Dog eat dog

Bože mili kakav smo mi to narod.

Pored tolikih mafija i lobija koji haraju, sada se pojavila i "pseća mafija" koja drma Stradijom. Srbijom, ako vam je tako draže. Na stranu to što je usvojen zakon o zaštiti prava životinja, koji jako podržavam iako ima toliko nejasnoća i nedorečenosti u njemu da sam se naježio (doduše, ne baš krematorijumski) kada sam prvi put uzeo da ga pregledam, ali ovo što se radi kod nas, džeparenje stvarnosti i falsifikovanje svakodnevice, to zaista prevazilazi granice trpljenja glede onoga što se praktikuje u ovoj zemlji a bezobrazno se naziva Životom. Pa još i normalnim.

Danas, ponedeljak 6. jul 2009. godine
Pseća mafija drma Srbijom

...

Da čovek ne poveruje na kakve sve načine ovaj narod praktikuje - krađu.
Pored pominjanih gradova i slučaja, ni u Negotinu situacija nije nimalo drugačija. Nemali broj naših sugrađana se takođe omastio o opštinski budžet na konto kerećih ujeda. Opravdano ili ne, prvo u većini slučajeva dok za drugo nema relevantnih dokaza. Niko ih nije ni tražio. U Negotinu je nedostatak dokaza ionako najčešća izjava koja se vezuje za Opštinski sud.
Najveći deo krivice ide na dušu komunalaca, naravno, jer je njih najlakše napljuvati za sve: pa oni ionako jesu zaduženi - za sve. To što niko od njih neće da radi za džabe, da rizikuje ujed a firma zbog blokade računa ne plaća zdravstveno osiguranje ili vakcine protiv besnila, ne kupuje propisanu zaštitnu opremu, ne organizuje ZOOhigijensku službu (tako su je nazvali) onako kako treba i ne održava na propisan način onaj "kafez/kokošinjac" za kerove - nije bitno. Umesto da veterinarska inspekcija popiše sve kućne kerove i označi ih (tetovažom, čipovima i sl.), pa tako na elegantan način evidentira prvo njih ali i unapred onemogući da ih vlasnici jednog dana izbace na ulicu i time povećavaju "populaciju" - najavljenim kaznama za vlasnike "poznatih" pasa, ta inspekcija se bavi telefonskim safarijem po zahtevima građana tako što za svaku prijavu odmah razapnu komunalce. Idi, hvataj, nosi, vrati, davi, špricaj, zvekni, daj im buđav hleb, uspavaj, ma kakva taksa, ne zajebavaj, pisaću tebi prijavu, šta ćemo posle da popijemo, alo alo alo ... uobičajen je rečnik komunikacije između državnih službi nadležnih za ovaj problem. Posle čega?
Naravno da je lakše mlatiti po uličnim džukelama, ko sme da spomene skupo plaćene pitbule ili rotvajlere (sa stranim pedigreom) koji preskaču ograde bez zaleta i napadaju decu, bicikliste pa čak nasrću i na automobile. Poznati psi poznatih vlasnika. Da li se ko još u našem gradu seća slučaja para erdelj terijera koji su pre desetak godina po Trgu Đ.Stanojevića (dečije igralište oko nekadašnjeg marketa "Biomel"!) poklali sve što ima četiri noge i razjurili one na dve - za samo sat vremena? Dok nije došao "(ne)poznati vlasnik" i mrtav 'ladan ih potrpao u kola i odvezao ... gde? Potom su komunalci skupljali na sve strane cele i necele ... ostatke. Oni komunalci, koji ionako ne hvataju veće "primerke" ulične faune. Ne smeju.
Kada je pre par godina u medijima krenula priča da društvo za zaštitu životinja "Srećko" ima svoj azil kapaciteta nekoliko desetina kerova, odmah su počele noćne ture belog kombija koji je iz okolnih sela dovozio buljuke dodžova i istovarivao ih u sred grada, u centru.

Neko ja čak tako daleko otišao da je pominjano društvo proglasio za najvećeg neprijatelja lokalne vlasti, i dan danas tako i toliko aktuelne! Glavni razlog što od 2005. nije bilo investicionih rekonstrukcija vodovoda, toplovoda, puteva do svih sela (a ne samo omiljenih i podobnih). A onda, najednom - hirurški precizno navučena zavesa. Totalni prekid bilo kakvog spominjanja uličnih pasa. Početak preoravanja grada i predizborne kampanje. Broj odštetnih zahteva se nikako nije smanjio, broj težih povreda čak i povećao, ali niko više o tome ni da zucne.
Koja je stavka u budžetu opštine pod kojom se vode isplate odštetnih zahteva građana zbog ujeda street dogsa, ali i za polomljene ili uganute ruke i noge po zaleđenom lakiranom štampanom centru betonskom tokom protekle zime? Mnogo pitaš.
Zato što podaci o broju zahteva i sumi isplaćenih para neminovno vode ka pitanju: Ko je kriv?
A tu smo već na veoma klizavom terenu, zar ne ...
Nikada neću da se pomirim sa onima koji u kontekstu Konačnog Kerećeg Rešenja koriste glagole poput: zveknuti, praćaknuti, strihininčina, dum-dum, šipkom po kičmi, udaviti u džaku, otruj bre! Zato što su ti isti glagoli isuviše često korišćeni tokom devedesetih, ali za ljude. Na psima se samo (i oduvek) vežbalo. Za ljude.
Za ovaj problem postoji toliko drugih, i ne uvek skupih rešenja, ali se uvek podmeću napadnuta deca i milionski računi, kada problem ne žele da reše oni koji su za to od građana plaćeni.
A oko odštete - dogovorićemo se, zar ne?

***

Što reče jedan moj prijatelj, kada smo čitali gornji članak u novinama:

Bre, kakvi smo to ljudi, jebo nam pas mater!
Ej, a jel ima odšteta i za to?!

Kamo sreće da je ovo samo aforizam.
Slobodno prevedite naslov ovog posta kao "džukele pojedoše pse".