Monday, 14 December 2015

Proročanstvo po Džordžu


U martu 1940. godine, Džordž Orvel je za jedne britanske novine napisao članak u kome analizira knjigu "Moja borba" Adolfa Hitlera. U tom članku je sa neverovatnom preciznošću predvideo tok i ishod Drugog svetskog rata. Posle ovog članka, nemali je broj onih koji su u Engleskoj promenili svoju fascinaciju Hitlerovim "uspešnim" usponom na vlast u Nemačkoj, usled čega su mnogi izdavači morali da izmene način na koji su reklamirali tu knjigu. Bilo je više nego uočljivog "veslanja unazad", što dalje od podrške koju su Trećem Rajhu samo godinu dana ranije davali mnogi od pripadnika više klase i industrijalci.
Kristofer Hičens je rekao da postoje tri glavne stvari po kojima ćemo upamtiti XX vek - imperijalizam, fašizam i staljinizam. Ispostavilo se da je Orvel bio u pravu za svaku od njih.


Mnogi su stekli jeziv utisak o budućnosti čitajući članak o Hitlerovoj otrovnoj harizmi, opisanoj u njegovoj knjizi. Orvel je taj članak napisao šest meseci pre početka bombardovanja Londona i Bitke za Britaniju; on svoju analizu započinje uznemirujućim podsećanjem da je prvo britansko izdanje "Moje borbe" iz 1939. bilo objavljeno u izrazito drugačijem svetlu:
- Na brzinu kojom se stvari menjaju, ukazuje necenzurisano izdanje "Moje borbe" koje su pre samo godinu dana objavili Hurst&Blackett - izdanje koje ima izrazito prohitlerovski stav. Očigledna je bila namera autora predgovora i napomena da ublaži divljački sadržaj ove knjige a Hitlera prikaže u što prijatnijem svetlu. U to vreme, Hitler je po mnogima zaslužio poštovanje: slomio je radnički pokret u Nemačkoj, zbog čega je veleposednička klasa bila voljna da mu oprosti skoro sve.
Iskustvo koje je Orvel stekao u Španskom građanskom ratu, pomoglo mu je da razvije žestoku sposobnost ukazivanja na emocionalnu privlačnost fašizma. Proći će još osam godina do objavljivanja njegove "1984", ali njegova zapažanja o Hitleru se dotiču puno istih tema, kojima će se baviti u svojim (tada još uvek nenapisanim) remek-delima "1984" i "Životinjska farma":
- Činjenično, u njemu zaista postoji nešto suštinski privlačno. Hitler zna da ljudima nisu potrebni samo udobnost, sigurnost, kraće radno vreme, higijena, kontracepcija i uopšteno gledano - zdrav razum; takođe, makar to bilo samo povremeno, njima su potrebni borba i samopožrtvovanje, da ne spominjemo i ratne bubnjeve, zastave i parade lojalnosti. Koliko god sve to izgledalo samo kao nekakva ekonomska teorija, fašizam i nacizam psihološki izgledaju daleko zdraviji od bilo koje hedonističke životne koncepcije.


Orvel svakako nije bio ljubitelj Hitlerovog lika i dela. Iako prepoznaje firerovu privlačnost za mase, Orvel ne gaji nikakve iluzije o stvarnim dugoročnim ambicijama koje Hitler ima:
- Hitler predviđa da će za sto godina, od danas, u kontinuitetu postojati država 250 miliona Nemaca koji će imati obilje "životnog prostora" (npr. "prostiraće se skoro do Avganistana"); to će biti jedno užasno carstvo bez pameti, u kome se suštinski neće dešavati ništa drugo osim obuke mladića za rat i beskonačnog uzgoja svežeg topovskog mesa.
Takođe, Orvel je uspeo sa neverovatnom preciznošću da predvidi dalji tok i konačni ishod Drugog svetskog rata:
- Kada uporedimo Hitlerove stavove od pre godinu dana sa onima od pre petnaest godina, pogađa nas zapanjujuća rigidnost i ograničenost njegovog uma, način na koji se njegov pogled na svet uopšte nije promenio. Radi se o fiksiranoj viziji jednog monomanijaka, na koju verovatno neće mnogo uticati trenutni potezi velikih sila. U Hitlerovoj glavi, moguće je da ovaj rusko-nemački pakt ne predstavlja ništa više od samo privremene promene zacrtanog redosleda poteza. On u "Mojoj borbi" opisuje plan po kome će prvo zgromiti Rusiju, da bi potom jasno ukazao na to kako će Engleska biti sledeća. Međutim, ispostavlja se ovih dana, prvo će morati da se pozabavi Engleskom jer se pokazalo da je, od te dve zemlje, Rusiju bilo lakše potkupiti (podelom Poljske). Međutim, ne sumnjam da će red doći na Rusiju čim Engleska bude skinuta sa liste - zato što Hitler tako gleda na te stvari. Drugo je pitanje, da li će na kraju sve ispasti baš onako kako to on želi.


Do marta 1940. godine, u Engleskoj se pojavilo i drugo izdanje Hitlerove knjige, sa daleko drugačijim pogledom priređivača. Mnoge su se stvari promenile: Britanija i Francuska su Nemačkoj objavile rat zbog napada na Poljsku, pravi okršaji u Zapadnoj Evropi su tek predstojali. U narednih šest meseci Francuska će kapitulirati a Engleska biti meta glavnih udara nacističke Nemačke. Još tada, s proleća te godine, čitav svet je zadržao dah u iščekivanju onoga šta će se dogoditi. Orvel nije, jer je bilo nemoguće oćutati očigledno.
Hitlerov prezir i potonje nepoštovanje pakta koji je sklopio sa Rusijom, možda jesu bili očigledni za Orvela, ali Staljin je uporno odbijao da prizna postojanje pretnje. Pred samu invaziju (1941), jedan nemački vojnik koji je bio bivši komunista, prebegao je Rusima kako bi blagovremeno upozorio Crvenu Armiju na ono što se sprema. Šta je Staljin tim povodom uradio? Naredio je da tog vojnika streljaju zbog širenja dezinformacija. 22. juna 1941. godine, u 4 sata izjutra, Staljin je u svojim odajama otišao na spavanje. Samo sat vremena kasnije, Hitler je pokrenuo operaciju Barbarosa - nemačku invaziju na Sovjetski savez. Ispostavilo se, kasnije, da je to bila jedna od najvećih strateških grešaka u istoriji ratovanja.
A drug Koba, šta je on o tome mislio? Staljin je bio u potpunosti zatečen nemačkom invazijom i Hitlerovim gaženjem sporazuma o nenapadanju. Istorijski spisi nam kažu da je tada doživeo nervni slom.
Očigledno da nije pročitao "Moju borbu" onako pažljivo kao što je to učinio Orvel.



Julia Mason: Did you know George Orwell reviewed "Mein Kampf"? (History Buff, 03.12.2015)
Open Culture: He envisages a horrible brainless empire (1940)
George Orwell: Review of "Mein Kampf" by Adolf Hitler (New English Weekly, 21.03.1940. PDF)
Book Depository: "Mein Kampf", the official 1939 edition

No comments:



Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...