Dobar, Loš, Zao

Da li Dobro i Zlo zaista postoje?

Šta su to Dobro i Zlo (Loše)?

Napomena: obratite pažnju na razlikovanje padeža i priloga u poprilično epigramskom eseju koji sledi.

Neki zaista uporni ljudi smatraju da se svi rađamo sa dovoljno mentalnog kapaciteta uz pomoć koga umemo da razlučimo šta je ispravno a šta pogrešno. Neki drugi - naročito religiozna pastva - tvrde kako svi imamo urođeni mentalni kapacitet prepoznavanja dobra i zla - ili, možda je bolje reći, Dobrog i Lošeg. Ali, šta je Zlo, taj potpuno subjektivni izraz biblijske tame i nejasnosti? Bez sumnje da taj pojam ima, za npr. religiozne osobe, jedno potpuno sebi svojstveno značenje.

Svi znamo koji je smisao pojmova "dobro" ili "loše". Ali "zlo", taj krunisani kralj Logosa, nesumnjivo sedi na svom uzvišenom tronu, vekovima držeći preteću motku u jednoj i pehar pun otrova u drugoj ruci. Vekovima, zasigurno, ali ne i - nasuprot uvreženom mišljenju - od samog osvita ljudskog roda. Bez obzira na sve, zlo ipak ima poprilično transparentnu istoriju. U kulturama kod kojih se oseća veliki uticaj Manihejske i Avramističke religioznosti (judeohrišlam), zlo predstavlja antagonističku (dualističku) suprotnost dobru: dobro će prevladati nad zlom, što je glavna tema u Bibliji. Bog, koji je sam po sebi dobro, odnosi pobedu nad Đavolom, koji sam po sebi zlo. U kulturama koje su pod uticajem budističke duhovnosti, dobro i zlo predstavljaju antagonističke (dualističke) suprotnosti; taj dualizam mora/može biti prevaziđen kada se dobro i zlo, kao dve suprotnosti koje u stvarnosti ne postoje, spoje u jednu prazninu (sunyata) tvoreći tako jedinstvenu unutrašnju harmoniju.

Šta to neko delo ili osobu čini dobrom ili zlom (lošom)?

U stvari, da li dobro i zlo zaista postoje?
Odgovor je i da i ne.

Zlo ne postoji; dakle, niko u sebi nije zao.

Međutim, dobro postoji: vidimo ga u ljudskim delima, u prirodi - npr. kada se rodi beba, kada se smeje, sam njen osmeh koji je nevin i čist - sve to baca zrak svetlosti koji se probija i kroz najmračnija mesta u životu (na koja smo, mi matorci, previše navikli). Kada cveće cveta, ili kiša toliko pada da nam bašte budu krcate obiljem plodova, kada pomognemo nekome da se otrgne ovisničkih navika, kada Sunce grane na istoku za novi dan, kada ulijete nadu onima koji su na nju odavno zaboravili, kada pružite pomoć onima kojima je potrebna, kada usvojite dete ili pomognete starima da nađu svoj mir - gde god oko sebe da pogledate, videćete dobrotu. U stvari, vi jeste dobri, zato što dobro jeste urođeno.

Loše, kao logička suprotnost dobru, takođe postoji. Nije urođeno svojstvo biti loš; to se, za razliku od dobra, uči. Niko nije rođen loš. Loše je ubistvo, zlostavljanje, rat, nevernost, ugnjetavanje. Loše je kada nekome kažete da će otići u pakao zato što je gej/biseksualac, ateista/agnostik/sekularan/slobodnomisleći, jer ima različite filozofske stavove ili misli, zato što je drugačiji. Loše je sve ono što remeti život.

Ali ništa od toga ne predstavlja zlo, niti je urođeno.

Ko odlučuje o tome da li je neko ili nešto dobro ili zlo (loše)?

O tome odlučujemo mi sami, i niko drugi.

Znamo šta je dobro i šta loše - posmatranje, obrazovanje i sam život tome su nas naučili. Patetična religioznost... bolje neka odstupi, sa svojom moralnom opačijom, uz pomoć koje su milioni pristojnih ljudi lišavani sopstvenog integriteta i ljudskosti. Jednostavno, uticaj religije na ovaj svet postao je previše naporan.
Duhovnost je superiorna u odnosu na religiju, jer ona ne zahteva preobraćanje ili podrivanje. Duhovnost je jednostavno to što jeste, radi ono što inače treba da radi: leči i podmlađuje naš um, telo i dušu, povezuje nas sa multiverzumom iz koga smo potekli. Sa druge strane, religija od čoveka traži pretvornost i prevrtljivost, ali zauzvrat ne pruža ruku u pomoć. Religija je - tako očajnički i beznadežno samožigosana - uporna u nastojanju da nas ubedi kako Zlo postoji, iako znamo koliko to nije istina. "Stalno pokušava da nas ubedi u to koliko smo svi nišči bez Nebeskog Diktatora", kako to kaže Hičens.
Zlo ne postoji; dakle, nikako ne dopustite religiji da vas ubedi u to da ste samo beznačajni i nesrećni grešnici, koji žude za oslobađanjem.
Na kraju, mala digresija: Dobro i Zlo ne predstavljaju logičke suprotnosti, ali Dobro i Loše to jesu. Naša savest je mera naše moralnosti, i treba je vrlo pomno i stalno osluškivati.

Jeremiah Fitzwilliam

(Atheist Republic, 14.05.2014) 

+

Otprilike ovako, na jedan uprošćen način, deci treba objašnjavati razliku između pojmova Dobar, Loš i Zao na časovima predverničke obuke i građanskog nevaspitanja. I ne samo deci, jer su upravo roditelji prva karika u lancu učenja Lošeg i podmetanja Zla, pa tek onda za njima slede svi društveno-politički faktori kvarenja primalne Dobrote dece - potonjih građana. Ukoliko tzv. odrasli ne mogu (čitaj: ne žele) ni ovoliko da razumeju o postojanju dihotomije dobar-loš i nepostojanju antipod-zla, onda su zaista dobro savladali čas učenja lošeg i kvarenja budućnosti (sopstvene, ali i svoje dece).
Postoji jedan poseban sloj ljudi, koji, pored toga što je u životu susretao i naučio neke od loših stvari, ima naročit talenat da dodatno i ubrzano uči lošu naviku podmetanja lažne dileme oko "dva zla" svaki put kada im se zaljulja guzica u fotelji - u koju su više zalegli nego zaseli, pa im se više nikada ne ustaje (čak ni kada pritisne fiziologija). Taj sloj čini kasta nedodirljivih biznismena i političara visokog ranga, ali i čitava bulumenta sitnih politikanata koji jedinu svrhu svojih i tuđih života vide u pentranju na neku tarabu ili zid, na kojima piše "vlast" i sa kojih mogu da posmatraju one dole makar sa pedalj-dva uzvišenosti. To su uglavnom potpune neznalice, lica kojima je stručnost apsolutno strana a stručni ljudi direktna pretnja po opstanak - naravno, ne životni već na funkciji, ali oni su naučili i to, da je za njih funkcija zapravo sam život, i ništa drugo ne dolazi u obzir. Ti i takvi ništa drugo ne znaju, jer su naučeni i navučeni na to da budu nesposobni za normalan život i rad u okviru svojih stvarnih znanja i sposobnosti. To su oni, koji skoro uvek uspeju da iskvare bilo koji sistem, firmu, politiku, državu i samo društvo. Dakle - sposobni su da uče i druge "lošem" koje su sami već naučili. Obične ljude ćete najlakše učiti lošem tako što ih naplašite nekim zlom; što je zlo više umotano u mistiku i neki od šarenih religijskih kolačarskih papira, to je netransparentnije i teže za razumevanje (čak i kada tu nema mnogo onoga što treba razumeti). Oni će vam, kada (im) zagusti, uvek i bez izuzetka podmetnuti priču o tome da morate birati između dva zla, većeg ili manjeg (naravno), i da ćete vi zapravo biti to zlo koje je odgovorno ukoliko pobedi ono drugo zlo protiv koga je trebalo da glasate za prvo zlo. Previše tu ima "zla" za jednu tako prostu i očiglednu stvar: neznalice se pred izbore toliko useru od straha usled mogućeg gubitka jasli na koje su svikli, da prosto odlepe i to svoje ludilo potom neverovatno vešto, uz upotrebu svih mogućih sredstava i obavezno državnih para, raznose naokolo.
Od vas, običnih, traži se da budete i ostanete dobri, kada zatreba ćutite i žmurite ili glasate za njih koji su, eto, naučili i uradili i neke loše stvari, ali neće više - majkeim. I oni sami su, jelte, nekada bili dobri pa počinili nešto loše; međutim, ukoliko vi-dobri ne uradite njima-lošima po volji, onda nećete postati i vi-loši, već vi-zli. Tako vam je to u ovoj igri. Da bi vam stvorili privid neminovnosti takvog ishoda, podmetnu vam kantar sa dva zla, zavežu oči i priprete mačem, obavezno nagaze na knjige zakona kako vam ne bi palo na pamet da neku od njih otvorite i pokušate da pročitate ono što unutra piše. Ukoliko ste kojim slučajem vernik ili član partije (dakle, svikli na takvu terminologiju i koncepciju), ili ste ime na spisku za otkaz sa posla, ili se bojite batinaša koji će vam polomiti noge na putu od kuće do biračkog mesta, ili vam je dete naprasno prestalo da bude dobar đak, ili ste infidel, kaurin, ili... Jasno je: bićete vi-zli, osim ukoliko ne počnete poput njih-loših da učite prave stvari.
Dakle, od jedne sasvim prirodne, proste i jasne situacije - dobro ili loše - biće vam nametnut apstraktni zli balon od sapunice, napraviće vas budalama i neprijateljima, posvađati vas međusobno - i nastaviti po starom.

Apsolutno tačno, taj zna znanje koje je tako dugo i pomno izučavao.

***

Dođu tako neka vremena, predizborna, koja sve više liče na krstaške ratove - ili si s nama ili si zlo, a zlo će biti pobeđeno tako što ćeš ti malo da žuljaš masan konopac. Za početak. Izbori ili verski ratovi, svejedno, uvek se na udaru prvi nađu ateisti ili oni koji ne žele da glasaju ni za koga od loših, bezobrazno traže samo dobre iako im se lepo nudi da izaberu jedno od dva zla. Ti i takvi zlo-pokvarenjaci su po svim performansama isti, ali neverovatno lako se naljute kada im se to kaže, jer su vam već lepo objasnili da su jedni manje a drugi veće zlo i šta sad tu vi pametujete i govorite da su isti?! Da su verske organizacije sve iste, da se od politike pravi religija a od partija crkve, te da se verski i politički sukobi uvek vode samo oko jedne stvari - oko tržišta duša ili teritorija.
Dakle, oko para.
Strašno je kada od jednog čoveka drugi načine sve: partiju, crkvu, politiku i boga. Takvog je najteže maknuti kada odlepi (a on to obavezno uradi), i to ne zbog njega samog koliko zbog onih koji su od njega to napravili kako bi imali iza čega da se kriju dok kradu, pritom uvlačeći sve oko sebe u to vrzino kolo koristeći dihotomiju dobro/loše i lažni antagonizam dobro/zlo.
Posebno je neverovatno koliko se nesvesnih jadnika prima na njih-loše, i naprosto utrkuje ko će pre da odradi prljav posao nacipalanačkog anatemisanja i eliminisanja neupodobljenih, umesto da ološ koji je sve to zakuvao sam prlja ruke. Jadnici prodaju i sebe i druge zarad sitnih tantijema, kafanskih terevenki, obećanog seksa, posla ili par tapšanja po glavi. Pristanu da i sami uče loše umesto da mu se suprotstave. Razlog je jednostavan: tako su ih kod kuće naučili onda kada je trebalo da uče, pa se posle kroz život samo nadograđivalo. Doduše, postoji jedan mali broj onih kojima je dozlogrdilo da budu dobri, nešto im je u glavi kvrcnulo, pa su se prepustili prividu života. To važi za sve, ne samo za palanačku politiku.
Zaboravili su Dobro u sebi, prepustili se Lošima samo da ne bi bili proglašeni Zlima. Zažmurili na postojeće u strahu od apstraktnog, pa seli da uče naglavačke. Aman...

To ipak može samo 3-u-1 nebeski narod: istovremeno Dobar, Loš i Zao - koliko god da je ovo poslednje apsolutno besmisleno.