Lisa Lisa

Unapređena narodna poslovica glasi: Kad kuća nije tesna ni pseta nisu besna.

Ne kuća, ona je otišla na doboš; stiglo se do tesnih gaća. Nebitno je da li je donja "vest" iz domaćih tabloida istinita (a jeste, i to ne od juče), problem je što ona u potpunosti oslikava domaću stvarnost onako kako je vide pobesnela dvojica i njihove dvorske kamarile. To nikada na kraju nije valjalo, niti će valjati po običan narod.
Koska je bačena.

Levo su foteljaši koji se ponašaju kao besna pseta. Desno su samo kerovi bez svog doma. Svaka sličnost sa vlašću i narodom Srbistana je namerna.

Nekome će svakako glave doći mangupi u njegovim redovima - obično se tako završi svaka predstava u Teatru mržnje. Naročito su opasni oni mangupi što se svađaju u glavi jednog istog čoveka, a najgore je kada je ta glava usijana do tačke prekida.

A tada...

Da, Besnilo.

O tome se radi.

Za početak, prekinite da gledate prenose sumanutih monologa iz institucije zatvorenog tipa u koju se pretvorila Vlada Republike Srbije. Nemojte ga udostojiti više ni sekunde sopstvenog života, jedinog koji imate a kojeg ti uvošteni zombiji (u istoj glavi) toliko žudno žele da uzmu.

Neka konačno prožderu jedni druge i sami sebe. I tu je kraj.

- Građanski krug: Bolest bez šifre (post #427, 24.07.2012)