ArtTerorizam#4

ŠTA ČITAM A ŠTA MI SE DOGAĐA
(Skalina preporuka)

Danas slobodno možemo reći da kultovi postoje još jedino u umetnosti (tu svakako ne mislim na religijske, okultne i slične). Već ono, znate, često čujete kultni reditelj (npr Dejvid Linč), kultni reditelj strave i užasa (Dario Arđento), kultni pisac, kultni pesnik ... Na ove poslednje, naročito. Svako naredno čitanje Artterorizma, vodiće vas do sledećeg kultnog lika. Pa, da krenemo ...

HIDROGENSKI DŽUBOKS
jugoslovenskim čitaocima

autor: Alen Ginzberg
izdavač: NARODNA KNJIGA 1983.
edicija: Alpha Lyrae

Video sam najbolje umove svoje generacije uništene ludilom, izgladnele, histerične, gole
kako se vuku po crnačkim ulicama u zoru u potrazi za gnevnim fiksom,
hipsteri anđeoskih glava koji su izgarali za drevnom nebeskom vezom sa zvezdanim dinamom
u mašineriji noći,
koji su u bedi i ritama i upalih očiju i naduvani po celu noć sedeli pušeći u natprirodnoj tami stanova sa hladnom vodom lebdeći iznad vrhova gradova proživljavajući džez ...

KO JE TO?
Alen Ginzberg, rođen 3. juna 1926. - umro 5. aprila 1997., Paterson (Nju Džerzi), od oca lirskog pesnika i nastavnika Luisa Ginzberga i majke Naomi (rođene Levi, ruske emigrantkinje, jevrejke). Studirajući na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku upoznaje se sa Džekom Keruakom, Vilijemom Barouzom, Halom Čejsom, Lisijen Karom, Herbertom Hankijem, Nilom Kesidijem - koji će kasnije činiti jezgro bit-pokreta generacije '50-tih, prekidao je studije u više navrata (radiće neke potpuno besmislene poslove poput: noćni portir, mornar, zavarivač, perač sudova u restoranu).
Prvi put je uhapšen 1948. zato što je pružao utočište u svom stanu narkomanima i sitnim lopovima. Na sudu izjavljuje da često ima "neobične proročanske vizije Blejka (Vilijama)" i umesto u zatvor, poslat je u psihijatrijsku bolnicu gde je proveo osam meseci. Tu je upoznao Karla Solomona kome je kasnije posvetio poemu "Urlik", delo po kome će postati prepoznatljiv. Iz tog vremena datira i njegovo poznanstvo sa Piterom Orlovskim koji će mu sve do smrti ostati životni saputnik i partner.
Takođe, pomenutih godina (kada upisuje postdiplomske studije na Univerzitetu u Bekliju, a koje napušta posle par meseci) stvara se čvrsto jezgro "bit-generacije" ili "San Francisko renesanse". U novembru 1955. godine čita javno poemu "Urlik" na pesničkom skupu u San Francisku u Galeriji VI, koja je uzgred bila samo jedno skladište, hangar. Zbirka "Urlik i druge pesme" koju će objaviti naredne godine nezavisna izdavačka kuća "City Lights Books", naći će se pod udarom zakona i policije zbog navodno opscenog sadržaja, veći deo izdanja biva zaplenjen a autor i izdavač izvedeni su pred sud. Tu dolazi do prave pobede Prvog amandmana američkog Ustava (sloboda govora) i sud sledeće godine zbirku proglašava legalnom sa posebnom umetničkom i društvenom vrednošću.
Od tada počinje Ginzbergova neverovatna popularnost. Putuje u Meksiko gde se interesuje za civilizaciju Maja. Odlazi sa Orlovskim i Keruakom kod Barouza u Tanger, u Maroku. Između ostalog, prisutan je kada Barouz nesrećnim slučajem usmrti svoju suprugu hicem iz pištolja, u Meksiku, igrajući se Robina Huda i Malog Džona, pokušavajući da pogodi jabuku na njenoj glavi ...
Odlazi u Pariz. Početkom šezdesetih njegovi nastupi postaju sve učestaliji, čita po američkim univerzitetima, obilazi Čile, Boliviju, Grčku, Izrael i Istočnu Afriku.
Sredinom 1961. godine objavljuje zbirku "Kadiš i druge pesme". Odlazi u Indiju gde, u težnji da se srodi s njom, živi sa isposnicima, prosjacima i raznim guruima. Krajem 1964. kreće na duže putovanje po svetu, između ostalog i u Japan gde izučava zen-budizam i postaje budista. Boravi i na Kubi, koju podržava ali i biva proteran zbog svojih suviše "radikalnih i liberalnih stavova i kritika". Odatle odlazi u SSSR, Poljsku i tadašnju Čehoslovačku. I tu biva hapšen i proteran. Vraća se u SAD gde učestvuje na prvim antiratnim marševima i demonstracijama dece cveća (Flower Power), i ubrzo postaje jedan od ideologa istoimenog hipi pokreta.
Po čitavoj Americi se pojavljuje, drži govore i predavanja, usko se povezuje sa radikalnim pokretima omladine, učestvuje i na međunarodnom skupu "Dijalektika Oslobođenja" u Londonu sa R.D. Lengom, D. Kuperom, Merkuzeom i mnogim drugima, gde svedoči (a kasnije i na sednicama odbora američkog Senata) u korist legalizacije psihodelika - iliti po naški "psihoaktivnih supstanci".
Aktivno ustaje protiv rata u Vijetnamu i, treba li pomenuti, ponovo biva hapšen.
1968. u Čikagu na poznatom Jeti-festivalu zajedno sa Vilijemom Barouzom i Žan Ženeom, koji se pretvorio u masovne demonstracije mladih protiv rata i protiv održavanja skupa Demokratske stranke za nominaciju predsedničkog kandidata, predvodi povorku pre izbijanja žestokih okršaja sa policijom i smiruje nekoliko desetina hiljada mladih gnevnih ljudi svojim mantrama i meditacijom da bi se izbeglo nasilje i zadržao miran karakter demosntracija.
Viđa se sa Ezrom Paundom, Bobom Dilanom, Edom Sandersom, Mikom Džegerom - kada kreće da komponuje i muzičku pratnju za svoje pesme.
Policija 1969. godine (u vreme kada i Džim Morison biva hapšen) prekida njegov nastup u Majami Biču, na kome je osuđivao policijsku birokratiju Praga i Pentagona. Međutim, Savezni Sud presuđuje i zaštićuje ga od policijske cenzure na osnovu njegovih Ustavnih prava. Iste godine umire Džek Keruak, povodom čije smrti će napisati pesmu "Memory Gardens". Hapse ga i u demonstracijama protiv Niksonove politike i rata u Vijetnamu; piše članke o odbrani Timotija Lirija, Abija Hofmana i Džona Lenona, koje je progonio Savezni ured za narkotike (Federal Narcotics Bureau). Osnovao je školu "vantelesne poetike - Džek Keruak" zajedno sa pesnikinjom En Voldmen u okviru instituta Naropa u Boulderu (Kolorado).
1974. godine postaje (uprkos svemu) član Nacionalnog instituta za književnost i umetnost, a za zbirku "Pad Amerike" prima Nacionalnu nagradu za književnost. Zajedno sa Albertom Hofmanom (pronalazačem LSD-a) par godina kasnije učestvuje na konferenciji o LSD-u koju je organizovao Kalifornijski univerzitet.
Iako nije dobio Nobelovu nagradu za književnost, Ginzberg je jedan od najznačajnijih umova XX veka. Njegova aktivnost, bunt, borba, aktivizam, putovanja, eksperimentisanje sa drogama, gostovanja, recitali, čitanja, muzika, predavanja - nisu prestajali sve do njegove smrti 1997. godine.

MOŠA/ZANIMLJIVOST

Rekao bih da je danas, vrlo nepravedno, Alen Ginzberg (kao i celi bit-pokret) zaboravljen ne samo u ovoj žabokrečini od naše Stvarnosti, već i u Svetu. U Evropi, gde je bio rado viđen gost, posebno u zemljama Jugoistočne Evrope, bivšeg komunističkog režima Varšavskog ugovora, ali i u zemljama (da - tog trulog, trulog) Zapada, u Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Francuskoj. Iako je bio levičar, i sam Džek Keruak ga naziva Karl Marks (u kultnom Džekovom romanu "Na putu", Ginzberg je lik pod imenom Karl Marks), on nikada nije postao komunist.
Kod nas je došao 1981. godine (godina mog rođenja, op.a.), učestvovao u Beogradu na Oktobarskim susretima književnika, recitovao i pevao svoje pesme zajedno sa Piterom Orlovskim i Stivenom Tejlorom na Kolarčevom Narodnom Univerzitetu i u SKC-u. Obilazio je i druge gradove - Vršac, Novi Sad, Užice Dubrovnik. Tu se družio, pušio travu, upoznao zanimljive ljude sa naših prostora.
Ova zbirka je ujedno bila izdata 1983. godine samo za jugoslovenske čitaoce, i u njoj je presek tri decenije pesnikovog stvaranja. Lično on je izabrao pesme i u uvodu se obratio jugoslovenskim čitaocima, svojeručno se na kraju potpisujući. Ovde vam neću preneti tekst (iako i nije nešto dug) jer zaista želim da pronađete ovu zaboravljenu knjigu jednog divljeg šamana i gurua, čarobnjaka i možda prvog artteroriste, nakon Isusa.
Evo jedne pesme koju je napisao putujući tadašnjom SFR Jugoslavijom.

BRANEĆI VERU

Zaustavivši autobus iz Novog Pazara po kiši
ispišao sam se pokraj zidina Tvrđave u Magliču
i razgovarao sa psima na obali Ibra.
Pokazali su mi zube i lajali su dugo, dugo.

Situacija sa Ginzbergom neodoljivo me podseća na (da)nas. Takav poeta, borac, vrač, toliko skandala u ono vreme - a danas ni pomena. On, koji je poput Bodlera ne samo bio proganjan, kažnjavan, zabranjivan i potcenjivan, uneo je toliko novina na poetskom, umetničkom nebu. Približio je poeziju radničkoj klasi, podstakao pojavu rok muzike, tzv. alternative - u današnjem smislu. Pesma koja se zove "Ispod sveta je mnogo dupeta, mnogo pičaka", počinje ovako:

... mnogo usta i kurčeva
ispod sveta je mnogo sperme i mnogo pljuvačke
koja kaplje u potoke
mnogo mokraće plovi ispod sveta
mnogo je slina u industrijskim nozdrvama sveta
znoja ispod gvozdene ruke sveta, krvi
što kulja iz grudi sveta
mnogo beskrajnih jezera suza ...

i tako dalje i bliže, ali treba da pročitate, nađete i pročitate da bi razumeli koliko je Alen Ginzberg bitan!
Bitnik!
A zamislite tek u originalu. Na engleskom, sa žargonom, u slengu ... fantastično!

...

A sad - Mi. I mi smo kriv kurac (ubiće me "neki" zbog ovih reči) danas zaboravljeni, izmanipulisani, minorni, nepostojeći ... Gde je ta masa sa trgova? Gde su građani? Gde je ta Studentska Pamet Otadžbine iz 91, 93, 96/97, 2000?! Šta, kao šatro svi su postali kreteni u fensi odelima što ispijaju kapućina i slične šećerne gluposti dok se Grand-šljam muzika čuje sa zvučnika neke bašte u gradu? Ej, Gradu?!!! Ili su postali eksperti u crnim odelima i sa podočnjacima do kolena i ne znaju ko im "kupuje đipove" braneći državu ...
Ili vise na fejsbuku, lažu sebe i drkaju ga misleći na nekadašnje karanje! Gde su svi ti mladi ljudi (Gde li su samo otišli - KUD Idijoti) koji su znali da kažu NE! Da kažu: Odjebite, znamo za vaše laži! Kao što je to radio Ginzberg. On, homoseksualac sa mudima kao Triglav, koji se tukao, pljuvao, primao pendreke po kičmi i bubrezima za svoju Slobodu. Bio spreman da umre za Nju, i sve stoički izdržao.
Ja znam gde je moja Generacija, uglavnom nepravedno sjebana u mozak, koja je provela detinjstvo u osmočasovnim restrikcijama struje, izveštajima TV Dnevnika u pola osam o Miroljubivoj naciji koju Zlotvori svetski namerno (kao i sve Nebeske) kažnjavaju ekonomskim sankcijama, koju kolju po Kordunu, Pakracu, Baniji, Skelanama, dok lokalna gamad jedni drugima čestitaju Novu godinu ili Božić sačekušama. Ali, ni tu nema opravdanja.
Gde su stariji, kvazisveznalice iz boljih vremena, koji sve znaju a nisu postigli ništa. Gde su intelektualci-miševi? Ako neko i ima muda za nešto to su obično žene ili neke sekaperse. Svi su se zatvorili, klimaju glavom i gledaju to Zlo, usranu televiziju. Ili vise na netu a nemaju pojma, ni ko su ni šta su.
Studenti? Ma, ne zasmejavajte me. Zato ovoga puta nema onog "da li čitati ili ne", "komentar" i slično.
Ne kažem da treba uzeti puške, ali Ljudi - moramo se organizovati. Mi koji smo ostali. Mi dinosaurusi, koje žele da istrebe. Koji se ne pale na VB sranja, žutu štampu, ne dozvoljavaju da ih lažu, mi koji nismo fensi, koji slušamo PUNK, ALTERNATIVE, INDUSTRIAL, DARKWAVE, GOTH, METAL, KRAUTROCK, ozbiljnu i umetničku muziku - slične vrste i podvrste, idemo u teatar i čitamo knjige i časopise, obožavamo martinke i vijetnamke, stvari od kože, dobre koncerte, lude filmove.
Svi MI se moramo udružiti i zaštititi u celoj Srbiji, Balkanu, Evropi i Svetu. Jer, bliži mi je OK lik (voli NICK Cave-a i slične šansonjere) iz Kulen Vakufa, nego moj komšija-seljačina M.B. što otkida na (da ne imenujem - ne zaslužuju) ... sranja. Zato nema kraja, nema povlačenja. Ovo je početak. A Ginzberga ko ne pročita, važi ono "Ko izda - pizda!"
Zato, umesto uobičajenog kraja staviću svoju pesmu koja i govori o tome, i poziva na buđenje, a vi me do sledećeg puta uverite da ste uradili nešto za sebe.

SAM PROTIV SVIH

Govorili smo o vatri
Rečima što ujedaju
Tada je bilo lako
Samo mi i oni
Mi sa jedne strane
I oni sa one druge
Klasičan odnos crno - belo

Lomača je izgorela
Vešala su pala
Brave su se zaključale
Sada smo svi protiv svih!

Skala
u Nitogenu, 24. IV 2009. godine

Ovo je moje radno odelo nakon radnog vremena. Crveno - komunjara, propali zvezdaš i nikada Titov pionir.

***

Apsolutno ne sumnjam u postojanje kretena koji će u ovom Skalinom tekstu naći opscenih, uvredljivih, pogrdnih, bogo- i naci-hulnih termina. Nekome i lascivnih, znajući im afinitete - naročito ka mladom mesu i mozgu.
Posle pune dve nedelje najgrđe pornografije koju nam svakodnevno priređuju lokalni šverceri života, zvani Vlast i Opozicija, poznati i kao sadašnji i budući umoritelji jednog grada, palanke na samom obodu Nove Evrope - ŠOK TERAPIJA! Baš tako. Sablažnjivanje nad iskrenim i neuvijeno iznetim stavom, oduvek je bila i biće još dugo omiljena disciplina poštovalaca tradicije "nacizma srpske palanke". Ali i američke, nemačke, hrvatske, engleske, ruske, bosanske ... svake.
Za početak, da skratimo ono "biće još dugo".
Posle svega što su lokalni politikopaćenici negotinski izrekli jedni o drugima, a sve na račun ovog grada i ljudi koju ovde žive (ne zavaravajmo se da nije baš to i tako u pitanju - jeste!) vreme je da se svi zapitamo - vrede li oni naše "izborne volje"? Svi, i oni u Opštini i oni van nje koji bi da se tu uvale namesto prvih. Oni su sebe čašćavali najgorim mogućim pogrdama i još očekuju kako neko treba da plati pretplatu da bi to gledao? I ONI u Beogradu, naročito!
Svi ONI, koji ovu zemlju pretvaraju u Farmu Životinja.
Priznajem, jedva sam čekao da Skala nađe slobodnog vremena i napiše ovaj tekst, kako bih ga objavio. Preko glave mi je više neprospavanih noći kako bih prikupio što više (proverenih) informacija i ovde ih objavio, da vidite kakvi su nam Vođi i Pretendenti. Zahvaljujem se svima koji su mi u tome pomogli, odvojivši delić svog dragocenog vremena. Dobro, i nešto živaca.
Grešni smo prema Skalinoj i svačijoj generaciji, MI stariji burazeri i školske drugarice, jer smo podlegli mentalitetu generacije koja je nama prethodila. Mentalitetu koji mnogo više podseća na mortalitet.
Ovom gradu se uskoro "smeše" novi vanredni lokalni izbori. Desetine krelaca i kameleona već su počele da gmižu ispod kamena i kukuriču po ulicama, konferencijama i televizijama kako će da srede stvar čim šutnu ove aktuelne i (opet) zalegnu u fotelje i kancelarije.
Građanski Krug je registrovan za teritoriju cele Srbije, ne samo Negotina. Trenutno, na ovom blogu radi šestoro ljudi, od kojih polovina nisu članovi GK. Ali, zato im je dosta svega što se dešava. Uskoro se ekipi Veličanstvenih pridružuje i sedmi, među nama najmlađi - čitaćete ga ubrzo, čim se privikne na "stil". Želju i energiju već ima.
Niko i ništa Vas ne može sprečiti da imate svoj Sopstveni Krug Razuma i Pameti. I da ga odmah, bez odlaganja širite.
Neka se zna:
Bitka za Negotin počinje.
Ona za Srbiju bukti još od 12. marta 2003. i nikako ne jenjava. Niti jedna generacija nikada neće imati dovoljno vremena da uradi sve ono što treba da bi nam svima bilo bolje. Najgore je kada se se ništa ne radi i pomiri sa sudbinom. Sudbina ne postoji, nego samo lenjost.
Upamtite to, da se ne čudite posle. Čak i nije bitno da li će biti nekakvih izbora ili ne. To su njihove igre. Njihovo kolo u kome gaze jedni druge po nogama, a bogami neke i po rukama.

YOU GOTTA FIGHT
FOR YOUR RIGHT
...
RUN, YOU FOOLS,
NO REST FOR THE WICKED!