Dan internauta

Današnji dan je za svet značajan i kao "Dan internauta".
Danas obeležavamo 25 godina kako je Svetska Mreža (WorldWideWeb - WWW) postala javna, slobodna i dostupna svima. Počev od 23. avgusta 1991. godine, internauti - kovanica nastala od pojmova "inter(net)" i "(astro)naut" - tj. tehnička lica koja profesionalno koriste internet, u svoje poslove uključuju i obične korisnike Mreže kojima je ona postala od tog dana u potpunosti dostupna. Danas u svetu postoji više od 2,8 milijardi internauta, tj. "osoba osposobljenih da samostalno istražuju sajberspejs u potrazi za informacijama".

Ser Tim Berners-Li je naučnik i akademik čiji je vizionarski i inovativan rad transformisao skoro svaki aspekt naših života. Njega je američki magazin Tajm uvrstio u 100 najvažnijih osoba 20 veka, ponajviše zahvaljujući činjenici da je bio najistaknutiji član tima koji je "napravio" web a takođe i jedan od osnivača WWW fondacije. On je osmislio web još 1989. godine, dok je radio u Švajcarskoj u CERN-u, da bi od 1991. (kada je WWW postao dostupan svima) pa do danas, predano radio uloživši svoje znanje i ugled u poboljšanje i zaštitu budućnosti Mreže. Berners-Li je od britanske kraljice Elizabete II dobio titulu, kao nagradu za doprinos Svetu.
Dok je radio na razvoju weba, Berners-Lijev kompjuter je ujedno bio i prvi browser i prvi web-server na svetu, a prva http-adresa (pored lokalnih "file:" URL-ova u njemu) bio je upravo zajednički fajl samog projekta razvoja WWW http://nxoc01.cern.ch/hypertext/WWW/TheProject.html, koji je kasnije bio preimenovan u http://info.cern.ch/hypertext/WWW/TheProject.html. 

Ako se pitate u čemu se ogleda razlika između interneta i weba, treba reći da je internet "mreža svih mreža". Internet predstavlja infrastrukturu preko koje su povezani milioni računara širom sveta. Bez obzira gde se nalaze, oni mogu međusobno da komuniciraju dokle god su priključeni na internet. Sve informacije cirkulišu internetom uz upotrebu nekoliko različitih jezika (protokola).
WWW je model za razmenu informacija koji je postavljen povrh interneta. On koristi samo jedan jezik: čuveni "HTTP" protokol. Korisnik može da unese URL adresu (koja uvek počinje sa "http://" a često sadrži i "www" deo) kako bi pronašao određenu web-stranicu, ili može da koristi neki web-pretraživač (browser), npr. Google, kako bi pronašao stranice koje odgovaraju njegovim potrebama. Na njima se mogu nalaziti razni sadržaji poput tekstova, slika, audio i video zapisa.
Po jednoj definiciji, WWW je "široka oblast hipermedija za pretraživanje informacija radi pružanja univerzalnog pristupa ogromnom univerzumu dokumenata."
Ukoliko posmatramo WWW kao jedan ogroman krug koji obuhvata sve web-stranice (sajtove), internet bi onda bio jedan još veći krug koji u potpunosti sadrži web - ali i elektronsku poštu, info-grupe za razmenu i deljenje vesti, instant poruke i mnoge druge (danas neophodne) servise.
Četvrt veka kasnije, treba poslušati upozorenje ser Tima Berners-Lija:
"Pred nama je velika bitka.
Neutralnost mreže je ugrožena, sve je više filtera i centralizovane korporacijske kontrole koji prete kompletnom slobodnom univerzumu weba. Od njegovih korisnika zavisi da li će se boriti za svoje pravo na pristup i otvorenost.
Pitanje svih pitanja glasi: Kakav internet želimo?"

Robert Wright: The man who invented The Web (Times Magazine, 24.06.2001)

***

Zaista, kakav internet želimo?
Verovatno ne onakav kakav priželjkuju Velika Braća, Inkvizitori, Slavne Vođe, Zli Tirani i ostali monoliti ohlokratije koji sopstveni narod ruže etiketama poput "lenj" i "ološ" svaki put kada taj isti narod hoće slobode daleko više od internetske. Zbog toga koristite što više internet, i koristite ga pametno, jer to posebno nervira bitange koje bi Svetsku Mrežu da zaključaju, onako kako su to uradili sa medijima u svojim vilajetima.
Neće moći, barem ne tako lako.
Ali nije nemoguće.