londonski vodoinstalater i industrijalac na razmeđi XIX i XX veka, vlasnik ugledne firme Thomas Crapper & Co. Urbana legenda koja kaže da je on izumitelj toaleta sa tečnom vodom nije tačna, jer je to moderno dostignuće barem 300 godina starije od mr. Krepera. Međutim, on jeste autor devet (vodoinstalaterskih) patenata, od toga tri direktno povezana sa savremenim nužnicima: on jeste izmislio plovak u kazančetu i sifon za WC-šolju, dva veoma bitna elementa ugođaja svakog korisnika omiljenog mesta za čitanje deklaracija na šamponima, kupkama, sapunima, ulošcima, dezodoransima, deterdžentima i ostalih toaletnih ekspozea.

Pre više od vek i po (sredinom XIX veka) u britanski sleng se uvukla, pa potom proširila na sve verzije engleskog jezika, reč "crap" (nezavisno od majstor-Tomasa, koji je u to vreme bio maloletnik) kao sinonim za izbačene ostatke funkcionisanja ljudskog metabolizma. U staroengleskom originalu, reč je značila otpad, korov, pleva ali eto, spletom istorijskih okolnosti, preduhitrila je svog "prezimenjaka" za koga se, takođe pogrešno, veruje da je razlog takve upotrebe reči "crap".

Odakle u srpskom jeziku fraza "krep-papir" (ako uporedimo sa onim što se pod tim nazivom kod nas prodaje) ostaće i dalje velika enigma, na radost i uveseljavanje stranaca kojima je engleski jezik maternji, a imaju sreću da zalutaju u ove krajeve i uđu u neku od ovdašnjih prodavnica.