GRAĐANSKI KRUG: R.I.P. R.I.K. + Panika

U domaćoj politici poodavno važi pravilo "ako te uhvate u pizdariji, samo zažmuri - da te ne vide". Shodno tome, kako bi razvejali sumnju u sopstvenu umešanost u postizborni nadrealizam, kradikali su preko svog ovlašćenog lica koje se odaziva na "Nebojša iz Beograda", sluđenoj i zbunjenoj Republičkoj izbornoj komisiji uručili do sada najvredniju donaciju - specijalne olovke kojima je nemoguće falsifikovati zapisnike sa biračkih mesta.

Ukoliko se dobro pokaže, ova olovka će postati zvanična RIK-olovka kojom će glasači u Srbiji ubuduće moći, zarad ravnopravnosti & čistote izbornog postupka, da zaokružuju opozicione kandidate.

Ali, ovakvim olovkama su već radili dva popisa posle dvehiljadite plus ustavni referendum, zar ne?

Matematika, naročito izborna, ume da bude veoma zaguljena stvar kada je daš u ruke ponavljačima i prepisivačima, falsifikatorima i radikalima, sa i bez onog "k". Ta ekipa se avgusta 2008. zabrojala u Boru, neke odbornike ubaciše u Veće pa se odjednom nađoše u nebranom grožđu kada su ukapirali da više nemaju skupštinsku većinu - jer im je ponestalo odbornika taman za tih nekoliko novih većnika. I, kao da im nije bilo dosta, u januaru 2009. su bukvalno sve to isto i preslikano uradili u Negotinu, zajebali i sebe i koalicioni agrodžiberalni PNTK, pa na kraju izazvali vanredne izbore. Garantovano ima još takvih primera, u kojima su na kecu bili baš mozgovi koji danas otvaraju Potemkinove pruge i pripadajuće im železničke stanice, da im se krave ne useknu pa im usahne aflatoksinsko mleko. Nije ni čudo što su bacili oko na prostor oko stare železničke stanice u Beogradu: previše podseća na "ona" vremena; baš kao i na Pašića, studenta inžinjerstva i budžetskog grebatora (poznato, zar ne?) poslatog u Evropu da nauči kako se grade pruge, koji se odande vratio da uradi sve suprotno od onoga zbog čega je bio poslat.
To ne ume da broji ni da mu umesto prokletih NATO-kompjutera daš pasulj i kukuruz uvezen iz Rusije. Ne ume, jer je falsifikovalo diplome i bežalo sa časova još u zabavištu.

Ovoga puta su se, za razliku od izbora 1887. godine, radikali preobučeni u naprednjačke kože žestoko zaleteli kako ne bi morali (baš odmah) zajedno sa nemaskiranom sabraćom i Miloševićevim socijalnacionalistima da nastave tamo gde im je tatko Nikola Pašić stao. Zapelo bre to da dvesta godina strančarenja u Srbiji svede na puko šetanje uspravne crte između dva iksa, i ništa drugo. Aktuelnih 70% (?) glasova u džakovima za kupus radikalnog palanačkog nacional-socijalizma iz XIX po njima govori o tome kakvo društvo narod ovdašnji hoće u XXI veku, i čega mu to nikada nije dosta.

E pa, neće moći baš sve kako ste zamislili.
Braćo.
Prideve i epitete, onako u stilu tatka Pašića, dodajte sami sebi po volji i potrebama.

Totenkopf, pozor!

Stvarno, kakav je to junak koji se sopstvenog dverinja plaši?

And now, something completely serious:

Izborni rezultati su konačno zacementirani, sve se zna. Niko nije pobedio, Srbija je izgubila. Niko nema moralno pravo da se oseća pobednički posle brutalno i vandalski sprovedene izborne krađe. Novi saziv Narodne skupštine je zapravo posledica niza krivičnih dela, zastrašivanja, kupovine glasova, falsifikovanih potpisa, medijskog mraka i sveopšteg ludila koje je simptom hronične bolesti ovog i ovakvog društva.
Kada se desila izborna krađa 24. septembra 2000. i kada je Milošević proglasio najveću pobedu kao sinoć Aleksandar Vučić, tadašnju opoziciju nisu zanimali njihovi glasovi kao ostatak od pokradenih glasova i montiranih rezultata, a koji su tada projektovali apsolutnu pobedu jednog čoveka. Sloboda se branila na ulicama, nisu se gledali monitori u Republičkoj izbornoj komisiji, organizovao se 5. oktobar i raskrinkala se zločinačka družina. Odbranili smo izbornu volju, sačuvali dostojanstvo i proglasili zasluženu pobedu. Izostao je 6. oktobar, odustalo se od lustracije i od 12. marta 2003. se spremalo vaskrsenje zločinaca i ratnih profitera. Preživeli su, a mi sa njima nećemo.

Niš, 24.04.2016.

Sinoć je apsolutnu pobedu proglasio izrod najmračnijeg vremena, sluga ratova i beščašća. Sinoć je trijumfovala sila nad pravom, nemoral nad moralom i laž nad istinom. Bez obzira što je pod pritskom Vučić na kašičicu nahranio opozicione stranke kako bi prešle cenzus i time stvorio privid demokratije i poštovanja izborne volje, realnost je crna, surova i opasna.
Aleksandar Vučić je za sebe birao koliko i šta mu treba, nije preterao u krađi glasova ali je u svakom mestu kraduckao taman koliko želi kako bi obezbedio većinski broj poslanika u novom sazivu Narodne skupštine. On srećan, jer će nastaviti da teroriše društvo i širi svoju imperiju, a opozicione stranke slave jer su prešle cenzus. Izborne krađe se više niko neće sećati, slobodu nismo odbranili, hrabrost dokazujemo pisanjem na fb, i time smo svi na neki način saučesnici u prekrajanju izborne volje. Svi su pristali na njegove rezultate, čime su prećutno ozakonili pljačku i dali legitimitet izborima koji su očigledno bili predstava jednog čoveka. On ih je indirektno raspisao, on je plaćao glasove, on je rukovodio izbornim procesom i na kraju on je presudio.
Svi mi, građanke i građani, sada čekamo izvršenje kazne.
U okovima smo. Nismo se borili a mogli smo. Zato ne znam ko to može da slavi i šta da slavi? Dobili smo skupštinu nastalu na prevarama umesto izabranu od naroda.

Radovan Nenadić (Fejsbuk, 25.04.2016)

***

I, šta sad - ponoviti kompletne izbore jer je - koliko god koštalo - to manja šteta za demokratiju i same građane? OK, može i tako, ali prvi korak svih koraka je istraga i zatvor za sve odgovorne za ovo otvoreno pljuvanje u lice kako nosiocima biračkog prava u Srbiji tako i potonjim generacijama njihove dece. Za sve umešane, od onih sitnih, iz bugarskog voza, preko falsifikatora zapisnika i obijača džakova sa glasačkim listićima, pa do najnaprednijeg naprednjaka i njegovog gazde. Bez toga možete ponavljati u nedogled ovu cirkusijadu, Vučići Uveoci će imati sve više i više glasova. Birači će žmuriti na lopovluk i glasati za njih dokle god se ne pokaže da zakoni funkcionišu čak i u ovoj državi, i da važe podjednako za sve. Budite ubeđeni u to.

Lustraciju u preambulu Ustava, umesto krvi i tla, pa da vidiš šta je tranziciono čudo u regionu.