Od dvanajestog do dvanajestog

Večeras, po programu Mokranjčevih dana - II dan (nebitno koja boja pojasa) u Domu kulture Beogradski revijski orkestar cepa lake note (kate): splet ABBA kola za početak, pa onda malo stranske filmske muzike, onda naravno OTPISANI!!!, pa malo domaća filmska muzika, pa opet malo angloamerički šlageri i tako to. Na kraju i Bitlsi, opet splet kola.
Sve nešto čekam Lili Marlen, baš bi mi leglo.

To me podseti na današnji datum - čuveni dvanajesti septembar, dan crvenog oslobođenja Negotina. Ona tabla iz prošlogodišnjeg posta i dalje stoji tamo gde beše, kao i ono J viška - naravno. Jeste da je Novi datum oslobođenja pomeren za više od sto godina unazad i u maj mesec, ali i to smo već znali.
I niko bre da tu nakazu gramatičko-boljševičku smakne sa ovog zida! Moja ulica, ta famozna "12. Septembra" nekada se u necrvena vremena zvala Takovska, a Negotin danas nema čak ni istoimeni sokak. Jal zbog grma, jal zbog (nekad) konkurentske fabrike cirke, tek Takovo se ovde ne spominje. A ni Krajina-Vino, ako ćemo pošteno, više ne smatraju za firmu.

Dakle, menjala se vlast u Negotinu ili ne, tek gospodo opštinari (bivši ili budući) skidajte ovaj shit i menjajte naziv! Ili vraćajte Takovsku, ili (još bolje) dajte joj ime Zorana Đinđića jer je to prvi čovek posle '45 koji je dao neke pare da se krene sa uređivanjem ove ulice, koja vodi od stare Kladovske raskrsnice pa skroz do Kobišničkog puta (danas Hajduk Veljkova), i prolazi pokraj autobuske i železničke stanice.
Ajde bre, lenčuge.