Mesec, Mars ... Negotin

Pre četrdeset godina, Nil Armstrong (eng. Čvrstaruka) je malim korakom ugazio u nešto što je potom preraslo u jednu od najvećih teorija zavera, i razvlači se po internetu i dan danas.
Ameri su u nekakvoj panici od Rusa, frustrirani što su ovi drugi bili prvi do tada u svemu što se tiče leta u kosmos, navalili da budu prvi makar na Mesecu. Misije Apolo su trenirale u prvih deset pokušaja sve - od katastrofe i pogibije trojice astronauta (#1) do orbitiranja na puškomet od Meseca (#10). Tek je Apolo #11 dobio zeleno svetlo za spuštanje na satelit Zemaljski, onaj prirodni. I još nekoliko njih potom, osim (opet) nesrećnog Apola #13.

Pa dobro, u frci od Rusa, Ameri su se popeli gore. Malo se slikali, skakutali, vozikali, sakupljali prašinu i каменчики, pa pokupili prnje i vratili se kući. Posle Apola #17 na Mesec više nije niko odlazio, osim sporadičnih slanja sondi i letelica bez ljudske posade. Zašto?
Zato što je u međuvremenu došlo do epohalnog otkrića koje je promenilo tok istorije, i sve svetske velesile bacilo u duboko razmišljanje i karasevdah. Ispade da su svi bili u debeloj zabludi oko primata u uspešnom putovanju svemirom.
Pa, o čemu se radi?!

Američka istraživačka skalamerija Viking (u dva primerka) otkrila je na Marsu, crvenoj planeti, ovo:

Otisak bosog ljudskog stopala na pustoj i beživotnoj površini Marsa! Ništa astronautske čizme, ništa visoke potpetice, ništa nikepatike - boso bre, tako treba jer je zdravo. Sve svetske laboratorije su posle višegodišnjeg napornog istraživačkog rada bile primorane prikupljenim dokazima da u javnost iznesu sledeće neoborive činjenice:

Na Marsu su živeli ljudi, i to goli i bosi, nesputani kapitalističko-katoličkom industrijskom konfekcijom koja porobljava narode namećući lažni stid od sopstvenog tela. Nađeni su fosili nekog zrnevlja, za koje se docnije ispostavilo da je pasulj. Na Marsu je nepobitno bilo atmosfere, ali je usled nekakvih gasnih turbulencija skoro sasvim oduvana sa ove planete. Na Marsu je takođe bilo i vode. Nađeni su, istraživanjem dubljih slojeva tla, tragovi ječma i pivskog kvasca u prevelikim količinama da bi to bilo naivno. Antropolozi su utvrdili da je stopa stoposto muška, po dubini otiska palca. Nisu nađene nikakve građevine, ali ogromna količina brda šljake i rovova dugačkih stotine i hiljade kilometara ukazuju na njihovo veštačko poreklo. Naučnici koji proučavaju atmosferu otkrili su još jednu zapanjujuću stvar: postoji veza između zrnevlja ječma, oduvavanja atmosfere u kojoj ima amonijaka, nedostatka vode i - atmosfere Venere koja je pretežno amonijačna. Atmosfera Marsa bila je volšebno oduvana čak do Venere gde ju je gravitacija te planete privukla i zarobila! Kolika je to samo energija bila potrebna za tako nešto. Izgleda da rešenje te tajne leži u pasuljanskim fosilima. Ali, gde su ti ljudi koji su ostavili tragove sebe i svoje civilizacije?

Otišli su svi, tamo daleko - na Zemlju.
Početkom novog Milenijuma, u stručnim krugovima se više nije moglo izdržati. Istina je probila barijeru zavere ćutanja i eruptivno izbila na svetlo dana. Postoji samo jedna jedina grupacija ljudi koji mogu sve ovo:
- da preživljavju goli i bosi preko svih granica (normalne) ljudske izdržljivosti
- da žive samo od pasulja, i da mu čak dižu hramove
- da popiju svu vodu sa planete, ali ne čistu (nikako) nego promuljanu sa ječmom i kvascem, pa da je potom komplet van laboratorijskih uslova prerade u amonijak
- da sadejstvom pomenutog jela i pića oduvaju atmosferu čak do Venere
- da samo muškarci ostavljaju tragove za sobom, jer znaju zašto
- da od potisnika sa pogona svojih svemirskih brodova naprave duvačke instrumente
- da svinjski grip hara na EXIT-u, ali da iz Guče beži ko đavo od krsta

Dakle:

SRBI SU PALI S MARSA!

Inače, postoji još jedna bočna teorija zavere, koja se u zadnje vreme stidljivo ponegde pominje. Sumnja se da su pri padu s Marsa, Srbi prvo tresnuli u Mesec pa tek onda rikošetirali do zemlje. Kao krunski dokaz za tu tvrdnju uzima se apsolutna sterilna beživotnost Zemljinog prirodnog satelita, kao i siroliki izgled njegove površine.

Jedna mala kolonija iseljenika sa marsa promašila je Mesec, Veneru pa čak i samu Zemlju, i konačno uspela da se zaustavi na usamljenom asteroidu po imenu Negotin (astronomski kataloški naziv PNTK2004). To samoizolovano nebesko telo radikalno rotira slobodno jedino oko sopstvene ose u svim pravcima i, mada na samom obodu jedne crne rupe, nikako ne pristaje na normalnu putanju po Galilejevim zakonima. Atmosfera mu se sastoji uglavnom od tresetnih isparenja sa određenom količinom izotopa straha i autocenzure. Takva gasovita smeša stvara privid atmosfere u kojoj se može da diše, ali ne i da misli.

Površina tog asteroida prekrivena je betonom, a nedavno su teleskopima iz orbitalnih stanica oko Zemlje uočene i krečno-polikolorske instalacije koje upućuju na civilizacijski nivo sa dvocifrenim IQ. Glavni vid privređivanja je građevinarstvo. Najveći deo populacije radi na funkcijama u lokalnoj vlasti. Od kulinarskih specijaliteta omiljeni i nezaobilazni element svakog obroka je nekakva čorba. Pretpostavlja se da je religija na ovom asteroidu oktagonska, gde simbol vere predstavlja ružu svih vetrova koji tu mogu da duvaju. Postoji izgleda samo jedna jedina religijska zapovest: Kako vetar duva! U njoj je sadržana sva filozofska mudrost te sankilotske civilizacije.

Botaničari su uočili još jednu stvar: na drveću raste plastika. Na asteroidu tako dolaze do ove sirovine toliko neophodne u savremenom svetu. Plus nema potrebe za bilo kakvom industrijom. Što manje industrijskog zagađenja, to više pomenute atmosfere.
Sagledavajući sve dokaze, zaključeno je da taj narod ima isto poreklo kao i oni sa Marsa, tj. da su i to Srbi. Varijanta - asteroidiotus localis autistica.

***

Na stranu silne teorije zavere, ali srbomarsovska civilizacija je samu sebe dovela do situacije da je moralo da dođe do dislociranja sa matične planete, usled pogubnog stila života gde je hedonizam stanovnike doveo dotle da im više nisu smetale ogromne količine đubreta i taloga koje niko nije želeo da sklanja verujući da tako treba.
Evo još jednog dokaza o poreklu stanovnika asteroida Negotin.

Glavnokomadujući Prvosveštenik krečiteljskih jedinica izdao je zapoved koja se bespogovorno sluša i svako jutro horski izgovara kao zakletva:

Dokle da krečimo?
Do nosa!

Eto, dotle je došlo.