ArtTerorizam#17

ŠTA ČITAM A ŠTA MI SE DOGAĐA
(Skalina preporuka)

Moja majka je plakala
Moj otac pokrio lice rukama
Iskočih u opasni svet sa vriskom,
Kao u oblaku demon na mukama.

Vilijam Blejk
(Dečija Tuga)

Mnoge pojave, likovi i dela za svog (često ispunjenog nemirima, potresima mašte i iskustva) Života, ostanu jadno neprimećeni, gotovo nevidljivi od onih što drže "kanape života nam tegobnog i slavnog", cenzora, kritičara, stručne javnosti i publike - nekad, medija, autoriteta, jalovih institucija, proste mase - danas. A onda, obično stoleće više ili manje, poput dragulja na dnu okena, nađu svoje mesto. Ispredaju se angedote i legende, pronalaze dokazi i svedoci, sa samog dela skida se pokrov prašine i zaborava, štampaju se tomovi i tomovi objašnjenja i uticaja dotičnog, u svemu se pronalazi osobeni dar i genijalnost.
Tako je sa većinom danas nam poznatih i iole vrednih umetnika, naučnika, pronalazača što ih u davno prohujala vremena neka zla kob veže i ne da mira u polju ravnodušnosti.
Nepriznati za života, ismevani i odbačeni, danas imaju status "Stvaralaca" bez čijih dela bi naša stvarnost izgledala još užasnije no što jeste.
Jedan od njih je i ...

Vilijam Blejk
IZABRANA POEZIJA I PROZA

priredio i preveo: Dragan Purešić
izdavač: Itaka, Beograd
godina: 1998


KO JE TO?
Vilijam Blejk (William Blake) rođen je 28.11.1757. godine u Londonu kao treće dete trgovca odećom i vunenim čarapama. Zbog svoje "vatrene" prirode nije pohađao školu, tako da nije stekao formalno obrazovanje. Osnovna lektira mu je bila Biblija, i bez obzira na sva svoja "pitanja" i delo tokom života, ostao je duboko religiozan, čvrsto verujući da sve na svetu ima duhovnu suštinu. Pošto je pokazivao sklonost za crtanje, sa deset godina upisali su ga u crtačku školu gde će provesti pet godina. Pošto nije mogao da nastavi obuku kod nekog od tadašnjih poznatih londonskih umetnika, zbog materijalnih (ne)mogućnosti svojih roditelja, otišao je 1772. na graverski zanat, koji je trajao sedam godina i od kojeg je celog života zarađivao hleb. Oženio se 1782. sa Ketrin Baučer, nepismenom kćeri londonskog baštovana, sa kojom je (kao iskrenim i vernim pratiocem) proveo ostatak života u dobru i (više) u zlu, nemaštini, siromaštvu koji su ih uglavnom pratili. Dece nisu imali. Blejk je bio blizak još jedino sa svojim bratom Robertom koji je nakon smrti oca (dve godine pošto se Vilijam oženio) živeo sa njim i radio nešto više od dve godine, a onda se razboleo i 1782. umro u svojoj dvadesetoj godini života. Vilijama će njegova smrt mnogo pogoditi.
Tvrdio je da je u trenutku smrti svoga brata Roberta video njegovu "oslobođenu dušu" koja izlazi iz tela, krećući se ka nebu pljeskajući rukama u znak radosti. Do kraja svog života Blejk je govorio da razgovara sa duhom brata ali i sa anđelima i biblijskim ličnostima. Sudeći po njegovom delu, nemamo razloga da mu ne verujemo.

Kao samostalni graver, Blejk je ilustrovao knjige za londonske izdavače. Uporedo sa ovim poslom, slikao je i pisao. Međutim, nije uspevao da proda svoje slike, jer su se one suštinski razlikovale od onog na šta je tadašnja publika bila navikla, a kritika ih je (jalova i nemaštovita, kao i uvek) sa svoje strane odbacivala kao delo bolesnog, ludog čoveka. Takvu sudbinu su imala i njegova književna dela (uvod sa početka). Tako je Vilijam Blejk, "vizionar i Mesija" do smrti 12.08.1827. godine ostao siromašan ilustrator, nepriznati slikar i pesnik u kome još dugo posle smrti niko nije prepoznao vrhunskog umetnika. Na samrtničkoj postelji, radio je na ilustracijama Danteove "Božanske Komedije", koju je trebalo ukrasiti gravurama, ali na veliku (našu, danas) žalost, Blejk je uspeo da završi samo sedam ploča.

Pored prve zbirke poezije "Pesničke crtice" iz 1783. Blejk je sam svoja dela umnožavao (obično u malom broju primeraka), gravirao tekstove zajedno sa ilustracijama posebnim postupkom, otiskivao ih i rukom bojio. Tako su sva njegova dela književno-slikarska, vrlo zanimljiva i neobična.

Dela:
Nema prirodne religije & Sve religije su jedno (dva kratka prozna traktata, 1788), Pesme nevinosti (1789), Telina knjiga (spev, 1789), Tirijel (spev, 1789), Venčanje Neba i Pakla (prozno delo, 1790), Francuska revolucija (spev, 1791), Vizija kćeri albionskih (spev, 1793), Amerika (spev, 1793), Evropa (spev, 1794), Pesme iskustva i Pesme nevinosti (spojene u zajedničku celinu, predstavljaju dva stanja ljudske duše, 1794), Jurajzenova knjiga (spev, 1794), Losova pesma (spev, 1795), Anahijina knjiga (spev, 1795), Losova knjiga (spev, 1795), Vala ili četiri Zoa (spev, 1803), Milton (spev, 1804), Jerusalim (spev, 1820).
Blejk je ostavio još neka kraća dela, pesme, fragmente i marginalije.

Štampane ilustracije:
Drevni Dani (1794), Božanska Komedija od D.Aligijerija (1824-1827), Adam i Eva nalaze telo Avelja (1826).

MOŠA/ZANIMLJIVOST
Prosečan čitalac ne može da pojmi koliki je uticaj izvršio na generacije i generacije umetnika u Evropi i Svetu. Od kasnih romantičara u Engleskoj (Vilijam Vordsvort, Samjuel T. Kolridž, Persi Šeli, lord Bajron, Džon Kits), preko Volta Vitmena, američkih bitnika, Borhesa i nemačkih ekspresionista, srpskih simbolista, sve do rok zvezda kao što su Džim Morison, Peti Smit, Igi Pop, benda Ildfrost, filmskih stvaralaca Džima Džarmuša i Vima Vendersa. O slikarstvu da i ne govorim. Sve što se veže danas (i u prošlom veku) za dekadentno, romantičarsko, goth, dark i slične (ne)feudalne osećaje, direktno potiče od Vilijama Blejka, tog prezrenog, odbačenog i nepriznatog genija svog vremena.

To što je celi život proveo u siromaštvu, za razliku od E.A.Poa (koji je takođe u mračnoj vezi sa dotičnim), Blejku nije smetalo, jer je u potpunosti bio predan poslu. Njegov svet je sazdan od mašte i duha i nije imao previše veze sa ljudima. Za njega je umetnost bila izražavajuća a ne podražavajuća. Ona je predstavljala izražavanje umetnikovog unutrašnjeg bića, a ne podražavanje prirode. Njegova umetnost (poezija, slike) odiše lepotom i istinom. Nežnošću i morbidnošću. Biblijski motivi i likovi, kao i bizarne vizije. Njegov svet mašte za njega je predstavljao realnije i istinitije mesto.
1788. godine, kada je krenuo da eksperimentiše sa "svetlosnom štampom", kombinujući reči i slike na bakarnoj ploči, pošto je taj proces bio veoma skup Blejk se bojao da neće uspeti da nastavi sa tim, a onda mu se njegov preminuli brat Robert "prikazao" i detaljno mu objasnio novu tehniku. Blejk je sproveo tu ideju u delo, i uspeo. Krenuo je da koristi tu metodu i štampa kako svoja tako i tuđa dela. Fantastično, zar ne?

Poslovice Pakla
(odlomak)

U setvi uči, u žetvi podučavaj, u zimu uživaj.
Put neumerenosti vodi u dvorac mudrosti.
Onaj koji želi, a ne čini, rađa kugu.
Budala ne vidi isto drvo koje vidi mudar.
Mrtvo se telo za rane ne sveti.
Glupost je plašt lupeštva.
Stid je plašt ponosa.
Zatvori se grade kamenjem zakona, javne kuće ciglama religije.
Nagota žene je delo Božije.
Radost oplođuje, tuga rađa.
Bunar sadrži, izvor preliva.
Uvek govori ono što misliš i ništarije će te izbegavati.
Očekuj otrov iz ustajale vode.
Da drugi nisu budale bili bismo mi.
Proklinji stege, blagosiljaj slobode.
Preobilje je lepota.
Bolje ubiti dete u kolevci nego gajiti želje koje se neće ostvariti.
Sva zdrava hrana se hvata bez mreže ili zamke.

(iz Venčanja Neba i Pakla)

Pisane su glomazne studije o Blejkovoj religioznosti koja nije čisto hrišćanska (ili ono što se smatra pod zapadnohrišćanskom luteranskom religijom), u njoj je najvećim delom prisutan Stari Zavet dok Novog gotovo i da nema. To se ogleda i u njegovom delu. Njegovi proroci, arhanđeli i demoni su likovi Starog Zaveta. Naime, učenje Emanuela Svedenborga je privuklo Blejka, ali onda, uvidevši Svedenborgovu pretencioznost i samozadovoljnost, Blejk odbacuje njegovo učenje. Inače, Svedenborg (švedski mistik i vizionar) je bio veoma popularan u Blejkovo doba. U Venčanju Neba i Pakla, Blejk parodira Svedenborgovo učenje. On tada ima trideset i tri godine, i verovatno se na svoj način poistovećuje sa Isusom. Blejkova religija je judeojeretička, bliska bogumilskim sektama iz XII veka. Kod njega su Dobro i Zlo samo dve strane iste duše, dva kraja istog štapa.

Glas Đavola
(odlomak)

Sve Biblije ili svete knjige bile su uzroci sledećih zabluda:
1. da u čoveku postoje dva posebna načela, a to su telo i duša;
2. da nagon, nazvan Zlo, potiče samo od tela, a razum, nazvan Dobro, samo od duše;
3. da će Bog zanavek mučiti onoga koji sledi svoje nagone.
Ali, istinite su, nasuprot ovima, sledeće tvrdnje:
1. čovekovo telo nije odvojeno od njegove duše, jer ono što što se zove telom deo je duše koji ima pet čula, za sada glavnih prolaza duše;
2. nagon je jedini život i potiče od tela, a razum je granica ili okvir nagona;
3. nagon je večiti zanos.

Osim Biblije, dela antičkih filosofa, mudraca, srednjevekovnih mistika i okultista, Blejk se inspirisao i delom Džona Miltona i smatrao ga pravim pesnikom i vizionarom. U sagi o Hanibalu Lektoru, treći deo se zove Red Dragon (Crveni Zmaj) i u njemu serijski ubica, koga pored Entoni Hopkinsa (Hanibal Lektor) maestralno glumi Ralf Fajns, na leđima ima istetoviranu sliku Blejkovog Crvenog Zmaja i uobražava da mu taj Crveni Zmaj naređuje da radi to što radi (ubija i masakrira čitave porodice, pritom je necrophil, vadi im oči stavljajući stakliće ogledala u njih ...)
Još jedno od iskorišćavanja Blejkovog genija.
I zaista, Blejkovo delo je poput svetih, večnih knjiga kojima se često tokom života vraćate. Zato svako treba da poseduje neku od mnogo njegovih knjiga, ako ne u originalu onda u prevodu kakav je ovaj izvanrednog Dragana Purešića, sa sjajnim predgovorom.

Želeo bih ja kod žene

Želeo bih ja kod žene
Što kod kurvi uvek ima,
Znake želje utažene.

(iz Rukopisa 1789-1793)

26.VIII 2009.
Bili Skala Kvejk

p.s.
Ja, dok sam ovo pisao, slušao sam Ildfrost, Gorgoroth ...
A vi vidite šta ćete.