Saturday, 12 December 2009

ArtTerorizam#32


PIŠE
S.S.Skala


Možete me smatrati fašistom, nazivati nacistom, ja sam na prvom mestu humanista i esteta.
(SSS)

Jedini način na koji jedan muškarac treba da se odnosi prema nekoj ženi jeste da vodi ljubav s njom - ako je lepa, ili s nekom drugom - ako je ružna.
(Oscar Wilde)

Da je Isus bio manje čovek a više Bog ne gi ga razapeli.
(nepoznati autor)


Znamo li u kakvom vremenu živimo? Bauljamo. Do grla smo trenutno u slatkim zabludama i lažnoj nadi za šta nas naša ljigava politička vrhuška uverava da smo na pravom putu, jerbo smo do jučer bili u govnima do duše.
Nesreća je veća u tome što je stvar srpske kulture postala stvar pojedinca. Pa bio on osobenjak, kulturarbajter, akademski obrazovan stvaralac ili samo artterorista, ukoliko ga sama jalova, jadna i nemoćna država ne postavi na vidno mesto da svetli, da ukazuje i obasjava ovaj duboki mrak u koji smo upali, ni sama neće moći da se odbrani od opsena, laži, obmane, nevrednosti, aveti prošlosti koje su uvek željne krvi sve vidljivije pred vratima našeg "Rima".
A Pojedinac - ko je on? U najmanju ruku, on je svetac. Svetac duha, svetac vremena. Ali, prosta svetina ne voli Pojedince (o tome sam već pisao), ne voli autentični duh koji dolazi bez bojazni za svoje mesijanstvo.
Jedan od svetaca, svog ali i našeg vremena, vremena sećanja, nezaborava koji će (nadam se) trajati i kada nas više po ovoj prašini ne bude, je i Oskar Fingal O'Flaerti Wils Vajld, ili skraćeno - Oskar Vajld.


OBJASNI?!
16. X 1854. godine, ispao je iz majčine utrobe (čemu se nerado vraćao) Oskar Fingal O'Flaerti Vils Vajld (Oscar Fingal O'Flahertie Wills Wilde). Njegov otac, doktor Vilijam Vajld, bio je veliki ženskaroš i imao nekoliko vanbračne dece, od kojih su neka čak i nosila njegovo prezime. Imao je problema sa ličnom higijenom koju je prezirao. Međutim, ser Vilijamova prljava i zapuštena pojava nije nimalo uticala na vatrenost njegove žene, ledi Džejn, Oskarove mati (ah, znate kakvi su ljudi sa Ostrva) koja se pravila da ne primećuje supružnikove ljubavne podvige i delila je njegovu strast prema arheologiji. Međutim, ona je bila katolkinja i krstila je svoju decu tajno u katoličkoj crkvi, dok je sam ser Vilijem bio oranžista, protestant.
Oskar je dobio ime po švedskom kralju Oskaru Prvom, koji je bio jedan od pacijenata ser Vilijama. Oskar je imao starijeg brata Vilija, a onda i sestru Izolu Frančesku, koja je na žalost umrla sa osam godina.

Oskara je majka često oblačila u ženske halje a i oduvek je nosio dugu kosu kao devojčica, čak i kada su on i Vili krenuli u internat u Eniskilenu.
"Znanje mi je došlo kroz zadovoljstvo" rekao je.
A tokom studija, gde će biti svega i svačega (mislim, naravno, na slatke nemoralne vrline), Oskar će postati poznat i pre nego što postane Poznat ("ako ne budem poznat, biću barem ozloglašen").
U napetom, Viktorijanskom dobu, "uranisti" su generalno bili osuđivani kao "sodomiti". Bog (ah, ta grozna ljudska kreatura) ih je kažnjavao vatrom i sumporom. 1828. godine kazna za sodomiju je od zatvorske prerasla u smrtnu, a potom 1861. preinačena u doživotni prinudni rad, u vreme kada je Oskar imao sedam godina. On će na studijama već biti upoznat sa idejom "grčke ljubavi" koju je definisao u svojoj svesti kao "romantično sredstvo strasnog prijateljstva između muškarca i dečaka u Antičkoj Grčkoj". Pre početka spuninga ("kašikanje" = eng. spooning, vođenje ljubavi u položaju gde jedan gleda u leđa drugog partnera) Oskar je pre vodio duge prepiske i išao u duge šetnje sa kolegama. Već tada je smatrao da ono što rade dva muškarca, bitno je drugačije od onoga što možeš sa ženom (sa čime se i ja slažem). Seks sa ženom obuhvata potpun koitus, seksualnu uniju muškarca i žene, sjedinjavanje, spoj, gde penis ulazi u vaginu. Što je vrhunsko savršenstvo (turaj-vadi!).

Kao i većina pederasta iz državnih škola, Oskar je mislio da će postati strejt kada se pojavi prava žena. I trudio se da do toga dođe. Nakon vrlo brojnih udvaranja (mnogim, za naše pojmove - devojčicama), veoma stupidnih ismevanja od strane što engleskih časopisa poput "Panč", ili američkih "Njujork Vorld" ili "Njujork Tajms" (koji ga je nazivao i "Šarlot-En", što je u američkom slengu značilo feminizirani sodomit), čemu je i sam najviše doprineo oblačeći se (i za današnje poimanje odevanja) ekstravagantno i neobično. Želeo je da se ženi i zbog seksa, jer u ženi bi redovno praznio svoju telesnu energiju a nije voleo da ide kod kurvi jer se stalno plašio da ne navuče neku veneričnu bolest. Sećao se kada su on i francuski pisac Pjer Luis (o kome je takođe bilo reči u Artterorizmu) proveli veče sa dve šesnaestogodišnje prostitutke koje su imale gnojave čireve sifilisa veličine oraha.

Verio se 1883. godine sa Konstans Lojd (Constance Mary Lloyd), koja mu se kao i većina žena od duha divila i obožavala. Do venčanja 1884. u maju, bili su razdvojeni jer je on stalno bio na putu i predavanjima, što po SAD što u Evropi. Vajld je sa ponosom pričao prijateljima o razdevičavanju svoje mlade. Problem je jedino što posle toga nije više bila devica.
Oskar je bio presrećan zbog rođenja prvog sina Sirila u julu 1885. i drugog Vivijena 1886. godine, ali je Konstans sve više odbacivao i bivao odsutan od kuće. Mrzeo je ružnoću i prezirao patnju. Svoj brak opisaće u pesmi Sfinga 1895. godine, nakon veze sa ser Alfredom Daglasom-Bouzijem i optužbom oca istog za sodomiju, protivprirodan blud, a nakon izdavanja romana "Slika Dorijana Greja" za koji su kritičari rekli da je otrovan, nemuževan, morbidan, zloban, da pršti od homoseksualnih aluzija, pun smrdljivog morala i duhovnog truljenja, priča koja se izlegla iz književnosti francuskih dekadenata; Oskar će tužiti za klevetu, ući u sudski proces koji će izgubiti a kazna biće tri godine tamnovanja u zatvoru Reding, uz gubitak građanskih i ličnih prava.
Umire 1900. godine u Parizu, tj. presvisnuće od tuge.

Oskar Vajld je tipičan primer pisca čije je delo nadraslo otpor i nipodaštavanje koji su ga pratili tokom života i išli ruku pod ruku sa slavom. Greh je centralna tačka oko koje kruži Vajldovo književno delo ali i kamen spoticanja koji mu se preprečio na životnom putu. No, ipak reći da Vajld propoveda greh, značilo bi dati za pravo njegovim dijaboličnim sudijama. Propovedao je oslobođenje ličnosti putem kulture, zašta se retki zalažu i danas. Sklon elitizmu nije verovao u jednakost posledica i značaja ljudskih postupaka. Izabranima je pripadao "život Bogova", život uživanja, život koji ne podleže niskim merilima društvenog morala. Bio je jedan od najvećih govornika, bučni polemičar i najduhovitiji salonski zabavljač koga je svet ikada video.
Za njega je život bio bujica trenutnih događaja, gde svaki trenutak treba ispijati do dna i težiti ne za plodom iskustva, već za iskustvom samim i neprestano biti žedan.


izdavač: Feniks Libris, Beograd
godina: 2005


MISLI

  • Ako želite da razumete druge, počnite od sebe.
  • Ne dajte da vas zavedu na put vrlina.
  • Neprirodna i nepotrebna odricanja, ljudi su u svojoj gluposti nazvali - vrlinama.
  • Varvari imaju skoro isti pogled na svet kao i civilizovani ljudi, samo što su u nekim stvarima osetno napredniji.
  • Pametni ne bi trebalo da slušaju, a glupi da govore.
  • Obožavam da slušam o skandalima drugih ljudi, moji me ne zanimaju. O njima sve znam i dosadni su.
  • Žene treba voleti a ne pokušavati razumeti.
  • Kakve veze imaju bezgrešne žene sa mnom ili ja sa njima? Nikakve! Pa mi se uopšte ne razumemo.
  • Neverne žene su dosadne nekima, ali verne žene su dosadne svima. I to je u stvari osnovna razlika među njima.
  • Starost žena najbolje se ogleda u sve manjem broju obožavalaca.
  • Žene vas neće voleti ako im niste stalno za petama, žene vole kada im muškarci dosađuju.
  • Žene predstavljaju pobedu materije nad umom, muškarci - uma nad moralom.
  • Ona izgleda kao žena sa burnom prošlošću. Doduše, većina lepih žena tako izgleda.
  • Lov na lepe žene uvek je uzbudljiv.
  • Najprivlačnije su žene kojima seks predstavlja izazov a one odbranu.
  • Mladići žele da budu verni - ali nisu, starci žele sa budu neverni - ali ne mogu!
  • Idealan muškarac je onaj koji ženi laska više nego što misli a misli još više nego što kaže.
  • Apsurdno je ljude deliti na dobre ili loše. Ljudi su ili zabavni ili dosadni.
  • Žene vole ono što čuju, baš kao što muškarci vole ono što vide.
  • Više volim ljude nego principe, a još više - ljude bez principa.
  • Prijateljstvo između muškarca i žene je nemoguće. Može tu biti strasti, mržnje, obožavanja, ljubavi ali ne i prijateljstva.
  • Čemu prijatelji ako im ne možete reći sve u lice.
  • Samog sebe uvek iznova iznenadim. To je jedini dobar razlog da nastavim da živim.
  • Demokratija naprosto znači batinanje ljudi od strane drugih ljudi u ime naroda.
  • Lakše bi bilo ispraviti sve nepravde ovoga sveta, nego vratiti nečiji dobar glas u reputaciju.
  • Suština ljubavne veze je u nesigurnosti. Ako se ikad oženim, pokušaću da to što pre zaboravim.
  • Ljubav je iluzija.
  • Najveća draž braka je ta što bračne partnere prisiljava na preljubu.
  • Sreća oženjenog muškarca zavisi od žena koje nije oženio.
  • Uvek sam ponosan kad čujem glasine da sam - poročan.
  • Nema većeg greha od - gluposti.
  • Skepticizam i sumnja početak su Vere.
  • Misionari su za kanibale dokaz postojanja Boga. Kad god se nađu na rubu propasti od gladi, on im u svojoj božanskoj milosti pošalje nekakvog finog, debeljuškastog misionara.
  • Verovati je glupo i dosadno, ali je zato sumnjati - zanimljivo i privlačno.
  • Kad smo srećni, uvek smo i dobri. Ali kad smo dobri, nismo uvek i srećni.
  • Tajna večne mladosti je u velikoj strasti za životom i uživanjima.
  • Obožavam jednostavna zadovoljstva u životu. Ona su zadnje pribežište nas komplikovanih.
  • Sve što znam naučio sam kroz zadovoljstvo i uživanje.
  • Kad sam u velikim nevoljama, odbijam sve osim seksa i pića.
  • Živimo u doba sa previše posla a premalo obrazovanja. Od silne marljivosti, ljudi su oglupaveli.
  • Ne volim reč reforma - to obično znači ostaviti stvari onakve kakve jesu.
  • Ono što decu učimo i nazivamo istorijom, običan je kalendar zločina.
  • Nema moralnih i nemoralnih knjiga: postoje samo dobro i loše napisane.
  • Naoko je paradoksalno, ali je istinito: život imitira umetnost mnogo više nego što umetnost imitira život.
  • Nenadareni ljudi obično nemaju neprijatelje.
  • Ne pišem da bih zadovoljio druge. Pišem da bih zadovoljio sebe.


AFORIZMI

  • Prednost emocija sastoji se u tome što čine da zastranjujemo.
  • Jedini neoprostiv greh je dosada.
  • Pitanja nikad nisu indiskretna. Ali, odgovori to često jesu.
  • Najgora je greška površnost.
  • Volim da znam sve o svojim novim a baš ništa o svojim starim prijateljima.
  • Savest i kukavičluk su isto. Savest je samo trgovačko ime firme. I to je sve.
  • Samo je sveto dostojno da bude oskrnavljeno.
  • Naša su dela prva tragedija života. Druga su reči.
  • Istorija žena je najgora tiranija koju je svet upoznao - tiranija slabih nad jakim. I to je tiranija koja traje.


PARABOLE

Kada je tama obavila zemlju, Josif od Arimeteje, upalivši baklju od borovog granja, spusti se sa bregova i siđe u dolinu. Imao je posla u sopstvenoj kući. I kako kleči na oštrom kamenju Doline čemera ugleda nekog mladića; bio je obnažen i lio je suze. Kosa mu je bila boje meda i telo mu je bilo beline cveća; ali svoje telo izranjavio je trnjem i na glavu stavio krunu od pepela.
I Josif, čovek velikih poseda, obrati se obnaženom i zaplakanom mladiću:
- Ne čudim se što je tvoja tuga tako golema, ali i On je, zacelo, bio samo čovek.
Ali mu mladi čovek odgovori:
- Ne ronim ja suze za Njim, već za samim sobom, i ja sam vodu pretvarao u vino, i ja sam isceljivao gubavce i vid povraćao slepima. Hodio sam i ponad voda i žitelja grobova odagnao sam zle duhove. Nahranio sam gladne u pustinji gde nije bilo hrane i podigao mrtve iz njihovih skučenih domova; i na moj nalog, i pred mnoštvom okupljenog naroda, sasušeno smokvino drvo ponovo se rascvalo. Sve ono što je taj čovek učinio, i ja sam učinio. Pa ipak nisu me razapeli.

Neke priče kažu da je za života Oskar Vajld imao odnose (naravno seksualne, ne poslovne) sa oko dve i po hiljade muškaraca. Legenda ili ne, tek uvek je preterivao i živeo kao što je i umro, iznad svojih mogućnosti. U krevetu ruine od motela u Parizu, gde su obitavali mornari, kurve, alkoholičari, umetnici, neposredno pre nego što će mu smrt zauvek doneti mir, rekao je:

"Odlazim li to ja, ili ove odvratne tapete sa zidova."

Oskar Vajld je znao zašto umire, i sa njim počinje jedno novo doba.

vidno iscrpljen, šupljikavo-gnojnog
glasa, otrovnog pera
S.S.Skala
05. XII 09.

p.s.
Svi odlomci preuzeti su iz knjige "Misli, Aforizmi, Parabole", O.Vajlda

1 comment:

exxxperiment said...

I meni su počele da se odlepljuju tapete, sad ili i ja umirem, ili sam ja Oskar Vajld ili ih nisam dobro zalepio ?

Šalim se druže moj humani, dobar post.



Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...