O Berenu i Luthieni

Na današnji dan, 2. septembra 1973. godine, u Valinor je iz Srednje Zemlje otišao poslednji od Hobita - John Ronald Reuel Tolkien. Autor Silmariliona, Hobita, Gospodara Prstenova, Pesama Toma Bombadila, Rečnika, Bestijarijuma, Atlasa, Dece Hurinove, Istorije Srednje Zemlje, Nedovršenih i Izgubljenih priča, kao i beskonačno mnogo drugih eseja, radova, pesama, bajki, albuma, slikovnica i ilustracija.

Tvorac Kvenijskog jezika (kojim govore vilenjaci) i to u potpunosti: alfabet, gramatika, brojevi, kalendar, istorija, fonetika, rečnik, pismo (u nekoliko varijanti).
Stvorio je i patuljački jezik, zajednički Vestron (kojim se sporazumevaju sve rase na Srednjoj Zemlji), jezik Rohana i Numenora, Crni Jezik Mordora pa i fragmente nečega što su koristili pojedinačni klanovi Orka.
Od vascele Istorije Srednje Zemlje, ključna nit - okosnicu cele priče čine ljubav i herojska dela čoveka Berena i vilenjakinje Luthiene, jer od njih potiču svi potonji ključni likovi u Tolkinovom delu, kroz skoro 7000 godina istorije, sve do vremena koje smo gledali u Džeksonovoj filmskoj trilogiji. Beren je jedini smrtni čovek koji je ljubavlju besmrtne vilenjakinje vraćen iz Neumirućih Zemalja da još jednom, kao veliki heroj svih rasa Zapada, pomogne u konačnoj pobedi nad Morgotom, palim anđelom Tolkinovog sveta. Založivši svoju besmrtnost i ljubav da bi povratila Berena, i sama Luthiena je svesno ostala bez Tvorčevog dara večnosti.
Po ocenama mnogih kritičara, Gospodar Prstenova je proglašen za knjigu XX veka.

Na zajedničkom grobu supružnika Tolkin, stoji jednostavan epitaf koji sve govori:

Edith Mary Tolkien
Lúthien
1889–1971
John Ronald
Reuel Tolkien
Beren
1892–1973

***

Pa, ne moram baš ni ja svaki dan o nekakvim politikama i politikopaćenicima, lokalnim moćnicima i bespomoćnicima.
Tolkinovo delo je daleko ozbiljnije od njihovog.