Monday, 21 September 2009

Opet vlašar, al jesenji ...


Bogumi, dvajesprvi septembar - cr(k)veno slovo, em Gospojina em Mala em Jesenji Vlašar. Pa još začinjeno prvim danom čuvene i dugo najavljivane naplate parkinga u Palanci.

Prvo što se još od ranog jutra dalo uočiti jeste neverovatna količina prostora na mestima gde se do juče trotoarom ni zmiče nije moglo da provuče a kamo li živ pešak. Negdašnja parking-autopijaca zvrji prazna ceo dan, kako izjutra tako i u podne. Oko Barbaroša milina jedna za pešake, moglo je čak i u podne da se prođe trotoarom. Peške, naravno, ne kolima.
Sveže iscrtana i obeležena parking mesta, vertikalna signalizacija nabijena u asfalt na ključnim tačkama. Stoje i neka obaveštenja-uputstva, ali, koliko se danas dalo po ulicama čuti, retko ko da je iz prve ukapirao kako se plaća parking. Narod se žali da šalje SMS uplate koje ne prolaze ili da im se odbijaju veći iznosi nego što bi trebalo ... Plus, masa njih izjavljuje da će da kupuje pretplatne ili koje već karte, ne veruje narod tim mobilnim sokoćalima. A ni komunalcima.
OK, na greškama se uči, naročito kad su po tuđem džepu.
Nego, hajde da mi polako krenemo na turneju po Jesenjem Vlašaru, bilo je tu koječega za videti.

Na samom ulazu u ulični deo Vlašara (ulica Kneza Mihajla, prosvetitelja) postavljena nekakva blatna sobna fontana. Jbmga, šta bi pa drugo mogla da bude obzirom na onu gustu braon-žućkastu tekućinu koja iz nje kulja, preliva se i opet vraća u sistem. Moglo bi to da bude i nešto "drugo", ali da ne preterujem sa komunalnim obrtnim materijalom još na početku.
Potom, duž ulice sledi skroz do vašarišta standardni set tezgi: red gaća, red ЋЕТРИ ПАРА ЋАРАПЕ = СТО ДИНАРИ, pa onda idu malo šubare & kokarde & bakrene ikone, sportska oprema, opet gaće, razne džidžumidže koje ama baš ničemu ne služe, nacipatriotskosrboslavna beletristika & proročanstva, opet gaće, srpske mekice sudbine (kada ih prelomite, unutra otkrijete da li vam je sudbina namenila sveže prženu bubašvabu, sa šećerom u prahu i dva deci užeglog zejtina gratis), gle - opet ЋАРАПЕ, maskirne uniforme, delovi za nešto, pa opet - gaće. Ovo sa gaćama zaista poprima zabrinjavajuće razmere: to se toliko namnožilo da prosto tera na razmišljanje šta to ovaj narod radi sa tolikim gaćama? Ma, pade mi na pamet jedan odgovor ...
Nego, da uđemo mi na samo vašarište, tek tu ima šta da se vidi.

Čudo jedno čega tu sve ima (po slikama):
Pomenuta ulica Kneza Mihajla. Skala koji narcisoidno mora da utrči u svaki kadar (bre, što to voli da se slika). Domaći prodavci robe sa auto-hauba. Ćevap-aleja. Plastičarski pogled na ringišpil. Livada sa pogledom na rumunske i bugarske auto-haube. Luna park u bekgraundu. Sala za ručavanje K2 (ne bre, nije to drugi vrh na Himalajima po visini, nego kafana Kamiondžija2). Skakaonica za one do sto kila. Garderoba gore. Garderoba dole. Lubenice, dinje, paprike, kivi, limun - Piljara kod Groblja. Brusthalteri sa pogledom na groblje. Ručni i nožni (dakle - udovni) snagomeri ispred luna parka na kome ne naplaćuju parkiranje. Backstage iza kruševljana-korpara (Mačkovac, Krvavica i tako to). Konji iz Kragujevca (u stvari, poni). Ladno pivo & klaker, baš da legne na jetru. Farmerke sa pogledom na groblje. ŽAR, šampion roštilja - lepo piše za pismene. A tek što narod beži čim neko izvadi foto-aparat, čudo jedno ...

Ima tu i neki zubati glumci a ima i DISO LJULJA. Valjda "disco", ali ko bi ga znao šta je ФNРМОПNСАЦ u stvari hteo.

Neko pazari oči sa sve etiketom, neko VEŠARILJE, a neko čuveni srpski vez-wallpaper za sve moguće prilike i tehničke uređaje.

Međutim, ovo čudo je definitivno moj favorit: ПРОТИВ НЕПРИЈАТНОГ МИРИСА НОГУ. Nemam pojma da li postoji prijatan miris nogu, ali ta aparatura sproću nazalne receptorske neprijanosti mi nekako liči na 3 bebi sedišta za bicikl + 5 mišopacolovki. Ako neko zna kako ovo sokoćalo radi, tj. sprečava da vam noge bazde, slobodno neka kovertiran odgovor pošalje na neku od opštinskih tenderskih komisija, možda od toga ispadne i neka donacija u korist budžeta. Kad ih već Dinkić zavrće za pare.

Pored vlašara, u Negotinu se paralelno održava i Sajam naoružanja i vojne opreme. Vid'o ja, Rade mi Radikalne. Samo fale još Maskirnoogrnuti Btadić, Pilot Šuntanovac i Ušljemljeni Peđa Bradonja. Onaj na donjoj slici ne salutira lutki u uniformi, nego mu nešto bije Sunce u oči, reklo bi se.

Da sve protekne u standardnom redosledu, pobrinuli smo se i mi komunalci. Izložili smo lično naš patent, ovo do sada još nikome nije palo na pamet - paz'vamo: Navali narode, žena-zmija, gledaj al' ne pipaj! Kontejner za PET ambalažu sa duplim dnom!!!! Bacaš u njega a on se nikada ne prepuni! Navali narode, bacanje džabe do mile volje, koj ga napuni besplatnu plavu kantu s žuti poklopac dobiva! Nenumerisanu!!!!!
Ma pomerila ga bre neka baraba, ne bi ga mi postavili po tuna garant. Kud bi ...

Danas jeste prvi dan Jesenjeg Vlašara, a ovako izgleda centar negotina u 13h. Slikano pod precednicin prozor, da se zna. Ako uočite razliku u odnosu na svakodnevne gužve koje vladaju na centralnim lokacijama u gradu - svaka čast.
Aman, vidi se bre da je ovo velegrad a ne palanka, nemož se okupi tolki narod kolki mi trg za trku imamo. Ono, jes' da se u kafićnom delu centralne gradske pešačke zone za motore i bicikleta, okupilo i Udruženje Negotinaca iz Negotina, da proslavi svoju slavu. Uz armonikaša, kad je ona balavurdija rokerska tražila pare da svira, mamucu im kapitalističku neće da sviru za džabe Udruženju Negotinaca iz Negotina. Plus, izgleda da Mokranjčevi Dani još uvek traju.
Velepalanka sestro, pa neka gudi ko i koliko hoće.

***
Jesenji Vlašar će, kao i majski i julski, doći i za tri dana proći.
A nama i dalje ostaje cirkus svakodnevni.

3 comments:

Peščanik said...

:))Da sam juce umr(e)la ne bih znala sta je velegrad.A tek svetske metropole.

Sauron said...

Pa za Zaječar i jeste velegrad i uvek ste bili!

LALE said...

Pa, recimo da se slažem na osnovu nekadašnjeg a ne sadašnjeg iskustva. To je ono što mi nikako nije jasno: gde se dede taj Negotin negdašnji?
Kujga izede?!
Verovatno ovi što ga u Velepalanku pretvoriše u poslednjih dvadesetak godina u kontinuitetu, mada ni prosečan Negotinac, prečesto lenj da mrdne guzicu, nije baš sasvim nevin u celoj priči.
Da, definitivno su za sve ipak krivi ovi seratori što pišu po elektronskim medijima.
Veliko hvala za ovo "mediji", neizgovoreno priznanje koje itekako ima težinu i govori da ga lokalne glavudže ipak uzimaju za ozbiljno.



Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...