O.

55. Oktobarski salon

Beograd 19.09.-02.11.2014.

Stvari koje nestaju - Disappearing Things

SEĆANJE KOJE OBJAŠNJAVA BUDUĆNOST

Katkad je patriotska dužnost ustati i protiv sopstvene države! Zapravo, kada razlike između društva i države ne bi bilo, dijaspora ne bi imala pravo da tvrdi da voli svoju domovinu. Takođe, bez te razlike ostao bi neobjašnjiv fenomen da ljudi za otadžbinu herojski ginu, dok istovremeno državu bez pardona potkradaju.

Ova sentenca-naslov mogla bi, ukratko, da bude logo ovogodišnjeg 55. Oktobarskog salona koji je otvoren 19. septembra i trajaće do 2. novembra. Salon je smešten u zgradi nekadašnje Vojne akademije u Resavskoj 40a, koja je dodeljena Muzeju grada Beograda. Pod naslovom" Stvari koje nestaju" kustoski par iz Austrije, Nikolas Šafhauzen i Vanesa Džoan Miler iz prestižne bečke Kunsthale koncipirali su ovogodišnji Salon. Par se odlučio za postavku koja treba da odgovori na pitanje da li zaista kroz prošlost može da se sagleda budućnost. Kustosi su se složili da sećanje već samo po sebi predstavlja retrospektivu, kako ličnu tako i kolektivnu, koja se opredmećuje u postojanju dokumenata, arhiva, filmova i fotografija. Dobili su odrešene ruke da sve ove načine uvrste u ovogodišnju postavku, dopune ih novim tehnologijama i odgovore na mnoga postavljena pitanja u vezi sa sećanjem.

Luka Knežević - Strika: Slike/reči

Konkurs

Kustoski par napravio je konkurs i izabrao 32 umetnika iz Srbije i inostranstva. Prednost su dali domaćim stvaraocima, "jer su dobro edukovani i nisu zaglavljeni u prošlosti kao mnogi iz najznačajnijih umetničkih okvira". Po njima, posebno pitanje je odnos umetnika prema sećanju kao pokretačkoj snazi budućnosti i sredstvima kojima se čuva istorija. S obzirom na nove tehnologije, naročito upotrebu digitalne fotografije, postavilo se pitanje da li se produkcijom velikog broja fotografija umanjuje vrednost istorijskog pamćenja. Kustoskinja Miler smatra da mnoštvo slika može da sažme prošlost i budućnost i da pomogne da se objasni sadašnjost.

Predrag Terzić: Život i polet

Stvari koje nestaju

Šafhauzen se bavio fenomenom stvaranja nove memorije selektivnim čuvanjem slika. Po njegovom mišljenju, ljudi su uvek zaokupljeni pitanjem sećanja, kako ono nastaje, kako se kvari i nestaje. Baveći se pitanjem njegovog ponovnog vraćanja, konstatovao je da nas sećanje čini ljudskim bićima. Pošto se ovom temom bave mnogi umetnici i pošto i sama umetnost predstavlja čuvanje istorijskog sećanja, kustoskinja Miler smatra da digitalna era pomaže da se promeni odnos prema prošlosti tako što će se mnoge slike i priče obojene ličnim emocijama sačuvati i postati deo kolektivnog sećanja.

Dušan Đorđević: SIV - vremenska kapsula

Sećanja

V.d. direktorka Kulturnog centra Beograd Mia David je u ime organizatora Oktobarskog salona, izrazila zahvalnost Skupštini grada, osnivaču Oktobarca, i kustoskom paru, i rezimirala cilj ovogodišnje postavke: pokazati ulogu digitalne tehnologije u stvaranju i čuvanju umetničkog dela. U godini obeležavanja stogodišnjice Prvog svetskog rata Salon je pokazao da „istorija nije jedna već da je oblikuju i delići ličnih priča koje su uvek obojene ličnim emocijama“. Zato je potrebno da se o njoj razgovara na demokratičan način jer političke istorije Nemačke, Austrije i Srbije imaju, na primer, različita viđenja uloge Gavrila Principa u nastanku Prvog svetskog rata.

Ana Adamović: Hor

Zašto 'Stvari koje nestaju'?

Kako vreme prolazi sećanja zasnovana na iskustvu preobržavaju se u prošlost koja izmiče našem iskustvu. S vremenskom distancom iskustvo postaje činjenica a ono čemu smo bili svedoci postaje nešto objektivno. Stalno ponavljanje istorijskih slika smanjuje njihovu delotvornost svodeći ih na jedino svedočanstvo prošlosti. Služeći se različitim tehnologijama kao što su aplikacije na pametnim telefonima, koje svaku primljenu poruku brišu posle nekoliko sekundi, internetom i svetom digitalne fotografije, umetnici ovogodišnjeg Oktobarskog salona su nam pokazali da nove tehnologije na paradoksalan način menjaju naše kolektivno sećanje.

Vera Vujošević

Republika, broj 582-585 (1. oktobar - 30. novembar 2014.)

***

Posle svega što se izdešavalo oko ovogodišnjeg 55. Oktobarskog salona, šta će se tek dešavati oko narednog 56. (koji će biti iduće godine, a možda i neće), i naročito zbog svega što je Mia David-Zarić, direktorka KCB, par dana pred završetak Salona od (beo)gradskih vlasti dobila kao "Mali, znak pažnje", ovaj tekst pisan u septembru za oktobarski broj Republike naročito dobija na 'proročanskoj' težini.

A onaj O. plakat, i bez Čumak-Trgovčević fazona, govori sve. Više od hiljadu reči, koje su postale nepotrebne iako neizgovorene. Stavljena je tačka na O.

Kulturocid u Srbiji se nastavlja, svom snagom.