Tanjuška

Činjenica je da u vremenu prostaka i siledžija i oni, kojima to smeta, pod dugotrajnom presijom polako ali sigurno popuste. Prepuste se. Prvo nesvesno, potom i svesno - kada ukapiraju šta su sebi dozvolili; tada obavezno udare u postfatalističku kuknjavu i lov na gramarnaci veštice.

Tako je i u, inače sasvim korektnom, tekstu "Novinska agencija SNS" koji Peščanik prenosi sa portala Novosti. Koliko god to izgledalo bezazleno (ili nebitno u odnosu na realnu i sveprisutnu pošast na koju se tekst odnosi), malen ali ipak postojeći doprinos banalizaciji daje upravo uporna upotreba pogrešnog naziva agencije TANJUG. Pravi naziv jeste TANJUG/ТАНЈУГ, a ne Tanjug/Тањуг.

Reč "tanjug" ne postoji u srpskom i drugim jezicima, niti ima bilo kakvo značenje. Ona se po prvi put mogla čuti u ispravnom obliku TANJUG, koji je tokom decenija naopako upamćen po tom govornom tanjug, dana 5. novembra 1943. godine, kada je bila osnovana u Jajcu (BiH) kao partizanska informativno-propagandna služba i to kao geštetnerska slika i prilika starije sovjetske sestre TASS (Telegrafska agencija Sovjetskog saveza).

Тањуг vam pomalo zvuči... ruski?

U ratno vreme, kada je agencija bila osnovana, tačno tako je i trebalo da bude. Od 1948. tačno tako nije, ali - kako se Točak vremena okreće, jer vreme prošlo biće vreme buduće kada se doba koje ga je iznedrilo ponovo vrati... - vreme kvazipanslavizma i kompulzivno-opsesivne ruS400filije se "vratilo". Doduše, ne baš tačno u Jajce već se (po)vratilo tamo odakle nigde nije ni odlazilo - u našu Palanku.

OK, sada će neko reći "šta bre hoćeš, kakvo je to mlaćenje prazne slame", "Klajn je rekao..." (jašta, i Drug Tito je) i slično.

Da pojasnimo:

U pitanju je akronim (skraćenica) a ne obična reč, koliko god bili fonetski ubeđeni da je tako nešto nebitno jer "znamo" na šta se misli. Pa, da li zaista znamo, ili samo mislimo kako je to "još jedna od komunjarskih propagandnih alatki koju treba podhitno uništiti", čak i po cenu nepoštovanja sopstvenog jezika.

Naziv sovjetske agencije TASS se sastoji od početnih slova reči kojima je agencija opisana; sličan slučaj je i sa ovim našim TANJUG-om. U pitanju je skraćenica od "Telegrafska Agencija Nove JUGoslavije". Zapravo, možda bi najispravnije bilo napisati TANJug; svakako ne - Tanjug.

Ono "telegrafska" u nazivu se odnosilo više na samu brzinu prenošenja informacija i širenja propagande, nego na konkretnu upotrebu telegrafskog aparata i Morzeove azbuke (mada oni jesu bili korišćeni u nedostatku drugih sredstava komunikacije). Iznad ulaza u zgradu (sada već rahmetli) TANJUG-a, ispod latiničnog slovnog naziva agencije (sic! zašto nije ćirilični, onda svakako dileme ne bi bilo) stoji i onaj napisan Morzeovim kodom:

T =  _

A =  . _

N =  _ .

J =  . _ _ _

U =  . . _

G =  _ _ .

Kada već spomenusmo i tu rusofiliju pustu, Telegrafska Agencija Nove Jugoslavije se na ruskom jeziku kaže: Tелеграфное Aгентство Новой Югославии - ТАНЮГ.
Stvarno podseća na ТАЊУГ, zar ne?
Ali - nije tako, draga naša Tanjuška.

Nezgrapno sklepani novi naziv "Nacionalna Novinska Agencija Republike Srbije" tek nema smisla, jer se NNARSRB akronimski ne piše tako (kao što stoji na tabli), a TANJUG ne izdaje štampane ili elektronske novine već "proizvodi" i naokolo plasira vesti. Možda se opet podleglo "stranskom" uticaju, pa se od onog engleskog "news" (vesti, novosti, novine) stiglo i do "novinskog" elementa? Naravno, sa novoosvešćenom "nacionalnom" komponentom, jer bez nje danas ne ide. Kako god da je, sve se svodi na pusto "malo istok, malo zapad, i svi nam prijatelji" - osim sami sebi.
Piši kako govoriš, čitaj kako... si to napisao. Pismenost odavno ne predstavlja preduslov bavljenja novinarstvom. Nažalost, Тањуг realno oslikava ono čime se poslednjih decenija zaista bavio TANJUG.

***

Puzajuća diktatura, palanački fašizam, degradacija i devalvacija osnovnih društvenih vrednosti ili makar samo čaršijski prostakluk & kočijaški rečnik, sveprisutni su u našem društvu na početku 21. veka (i pre, naravno). Zapravo, u velikoj su ofanzivi, baš kao i one godine kada je TANJUG bio osnovan. Tada je ta ofanziva išla spolja, od drugih; danas ide iznutra - od nas samih. Dugi niz godina traje najsnažniji napad na sam smisao osnovnih postulata postojanja jezika i društva u kome se on koristi. U tome učestvuju svi, od onih kojima su banalizacija i obesmišljavanje svega što "smrdi" na stručnost i kvalitet omiljeni sport ili čak profesija, pa do onih koji više nemaju snage da se bore sa vetrenjačama koje se pokreću samo na otrovne gasove divljačkog mitomanskog nihilizma palanaštva drečavo ružičaste boje.

Šta će nama tamo nekakva informativna agencija (ili pristojan radio, televizija, novine), kada sve što nam treba možemo efikasnije da kažemo uz pomoć par emotikona, nepar smajlija i alfabetskim bauljanjem po tastaturi ovih novih džepnih superkompjutera za na uvo.

Sumnjam da autor teksta ovo ne zna, i da nije svestan pogrešnog korišćenja nepostojećeg naziva za odskora nepostojeću agenciju. Ovaj blogpost nije kritika samog autora ili njegovog teksta, već još jedna konstatacija o tome koliko smo duboko ugazili u podsvesno popuštanje banalizaciji čak i kada joj se podsmevamo. Očigledno je da se radi i o autorovom sprdanju besmislu, u šta se pretvorila cela igrarija oko TANJUG-a, uključujući i pomenuto višedecenijsko Тањуговање.
Zaista, kako smo dospeli u situaciju da stereotip izražavanja jednog prosečnog JNA zastavnika postane preovlađujući u javnom izražavanju, pa čak i u školama?

Novoizdžikljala medijska zombi-agencija zaječarskog Beoslona "Tanjug info", baš kao i njen pokojni koren, jeste informativna agencija SNS-države. Tema kojom se bavi Saša Ilić zaista je ozbiljna, takođe i ozbiljno obrađena. Osim... tog Њ, u koje mnogi ovde vjeruju.
Mislim da im ne treba pomagati neinsistiranjem da stvari nazovemo njihovim pravim imenima.

Ko, ja da sam član SNS?! Pa zar ne vidite znak NO SMOKING.

Tanjuška... da, to je ta njuška.

Beoslon je čudo.
Kladim se da službenik APR, koji je obradio zahtev za registrovanje Mirkovićeve nove info-agencije (ako je uopšte registrovana), ne zna da li se radi o onoj sa ili bez Њ.