Gaudete, Lux Interna

Diogen je usred bela dana išao Atinom sa upaljenim fenjerom u ruci u potrazi za Čovekom, smatrajući da u atinskom društvu takvoga nema zato što su svi bili obuzeti sitnim i trenutnim porivima koji nisu odlika pravog Čoveka.

2400 godina kasnije sve je isto samo Diogena nema, iako su mnogi od nas dovedeni na korak do života u buretu; pa čak i manje od toga.

Toliko se poriva nakupilo da smo skoro zaboravili kako moramo da održavamo onu iskru razuma i svetla u magli u nama samima, ukoliko zaista želimo da budemo i ostanemo Ljudi. Malu ali izuzetno snažnu, koju je nemoguće ugasiti. Onu, koja svakome od nas daje volju i snagu da istrajemo kada pomislimo da je vreme teško ili bez izlaza; dovoljno je samo da pogledamo u sebe, i videćemo je.
To je jedino što nam šibicari i šverceri tuđih života nikada ne mogu uzeti, koliko god da nas ubeđuju kako drugačije ne može, niti će moći da bude. Ne dopustimo im da nas ubede kako ta mala, sitna ali jedino naša iskra više ne sija. Ne postoji mrak koji je može ugasiti, osim nas samih ako se predamo strahovima i porivima, kada dignemo ruke od sebe.

Nikome i više nikada nemojte dopustiti da vas obmane kako je bogomdan, nezamenljiv, prvi i jedini, da ste nepotrebni, višak, topovsko meso racionalizacija i tranzicija, da ste manje vredni vi ili vaše znanje i obrazovanje. Pokažite njima takvima i dokažite sebi da ste jači od svakog lažnog straha koji vam podmetnu, od besmislenih poriva koji vas ne razlikuju od uplašene životinje. Pronađite svoju iskru u sebi, tog svog, ličnog Diogena, i ponovo ćete otkriti Čoveka. Uradite to što pre, već koliko sutra. Ne dajte da vam ugase vaše svećice, jer su one samo vaše.

Vi, sami, Lučonoše ste svoje sreće. Sve ostalo je samo neprirodni mrak usred bela dana.

I zato, ne srećna - jer sreća je neverovatno sakupljiv i subjektivan pojam - već Pametna nam svima bila Nova 2016. godina. Ovoga puta pameti će nam trebati mnogo više nego sreće.