Viktorija Frankenštajn

Pretpostavljam da svi znamo onu staru priču Meri Šeli o ludom naučniku koji je hteo da postane Bog. O dobrom doktoru Viktoru Frankenštajnu. U stvari, njega niko nije nazvao dobrim, radilo se ipak o onom drugom Dobrom Doktoru - Jozefu M. I momcima iz Brazila ...
Danas još uvek ima fanatičnih zaluđenika koji kreacionizmom, laboratorijskim ili nekim drugim, pokušavaju da opovrgnu evolucionizam. Među njima ima i onih koji se pozivaju najmanje na dve stvari:
1. starozavetni (jevrejski) mit o Golemu, stvorenju od blata, čija je svrha da jednokratno posluži osveti, i
2. na knjigu Meri Šeli, u suštini samo pulp štivo XIX veka detinjasto po formi gledajući današnje kriterijume žanra ali sasvim ozbiljno po suštini koja u sebi sadrži i oštru notu kritike Novog Doba Kapitalizma koje se već tada naziralo pojavom i upotrebom prvih parnih i inih mašina.

case study

Slučaj #1: Golem

Po jednoj od (naučnih?) teorija postanka, život je nastao ne u vodi već u glini, materijalu pogodnom baš za to. Citirajući Stari Zavet, u kome se kaže da je Tvorac načinio Adama iz zemlje (blata, tj. gline) dolazimo i do veze sa kabalističkim metodama kreiranja bića iz nežive materije. Na stranu to da je možda kreacionistička varnica inicijalizovala potonju evoluciju, te kako je moguće da te dve teorije i nisu oprečne - da ne zalazim više u suštinu jezuitskog reda - tek, kod jevreja postoji tradicija priče o stvaranju jednog bića od gline kome se udahnjuje život, i koje služi najčešće osveti. Odatle srednjeevropski mit o Praškom Golemu osvete, koji je bio navodno stvoren u jevrejskom getu u Pragu. Golema su željno prizivali i očekivali prilikom opsade Varšavskog geta, u konclogorima, gulazima. Nije ga bilo sve do formiranja Mosada, od itekako žive materije. Pa potom i Novog Izraela.
Ukratko: Golemov zadatak se napiše na parčetu papira i stavi u njegova usta, pa potom na glas čita dok ovaj ne oživi. Kada ispuni zadatak, tj. ne postoji potreba za njegovim daljim bivstvovanjem, taj tekst se uzme natrag i čita unazad, te tako kreatura vraća u prah odakle se i uzdigla. Tako kažu.

Pored jevrejske varijante, poznat je primer čitave armije Golema, znane i kao Armija od terakote, koja je načinjena pre više od 2200 godina u čast prvog kineskog Cara ujedinitelja. Smešteni u carsku grobnicu, terakota vojnici (njih oko 7000) pod punom ratnom opremom, sa pravim oružjem i kočijama, na terakota konjima, tu su bili sahranjeni zajedno sa Carem ne bi li imao vojsku kojom će komandovati i na onom svetu, ali i da služe kao opomena svim neprijateljima o moći koju poseduje Carstvo.

Aktuelna svetska ekonomska kriza bi mogla biti tretirana za svojevrsnog Golema, nastalog usled multikorporacijske globalizacije namesto one socijalne, multikulturalne ili informatičke. Umesto globalnog sela došli smo do globalne krize, koja guta prvo one najmanje zaslužne za nju.

Monumentalni građevinski zahvati, od drevnih preko staklenih piramida pa sve do današnjih behatonskih "štampanih" gradskih centara, poput arhitektonskih Golema bivaju mauzoleji i spomenici Vlasti, u čast lika i dela Naručilaca poslova - tu su manje da podsećaju a više da opominju na grandioznost vladavine Istih - va vjeke vjekova, zavisno od vrste materijala i kvaliteta radova. Tu nema ničega novog, već hiljadama godina vladari žude da (p)ostanu bogovi, Tvorci. Golema žudnja je to ...
Posebna je priča to što starokineska terakota ispade trajnija od štampanog betona u Negotinu.

Na ovoj slici je svaki Vladar sebi našao odgovarajućeg Golema, iz blata napravljenog. Baš kao i Milošević Šešelja. Šta su pa drugo nego savremeni Golemi naši današnji političari, poslanici, odbornici, direktori, ministri, savetnici ... koji menjaju strane i stranke. Neki sasvim novi, moderni, politički Golemi koji služe samo zarad osvete narodu usled straha od odlaska sa vlasti?!
Zamislite samo - ima nekih koji hoće izbore!

Slučaj #2: Frankenštajn

Kada se spomene Frankenštajn prečesto se pogrešno misli na čudovište, a ne na doktora Viktora Frankenštajna koji ga je stvorio (posebno je pitanje ko je tu stvarno čudovište). Literarno delo Meri Šeli, engleske spisateljice, u originalu se zove "Frankenštajn, ili moderni Prometej". Prometej - jer, poput antičkog Titana istog imena, pokušava da ukrade vatru (život) i podari je ljudima, koristeći ovoga puta nauku.

Interesantna je i Merina aluzija kroz ime samog doktora:

Viktor = Pobednik = Stvoritelj = Bog

(Džon Milton, Izgubljeni raj)

Zapravo, ovde nije reč o samom kreatoru već o kreaturi. I to onoj koja se otrgla kontroli i odvela u propast svoga tvorca.
Opet ta ekonomska kriza.
Černobilj?!
Centar Negotina ...

Sama forma Frankenštajnovog čudovišta više je skaredna nego nakazna; iako karikaturalna, ona predstavlja opomenu čovečanstvu da se ne igra onim što ne razume, da ne žuri i srlja preko prirodnog sleda stvari. Da se ne utrkuje sa životom.

***

Viktor, Viktorija ...

"Štampani" betonski centar u Negotinu jeste svojevrsno čudovište lokalne politike. Zamišljen, projektovan i stvoren kao palanački Golem u cilju što dužeg opstanka na vlasti jedne grupe ljudi koja se nije snašla u današnjem trenutku, za opšte dobro namesto ličnog koje praktikuje. Golem namenjen stalnom nabijanju kompleksa opoziciji, nesposobnoj da zavede sopstveni unutrašnji red i mir, i još nesposobnijoj da zameni pomahnitalu vlast.

Viktorija Frankenštajn ima sopstvenu laboratoriju koja se zove Negotin.
Preterujem?

Pogledajte i uporedite gornje i donje ožiljke, šavove i kopče. Viktorovog ili Viktorijinog čeda. Na današnji dan, a po ko zna koji put. Uočavate li suštinu, da se to jeste otrglo kontroli?

Ili je to ipak samo pop-art ...

p.s.
Ona procedura pravljenja i oživljavanja Golema - što mi je to od negde poznato ...