Thursday, 26 March 2009

ArtTerorizam#1

ŠTA ČITAM A ŠTA MI SE DOGAĐA
(Skalina preporuka)
Nekako (i sam ne znam kako) nađoh vremena za ovu vrstu pisanija, te reših da nakon bezbrojnih grdnji i prozivanja od strane mog prijatelja, komšije Laleta (u tekstovima koji slede Lejl), osnivača, uređivača, vođ-a “Građanskog Kruga” (društva solitelja pameti budalama) i istoimenog bloga (prostora za nerviranje društveno poznatih bitangi i neuništive im gluposti) i sam dam skromni doprinos u šamaranju sve brojnijih prostakluka i srljanja u najdublje ponore duhovne nam bede proste omladine. Da pokušam da nasuprot tome, barem dvoje čitalaca zaintrigiram da učine za sebe nešto dobro. Makar svakog drugog, trećeg ili petog dana.
U čemu se sastoji taj moj pokušaj?
Pa u tome da, s obzirom na moju Tešku Navučenost - ali na čitanje, fanatično iščitavanje, proučavanje zanimljivih knjiga, priča i romana, ideja i pojava, teorija i kritike, teške poezije, spreman sam da (poput dobrog Samarićana) tu moju Navlaku podelim i sa vama, dragi čitaoci bloga “Građanski Krug”. Tako ću umesto poznatih nam poroka u nas i svetu, deliti sa sama svoje viđenje pojedinih i grupnih knjiga a ponekad (kada za to ima prave prilike) i slikarskih izložbi, kataloga, instalacija, per-for-mase i sličnih artističkih egzibicija, bez nekog racionalnog reda i pravila, poretka, a poput one poznate nam s neba pa (ne dole nego) u rebra to bi otprilike izgledalo ovako:

dan, noć (šta li je) četvrtak taj i taj, proste nam 2009.

Skala vam za čitanje preporučuje:
Zbirka priča srpskih autora pod nazivom:
PROJEKAT BUKOVSKI

Izdavač: Gramatik Biblioteka Aleksandrija 2004.

ŠTA JE TO?
Za sve poznavaoce, ljubitelje ali i za neke druge, starog nam pokvarenjaka, uglavnom dobro poznatog Čarlsa Bukovskog, alijas Henrija Kinaskog, kako je sebe obično oslovljavao u svojim pričama, po prvi put zbirka od 13 autora i njihovih priča Njemu u čast.

KO JE TO?
Čarls Bukovski, kultni američki pisac, pripovedač, romanopisac iz 70-ih i 80-ih, veliki ljubitelj lakih žena i još težih alkoholnih pića. Rođen 16.08.1920. godine. Za života objavio je 5 romana, 10 zbirki priča, 1 filmski scenario, 1 pozorišni komad i preko 50 zbirki poezije. Njegov opus, opšte poznat generacijama (u koje ubrajam i svoju, mada za mlađe ne garantujem), sadrži i ovakve naslove: “Žene”, “Priče o običnom ludilu”, “Šekspir ovo nikad nije radio”, “Pesme poslednje zemaljske noći”, “Memoari starog pokvarenjaka”, “Post office”, "Bludni sin" itd.
Jasan i često kočijaško-psovačko-mamuran stil pisanja ostao je prepoznatljiv i vrlo živ i nakon njegove smrti 1994. godine.
Na nezaboravan način, umeo je da na belini stranice papira ukuca život u njegovom najstvarnijem obliku. Beskompromisnom iskrenošću osvojio je armiju pobornika i poštovalaca širom sveta. Večiti marginalac veran underground izdavačima ostao je do kraja svog života.

MOŠA/ZANIMLJIVOST:
Projekat Bukovski predstavlja trinaest autora sa po jednom pričom. To su uglavnom pripovedači mlađe generacije (ali uistinu mlađe) pored već nešto starijih i poznatijih asova srpske proze, kakvi su Ljubica Arsić sa pričom “Prelep si”, Vasa Pavković (o prikrivenim nedelima, zlu, gladi u nama, koji kad-tad isplivaju na površinu) u priči pod nazivom “Divlje patke i sablja”, Đorđe Pizarev u iskrenom hvalospevu mamurnog Buka i proznoj odi alkoholu, boemiji i iskrenoj ljubavi prema takvom životu u priči “Bukovski Paradizo”. U tu grupu spada i magični Zoran Ćirić sa svojim večito prisutnim i pijanim alter-egom u naslovu koji nam govori radnju priče “Naručeni život”. Zatim Zvonko Karanović, još jedan Nišlija (pored Z.Ćirića) sa takođe (gle čuda) temom alter-ega koji se javlja uživo iz ogledala sprdajući se sa sopstvenim likom i kultnim filmom i serijom nenadmašnog Dejvida Linča “Tvin Piks” u priči (naravno) “Ko je ubio Loru Palmer”.
Obraz mlađih poštovalaca Bukovskog brane Vule Žurić (stanovnik Pančeva) u pravoj političkoj tragikomici pod naslovom “Tri muškatira”, buntovni Marko Vidojković u pankerskom furiosu, pišući o (verovatno istinitom, verovatno ne) gostovanju svog benda u hrvatskom mestu Kutina i slavljenju života, mladosti sa tamošnjim klincima, normalnim ljudima, kroz vatanje sa ribama, cugi-bambus, gomilu dobre i jake vutre.
Verovatno najjača pripovetka je “Život strogo kontrolisanog minimuma” Raše Radoslava Kominca, zagovornika minimalizma rođenog 1967. godine, u opisu odnosa dvoje istrošenih ljudi i njihovom zasićenju.
Miroslav Karaulac biva uhvaćen u pokušaju ševe “jedne stvarno sisate plavuše”, kako on u priči “Onaj veliki trenutak” piše.
Zanimljivo je da za razliku (mada ne od svih) svojih starijih kolega, mlađi autori obavezno u svojim pričama imaju atmosferu političkog delovanja i stanja u našoj zemlji, pa iako se događaji u pričama dešavaju uglavnom posle 2000. godine pozadina ratova, ostavštine devedesetih, inflacije, sankcija, bombardovanja, crnoberzijanaca, poltrona, uvlaka, žderonja i lopova, prostačina i idiota okupljenih oko Slobe a i samih okupljenih u vrhu tadašnjeg kriminalno-zločinačko-vlastodržačkog miljea loših poteza i surove grabeži, i sve to preko grbače kukavnih građana Srbije, prisutna je u gotovo svim njihovim pričama.
Kod Vladimira Lazarevića u priči “Šampion” junak se bori sa virtuelnim voditeljem TV Dnevnika, tada (a i sada itekako) omražene nacionalne televizije, Radio Televizije Srbije, kod većine našeg stanovništva - pučanstva.
Urnebesni Srđan Protić gotovo nam postavlja hamletovsku dilemu u priči pod nazivom “Da li je sa kurvama najbolje”.
T.H.Raič, iliti stvarni Miodrag Raičević, bavi se temom bekstva mladih ljudi bilo u neku stranu bolju zemlju, bilo bekstva od sebe samih.
Na kraju, tu je još jedan Srđan, ali Papić i njegov osećaj mučnine, meskalinska ukočenost udova pri susretu sa predivnim ženskim bićem u priči gotovo filmskih scena “Vožnja”.

MOJ EHO:
Izuzetno zanimljiv i za svaku pohvalu projekat, čiji je urednik bila Ljubica Arsić – i sama autorka jedne od zastupljenih priča.

ZA ČITANJE ILI ...
Pod obavezno! za sve ljubitelje Buka ali i one koji će to tek postati, prava trash alternative književnost.

NAPOMENA:
Osim “Projekta Bukovski” postoje još i “Projekat Kortasar” i “Projekat Singer”. Obrazac je gotovo isti, jedino je skupina autora nešto drugačija. Radi se o pripovetkama u čast Hulija Kortasara i Isaka Baševisa Singera, ali o tom potom!

Čitajte žešće knjige!

***
Eto, šta da vam radim. "Od sad pa nadalje i ubuduće", jednom nedeljno rubrika ArtTerorizam koju bez trunke samilosti piše Skala, zaogrnut isparenjima crnog nikšićkog.

5 comments:

Anonymous said...

Skalaushevicu, smo napred!Sada mogu,iako nismo za,ili pod,istim stolom,uzivati u vasem,moram priznati,veoma britkom i dopadljivom recenzenstvu...A sada odo` da kupim knjigu!!!Uzdravlje!
TOMAHAWK

Anonymous said...

Huh...Ovako se pishe recenzija nekog djela!A ne ona baljezganja i tobozh moralna naklapanja kakva mozhemo videti u shtampi.Samo tako!

LALE said...

Ejbre anonimusi, potpišite se jedared da se zna ko Skalu voli a ko izvoljeva.
OK, iz(s)vinjavam se Biku Koji Sedi.
Artteroristička organizacija uskoro sprema novi napad na vitalne centre Učmavalosti Palanačke.

Peshcanik said...

Pade mi Zak Prever na pamet i Barbara koju ja jako volim...
Mali doprinos sjajnom blogu na neki drugaciji nacin...

Barbara

Seti se Barbara, bez prestanka je kisilo
nad brestom toga dana, a ti si hodala nasmejana
prokisla, radosna, ocarana, pod kisom
seti se Barbara, bez prestanka je kisilo nad brestom
a ja sam te sreo u ulici Sijama
smesila si se, i ja sam se smesio
ti koju nisam poznavao,
ti koja me nisi poznavala
seti se
seti se toga dana
ne zaboravi
neki covek je stajao u tremu i
viknuo tvoje ime, Barbara
a ti si po kisi k njemu potrcala
radosna, prokisla, ocarana
u njegov zagrljaj pala
seti se toga Barbara,
ne ljuti se sto ti govorim ti
ja kazem ti svima koje volim
cak i onima koje sam jednom video
ja kazem ti onima koji se vole
cak i onima koje nisam upoznao.
seti se Barbara i ne zaboravi
tu kisu mudru i sretnu, na svome licu sretnom
nad ovim gradom sretnim
tu kisu iznad mora i iznad arsenala
tu kisu sto je pala na brod iz Cezana
oh, Barbara rat je je svinjarija velika i šta je sa sobom sada
pod kisom kanonada ognja, krvi i celika
a onaj koji te je grlio, zaljubljeno
je li umro,
nestao,
ili jos uvek zivi.....
oh, Barbara
bez prestanka kisi nad Brestom
jednako kao i tada
ali to nije isto, i sve je sruseno
to su porotne kise, strasne i neutesne
to nije oluja vise od ognja, krvi i celika
to su naprosto oblaci
sto kao pseta crkavaju
kao pseta sto nestaju u mlazu vode
nad brestom
da trunu negde daleko, daleko, daleko od bresta
od koga nista ne osta...

Anonymous said...

Dlanom o dlan
gnjecim dzelata u sebi
sve dok ne smrvim san
sto ne prestaje,o tebi.

Stopalima okajam
raznetog damara prah
i sve cvrsce ruke spajam
zrtva i zver u isti mah....

Poz...alexandra...ZA



Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...