Dan JNA

Petar Stambolić bio je konstanta jugoslovenskog i srpskog komunističkog pokreta. Njegova karijera neodvojiva je od ličnosti Josipa Broza Tita. U Stamboliću Tito nikada nije gledao potencijalnu opasnost. Ni u smislu pretedenta na "presto", ni u smislu ličnosti koja bi mogla da poremeti filigransku ravnotežu snaga u federaciji. Bio je vojnik partije, apsolutno lojalan vođi, ličnost koja nije volela da "iskače iz kursa", ili da svoju ambiciju otvoreno nagoveštava partijskim kolegama. - See more at: http://www.nadlanu.com/pocetna/Dugovecni-vojnik-partije.a-14235.43.html#sthash.QmwvSrON.dpuf

Petar Stambolić je bio konstanta jugoslovenskog i srpskog komunističkog pokreta. Njegova karijera neodvojiva je od ličnosti Josipa Broza Tita. U Stamboliču Tito nikada nije gledao potencijalnu opasnost. Ni u smislu pretendenta na "presto", ni u smislu ličnosti koja bi mogla da poremeti filigransku ravnotežu snaga u federaciji. Bio je vojnik partije, apsolutno lojalan vođi, ličnost koja nije volela da "iskače iz kursa", ili da svoju ambiciju otvoreno nagoveštava partijskim kolegama.

(Zoran Panović, iz Danasa)

Petar Stambolić bio je konstanta jugoslovenskog i srpskog komunističkog pokreta. Njegova karijera neodvojiva je od ličnosti Josipa Broza Tita. U Stamboliću Tito nikada nije gledao potencijalnu opasnost. Ni u smislu pretedenta na "presto", ni u smislu ličnosti koja bi mogla da poremeti filigransku ravnotežu snaga u federaciji. Bio je vojnik partije, apsolutno lojalan vođi, ličnost koja nije volela da "iskače iz kursa", ili da svoju ambiciju otvoreno nagoveštava partijskim kolegama. - See more at: http://www.nadlanu.com/pocetna/Dugovecni-vojnik-partije.a-14235.43.html#sthash.QmwvSrON.dpuf

Petar Stambolić bio je konstanta jugoslovenskog i srpskog komunističkog pokreta. Njegova karijera neodvojiva je od ličnosti Josipa Broza Tita. U Stamboliću Tito nikada nije gledao potencijalnu opasnost. Ni u smislu pretedenta na "presto", ni u smislu ličnosti koja bi mogla da poremeti filigransku ravnotežu snaga u federaciji. Bio je vojnik partije, apsolutno lojalan vođi, ličnost koja nije volela da "iskače iz kursa", ili da svoju ambiciju otvoreno nagoveštava partijskim kolegama. - See more at: http://www.nadlanu.com/pocetna/Dugovecni-vojnik-partije.a-14235.43.html#sthash.QmwvSrON.dpuf

Ja sam vojnik partije i ispoštovaću odluku vrha stranke, ne ulazeći u to da li partija dobro ili ne procenila moj rad. 

(Saša Milošević, iz Užica)

Ja sam vojnik koji se borio tamo gde je trebalo, a u ovom slučaju na mestu gradonačelnika Kraljeva. Borio sam se časno i pošteno i nisam pobegao sa bojišta, nisam izdao, niti bacio pušku. 

(Dragan Jovanović, iz Kraljeva)

Ja nisam partijski vojnik, već konzument društvene stvarnosti. 

(anomični pešadinac, iz Fejsbuka)

Da bi preduhitrili 1. januar kada stupa na snagu zakon kojim se zabranjuje zapošljavanje u javnom sektoru do 2016, Fond PIO i Železnice Srbije zaposlili su u poslednje vreme oko 180 novih saradnika.
Direktorka Republičkog fonda za penzijsko i zdravstveno osiguranje Dragana Kalinović u prvih deset dana decembra potpisala je stalno zaposlenje za 46 novih saradnika.
Direktor Železnica Srbije Dragoljub Simonović zaposlio je 130 ljudi u poslednje vreme. Od tog broja deset odsto je terenskih radnika, a sve ostalo je administracija. Direktor Železnica Dragoljub Simonović jedan je od direktora koje lider naprednjaka Aleksandar Vučić želi da smeni. Za godinu dana uspeo je da skrene pažnju javnosti na sebe bahatim trošenjem novca Železnica i zloupotrebom funkcije. Nije ostao dužan ni svojim stranačkim saborcima i komšijama iz Vrčina koji su se našli na brojnim rukovodećim funkcijama u ovom preduzeću.
(Blic, iz Blica)

U noći četvrtak na petak, ministar odbrane Republike Srbije je proglasio 20. decembar za novi Dan JNA - praznik Jedinstvene Napredne Armije. Biće obeležavan, od sad pa nadalje i ubuduće, u slavu palog neznanog Partijskog Vojnika, koji je položio svoju funkciju na oltar jedinstva Partije.

Ovaj praznik biće obeležavan radno, pucanjem i prangijanjem. Takođe, biće unet posebnim skupštinskim amandmanom u Zakon o državnim partijskim praznicima, a u kalendarima biće označen kao pola-crveno a pola-plavo slovo. Font: Arial cirilica, bold italic.

Sve Partije Sa Posebnim Potrebama, koje danas postoje u Srbiji, u obavezi su da ovaj praznik ispoštuju i obeleže ga kao sopstveni. On se odnosi se na sve prošle, sadašnje i buduće potpisnike velikokoalicionih dogovora o preokretu istine i odgovornosti za bolji život u europejskoj guberniji Srbiji.

- Pomoz' Bog, koalicioni mi junaci!

- Bog te maz'o, Gospodaru!

King Crimson u Manastu

Zoran Popović: Na dvoru Grimiznog Kralja

Izdavač: Krajinski Književni Klub

Negotin, 2013. godine

Na veliku radost svih nas, zaljubljenika i fanatika pisane Reči, upravo poslednjeg ovogodišnjeg petka 13. imali smo zadovoljstvo biti i učestvovati obeležavanju Dana bibliotekara Srbije (14. decembar), koji je proslavila i Narodna Biblioteka "Dositej Novaković" iz Negotina, priredivši u saradnji sa KKK promociju romana "Na dvoru Grimiznog Kralja", autora, profesora i našeg sugrađanina Zorana Popovića Pište.

Na početku želim odmah da kažem da Negotin - osim Vukašina Stanisavljevića koji je jedan period svog života zaista proveo u Negotinu radeći, i koji je nepravedno zaboravljen (poput mnogih), srpski klasik koji je napisao roman "Ko je ubio slikara" čija se radnja dešava u okupiranom Negotinu i Krajini tokom 1941. godine, i Vlastimira Stanisavljevića Šarkamenca, koji, evo, već decenijama živi i stvara u Parizu, povremeno nas posećujući - nismo imali ozbiljnog romanopisca kakav je Zoran Popović Pišta.

Bilo je tu i tamo nekih pokušaja, uglavnom prvenaca, poput "Romana o Stojku" Jovana Pejkića, ali iole ozbiljnijeg rada u kontinuitetu - ne. Bilo je još nekih naznaka poput povesno-porodičnog romana "Gvozdena krv" Miloja Dimireskovića, ali... videćemo šta će dalje i s njim biti.

Mogao bih reći: King Crimson je konačno stigao u Negotin! - kako je autor u svom obraćanju i rekao, on je tu ideju imao još s početka osamdesetih godina prošlog veka. Inače, ovo je nakon "Do sumraka" (koji je objavljen 2009. godine, posle predugih peripetija sa izdavačem "Intelekta" iz Valjeva), drugi roman Zorana Popovića - ovoga puta u izdanju KKK, čiji je autor član.

Mnogi od onih koji su upućeni u Pištino stvaralaštvo i ideje, kada su čuli naslov, pomislili su da se radi o kakvoj biografiji, osvrtu na dugogodišnji rad progresiv-rok benda King Crimson, jer pomenuta grupa zaista ima svoj prvi album i na njemu pesmu "In the court of the Crimson King". Međutim, to je samo (da tako kažem) bila polazna tačka - roman je više autorov omaž bendu i muzici; on sam na početku to kaže, da je njegov roman inspirisan snovima i muzikom King Crimson.

Kao što sam i prošli put rekao, nemam nameru da na ovom mestu prepričavam roman niti promociju, zato ponavljam: ko je bio zna o čemu pričam, vas ostale - ko jebe kada niste došli, a mogli ste. Pomenuću samo to, da su osim autora i mene, predstavljanje romana upotpunili, najpre štovana Suzana Sirotović, direktorica Narodne biblioteke "Dositej Novaković" u Negotinu (sa kojom KKK ima zaista lepu saradnju), potom Milorad Grbović master bibliotekarstva (inače aforističar i književni istraživač) - ovoga puta u ulozi moderatora večeri, i konačno, nezaobilazni Goran Vučković - ne treba ga posebno predstavljati osim kao pesnika, priređivača i urednika pomenute edicije, u okviru koje je roman izašao.

Može se reći da je ovaj roman veoma moderan, iako nema prepoznatljiv stil postmodernog pripovedanja, jer se kreće u okviru tema koje su nam veoma bliske, kao što su: otuđenje, smisao života danas, potrošačko društvo, (nekima) veoma polularni rijaliti programi koji su nas okupirali, naročito zabavne emisije tipa Ti nemaš talenat, Tvoje lice zvuči sranje, Neidol i slične gluposti za zamajavanje i gubljenje vremena, koga ionako imamo na kredit. Autor je naizgled oponašao stil kojim se pisalo sredinom XX stoleća, posebno pisanje po glavama, što na početku romana (gde se upoznajemo sa pripovedačem) stvara dojam kafkijanske atmosfere teskobe i inferiornosti. Potom, čitalac biva uvučen u čudne, izmaštane svetove iz kojih neće moći da izađe sve dok ne pročita roman do kraja - a možda ni tada. Naročito ako živite u Nitogenu, pardon - Negotinu. Naime, autor polazi od pretpostavke da je ovaj naš svet najgori od svih svetova koji postoje u Univerzumu, a Manast je izmišljeni rodni grad pripovedača u kome on prebiva, živi/životari poput uljeza. Najgori grad na svetu, sa najgorim ulicama, trgovima, spomenicima i naravno - ljudima. 

Za razliku od ranohrišćana, autor veruje da je svako dete koje se rodi sveto. Ono tu svetost, taj svoj oreol, u životu gubi i nažalost potpuno (kako ko) izgubi tokom svog bivstvovanja na ovoj našoj, najgoroj planeti. U Popovićevom romanu, ljudi Manasta, njegovog grada, nisu ljudi već bezimene utvare koje zagađuju ovaj ionako gadan svet. Pisanjem u prvom licu, pripovedač nas uvodi u taj svet utvara, snova, raspadanja, kužnog zadaha i isparenja. On ne može da se seti sopstvenog, kao ni imena svih tih utvara oko sebe. Međutim, osim materijalno nezajažljive opštinske radnice koja ulazi u vezu sa junakom romana, sa kojom pokušava da ostvari (van)bračnu zajednicu, on putem snova dospeva u drugu realnost, drugi svet, drugi grad koji njegovi žitelji nazivaju Kolonija; grad, koji je stvorio vrhovni kreator, arhitekta Grimizni Kralj, čije ime oni izgovaraju velikim početnim slovom, što se i oseća. Tu vidimo ideju utopije, savršenog sveta, što me pomalo podseća (ali u drugom kontekstu) na još jedan odličan roman, "Mi" ruskog autora Jevgenija Zamjatina (ko ga nije čitao, pod obavezno je, jer je poput Srbije danas), doduše u nešto drugačijem kontekstu.

Na Koloniji nema nasilne smrti, nema ratova, nema novca. Dosta je, zar ne? Zaista mislim da tamo gde nema novca - raj je. Na Koloniji ima umetnosti, nauke i rada. Fizičkog rada, ne preteškog, ne izrabljivačkog, ne robovskog kakav je uglavnom ovde u Srbiji, osim ako niste ministar, ministrov šofer, ministrov brat, ministrova švalerka, ministrov frizer, ministrov šurak ili imate bilo kakvu vezu sa trenutno zahuktalom vladajućom garniturom - inače, jebali ste ježa u leđa. Kao i većina građana Manasta, pardon Nitogena tj. Negotina, OK - Srbije. Elem, iako roman vrca i seva od teorija i teritorija fizike, hemije, latentne filosofije, ponajviše astronomije, prema kojoj autor gaji pasiju (u slobodno vreme se time bavi, poseduje dva teleskopa i povremeno se okuša u posmatranju, istražuje nebo i literaturu - kako u neformalnom razgovoru kaže, uspeo je videti Pluton). Autor se zaista potrudio da to svojski svari i ispljune sažvakano u lice i najvećem laiku, pa i sa te tačke osmatranja roman deluje zanimljivo. Takođe, imena pripovedačevih prijatelja, "dece krvi" i "dece duše" kako ih naziva, deluju nestvarno i čudno baš, kao da su sa druge planete. Pitali smo ga na promociji, otkuda mu ideja za imena kao što su Rea, Ponisto, Neres, Ira. Odgovor je bio da je hteo tako da zvuče "neutralno". Neka od njih je već imao u glavi, neka su kasnije došla spontano. Takođe, autor je vezujući niti romana sa delom grupe King Crimson, iskoristio neke od naziva njihovih pesama, ili njihove stihove, tako stvarajući scene u svom romanu.
I zaista, roman ima tu strukturu poput filma, čitalac često neće znati u kom svetu se nalazi, sa neretkim ponavljanjima događaja - ali u drugoj stvarnosti, sa drugim akterima. Možda je i to nit koja ga spaja sa postmodernim romanom, jer autor svoj spas vidi u pisanju romana; jednog u Manastu tobož stvarnosti, ustvari lažnoj i programiranoj javi poput Matriksa, i drugog u pravom svetu - izmaštanoj Koloniji, tj. bekstvom u nju. Manast je grad koji će čitaoci lako prepoznati, bilo da žive u Negotinu, Nitogenu ili van njega. Manast je danas svaki grad u Srbiji, osim Beograda, Novog Sada, delimično Kragujevca i Novog Pazara. I to nije ništa novo. Međutim, Kolonija je nešto izvanredno opisano, izmaštano. Fantastični opisi trgova, biblioteka, muzeja, opservatorija, velelepnih građevina, podsetiće čitaoca na Vavilon, Egipat, Rim, Aleksandriju. Sam završetak romana je takođe fascinantan, jer otkriva pitanje koje se provlači kroz ceo roman, i koje naravno iole promućuran čitalac naslućuje - ali ga ja neću otkriti. 
Pročitajte roman.

Autor je na promociji govorio tako iskreno i lako, o svom književnom radu i ideji romana, likovima, astronomiji, da je još više zaintrigirao čitalačku publiku koja se okupila u popriličnom broju. Pomenimo i to, da je pogovor romana napisao dr. Ljubiša Rajković Koželjac iz Zaječara.
Za kraj bih hteo da kažem kako je ovaj roman zaista pripovedački hit - Krajinskog Književnog Kluba kao izdavača, Negotina, Opštine (koja će, nadam se, u budućnosti malo više pažnje obratiti na bisere pred sebe rasute), pa i neke Srbije. Kako sam kazao i za prethodno izdanje KKK, zbirku priča "Nitogen" Miljana Ristića, koji je takođe (naravno) prisustvovao promociji dela svog kolege po peru, nešto se ipak dešava u Negotinu, barem na književnom polju. Ove godine, u izdanju Krajinskog Književnog Kluba, već je objavljeno desetak zanimljivih naslova u zaista kratkom vremenskom rasponu, dok je za sledeću godinu predviđeno najmanje još toliko naslova. Sam Zoran Popović je pomenuo da završava novi roman, radnog naslova "LondoNish", punk-roman koji će takođe izaći u izdanju KKK. Zaista, Negotin nije samo Selo Prokletih, već i zanimljivih, kako je to oduvek bilo, sve dok nisu došla ovakva vremena.

Saša Skalušević Skala

16.12.2013.

***

post scriptum
19.12.2013.

Pošto je gornji tekst bio napisan neposredno nakon promocije, održane prethodnog vikenda, a u konačnom se obliku pojavljuje danas, imali smo tu sreću da vidimo kako se roman "Na dvoru Grimiznog Kralja" našao na širem spisku dela predloženih za ovogodišnju NIN-ovu nagradu. Da podsetim zaboravne, Pištin prethodni roman "Do sumraka", takođe se našao na spisku kandidata za nagradu NIN-a u prethodnoj (2012) godini.
I ovog puta, nažalost, iz spiska vidimo da knjige autora pisane van te vražje prestonice nemaju sreću, bez obzira o kakvom se kvalitetu radi. Ne samo da nisu atraktivne, i pored mnogo profesionalnije opreme u odnosu na neke "napucane" izdavače, već ponovo vidimo tako dosadne jedne te iste izvikane autore. Vuk Drašković, po ko zna koji put moli Boga da dobije nagradu, jerbo tu izgleda ni CIA, niti svi pojedeni molitveni fruštuci kod Klintona, Buša, Obame - ne pomažu. Miroslav Josić Višnjić, sa tucetom što dobrih što dosadnih knjiga, nama željnim sveže pripovedačke krvi - više dosadan. Basara, kao i svake godine, sve mu je malo pa i nagrade, i ambasadorsko mesto i ciroza jetre u pokušaju. Dejan Stojiljković sa svojim hokus-pokus romanima, koje Laguna uglavnom štancuje poput pašteta, ono što ostane samo samelje. Tako i Deksa Pentelejski, nakon "Konstantinovog Raskršća" svake godine biva sve slabiji. Toholj - dokle više.
Ako već neko treba da dobije tu nagradu, to su Srdić, Vladušić, Mileta Prodanović, Ivančica Đerić, čiji su romani odlični poput samih autora. No - videćemo i to.
Dosta lenjosti, dosta klanovskog biranja, dosta tih prestoničkih fora na koje ni babe ne padaju! Istina je da izdanja ima dosta, da je nemoguće žiriju sastavljenom od pet lica pročitati 130 romana za, koliko, tri meseca? Ne znam, valjda nije. Ili jeste. Pogledajte malo knjige, barem ih omirišite, dajte šansu i onima što dolaze sa ove strane sna. Verujem, da smo im barem malo bliži, drugačije bi nas tretirali, i ovde - i tamo.

Pametnome dosta.
Oni drugi ionako ovo ne čitaju.

Ni maj

Na današnji dan, 16. decembra 1942. godine, tzv. Gestapo/SS rajhsfirer Hajnrih Himler naređuje masovnu deportaciju Roma širom teritorija koje nacistička Nemačka drži pod okupacijom. Kako i priliči umu koji tako nešto naređuje, pomenuti će biti smešteni u cigojnerfamilienlager. Prevedeno na srpski, u pitanju je "porodični logor za cigane" Aušvic-Birkenau. Pametnome dosta, za dalje gubljenje vremena na to šta je autor mislio u naredbi. A i šta je potom sprovedeno, po istoj.
Počev od 1995. godine, ovaj datum je usvojen kao Međunarodni dan sećanja na Rome stradale u Drugom svetskom ratu.

Kratak kurs Romskog jezika, za neupućene:

porajmos/porrajmos - uništenje, istrebljenje, tj. doslovce gutanje, proždiranje
samudaripen - genocid, holokaust

Oba pojma su najuže povezana sa zlom, čijim žrtvama Svet danas odaje počast.

Standardno priglupi i bezobrazni tekstopisci "vesti" na RTS i u Glasu nisu mogli da propuste priliku da u kontekstu ovog dana (doduše, 2008. godine) ne spomenu i "logore za Rome na Kosovu, koje su držali albanski separatisti", čisto da zabibere tekstove koji su makar formalno bili pristojni.

Danas, ovim povodom se oglašava stanoviti ladyspokesman Republičkog Parlamenta, gospodin Nebojša Stefanović, koji veli:

"Holokaust je strašna istina i najveći poraz čovečanstva, milioni nedužnih žrtava u čitavom svetu sistematski su ubijani samo zato što su imali identitet, ime, prezime, drugačiju veru i uverenje od onih koji su bili njihove ubice.

Srbija je otvoreno i odgovorno društvo, u kojem nema mesta za one koji ugrožavaju bilo koga samo zato što je drugačije verske, nacionalne, etničke ili bilo kakve druge pripadnosti. Želimo da živimo u miru i toleranciji, u civilizovanom društvu otvoreni za sve identitete, rase, vere i uverenja. Isto to i ništa više tražimo i od drugih, mržnja nikad nije bila svojstvena srpskom narodu i to nikada neće ni biti."

Na stranu istorijsko-iskustvena preambula osnivanja i osnivača njegove stranke, ali neka gospar Stefanović slobodno izvoli ovo kazati javno, na ulici, prilikom antiromskih ili antiprajd demonstracija. U Srbiji postoje "porodični pokreti", i to parlamentarni, koji neskriveno deluju po svim našim palankama - od Zemuna do Bogovađe, od Subotice do Medveđe. Gde sme, iako je u osnovi ista arhiideologija, da spomene zemunske separatiste, ili firere iz naših sokaka. I oni su biračko telo, jer ne postoji gadljivost "na glas".

To guta i ne pita. Porajmos izborni, politika palanačka.

Neka zaboravni Stefanović proba da svoja "razmišljanja" objasni roditeljima Dušana Jovanovića, ili porodici Dragana Maksimovića. Koštaće ga par kriptofašističkih glasova manje, a možda dobije koji više sa druge strane. One normalne.

Pretragom Wikipedije za tag "16. decembar", pored sveobuhvatnih tekstova na glavnim svetskim jezicima, dobijamo i one na srpskom, hrvatskom, srpskohrvatskom, bosanskom i slovenačkom. Pogledajte sami, osim na slovenačkoj stranici, ni kod jedne druge (od "domaćih") ne postoji referenca na 16.12.1942. godine. Kao da se tada ništa nije dogodilo, kao da svi mi ovakvi nismo deo Sveta koji to, za razliku od nas - zna.

Na Balkanu se svi ponašaju kao da su kapaciteti ovdašnjeg lebensrauma odavno popunjeni, kao da je svako ugrožen od svakoga, kao da se ovaj multinacionalno-genetski boršč sastoji od kapsuliranih niša unikatnih kolektiviteta besmisla - a ne kao da ovde ima ljudi, koji žive, vole, gledaju svoja posla, žele i mogu da pomognu prvom komšiji kada ustreba.
Ne, iskustvo nam je palanačko i baš nam je lepo.

E pa meni nije, niti imam nameru da o tome ćutim.

Nemojte gubiti vreme na izlistavanje državnih i paradržavnih, porodičnih i palanačkih stranica i "izjava" po internetu. Evo liste tekstova koje možete iščitati makar osnovnog informisanja radi, o nečemu od čega naše društvo institucionalno i tradicionalno okreće glavu, predugo da bi to bilo normalno i zdravo za sve koji ovde žive.

El Mundo Sefarad: Svetski Dan Holokausta nad Romima (Ranko Jakovljević)

El Mundo Sefarad: Istorija Holokausta Roma (Ranko Jakovljević 10.06.2008)

Romano Lil (blog): tag "porrajmos" (tekstovi na italijanskom)

Il Popolo Veneto (blog): Un ricordo in rete a Recoaro Terme: Porrajmos (na italijanskom)

Carnia Libera 1944: Porrajmos (Susanna Ripamonti 17.04.2005, na italijanskom)

Revista La Oca Loca: Samudaripen/Holocausto (Isabel Jiménez 02.04.2011, na španskom)

Učionica Istorije (blog): Zaboravljeni Genocid

Radio Slobodna Evropa: Holokaust i genocid u Beogradu: Zaborav i zloupotreba (Branka Mihajlović 26.03.2013)

Ni maj.

Nikada više.

Dijagnoza Nedelje - 15.12.2013.

Dobro veče.

U današnjem Utisku nedelje gost je On, Jedan, Jedini i Jedinstveni. Ne prsten, već Počasni Stanar, Konzument apanaže, Maratonac, Povratnik koji će po obznanjivanju voždovačke i inih havarija Žute Podmornice, iduće nedelje, 22. decembra na dan JNA (kako i priliči negdašnjem ministru iste), preuzeti njeno kormilo umesto potrošenog barona Dragana Mlatišume. Htedoh reći, kormilo stranke - ne JNA.
Poštovani gledaoci, gost večerašnje emisije, jedini u studiju i skoro-pa-sam u netapaciranoj ćeliji, gospodin Bing Bong!

- Dobro veče Borise, oprema za ovlašćeno snimanje je uključena, reci nam odmah na početku nešto i bori se. Izvoli.

- UUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUUKKKK!

- Jao, kakav šarm, kakva lepota, kakva snaga, kakva misao dostojna oranž Bibliotekara Nevidljivog Univerziteta u Ankh-Morporku! Pa ovo je nešto najoriginalnije što sam ikada čula otkad sam postala autorka moje autorske emisije!!! 

(u studiju se oseća miris firnajza, nepoznatog porekla)

Skrivena kamera beleži reakciju jedinog gledaoca koji prati emisiju. Nećemo ga imenovati, zbog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, reći ćemo samo da mu je umetničko ime Tatija.

Sledi prva komercijalna pauza za puštanje reklama, u toku koje glodur opominje voditeljku-autorku da smiri strasti u studiju, jer ima samo jednog gosta, tako da će teško moći svoje ponašanje da sakrije u masi. Kažu joj da odmah pređe na jedini predlog za večeras, stavi ga gostu na glasanje i odjavi emisiju jer sledi specijalni izveštaj sa voždovačkog pobedničkog slavlja SNS koje počinje tačno u 20:01h po našemoskovskom vremenu. Najavljeno je i puštanje pobedničkog plavog dima kroz Odžake i kostolačke dimnjake, što se ne sme nikako propustiti, naročito jer je dobro unapred plaćeno. Termin, a ne dim.

Da se vratimo u studio.

- Evo, posle reklama sledi predlog za koji će jedino Jedini gost imati pravo da glasa, Tatija izvini, a onda trčimo na Voždovac, dok još uvek traje slavlje. Naš jedini predlog za večeras je nedavno gostovanje našeg Gosta na nekoj proslavi u Africi, nebitno je kojoj jer su tamo sve proslave slavljeničke i niko ko sebe smatra VIP ne sme ih propustiti. Dakle, evo predloga, režija:

- Borise, gostu moj Jedini, koji ti se jedini večerašnji predlog sviđa i da li glasaš za njega da pobedi?

- Uuk.

- TOOOOOOO! (hm, opet onaj firnajz) Bravo za izbor, a sada poštovani gledaoci emisija je gotova, rezultatom 1:0 pobedio je jedini predlog sve ostale predloge, za njega je jedino glasao Jedini Boris. Laku noć, laku noć, hvala što ste gledali večerašnji Utisak, vidimo se sutra i tokom cele nedelje u repriznom terminu a sada hitro na Voždovac dok još ima šta da se tamo krne i sune u kljun! Hajde, idemo Borise, ima i južnog voća, dobro je za ten. Daj ruku. Biće i dima i vatrometa.

- Uk.

Skrivena neovlašćena kamera ponovo hvata reakciju razočaranog jedinog gledaoca, nazvaćemo ga Tatija, koji se razočarano oblači u kostim Šerloka Holmsa i odlazi u noć, do jedne od 1389 omiljenih mu teretana, na par trbušnjaka pre slavljeničkog keteringa u mehani "Čiča Tomina Koliba". 

Na Voždovcu, naravno.

***

Danas je nedelja 15. decembar. Može se reći i Sunday the 15th, ili kroz MKB-10 šifarnik bolesti u skraćenom obliku samo S.15. Dakle, Dijagnoza nedelje glasi:

"S.15 - Povreda krvnih sudova u predelu vrata (lat. Laesio vasorum regionis colli)"

Možda je razlog preterano gledanje najnovije epizode serije "Masna Gora"?

Možda je razlog onaj Tuta Bugarin, iz "Kamiondžija"?

Možda je razlog ovaj davež od jedinog gosta kod Tatijinog čeda?

Ne znam da li je i koga Tuta davio u petak ili u utorak, ali nekoga sigurno jeste u Utisak. A vi pogodite koga. Ovo dovođenje samo po jednog naročitog gosta u Utisak Nedelje postaje sve sumnjivije, studio sve više liči na one sobe "za solo razmišljanje" po nekim institucijama. Samo još nedostaju tapacirani zidovi.

Htedoh reći, jedino.

Laka ti noć Srbijo, zbogom pameti.

Uvodna šutka

Na Fejsbuku možete naći svakojake izjave, pa i ovu:

Naravno, originalna misao (namera) nije samo ova kratka rečenica: kao što Frojd tvrdi da seksualnost leži u korenu svake ljudske akcije/reakcije, tako se i pojmovi "nemoć" i "politika" u njoj ne mogu prosto i plitko tumačiti. Dapače, "seksualna nemoć" ne podrazumeva samo erektilnu disfunkciju, već podjednako i kompleks "dužine" ili "neposedovanja" apparatusa, koji se ispoljavaju kod oba pola ljudske vrste podjednako.

Bez obzira na komentare i kontrastavove koji dojašnjavaju ili oponiraju, pa i činjenica da je Frojd to rekao pre sto godina, ako negde ova misao ima svoju punu potvrdu to je onda Srbija današnjice. Ovo što danas rade domaći politikanti, teško da se može opisati preciznije od doktorove rečenice.
Ne postoji za džabe narodna izreka koja glasi:

Što veća funkcija, to duža urethra.

Ako su politikopaćenici vulgarizovali svet i svest, ne moramo da im povlađujemo i dodajemo banalizme, molićufino. Inače, narodni mudrac misli na mušku uretru, verovatno smatrajući politiku za strogo muški posao - tek i to da se zna & pribeleži.

Pa opet...

Tradicionalno omiljena podvrsta političkog sporta u nas, pod nazivom "nadgornjavanje", uveliko se praktikuje u negotinskoj predizbornoj kampanji, iako lokalni izbori još uvek nisu zvanično raspisani. Stanoviti Opštinski Sajt je pre neki dan reagovao na jedan prilog objavljen na novootvorenoj TV TranSNS. Priznajem, nemam blage veze šta su objavili na svojim vestima, ali evo kako na to reaguje naš omiljeni junak, mr. Stojko Poplašen:

Svoje saopštenje objavljeno u četvrtak 12. decembra započinje sa "Povodom informacija i neovlašćenih snimaka emitovanih na TV Trans, objavljujem". Potom sledi kritika lokalnoj medijskoj kući koja nije na liniji kada izveštava o dešavanjima na Velikoj sceni Doma Nekulture u Negotinu, packa kako ne ostavljaju mejl za kontakt, dopisivanje em ćaskanje, uz zabibereno upozorenje o tajnom, neovlašćenom i nezakonitom snimanju po holu Opštine i puštanju istog u etar. Sledi takstativno nabrajanje članova i stavova Krivičnog zakonika, zatvorske premise i konačna dijagnoza "Snimci u holu opštine načinjeni su tajno".
Naravno, sledi kulminacija ovog puta u formi "... u nastavku objavljujemo" - pa potpis i izveštaj sa sednice Veća.

Lepo, vidi se da od tolikog persiranja dvorske kamarile čovek može lako da pobrljavi, pa i sebe onda vidi višestruko (postoji dijagnoza i za to).

U subotu 14. decembra, sledi kontrapriopćenje TV Trans, objavljeno na njihovoj FaceBook stranici, koje potpisuje njihov direktor i glodur, i u kome Poplašenog podsećaju da je predsednik opštine Negotin a ne Premijer Republike Srbije, i da ipak ima neke razlike u postojanju i kućnom redu između Opštinskog veća i Vlade. Najbitnije, a to je ono što naši opštinari sve vreme namerno ignorišu, sednice Veća i Skupštine su javne sve dok ih predsedavajući ne proglase zatvorenim za javnost, što podrazumeva udaljenje prisutnih koji nisu članovi tih organa (građani, novinari, kafe kuvarice, tj. nepoželjni svedoci). Toga smo se barem nagledali tokom mandata svih lokalnih vlasti u ovoj palanci, decenijama unazad. Sledi bockanje na račun pretnji robijom, neizgovoreno "motka ima dva kraja" i nezaobilazno pozivanje na građane i slobodu informisanja.

A onda - čudo!

Koliko pratim famozni sajt naše opštine (nekih 5-6 godina), nije se do sada desilo da promidžbena služba objavljuje bilo šta vikendom, kamoli da se neki lokalni glavonja tamo zvanično oglašavao od petka u 15:01 do ponedeljka u 06:59.
E, sada jeste. Ko će bre do ponedeljka da izdrži crve u dupetu i gliste na mozgu, da oćuti na odgovor tamo nekog naprednjačkog ti-vi-mena! Da mu se smeju po fraćebuk&blozi, pričaju masne viceve uz sarme za nedeljni ručak! Aaaa nema šanse, i zato sledi subotnje otvoreno pismo zatvorenog palanačkog uma. Naravno, pobrojaćemo taksativno zakone i njihove članove po kojima će taj bradonja napredni da bude prvo opomenut a onda i tužen - jer se usudio.

Pošto sam apsolutno ubeđen da Drug Potpisnik lično nije ukucao niti jedno jedino slovo u oba "svoja" saopštenja, neminovno se nameće nekoliko pitanja: 

- Po čijem to nalogu vikendom radi opštinska služba za odnose sa javnošću?

- Ko, poimence, od njenih službenika radi subotom - jedan ili svi?

- Da li postoji pisana ili usmena naredba nadležnog tj. ko je u ovom slučaju nadležan za tako nešto (prekovremeni rad)?

- Da li će angažovanima biti isplaćena novčana naknada za prekovremeni rad (po zakonskim pravilima igre) ili će to biti kompenzirano slobodnim danima tj. na neki drugi način? Građani imaju pravo da znaju koga, kako i koliko u opštini plaćaju da ih farba.

- Da li je o ovome upoznat sindikat zaposlenih u opštinskoj upravi?

- Da li nadležni opštinski službenik prima platu da čita fejsbuk i druge internet stranice (uključivši i opštinske) i po njima piše saopštenja, komentare i odgovore samo u radno vreme ili i van njega, tj. da li mu u opisu poslova na radnom mestu stoji decidirano da svoj posao radi 40 ili više sati nedeljno, u radno vreme ili van njega - što je podjednako regulisano Zakonom o radu, čije nepoštovanje takođe podleže sankcijama (od konstatacije pa do gubitka funkcije odgovornog lica)?

- Da li je prilikom sastavljanja subotnjeg odgovora i citiranja zakona prisutan bio neko iz opštinske pravne službe, odgovarajuće struke, tj. da li i za njega stoje sva pitanja napred pobrojana?
- Da li se predsedniku opštine evidentira i isplaćuje sopstveni prekovremeni rad, i ko mu vodi šihte?

- Da li lokalna Opštinska uprava ima u svojoj registraciji upisanu medijsku delatnost, tj. snimanje, objavljivanje i u svojstvu kurirske službe dostavu zapisa konferencija sindikalnih organizacija na adresu lokalnih i drugih medija?

- Da li uopšte postoji neko u negotinskoj opštinskoj vlasti, ko razume da privatna/komercijalna televizija ima pravo da u svoj program pusti ono šta hoće, tj. ono što glodur smatra odgovarajućim za njen koncept, i da ne može da pušta odgovore na vesti koje nije objavila ili dobila; za razliku od njih, na opštinskom (državnom, tj. javnom) sajtu je neprimereno i licemerno (o trošku svih građana) vršiti selektivno informisanje, puštanje u javnost samo "podobnih" vesti, pojedinaca i grupa, pa čak i brisanje "nepodobnih" vesti iz sopstvene arhive (poput čuvenog nestanka vesti u kojima se spominje Radmila Gerov u kontekstu predsednika opštine, osim onih u kojima je ocrnjena izjavama političkih protivnika ili sopstvenim greškama)?
- Zašto se subotnja preraspodela radnog vremena ili vikend-prekovremeni rad ne primenjuju na sve informacije i oblasti društva podjednako, tj. zašto tokom vikenda nije objavljen i izveštaj sa veoma posećene i zanimljive promocije jedne knjige u petak? Da li je kultura neinteresantna onima koji primaju platu da se bave informisanjem?

- Da li, drugovi opštinari i komitetlije, stvarno mislite kako su Negotinci baš toliko neuki?

Građani, koji svojim parama kroz budžet finansiraju sve njih u Opštinskoj upravi, od čistačice do predsednika - kao i njihove zajebancije - imaju moralno i zakonsko pravo da znaju odgovore na sva ova pitanja. Ostavljam opštinarskim i komitetskim mozgićima da sami sebi šapnu koji je to zakon u pitanju, nisam plaćen da dajem pravne savete pravnicima.

Gornja fotografija je načinjena javno, u opštinskom holu. Neka čauši sada otkriju ko, kada i kako je to uslikao i kako je fotka završila na ovom blogu. Neka nađu pravni razlog da zabrane obaveštavanje građana o putevima evakuacije, načinu i sredstvima oglašavanja u javnosti, shodno propisima o bezbednosti i protivpožarnoj zaštiti. Neka u ovu tablu bulje još narednih par meseci koliko im je preostalo da po poslednji put žuljaju kožne fotelje po kancelarijama - ne svima, nažalost, ali nekima definitivno.

Isto važi i za one koji će doći posle ovih sadašnjih. Vatra je dobar sluga i loš gospodar, treba poštovati protivpožarne propise i evakuacione bogaze. I dobro obratiti pažnju da se na stepeništu ne nađe koja kora od banane. Mnogo je klizavo, do dna stepeništa se stiže mnogo brže nego što je bilo planirano.

***

Počela je šutka a da sudija nije ni uneo loptu na teren, dunuo u pištaljku za početak utakmice. Majstori zanata, opštinska liga - nema šta.

Naravno, svi ovde znamo da je ta TV Trans nezvanično glasilo lokalnih naprednjaka, kao što svi dobro znamo i da su sve opštinske strukture upregnute u korist kampanje SPS koja traje još od 1990. godine. Ima i onih koji se prave da ne znaju kako je SPS privatna prćija nekolicine konzumenata javnih funkcija i ništa drugo.

Opštinski i drugi partijaški buzdovani moraju već jednom da shvate da ih građani, ne tajno već javno, najjavnije, prate, gledaju, snimaju i procenjuju, i da im Ustav Republike Srbije na to daje apsolutno pravo, biračko ili bilo koje drugo. Svojim ponašanjem ne vređaju jedni druge, nego zdrav razum građana i birača, koje će licemerno, već koliko sutra, pozvati da im daju glas.

Ovih dana, u bolje opremljenim domaćim apotekama možete naići na stanoviti "tvrdometar po EHS skali". Nalazi se najčešće na pultu kraj kase i slobodan je za opipavanje, navikavanje na tvrdoću, sanjanu ili dovoljnu - po želji. Dragi moji politikopaćenici, zamislite samo ovo čudo na glasačkom listiću, umesto rednog broja pored naziva stranaka. Zamislili ste? Lepo, onda zamislite i da ta tvrdoća zavisi jedino od vašeg ponašanja i imidža koji tako stičete pred građanima. Pa onda izvolite na izbore i u fotelje.

A ako je ona narodna izreka tačna, da li je onda predstavka o dužini završetka urogenitalnog trakta obrnuto proporcionalna količini malih sivih ćelija - tj. što duži to gluplji?!

photo: FaceBook

Stvarno, šta mislite vi, koji ovu muku čitate: 

Da li onaj ko ima najvišu funkciju zaista poseduje i najveći pajser, i da li ikoga u palanci treba prostata da zaboli zbog toga?
Makar malo, najmanje, malecno, skoro pa nikako...

Hypnoticomania

Ma, nije ovo u naslovu ništa toliko bitno - samo podsećanje na međunarodnu klasifikaciju bolesti, i to baš na ovogodišnji poslednji (drugi) petak trinaesti (F13). Ništa drugo, treće ... trinaesto.

MKB-10: F13

Dijagnoza: Mentalni poremećaji i poremećaji ponašanja uzrokovani upotrebom hipnotika ili sedativa. 

Latinski prevod: Disordines mentales et disordines morum propter usum hypnoticorum sive sedativorum. (hypnoticomania)

MKB-10: F13.0 - akutno trovanje
MKB-10: F13.1 - zloupotreba

MKB-10: F13.2 - sindrom zavisnosti

MKB-10: F13.3 - apstinencijalni sindrom

MKB-10: F13.4 - apstinencijalni sindrom sa delirijumom

MKB-10: F13.5 - duševni poremećaj

MKB-10: F13.6 - sindrom gubitka pamćenja
MKB-10: F13.7 - psihotičke posledice i kasni početak

MKB-10: F13.8 - drugi duševni poremećaji i poremećaji ponašanja

MKB-10: F13.9 - duševni poremećaj i poremećaj ponašanja, neoznačen

Eto, a vi sada sami izaberite dijagnozu onih koji vas trenutno plaše i tek će vas plašiti do izborne nedelje, ove voždovačke ili one negotinske koja sledi za tri meseca - svejedno. Uz svaku od definicija možete dopisati i naziv stranke sa budućeg glasačkog listića, negde će se već poklopiti.

***

Po novinama danas objavljuju kako je Nikolić ljut na Vučića i da će uskoro krenuti u osnivanje nove stranke. Pao je već predlog da mu radni predsednik bude Tadić, a da za portparola izaberu onog idiota sa Mandeline komemoracije koji je "video anđele" pa zapao u gestovni fras.

Evo, i ja se pridružujem babicama - što više da nas bude, čisto potvrde narodne izreke radi. Predlažem da mu se stranka zove NRSB - Najnaprednija Radikalna Stranka Bajčetine. A i šire. Potpise za registraciju će sakupljati popovi po Srbiji i Mira po Rusiji. Osnivačku skupštinu obavezno da održi na petak trinaesti; nije bitno kog meseca, svakako će biti crn.

Naredni F13 je u junu iduće godine, eto im ga.

Stvarno, hipnopolitikomanija.

Veliki Berberin i mali diktatori

Foto-galerija za današnji Dan:

Jean Henry Dunant

Rozalia Luxemburg

James Cleveland Owens

August Landmesser

Raoul Wallenberg

Irena Krzyżanowska Sendlerowa

Herbert Frahm a.k.a. Willy Brandt

Charles Spencer Chaplin & 

Mohandas Karamchand 'Mahatma' Gandhi

Rosa Louise McCauley Parks

Michael 'Martin Luther' King Jr.

Anjezë Gonxhe Bojaxhiu a.k.a. Mother Teresa

Vojin Dimitrijević

Nelson Rolihlahla Mandela

Наде́жда Андре́евна Толоко́нникова

Liu Xiaobo (刘晓波)

Malala Yousafzai (ملاله یوسفزۍ)

U kakvoj su to vezi današnji Međunarodni dan ljudskih prava, Dobra Duša i klošar Šarlo? Odgovor na pitanje leži u završnom govoru Malog Berberina, na kraju filma "Veliki diktator":

Nadam se...

Žao mi je, ali ja ne želim da budem Car - to me ne zanima - ne želim da vladam niti osvajam bilo koga. Voleo bih da svakome pomognem ako mogu, jevrejima, paganima, crnim ili belim ljudima. Svako od nas bi da pomogne drugome, jer ljudi jesu takvi. Svako bi hteo da sa drugima živi u sreći, a ne u bedi. Mi ne želimo da mrzimo ili preziremo jedni druge. Na ovom svetu ima dovoljno mesta za svakoga, jer je zemlja dovoljno bogata za sve. Život možemo provesti u slobodi i lepoti.

A mi smo taj put izgubili.

Pohlepa nam je zatrovala duše - preprečila svet mržnjom; paradno smo umarširali u bedu i krvoproliće. Razvili smo brzinu i zatvorili se u mašinu izobilja, koja nas je izdala baš kada je bila najpotrebnija. Znanje nas je učinilo cinicima, a pamet grubima i neljubaznima. Previše razmišljamo a premalo osećamo: od mašina nam je daleko potrebnija humanost, od pametovanja dobrota i nežnost. Bez tih osobina život će postati nasilje i sve će biti izgubljeno.

Avion i radio su nas zbližili. Sama priroda tih izuma vapi za ljudskom dobrotom, za univerzalnim bratstvom, za jedinstvom svih nas. U ovom trenu, moj glas dopire do miliona širom sveta, miliona očajnih muškaraca, žena i dece, žrtava sistema koji tera ljude da muče i zatvaraju nevine. Svima koji mogu da čuju moje reči, poručujem: Ne očajavate.

Beda koja se nad nama nadvila, samo je prolazna pohlepa, jed onih koji se boje ljudskog napretka: mržnja će proći i diktatori umreti, a moć koju su oduzeli narodu biće mu vraćena, i dokle god (i sada) ljudi za nju umiru sloboda neće nestati.

Vojnici - ne robujte zverima, onima koji vas preziru i porobljavaju, koji bi da upravljaju vašim životima i govore vam šta da radite, šta da mislite i osećate, koji vas driluju, izgladnjuju, tretiraju poput stoke, smatraju za topovsko meso. Ne prepuštajte se tim neljudima, automatima mehaničkih mozgova i srca. Vi niste stoka, vi ste ljudi. U svojim srcima imate ljubav čovečanstva; vi ne mrzite, jer samo nevoljeni mogu da mrze. Nevoljeni i neljudi. Soldati - ne borite se za ropstvo, već za slobodu.

U sedamnaestom poglavlju po Sv.Luki, piše: "carstvo Božje je u čoveku" - ne u pojedincu ili grupi, već u svima - u vama, narode. Ljudi, vi imate moć, moć da pravite mašine, moć da stvarate sreću. Vi imate moć da život učinite slobodnim i lepim, da ovaj život pretvorite u predivnu avanturu. U ime demokratije, hajde da upotrebimo tu moć - ujedinimo se. Da se izborimo za nov, pristojan svet koji će pružiti ljudima šansu da rade, koji će vam pružiti budućnost i starost i sigurnost. Ovim obećanjima su nasilnici došli na vlast - ali oni lažu. Oni svoja obećanja ne ispunjavaju, niti će ikada. Diktatori sebe oslobode, ali porobe narod. 

Hajde da se sada izborimo za ispunjenje tih obećanja. Borimo se da oslobodimo svet, da uklonimo prepreke među narodima, odbacimo pohlepu, mržnju i netoleranciju. Borimo se za svet razuma, u kome će nauka i napredak usrećiti sve ljude..

Soldati - u ime demokratije, ujedinimo se!

"Veliki diktator" (1940) je zvanično prvi Čaplinov zvučni film, u kome ta legenda nemog filma po prvi put progovori. I zaista ima šta da kaže. Zabeleženo je i to, da je svoju evropsku premijeru film doživeo 1941. godine u valjevskom bioskopu "Central". Videvši Čaplinovu verziju rajhsfirera, nemački vojnici su poskakali sa sedišta i pucali u platno sve dok projekcija nije bila prekinuta.

***

Slaganjem cigle na ciglu, čoveka na čoveka, grade se zidovi ograničenosti i slepila, kroz koje je nemoguće onima unutra videti one napolje. Čak ni saznati da li uopšte postoje "oni drugi", i kakvi su, da li su možda isti. Možda uopšte nisu, ili se samo pretvaraju da jesu, koji bi ga vrag mogao znati - ali definitivno je jasno da sigurno nisu naši. Ako nisu naši, onda su neprijatelji, a neprijatelj nema pravo na bilo kakva prava.
Na ovaj način Veliki Diktatori na uzdi drže Malog Čoveka, iza zida za koji je nateran da ga sam sebi podigne u strahu od nepoznatog. Slaže ciglu po ciglu, jednog preko drugog one iste poput sebe, red za redom, sve dok ne preostane poslednja rupa koju će zatvoriti sobom. Postati poslednja cigla u zidu zatvora, što ga Mali Čovek podiže sebi za života, u ime nekog Velikog Diktatora.

Pa ipak, taj Mali Čovek postane veliki svaki put kada odbije da bude poslednja cigla u zidu, da ređa ostale poput sebe, da ne vidi i ne poštuje druge i drugačije. Kada prestane da bude sluga nekoj nevažećoj ništariji koja bi da bude diktator. Imajte to na umu svaki put kada vam se učini da više ništa nema smisla.

Jer ima, samo treba izvući prvu ciglu.

Otisak Nedelje - 08.12.2013.

Srbija je u tranzicionom transu.

To je opšta konstatacija.
Možda i dijagnoza.

Predlog #1 - Tom i Džeri u vreći

Vanredno raspisani stranački izbori u SNS.

Naravno, to nema nikakve veze sa vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji, kojih biti neće, i na kojima ćemo pobediti, jer stranka je država.

Naravno, Evropska unija nije zainteresovana za vanredne parlamentarne izbore u Srbiji, niti formalno može da utiče na njihovo raspisivanje, smatraju analitičari. EU, to behu oni koji su nezainteresovano čestitali Tomu pobedu na predsedničkim izborima, tri sata pre završetka glasanja?

Analitičari u Srbiji su se sami svrstali u anatomsku kategoriju, završetak digestivnog trakta - tek i to da se zna. Naravno.

Predlog #2 - Nobelovci

1993 - Rahmetli Nelson Mandela dobija Nobelovu nagradu za borbu protiv aparthejda u Južnoj Africi i doprinos svetskom miru. 

Nelson Mandela biće sahranjen u nedelju 15. decembra.

2003 - Bezbeli Puljec, u kancelariji predsednika opštine Negotin, pred kamerama iščitava razmišljanja iz Nobelove knjige. Živ je i čitav, na čelu Borskog okruga mu ništa ne fali.

Ko zna šta taj radi u nedelju 15. decembra.

2013 - Omladina DS u sklopu predizbornih čarolija na Voždovcu, predlaže ekipu Malog i Ćokija za Nobelovu nagradu povodom senzacionalnog otkrića u oblasti forenzike budžetskog bankrota. Nije zlato sve što sja. Nobelova medalja, kao i svaka druga, ima dve strane: žutu i crnu.

Ćoki bi danas da bude gradonačelnik, kada već nije mogao onomad da postane premijer.

Voždovački izbori su u nedelju 15. decembra.

Predlog #3 - Svud su straže...

Od Bogovađe do Vračevića, od Lajkovca do Obrenovca - svud su straže tradicionalno gostoljubivih srBskih domaćina kojima smetaju azilanti - isti oni što špijuniraju termoelektranu u kojoj spaljujemo gudru, oni za koje znamo da su silovatelji, skloni kriminalu, krađi i naročito "narkomanskog opredeljenja". Ne dopuštaju ni da im se dopremi makar hrana. Balvana (još uvek) nema, ali saobraćaj povremeno biva blokiran, kako je to ovde red domaćinski. Predsednik opštine Mladenovac ne želi preseljenje "ofarbanih" nesrećnika, iz šume u napuštenu kasarnu. Veli, oni će mu ugroziti turistički potencijal opštine. Predsednik po meri straža - samo neka se ne vadi na boga ili vračeve. Inače, aparthejd i palanački fašizam ne postoje u Tomovoj Šumadiji i Srbiji. I onoj Dražinoj, naravno.

Ukoliko vam je na pamet upravo pao neki domaći Mandela, pređite na sledeći predlog.

Predlog #4 - Šaban vs Draža

Godinama unazad, domodoljupci iz Niš svaki čas zapišavaju teritoriju poganeći spomenik Šabanu Bajramoviću, koji se nalazi na Nišavskom keju, blizu ulaza u centralno gradsko jezgro.

Kako su u oktobru pisale Južne Vesti, u Niš izgleda postoje i neki kojima se ne sviđa četnoromansa Radoša Bajića, pa su rešili da unapred omalaju đenerala bojama koje trenutno preovlađuju u epizodama te serije. Ode pukovnik za đenerala, a crno u zeleno. Eko-četno.

Ne postoji nikakvo opravdanje za vandalizam koji Nišlije praktikuju nad spomenicima. Samo, ni spomenici nisu svi isti, kao ni Nišlije. Šaban Bajramović je bio muzičar i svetski ambasador Roma; njegov spomenik se može svrstati u spomenike kulture. Dragoslav Mihailović je bio vojnik izgubljen u vrtlogu svetskog rata i spletki velikih sila, oficir koji je pogubio konce i kontrolu nad onima kojima je komandovao, čovek koji je skliznuo u zločin zajedno sa svojima; ova bista se može svrstati međ' spomenike neumnosti.

Šaban je bio Čovek, a draža četnik. Razlika se ne ogleda u veličini slova, još manje u boji kože ili onoj posipanoj po spomenicima. Od 12 hiljada ubijenih tokom Drugog svetskog rata u fašističkim stratištima Crveni Krst i Bubanj u Nišu, do danas je identifikovano manje od 2000 stradalih, među njima i 300 Roma. Dražini četnici nisu mrdnuli dupetom da zaštite nikoga od njih.

Ništa u ovom predlogu nije bajato.

Predlog #5 - Večni plamen i kratka pamet

 

Nelson Mandela nije bio rodom iz Kragujevca, tako da Tomova palanka neće imati Nobelovog laureata. Međutim, kako stoje stvari, neće više imati ni spomenik miru, onaj pod nazivom "Večna vatra" u spomen-parku Šumarice. U znak sećanja na kragujevačke žrtve fašizma, "neki" rodoljubi su po drugi put makli gorionik težak dvaes kila i dve iljade evra. Da li su to uradili četnici "partizanskom" spomeniku, ili lopovi koji "pojma nemaju" šta je dvaes kila - neka utvrde oni koji primaju platu ne samo da to otkriju i pohapse, već i da spreče. Ko god bio bezumnik, taj ne zna šta je uradio.

Sama vatra i gorionik predstavljaju puku fizičku formu, stvari koje se daju zameniti. Daleko je bitnije na šta nas ona asocira, šta o zločinu i nevinim žrtvama osećamo i mislimo sami, bez sufliranja. A za novi gorionik će se već naći sponzor, u to ne sumnjam.
I još nešto: Tom Ravnogorac svojata Kragujevac kao svoju palanku. Ta ista palanka, Tomova, ima mali, simboličan spomen(ik) posvećen žrtvama komunističkog kontraterora u Kragujevcu, onog posle završetka rata. Vojvoda od Tomovače ne miriše to obeležje jer su ga postavili članovi DS i SPO pre više od 20 godina, dok je Tom bio Šešeljev privezak; zato se danas koaliciono baš slaže sa ideološkim potomcima tih koji su streljali, i podjednako uvlači u dupe Putinu i ostalim potomcima boljševika koji su one prve naučili da sa reakcijom jedino ispravno treba - po kratkom postupku. Sa reakcijom, i naročito onima koji su sebe zvali građanskom klasom. Pa da, klasa - to smrdi na mrski kapitalistički Zapad bez duše i prave vere.

Žrtve crnog i crvenog terora, podjednako, bile su i ostaće - žrtve, dok će uvek biti idiota, ubica, lopova i lažova. Jedino mi nikako nije jasno - zašto bre i dalje glasate za njih takve?!

Predlog #6 - Udri Grome

Da se vratimo u Niš. Ima tamo i duhovitih ljudi, ne samo vandala&budala. Nadam se da su oni prvi u većini - nego ćute, sramota ih tuđe gluposti.

Predlog #7 - Bombastik

Na gradilištu u Beogradu, u subotu ujutru je pronađena nemačka avio-bomba iz Drugog svetskog rata, teška brat-bratu iljadu kila. Premijer unutrašnjih poslova Srbije, drug Dačić, odmah je izjavio da će bomba biti izvađena u subotu uveče a deaktivirana sutradan, u nedelju. Građani su evakuisani, opomenuti da poštuju proceduru propisanu za vanredne situacije.

Danas, u nedelju, kažu da će bomba biti deaktivirana tek u sredu. Ne znam da li Dačić zna za to, ili je prilikom davanja prve izjave bio neobavešten, bitno je da je bomba izvađena i odneta na bezbedno mesto.
Građani odahnuli.

Pored sve ozbiljnosti situacije, obavezno mora da se nađe neko od "poslenika javne reči" i odvali nešto bombastično, poput ovih sa stanovitog portala neverovatnog naziva VESTIonline:

Posle pronalaska bombe u Beogradu u subotu, građani Srbije su samo dan kasnije u našoj jadnoj zemlji, bombardovanoj i uništavanoj vekovima, pronašli još dve eksplozivne naprave. Jednostavno, imamo mi toga i više nego što nam treba i ko zna dokle će biti tako...

Stvarno, svaka čast narodu koji je vekovima bombardovan ovakvim idiotarijama. Pretpostavljam da je, u duhu slovarenja autora gornje budalaštine, Sulejmanova avijacija doprinela padu Beograda 1521. godine.

Predlog #8 - Ruža vetrova

Počelo uništavanje droge zaplenjene u nedavnoj policijskoj akciji Codename:Grom. Zaplenjene nezapamćene količine raznih droga biće do idućeg leta u celosti spaljene u pećima termoelektrane u Obrenovcu.

Predlažem Premijeru unutrašnjih poslova Srbije da svojim podređenima naloži dodatno praćenje ruže vetrova oko Obrenovca tokom tog perioda, evidentiranje migracije registrovanih konzumenata zabranjenih opijata i određivanje faktora povećane efikasnosti vlasnika okolnog poljoprivrednog zemljišta u korelaciji sa vremenom provedenim na imanjima.

15 (ili 25) miliona evra (ni)je za bacanje, naročito (ne) za one kojima sjebanih nekadašnjih 22 miliona ljudskih SFRJ života nisu predstavljali neki veći problem. One, koji su to sjebavanje finansirali baš ovim što sada spaljuju.

poslednji dim

Nego, nije mi jasno, zašto Ivica & Slavica ne nose maske poput ostalih koji se guraju oko otvora peći u kojoj spaljuju drogu? I zbog čega ovakve face, kao na Tanjugovom snimku?

Zajebavaju oni, zajebavam i ja.

Predlog #9 - TV Trans

Danas, u nedelju 8. decembra, napredno je puštena u rad nova javna kuća informisanja u Negotinu. U prisustvu brojnih zvanica, mantijaša i partijaša, upadljiv je bio nedostatak perjanica lokalne i republičke politike kao i dolazak na štakama insajderski prokuženog gosn Sose iz RTB Bor. Valcer nije pao - nije to hotel Jezero, ovo je negotinska rupa, bre! Plus, za tango (i valcer) je potrebno dvoje, to svi znamo. Elem, gostiju je bilo više nego što se moglo potrpati u prostorije nove televizije pa se moralo pristupiti standardnoj metodi zadovoljavanja istih - šatorima. Onim manjim, vojnim, da ne zbunjujemo javnost. Svadbeni šatori i cirkuske šatre dolaze u obzir nekom drugom prilikom.

Inače, već postoji jedna Trans TV - u Indoneziji. Moto te televizije je Milik kita bersama* - pojma nemam šta to znači, ali garant je nešto bezobrazno. More, navataće te infidelske razvratnike Porfirije Perić, neka se samo lažno uljuljkuju mislima o bezbednoj razdaljini.

Negotinski izbori još uvek nisu zvanično raspisani, ali svi su već pali u trans.

***

Stvarno - trans.

Građani udahnuli.

Neki izdahnuli, neki začepili nos.

------------------------------

* We belong together, tj. Mi pripadamo zajedno (jedni drugima).