Nasilje, al' domaće

O Zloupotrebi:

"Nemojte imati nikoga prečeg, do Mene.

Od mene Svevidećeg ne možete se sakriti,

Jer znam šta vam je na umu.

I budite mi stoga pokorni.

O, vi nedostojni!

Okrenete li mi leđa, ja ću vas kazniti!

I zarad vas sve ću učiniti,

Jer volim i ja vas."

Tronožac srBske kvazitradicije počiva na stubovima koji se zovu "srBski domaćin", "srBska crkva" i "srBska kruna", tj. Tatko, Sveti Otac i Otac Nacije (vlast ne mora neizostavno da bude monarhistička, važno je da se ponaša tako - a ponaša se). Zapravo, uopšte se ne radi o nekakvom trojstvu - tronogom ili trorogom, svejedno - jer su to samo tri ljušture jednog te istog autoritarnog totalitarizma, koji se tradicionalno praktikuje na svim nivoima od vrha do dna Palanke, od porodice do države. Zbog toga ovde imamo popove politikante, svemoćne i svevideće političare-vlastodršce, glave porodice koji se ponašaju kao očevi nacije a ne sopstvene dece.

Uvod u ovaj tekst dođe nekako višenamenski: može da oslikava odnos muža i žene, oca i dece, popova i pastve, gospodara i naroda, političara i građana sa pravom glasa na izborima, medija i njihovih konzumenata - spisak opcija je poduži. Imali smo prilike, decenijama unazad, da svaki od tih odnosa u praksi doživimo. Zatim smo tu troglavu praksu jednog te istog zla proglasili tradicijom i posrbili je, istovremeno posrBivši sami sebe.

Stavljanje porodice, pastve i građana u istu ravan beskonačnog ništavljenja, pokreće mašinu palanačkog nihilizma koja melje sve što joj upadne u levak za topovsko (i popovsko) meso, i što se više zahuktava, to sve više poput crne rupe usisava oko sebe svakoga ko se statično kreće, radi ne radeći ništa, živi bez života i umire bez smrti, ko je srećan zato što je nesrećan, ko nikada nije siromašan dokle god su svi oko njega takvi isti. Palanka je svuda moguća, ali ovde je bez nje nemoguće.

Zato što smo tako udobno oguglali.

Zbog čega danas po školama imamo ovo:

Religioznost ni po kom osnovu ne predstavlja bezuslovni temelj dobrote; međutim, baš ta ista religioznost je donela mnogo glavobolja i još više glavonestajanja onima koji su bili sa pogrešne strane Milosti Nebeske. Religioznost je duboko lična i privatna stvar, i njenim kolektivnim nametanjem - naročito maloletnoj deci u školama - ona to u potpunosti prestaje da bude. Ne treba nam veći dokaz o sprezi "tri stuba", od toga da država propisuje kriptoobaveznost izbornog predmeta "veronauka" (lično nije isto što i objektivno, pa shodno tome ne može da bude ni nauka) tj. dokle god roditelji odlučuju u ime dece da li će pohađati to čudo ili izmišljeni kontrateg nesrećno nazvan "građanskim". Problematično je bilo i ostalo odlučivanje roditelja, koje se apsolutno povodi za aktuelnim pomodnim i politikantskim trendovima. Pravi, iskreni vernik neće poslati dete na učenje crkvene dogme (jer je to nemoguće van zvaničnih verskih škola), koja se ne uči već podmeće deci u osnovnoj školi. To, što neki od nastavnika "građanskog" pa i stvarnih naučnih predmeta ponekad - i jednom je previše - na početku časa traže od učenika da se prekrste i pomole, predstavlja radnju koja je nedopustiva ne samo pravilima prosvetne službe, već i drugim "ozbiljnijim" zakonima ove neozbiljne države. Sloboda veroispovesti svakako ne podrazumeva naturanje "svoje" ili bilo koje druge religioznosti, kako deci tako i odraslima. A upravo se to čini deci koja u svom učitelju ili nastavniku vide uzor uporediv sa roditeljima. Kada vam tako nešto rade od malih nogu, sve vreme pokvareno nudeći kao negativan tj. antiprimer "druge" religiozne i naročito ateiste, podmetanjem kleromonarhističkih i fašističkih simbola paralelno sa besomučnim kontramantranjem o "komunjarskom zlu" (koje je i samo bilo forma necrkvene religije - dakle, deco: konkurencija), zauzvrat od vas očekuju da u odraslom dobu nećete praviti nikakvih problema i hoćete praviti novu generaciju svojih klonova. Takvih.

Onih, kojima nasilje nad ženama, inovernicima, političkom opozicijom i svim ostalim "drugima" i drugačijima ne predstavlja nikakav problem, jer ako ste naučeni da nešto ne vidite, onda to za vas ne postoji. Nebitno je da li se dešava upravo sada, tu, na korak od vas ili preko sedam gora i sedam mora. Kod ove vrste trovanja razdaljina ne predstavlja nikakav problem, jer - u našoj palanci problema nema.

Poznato?

Kada stvari okreneš naglavce, kako su kod nas okrenute, pa državu proglasiš porodicom a Gospodara (i njegovu politikantsku svitu dvorskih budala) domaćinom, plus sve to okadiš tamjanom uz tax-free metohe, onda nije čudo što nam je ovako kako nam je. Umesto da krenemo od Čoveka, pa izgradimo Društvo u kome su religioznost, ateizam, pripadnost političkim partijama, apolitičnost, kriminal, nasilje, nacija - samo niše tog društva, mi ćemo jednu ili par probranih i obavezno zaglupljujućih niša proglasiti Jedinom Istinom i od nje stvoriti fantazmagorični palanački svet u kome je ne-postojanje svrha postojanja, ne-življenje Život sam a svaki tren besmisla duži od večnosti. Jer, Palanka samo tako može opstati. Problem predstavlja činjenica da se i samo to opstajanje u svom fundamentu kosi sa besmislom palanačkog nihilizma, čime objavljuje smrt palanaštva. Palanka, kojoj je taj samrtni trenutak zapravo vrhunski trenutak njenog "življenja", to zna i zato odlaže fatalnu dozu trovanja u beskraj jer jedino tako može da opstane.

Zato ćete sada, posle prevelikog zaleta Dušebrižnika iz SIZ-a Nebeskog, neko vreme slušati skaske o smanjenju broja časova katehizisa, pa čak i o ukidanju te "predverničke obuke". Naravno, oni drugi će zdušno, po dogovoru i komandi graknuti kontra tog "necivilizacijskog čina" koji "zabija kolac u samo srce srBske tradicije, vere, porodice, države..." blablatrućser. I dok se tako svi zabavljaju, na mala vrata će provući zakon o izjednačavanju građanskih i crkvenih brakova - misli se na brakove sklopljene u opštini i crkvi, jer građanski je zapravo onaj koji nije sklopljen ni kod jednih ni kod drugih. Crkve neće finansijski mnogo izgubiti smanjenjem broja časova (pitanje je i koliko imaju od toga). Zauzvrat, dobiće gratis prihode od dokumentacije koju su do sada izdavali samo matičari, venčanja ćete plaćati samo jedared od sad pa na dalje i ubuduće, ali kada znamo kako izgleda trenutno učešće domaćih verskih organizacija u fiskalnom sistemu Srbije, neizostavno se postavlja pitanje: zašto smanjuju jedan od izvora osnovnih prihoda lokalnih samouprava dok sa druge strane povećavaju prihode neprofitnoj organizaciji u čije knjigovodstvo ne smeju ni da privire, niti pokazuju trunku namere da to učine?

Zbog glasova birača koje kontrolišu crkve.

Mislite da će nekome polagati račune o svakom dinaru koji tako naplate? Svakako, baš kao što listom plaćaju parkiranje ispred crkava. Za razliku od Leskovca, gde parking-servis još uvek funkcioniše, u Negotinu se poodavno udovoljava razmaženim teistima da se "ne naplačuje parking vernicima koji nedeljom dolaze u crkvi moliti se", kako je taj potez 2010. godine obrazložio nekadašnji drugospodin Privremeni Organ od Pužova, baš kao što je i njegov pobratim Magistar za Osmi Padež potom priključio bez ikakvih naknada pravoslavnu crkvu na opštinski sistem centralnog grejanja. Troškove, naravno, snose svi - bez obzira da li im deca pohađaju kleronauku ili građansko zamajavanje.

Aktuelni danajski dupli pas između ministarstava obrazovanja, državne uprave, finansija i ko zna koga sve još, poznata opsena "malo ti uzmem, sve ti dam", samo je još jedna u nizu prevara koju nam ova vlast svakodnevno servira u sve većim porcijama i sve kraćim intervalima. Potrebno je obezbediti glasove za izbore koji će nas sve ponovo "iznenaditi" već za nekoliko meseci, jer Pater+Papa+Premijer u Jednom nema nameru da iz ruku ispusti uzde koje tako grčevito steže. Naprotiv, namerava da ih još više skrati.

Važno je jedino, kao i uvek, da budete i ostanete potpuno zbunjeni i sluđeni njihovim kompletnim ponašanjem, konstantno prestravljeni u neznanju kakvo će ludilo smisliti sledeće, da ne pitate jesu li oni zaista normalni, da li imaju ispravne zdravstvene kartone i odakle im pravo da za vaše pare rade to što vam rade. Da ih ne pitate, i pritom insistirate na odgovoru, koje su to sile Nebeske i Ovozemaljske njima dozvolile da sprovode čitav spektar aktivnog i pasivnog nasilja i zloupotreba nad vama i vašom decom, imovinom i budućnošću. Da sprovode nasilje nad vašim Životom.

Ma nema veze, samo neka je u krugu porodice.

Ako i jeste nasilje, barem je naše. Tradicionalno.

***

Kada je Domaćin na vlasti, njemu je država poput sopstvenog dvorišta u kome sve i svako ima svoje ime, mesto i svrhu u lancu ishrane. Dom tog Domaćina uvek štiti Svetac, čiju naklonost kupuje hraneći svečeve poslanike svojim ukućanima. Tako je od pamtivjeka bilo i dovjeka će biti.

"To, što i kako mi radikali vladamo, to je izraz narodne volje a ne nas, izvršne vlasti, i oko toga nema sumnje." (Nikola Pašić)

Pitajte Dverinje koje po školama širom Srbije predaje "građansko" (o da, ima ih daleko više nego što pretpostavljate), šta misle o ovoj Pašićevoj rečenici i koliko bi je puta bolje ovaplotili nego kradikali koji danas vladaju.