Nikola Pašić završio je politehniku 1872. godine u Cirihu. No u želji da se što bolje osposobi kao inženjer za izgradnju železnica, koji je posao predstojao Srbiji u to doba, obratio se nadležnim vlastima u zemlji molbom da mu se omogući ostvarenje njegove želje. To pismo je po svojoj sadržini vrlo interesantno, radi čega ga donosimo u celini.
Ono glasi:
"Gospodinu Ministru Prosvete i Crkvenih dela
Poznato će biti g. Ministru da ću kroz po meseca sa inžinirskom naukom gotov biti. Poznato će biti i to g. Ministru da sam poslan od pređašnjeg g. Ministra naročito zato da izučim postrojavanje željeznica. Pre četiri godine kad sam za državnog pitomca izabran beše inžinirska struka s' pogledom na postrojavanje željeznica na ciriškoj politehnici najbolje zastupljena, ali opet zato nije tako udešena da se i praktika za vreme teoriskog učenja izuči. Kako je pak za inžinjira, koji bi posao samostalno preduzimao i vršio, neobhodno nužno i praktično znanje i kako je to osobito onde nužno gde inžinirstvo u početku stoji, kao što je kod nas slučaj: to molim g. Ministra a odnosno ministarski savet da mi dozvoli da ostanem na strani bar još jednu godinu radi praktike.
Kazaću ukratko misli, koje mi povoda daju mojoj molbi.
Srbija je država, koja ako hoće živiti mora ući u tok evropske industrije i civilizacije. Ako li se tome usprotivi to se mora osuditi na sasvim odvojeni i stacionarni život i uvek se braniti od poplave evropske industrije i civilizacije i nikad neće biti sigurna da je neće evropski događaji silom prinuditi da dopusti slobodan tok evropskom saobraćaju.
Današnji pravac proizvodstva - industrije - tako je da željeznica ništa drugo nije do jedan deo toga pravca, t. j. željeznica je nužno sljedstvo današnje industrije. Fabrike kakvih izvesnih produkata zamenjuju sav ručni rad tih produkata i to u takvoj daljini okolo sebe dokle produkti sa putnim troškom mogu konkurenciju izdržati sa ručnim radom. Što su mašine savršenije i što je bolje sila prirodna upotrebljena, tim je veći trg tih produkata. I oni su uspeli da trg svoj svetskim učine, počeli su u stanju bili da sami sebi put polože, kojim su prepreke vremena iliti prostora skratili. Težnja je današnje industrije da sve ljudske poslove zameni fabričnim i da sve prirodne sile (vodu i ugljen) upotrebi mesto ljudske. Karakteristična crta današnjega veka - otuda dolazi to da se fabrike neprestano umnožavaju i da se željeznice od severo-zapada k' jugo-istoku kao bujice valjaju. Ni jedan predeo nije mogao zabraniti (a upravo samu stvar nije ni zabranjivao no su se borili okolo podele koristi od upotrebe prirodnih blaga) da željeznica ne prođe kroz njega i da se fabrike nepodignu, kad mu koristi donose. Talasi evropskog trga već udaraju o granicama Srbije.
Srbija je uvidila i pokazala je u raznim prilikama da se zanima ozbiljno sa tom stranom narodnoga napredka. Željeznice će preći preko Srbije čim ova stoji u trgovačkom saobraćaju sa ostalim industrijalnim svetom. Zadatak je svake vlade da napredak industrije dovede u saglasnost sa narodnim interesima. Na nedopusti da industrijalna preduzeća od kojih blagostanje naroda zavisi padnu u ruke takih preduzimača, kojih interesi dijametralno narodnim stoje. Srbija gradila sama željeznicu ili dala kakvom društvu, mora gledati da se prvi i najveći uslov ispuni a taj je da željeznica nebude od štete kako narodnoj slobodi tako i narodnom blagostanju. Strana društva prete tom uslovu najviše. Istorija nas tome uči. Prvo je načelo stranog preduzimačkog društva da što više dobije neobazirući se ni najmanje u koliko su tuđi interesi povređeni. Kapitalistično društvo redko je humanistično spram svojih sugrađana a još ređe spram tuđih državljanina. Osigurati stranom kapitalu dobit a sačuvati narodni interes često je vrlo teško.
Nadzor kako pri izvršivanju kakve građevine kako pri upotrebi iste, treba da je potpuno tačan i svestran, pa tek onda može se reći da se ima uslova da će se ugovor tačan i neizvrnut izvršiti.
Nadzornik treba da stepen današnje nauke (teorije) i treba da zna koliko se je mogla ista u praktici izvršiti; jer će se inače dogoditi da se stvari odbačene upotrebe ili će se tražiti nešto da se izvrši što nije moguće ili što bi kao eksperimenat služilo.
Iz toga ću kao sljedstvo napomenuti da su državi pri preduzećima narodnjim iliti državnim preko nužni inžinjiri, koji bi bili sposobni da samostalno preduzeće izvrše ili ako ih je malo da mogu svestrani i tačni nadzor nad preduzetim radom vršiti.
I iz toga držim da je molba moja da bar jednu godinu na strani u praktici ostanem u interesu našeg otačastva. Moja ličnost neutiče ni najmanje u tome, jer sam potpuno osiguran, čim mi je država dala tolika sredstva da sam postao samostalna jedinica u svetu.
Osim željeznih putova, koji će kad tad preko Srbiju preći pa ma pod kojim vodom, ima Srbija da izvrši još i druga preduzeća, koja su s' njenim napredkom tesno skopčana, a ta su: da poveće reke reguliše i očisti i da ih plovnim napravi i da pomanje i gorske reke i potoke tako reguliše da se poplave otklone. Posle ovog ima Srbija da preduzme da se tačno premeravanje Srbije izvrši i da se katastri urede.
Sve to Srbija mora izvršiti i to u kratko vreme a sva ta preduzeća nemogu se stranim društvima dati, jer bi onda Srbija bila na svagda stranim kapitalom pokorena.
Što je kraće vreme za koje se mora što izučiti to se zahteva da su sredstva veća koja će se oko toga učenja upotrebiti.
Da se svršeni inžinjir potpuno u svemu onome što je teoriski izučio i praktički izvežba nužno je više od jedne godine. Za jednu ili dve godine mogu se napraktikovati samo pojedine grane inžinjirske nauke.
Da se rešenje, kojim sam na stranu poslan da naročito postrojavanja željeznica izučim doista izvrši moram biti u praktiku, t. j. pre nego što ću moći preduzeti da kakav rad samostalno izvršim moram najpre da taj posao izvršim pod nadzorom kakvog veštog praktičara. Dakle ja moram biti u društvu, koje je preduzelo da kaki predugotovni rad izvrši - pri trasiranju - posle trebam da budem u birou društva, i u polju pri pravljenju kakve veće ćuprije, pri tunelu, pri vodovodu i t. d.
Da sve te radove u jednoj godini pređem moram dakle kratko vreme kod svakog biti, upravo toliko dok ga neizučim. Iz toga sljeduje da se nemogu zadržavati pri jednoj željeznici (što i netreba, jer građenje željeznice zavisi mnogo od zemljišta na kom se gradi) no ću morati da tražim radove, koje potrebujem. Iz toga opet sljeduje da se nemogu stalno i pod platom primiti da radim na izvršenju kakvog posla, jer često jedan jediti posao, koji se za kratko vreme može izpraktikovati potrebuje polovinu i više od jedne godine.
Ja dakle neću moći da budem za rad prevezan no ću raditi dotle dok se neizvežbam pa ću onda dalje ići.
Da se za tako kratko vreme pređu svi radovi oko željeznica moraju se imati veća sredstva no što sada imam.
Zbog toga molim g. Ministra a odnosno Ministarski savet da mi blagodejanje uveća sa još 200 talira godišnje ili da mi plaća sve putne troškove, koji će se oko putovanja iz jednog mesta u drugo učiniti.
Prvo ću ići u Ungarsku, počem će se tamo za kratko vreme više novi pruga preduzeti. Dokle rada potrebnog nalazio budem dotle ću i ostati. Docnije kad sve radove izučim nameran sam ako g. Ministar dopusti ići u Francusku i Englesku da postrojavanje željeznica u tim zemljama sravnim sa nemačkim sistemom. Ovo je nužno za nas, jer se nezna hoće li sama država građenje preduzeti ili će dati kakvom stranom (nemačkom, engleskom ili francuskom) društvu. I da se sačuvamo da neupotrebljujemo one stvari, koje jesu u drugim zemljama odbačene (Pruska je prošle godine izaslala neke svoje inžinjire da prouče engleske željeznice i da ih sravne sa nemačkim).
Iz svega ovoga molim gospodin Ministra da mi rešenjem svojim dozvoli:
1. Da ostanem najmanje jednu godinu u praktici na strani.
2. Da mi blagodejanje sa 200 talira poveća.
3. Da mi se putni trošak do Pešte pošalje i to što skorije.
4. Da mi dozvoli da mogu kući na 20-30 dana doći ako nebudem odma zanimanje našao.
8. marta 1872. god. u Cirihu
Državni pitomac Nikola Pašić, inžinjir
Adresa: Schönbühlstrasse No. 11, Stock 1, Hottingen Zürich"
Ta molba poslata je Ministarstvu građevina, koje je odobrilo:
"Naknada da se Nikoli dozvoli, da jednu godinu provede u praktiki i to da praktikuje u Ungarskoj pri građenju gvozdenih putova kao što on traži, a nigdi više, i da se i njemu kao i ostalim pitomcima dade 100 talira godišnje, pa iz te sume da podmiruje putne i druge troškove, a ništa više na to ime da mu se ne daje."
Pošto je Nikola Pašić proveo godinu dana u Ungarskoj vratio se 1873. godine u Otačastvo. Kao i svima državnim pitomcima i njemu je poslato jednomesečno blagodejanje na ime nagrade po završetku študija, kao i putni trošak od Pešte do Beograda, sve u ukupnom iznosu od 668 groša poreskih.
Iako željan da se što više i bolje osposobi i usavrši u samom građenju železnica, Nikola Pašić to svoje znanje nije uopšte praktično upotrebio kao graditelj po povratku u Srbiju, već se naprotiv potpuno posvetio politici odnosno Radikalnoj stranci, koja je bila najogorčeniji protivnik železnica u Srbiji, čiju je izgradnju sprovela Naprednjačka stranka, dok je pak samu obavezu za tom izgradnjom primila Liberalna stranka na Berlinskom kongresu 1878. godine.
Nikola Pašić bio je docnije ministar građevina, predsednik vlade, kao i šef Radikalne stranke, i sa tih položaja svakako da je želeo da posrednim putem doprinese poboljšanju železničke mreže u Srbiji, ali kao graditelj - kako je to i pismeno obećavao da će biti - nije nikad uzeo učešća u tim poslovima.
inž. Stanislav M. Velimirović
"Pioniri Timočke Krajine u izgradnji srpskih državnih železnica"
Razvitak br. 3 1966. Zaječar
*
Izgradnja prve železničke pruge u Srbiji bila je planirana u Timočkoj Krajini.
inž. Stanislav M. Velimirović
**
Aprila 1880. Srbija je bila primorana da potpiše novu konvenciju
koja se isključivo odnosila na izgradnju pruge. Rok za izgradnju
pruge bio je opet tri godine, odnosno 27. juni 1883. godine. Krajem
1880. godine vlada je raspisala licitaciju na koju se javilo jedno
francusko društvo iz Pariza – "Generalna unija". Knez Milan
Obrenović je srebrnim budakom 15. jula 1881. godine udario temelj Srpskim
državnim železnicama. Ovaj događaj zbio se "kraj mosta na Mokroluškoj rečici do
Topčiderskog puta" (to mesto je u blizini današnjeg mosta "Gazela" u
Beogradu). Posle samo godinu dana "Generalna unija" je
bankrotirala, pa je radove nastavilo novoformirano Društvo za
izgradnju i eksploataciju Srpskih državnih železnica. Zbog toga je
prvi svečani voz na pruzi Beograd–Niš zakasnio čitavih petnaest
meseci i protutnjao Moravskom dolinom 4. septembra 1884. godine.
sajt Kluba ljubitelja Timočkih pruga
***
Ako zanemarimo Pašićevu gramatiku serbsku XIX veka, i usredsredimo se na suštinu njegovog teksta, neće nam biti teško da shvatimo kako je jedan takav demagog, više nego očigledan uvlakač i prakonvertit, dospeo toliko visoko, menjajući političke strane i patrone, da ga čak na kraju neki od sumanutijih autora istorijskih pogleda (Zapadna varijanta) nazivaju "ocem Južno Slovenske države". U svojoj biti, palanačko šićardžijski mentalitat državnog pitomca Nikole - koji je on dokazao proneverom uloženih narodnih para u to za šta ih je od (bezbroj puta pominjanog) naroda potraživao - ubrzo se ispoljio po zasedanju na čelo Radikalne stranke, i to baš po pitanju gradnje železnica u Srbiji. Kao jedan od glavnih argumenata protiv njihove gradnje, radikali su navodili ubedljiv argument: lokomotive plaše srpske krave, zbog čega one ne daju mleko.
Zaista ne znam da li je američkim bizonima presušilo mleko, po spajanju američke Transkontinentalne železnice 1869. godine, i da li je baš to uticalo na potonji mortalitet populacije indijanaca. Čisto sumnjam da su bizoni o svom strahu brzojavima ili telepatski to dojavili svojim rođacima u Srbiji tog doba.
Btw, kukuruz je poreklom iz Amerike, krajem XVIII veka ga Osmanlije donose po prvi put u Srbiju (zato je nazvan "tursko žito", po narodski). Tada nikome nije palo na pamet da se raspituje za aflatoksin. Da je više pio mleko ili nešto drugo umesto raznih destilata, možda ni magistar Velja Ilić svojevremeno, u svojstvu ministra za ajzenban&ostalo, ne bi izjavio "ću razmontiram prugu od Požarevca preko Zaječara do Prahova, jer od nje nema leba i samo pravi troškove".
Zamislite danas situaciju u kojoj LDP potpiše obavezu Srbije da gradi železnicu, SNS je stvarno izgradi, a SRS kuka da im to sokoćalo plaši goveda...
Posle bidecenijskog izučavanja potonjeg lika i dela Nikole Pašića u sopstvenom političkom praktikantstvu, stiče se utisak da se konvertibilni Aleksandar Vučić danas ponaša baš onako kako je u pismu govorio Nikola Pašić, naš državni pitomac i strani đak. Eto, lepo piše u pismu ono o vodenim tokovima, kanalima i navodnjavanju - a sadašnji napredni ministar Bačević prepisuje.
Državni pitomac do pitomca o narodnom trošku, prirodno.
Pardon - organski.
O magarcima je ovde već bilo pisano:
05.02.2009. Post #77 - Municipalna genetika i stečena pristojnost
06.02.2009. Post #78 - San zimske noći
p.s.
Ukoliko u Pitomčevom pismu negde naiđete da je spomenuo Rusiju, obavestite njegovog sledbenika vojvodu Tomislava Nikolića. On će to odma' proslediti atamanima Koštunici i Šešelju - kao šuga.
