ArtTerorizam#16

ŠTA ČITAM A ŠTA MI SE DOGAĐA

(Skalina preporuka)

TEKIJA SAVESTI

Iz hladnjače pećke,
kraj kolena Lepenskog vira,
ispod bakine plećke
viri dečija šaka.

Iza bakinog leša,
iz ledenog mraka
sklupčano mamino telo
bez veša.

Iz hladnjače groba
u okrilje Lepenskog vira,
s bratovljevog droba
ispade dečačka glava.

Na staklaste oči
s Nebeskog čuna
prestravljena Luna
žute suze toči,

a lepenska žena
tužnu glavu uze
u glinene skute -
stidom oblivena ...

Iz utrobe vira,
od vrtloga jača
krvava hladnjača
nikom ne da mira ...

Miodrag Sibinović

Verujući da ipak nekome nedostaje ARTTERORIZAM, reših i pored "zbrčkanih" obaveza da se oglasim ove nedelje. Naime, prošle nedelje sam bio odsutan iz rođenog grada, bludeći na skutovima Velegrada. Prebivao sam u središtu Balkana, centru ovog dela Evrope i Sveta, Meki za sve tipove turista, tom balkanskom Vavilonu - BEOGRADU.
Po pitanju manifestacije čiji sam, takođe, posetilac i konzument bio - BEER FEST - imam lepo iskustvo, ali negativno mišljenje, tako da će o utiscima i "otiscima" te i sličnih plemensko-vašarskih ceremonija tek biti reči.
Nego, vratimo se jednoj od mojih omiljenih stvari (naravno, pored žena i vina) - knjigama. Primećujem da u centru Prestonice ima nešto manji broj knjižara (hramova i svetilišta Znanja) no ranije, da su opremljenije, većih ponuda i dakako skuplje. Elem, za razliku od drugih, ja kada dođem u bilo koji grad, najpre odem u knjižaru, knjižare, galerije ili izložbene prostore, a ako to nemaju (svakako, i ako imaju) - na groblje.
Dok drugi najpre odu na pijac.
Pa kud koji, mili moji ...

Džojs Kerol Outs (Joyce Carol Oates)
ZVERI (BEASTS)

izdavač: Narodna Knjiga & Alfa
godina: 2003


KO JE TO?
Džojs Kerol Outs (1938) spada među najnagrađivanije američke pisce današnjice. Iako je smatraju za klasičnog bestseler pripovedača, pitkog stila, ne može joj se poreći osoben dar za kratku priču. Autorka je izuzetno hvaljenog (komercijalnog) romana "Plavuša", ali tu su i "Bluz slomljenog srca", "Crna voda", i nedavno objavljeno "Srednje doba". Napisala je izuzetno popularan bestseler "Mi bejasmo Malvenijevi" (1996, Njujork Tajms), koji je objavljen i 2001. u "Klubu knjiga Opre Vinfri".

Dobitnica je nacionalne književne nagrade za roman "Oni", kao i nagrade PEN za majstorstvo u kratkoj priči. Članica je Američke Akademije umetnosti i pisanja. Priče su joj uvrštene među "Najbolje američke kratke priče XX veka" i "Najbolje američke kriminalističke priče veka".

Živi u Prinstonu, Nju Džerzi.

MOŠA/ZANIMLJIVOST
Da li znate osećaj (ili ga se sećate) kada ste student, mlad čovek i kada vas sve zanima. Naročito kultura, umetnost, a pogotovu čudni, zanimljivi ljudi ...
Roman "Zveri" je ispovest, sećanje, poput dnevnika junakinje Džilijan Brauer koja je pre dvadeset i više godina bila student američke književnosti u Berkširu, Masačusets, na Katamaunt koledžu. U doba retkog buđenja američkih intelektualaca, aktivista i mladeži. Rata u Vijetnamu, ubistva JFK-a, Malkolma X, upotrebe LSD-a, marihuane, sprečavanja delovanja "Crnih" i "Belih pantera", benda MC5, Vudstoka.

Junakinja roma Džilijan zajedno sa svojim bliskim cimerkama posećuje predavanja i učestvuje u kreativnim radionicama harizmatičnog profesora Andrea Heroua. On ima nekih četrdesetak godina, opsednut je delom D.H.Lorensa, staložen, hipijevski tip profesora koji zahteva od svojih učenica da ga oslovljavaju po imenu, da budu što liberalnije u životu i da u svom književnom stvaranju odu što dublje u svoje fantazije, strahove, sećanja ...
Ali, to nije sve. Profesor Andre ima i suprugu Dorkas, amerikanku francuskog porekla, izuzetno zgodnu i zanimljivu ženu, senzibilnu umetnicu koja izgrađuje i stvara vrlo čudne skulpture u drvetu. "Totemi", kako ih ona naziva, nakazne figure ljudi, izobličene predstave muškaraca, žena i dece koje kao da dolaze iz košmara, ili iz unutrašnjosti duše. Dorkas, ta jebozovna umetnica i žena, izazvaće skandal (iako je, ponavljam, to vreme retkog američkog liberalizma) kada na izložbi svojih skulptura postavi veliki naslov:

MI SMO ZVERI I OVO JE NAŠA UTEHA ...

Sve studentkinje, poput onih sa kreativne radionice, žele da se zbliže sa zgodnim profesorom Andreom. Tako i biva. Jedna po jedna, počev od zavodljive Dominik, šarmantne Sibile, zgodne plesačice Marize (koja će uzgred i poludeti), preko ćutljive Penelope i naše nenametljive junakinje Džilijen, sve one biće uvučene u trougao strasti profesora Andrea i njegove supruge Dorkas.
Na večerama, na koje ih profesor poziva jednu po jednu, gde njegova supruga sprema kasulet i druga divna i ukusna jela francuske kuhinje, oni drogiraju devojke i sami se opijajući, a potom orgijaju. Tu ima svega. Sado-mazohizma, analnog seksa, defloracije (ukoliko je neka od učenica slučajno devica) i (vrlo moguće) ZOO-seksa.
Takođe, Dorkas sve to i slika, zahtevajući od devojaka da poziraju poput njenih "totema", skulptura. Naravno, oni te uglavnom praznoglave, naivne devojke, pretvaraju u robinje koje im čiste dom, atelje, čuvaju kuću kada oni nisu u njoj, primaju poštu. Divna usluga, zar ne? Ne samo što uživate u njihovim telima, koži, bludničite i opijate se, nego vas još i služe. San svakog potentnog muškarca. Naravno, svakoj sreći dođe kraj, pa će se tako i ova neslavno završiti. Ali, to opet ne dokazuje ništa, odnosno da tako mora biti i u stvarnom životu. Stoga, uživajte i neka to bude vaš jedini zakon.
Ili činite što vam je volja.


OVA KNJIGA
je roman izuzetno zahvalan za čitanje sada, krajem leta, a pre fantastične truleži mirisne jeseni. Naročito za one koji tek ulaze u život odraslih a misle da već sve znaju, sve su probali, bla bla bla ...
Ali i za one koji hoće malo da odmore moždane vijuge od surove i izuzetno frustrirajuće svakodnevice.
I sve one, naravno, koji vole zanimljive priče.

Pozdrav.

20. VIII 2009.
Skala