Logika nacionalne klase

Najprostije rečeno (i nacrtano), logika nacionalizma izgleda ovako:

MI (naša Blagoslovena Otadžbina)

1. naš Slavni Vođa
2. naša Velika Religija
3. naš Plemeniti Narod
4. naši Herojski Avanturisti

ONI (njihova varvarska pustinja)

1. njihov zli tiranin
2. njihovo primitivno sujeverje
3. njihovi zaostali divljaci
4. njihove osvajačke životinje

"Patriotizam je živi osećaj kolektivne odgovornosti. Nacionalizam je poput glupog pevca koji kukuriče povrh gomile koju je prethodno posrao, pritom se pozivajući na veće mamuze i sjajniji kljun."

- Ričard Aldington (Pukovnikova kći, 1931)

Isto važi i za sport, koji je u nacionalističkoj varijanti zamenio brodiće pod #4. Navijači su pod #3, svi se nešto krste i kada pobeđuju i kada gube (#2) a pod #1 je i dalje još uvek Onaj Isti. Dok plemenito divljaju, slaveći još jednu herojsku avanturu, bacajući petarde po hodnicima zgrada, topovske udare po dečijim igralištima i kletve na divljake s druge strane reke (tribina), izmislili su stavku koje nema na slici: domaći izdajnici, oni koji sa nama i na naš način ne navijaju (u nacionalističkoj verziji se to izgovara "naBijaju") niti slave veličanstvene pobede nad varvarima.

Naši Plemeniti Navijači najviše vole da se kolektivno kite tuđim perjem, predstavljajući jurcanje za loptom po terenu (između 5, 6 ili 11 Avanturista sa naše i isto toliko životinja sa njihove strane) kao da se po njemu kotrljaju glave i sukobljavaju kompletni narodi, a ne sportske ekipe sastavljene od uvežbanih pojedinaca koji su ceo svoj život posvetili vrednom treniranju (prečesto o svom trošku). Lične uspehe sportista i kolektivne timova, takvi obavezno predstavljaju kao uspeh celog naroda, iako narod s tim ima najmanje veze niti ga ko šta pita. Kao što je religija nekada bila opijum utehe za opelješenu (radničku) masu stvorenu od kmetova, tako je danas sport postao sredstvo kolektivne ekstaze nacionalno osvešćene (i osveštane) klase koja bi rado da se vrati u kmetovsko doba. Kada vas ostave bez posla, u Plemenite prazne ruke vam odmah ubace vruć krompir nacionalizma i kažu da će vam ga varvari ukrasti ako ne budete svi kao jedan. Šta, zašto? Mnogo pitaš.

Ko u tome ne saučestvuje, izdajnik je, hejter, licemer, autošovinista, treba mu ekspresno oduzeti državljanstvo i proterati iz naše Blagoslovene Otadžbine u varvarske pustoši (ako ga i tamo hoće), odmah ga napasti da "ovom napaćenom narodu brani da se makar raduje i slavi pobede sportista, i to mu smeta jer je MI-mrzac" (jeste - takvim namćorima se uvek spava u 3 po ponoći, smetaju im buka i arlaukanje, stalno vide nacionalizam i divljaštvo u slavljenju naših pobeda, smeta im Ceca, sve izvrću na politiku i mrze Slavnog Vođu a ni da zucnu na račun zlih tirana, zatucanih divljačina i njihovih životinja na terenu - jesteda).

Pa dobro bre, naBijači, kakvo vam je to praćenje sportskih događaja (da prostite - navijanje) kada na svakih 30 sekundi po društvenim mrežama besomučno kačite svakojaka podvriskivanja, bezbroj "bravoOoOo", ratne i osvetničke pokliče, MI/oni gluposti i gadosti (samonabeđeni kako su to Velike Misli u 140 karaktera, koje obavezno treba ubaciti u školske programe)? Kako uopšte uspete da pratite prenos, gledate utakmice i druga takmičenja, dok sve vreme urličete - čas po internetu, čas sa terase? Da li uopšte pratite sport, ili samo čekate sirenu za kraj utakmice kako bi ste mogli da neobuzdano eksplodirate ili krenete u hajku na izdajnike (ovisno od konačnog rezultata)? Kako ste svi odjednom postali vrhunski stručnjaci za sportove čije nazive i dalje ne umete ispravno da izgovorite, za koje ste čuli samo par dana pre nego što ste ih apsolvirali?

Kolektivna odgovornost se sigurno ne ogleda u robovanju anomičnim konstruktima kolektivizma - nacionalizam je jedan od takvih, pa shodno tome ne postoji ni nacionalna odgovornost bez lične. U nacionalizmom opsednutim društvima sve vreme biva podmetnuta priča da lične odgovornosti nema bez kolektivne; lični uspesi su lični samo ako su vezani za Slavnog Vođu i pripadnike orbitirajuće kaste, inače predstavljaju uspeh kolektiviteta koji je uspešnom pojedincu od svega najviše pomogao da bude deo "kolektiva", kako bi se potom taj isti kolektiv kitio svakim od uspeha nacionalno obeućenih pojedinaca.

U bogatijem delu sveta, sport je zabava za srednju i višu klasu, oruđe krupnog kapitala u procesu daljeg umnožavanja istog. U Blagoslovenim varvarskim pustinjama širom Otadžbina, sport je oduvek bio oružje nacionalizma, sa tendencijom da ne jenjava niti popušta. Iako to uopšte ne shvataju, upravo su usijani naBijači glavno gorivo te "parne" mašine. Kvaka je u tome da i ta, druga mašina, takođe služi za umnožavanje para - Slavnih Vođa, žreca Veličanstvenog sujeverja i šačica Avanturista i osvajača.
Plemeniti narodi i zaostali divljaci od toga nikada nisu imali koristi, niti će imati. Baš kao ni radničke mase i nacionalne klase. Pa čemu se onda raduju? Bojim se da se radi o uslovnom kolektivnom refleksu na onaj zvuk sirene za kraj, jer je sve ostalo (radovanje/plakanje) već unapred pripremljeno i upakovano u krep papir u nacionalnim bojama. Za kukurikanje na sred Blagoslovenog Bunjišta, spremni!
Sport sa tim nema ama baš nikakve veze. I još jednom: NIKAKVE.

Nacionalizam ima sve; otuda toliko ritanje na svaku kritiku, disonantnu izjavu ili status na fejsbuku ili tviteru. Zbog toga takvi nemaju odgovor na ovako nešto (osim da prepišu od onih koje prozivaju):

Junak Aldingtonovog romana u nastavku citirane rečenice kaže "Bojim se da je nacionalizam jedan od brojnih sporednih poklona koje je Engleska podarila svetu." U ovdašnjim Blagoslovenim Pustolinama, mnogo je patridiota koji vole da se kolektivno prave Englezi svaki put kada im to odgovara. Najgori među njima su oni koji bi voleli da za to "odgovaranje" nikada ne odgovaraju.

Konačno ste, nadam se, shvatili da su cugsfireri nacionalističke mašine za pravljenje para najbolji poslovni ortaci svetskih bogataša koje najviše prozivaju. Radnička masa i nacionalna klasa su jedno te isto, bez obzira koji od pomenutih poslovnih partnera (Slavni Vođa ili Mister Profit) trenutno gazduje njima. Zadatak modernih kmetova ostaje i dalje isti: da i dalje budu glupi i poslušni, kao i da dodatno "oglupe" i "naglupaju" svakog među njima ko bi da ne ostane takav.

Prosto, k'o navijanje.