Daning-Krugerov efekat

Ukoliko nameravate da sopstvene sposobnosti precenite u znatnoj meri, dovoljno je da uradite jednu od dve sledeće stvari:

a) pokidajte se od kokaina, ili

b) sedite za volan vašeg auta

Samo, šta ako je taj problem daleko dublje usađen u ljudsku psihu? Zaista, šta ako se naša nemogućnost da sagledamo sopstvenu nesposobnost u potpunosti poklapa sa nivoom naše nesposobnosti? Naravno, niko od nas ne može baš sve da uradi kako treba, ali svi smo imali prilike u životu da susretnemo ljude koji nemaju nikakve veze sa drogom ili vožnjom auta, što ih nikako ne sprečava da debelo ne shvataju sopstvenu nesposobnost da urade nešto dobro. Razlog tog problema leži u činjenici da su svi oni najobičnije gluperde. Oni nemaju blage veze o tome koliko su glupi.

Saznanje o tome koliko ste u nečemu dobri zahteva isti nivo sposobnosti kao i za njegovu realizaciju. To je jedna zaista neverovatno smešna stvar, jer ukoliko niste apsolutno dobri ni u čemu onda u potpunosti patite i od nedostatka sposobnosti da prepoznate tu svoju nesposobnost. To bi, u načelu, bio kratak uvod u Daning-Krugerov efekat (Dunning-Kruger) - kognitivni poremećaj kod koga nekvalifikovani pojedinci pate od iluzivne superiornosti, pogrešno procenjujući sopstvene sposobnosti daleko višim nego što je to realno, usled metakognitivne nemogućnosti poimanja sopstvene nesposobnosti. Po istom principu, i oni sposobni često potcenjuju svoju relativnu kompetentnost, pogrešno pretpostavljajući da su zadaci koji su za njih relativno laki - podjednako laki i ostalima.

John Cleese: "Stupid people have no idea how stupid they are"

Ova pojava je dobila ime po dvojici istraživača sa Kornel Univerziteta, Džastinu Krugeru i Dejvidu Daningu,sa kojima se Džon Kliz sprijateljio tokom svoje profesorske karijere na tom univerzitetu (gde je, između ostalog, održao predavanje o kreativnosti, dinamici grupe i poznatim ličnostima). On se pozvao na istraživanje Daninga i Krugera u video-odgovoru (Džon Kliz razmatra vaše zaludne komentare) svakojakim komentarima na YouTube klipove Pajtonovaca. U konkretnom slučaju, njegov odgovor se odnosi na spominjanje imena nekih političkih komentatora u komentarima na skeč "Debil godine iz više klase" (1970). Po Klizu, to objašnjava "ne samo Holivud, već i skoro celokupan Foks Njuz".

Oni koje podjednako interesuju fenomen kognitivnosti i konzervativci sa američke političke scene, sigurno su pogledali dokumentarce Erola Morisa "Dveri Nebeske", "Kratka istorija vremena" i poslednji "Poznato neznanje", koji je zapravo snimak jednog podužeg razgovora sa Donaldom Ramsfeldom (bivši američki ministar odbrane). Dokumentarcu je prethodio članak u pet nastavaka, objavljen u Njujork Tajmsu, naslovljen "Anosognozička dilema" (2010); povod za tekst nije bila samo Morisova fascinacija Ramsfeldom već i njegova umalo-pa-opsednutost Daning-Krugerovim efektom. U tom članku, Moris intervjuiše i samog Daninga, koji na kraju teksta zaključuje: "Nismo preterano dobri u poznavanju onoga što ne znamo."

Daning u prvi plan ubacuje Ramsfelda, i naročito njegov govor na temu "nepoznatog neznanja", po kome je Moris naslovio svoj članak. On otprilike ovako glasi: "Postoje stvari o terorizmu za koje znamo da ih znamo. Postoje stvari za koje znamo da ih ne znamo. A postoje i one stvari za koje ne znamo da su nam nepoznate - mi ne znamo da za njih ne znamo."
Tužno, zar ne?
Daning smatra da je takva izjava ispala "najpametnija i najskromnija izjava koju je te godine čuo u javnosti" (asocijacija na pomenuti skeč Pajtonovaca se sama nameće). Za njega je spominjanje "nepoznatih nepoznanica" sasvim u redu; on smatra da bi se dopala i mnogima drugima samo kada bi znali da to nije originalno Ramsfeldova izjava, već da je to pojam koji potiče iz sveta dizajna i inženjeringa.
Možda bi čak mogli da je povežu i sa Ministarstvom za blesavo hodanje?
Ko zna... zna.

Colin Marshall (Open Culture, 31.12.2014)

Pokušajte da zamislite osobu koja istovremeno pati od:

- Daning-Krugerovog poremećaja: ne zna da ne zna, jer je ubeđen da sve zna
- logolepsije: opsednutost rečima, naročito onim za koje misli da ih znaju samo pametni poput njega (problem je što takvi ne postoje jer je on najpametniji, shodno prvoj stavci), teško izgovorljive, još teže razumljive i najteže shvatljive zašto ih uopšte koristi
- logoreje: dijarejična potreba da ne zatvara usta, uglavnom govoreći besmislice (u najvećoj meri su to reči iz druge stavke)
Takvom u potpunosti pristaje da formira ministarstvo koga se Monti Pajton ne bi odrekao. 

Negotin, 12. aprila o.g. u jutarnjim časovima

A sada zamislite jedan narod opisan u gornja tri stava.

...
Sram vas bilo.