Krojceršmerc

Krstaške su muke pregoleme...

1. Verska sloboda kontrole

Verske slobode predstavljaju jedan novi trend u zakonodavstvu koji, kako stoje stvari, ne vodi nikuda. Irin Karmon za MSNBC.com kaže: "Dobrodošli u novi kulturni rat, ovoga puta upakovan u sukob između verskih sloboda i Slobode same. U središtu tog sukoba stoje poznate dugogodišnje rasprave na temu seksualnosti i roda. Međutim, sada se javljaju hrišćani (često su to biznismeni) koji dižu glas kao potlačene žrtve prekoračenih ovlašćenja sekularizovanih vlasti. Njihova retorička strategija, koja vrvi od potrebe za slobodom i želje za dijalogom, zvuči zaista progresivno." Ona dalje tvrdi kako broj prikrivenih prigovora o ograničavanju 'verske slobode' sve više raste, i tako se polako uvlači u inače sekularne oblasti društva; sada se došlo do toga da religijska sloboda ne predstavlja samo vaše lično izbegavanje delanja koje navodno ugrožava nečiju veru, već da predstavlja zahtev i drugima da menjaju sopstvene postupke kako biste vi mogli da neometano praktikujete sopstvenu religioznost.

Iskreno, ovakvi zahtevi premašuju granicu opravdanosti i postaju besmislica.

Sve to smo već videli kroz predizborna spletkarenja na račun Obamacare politike kontrole rađanja. Razne grupe koje se protive pravu na abortus, pa čak i preduzeća koja se ne bave biznisom u verskim pitanjima ali i dalje sebe smatraju 'religijskim' samo zato što im vlasnici ili članovi menadžmenta pripadaju određenim crkvama, tu borbu nastavljaju pozivajući se na kršenje verskih prava, čak i kada im vlada ponudi brojne pogodnosti kao što je mogućnost da u njihovom poslovnom planiranju osiguranja ne nude opcije kontrole rađanja. Ništa od toga za njih nije dovoljno. Ne, čak i potpis na nekom papiru za njih predstavlja kršenje prava na slobodno ispoljavanje religioznosti, kako to tvrde u organizaciji Popovi za Život. Sajt ThinkProgress.org izveštava: "Otac Frenk Pavone, nacionalni direktor te organizacije, izjavio je za Vašington Tajms kako se njegova organizacija ne slaže sa ovim zakonom jer bi to predstavljalo kooperativnost po pitanju vladinih planova da proširi mogućnost pristupa metodama kontrole rađanja i lekovima koji izazivaju abortus."

Ukoliko vam ovo izgleda poprilično ekstremno, Popovima za Život čak smeta da se pojave na sudu tim povodom. Prema jednoj od eparhija u Fort Vejnu, njihove verske slobode dosežu toliko daleko da oni smatraju kako uopšte nemaju obavezu pojavljivanja na sudu za postupke u koje su uključeni. Jedna katolička srednja škola je bila tužena zbog davanja otkaza nastavnici koja je išla na veštačku oplodnju, što crkva smatra za greh. Pozivajući se na svoje pravo verske institucije, kao opravdanje za kršenje saveznog zakona o zapošljavanju, ta eparhija je čak tvrdila kako uopšte ne moraju da se pojave na sudu i brane se. "Eparhija smatra da ovo suđenje narušava slobodu veroispovesti i tročlanom sudskom veću apelacionog suda podnosi žalbu na presudu koju je doneo sudija. Ukoliko bude bilo potrebno da eparhija ide na suđenje, advokati eparhije i škole tvrde da će to umnogome osporiti prednosti zaštite verskih prava."

Drugim rečima - ukoliko budu prisiljeni da sopstveno diskriminatorsko ponašanje brane pozivanjem na religijske slobode, to će predstavljati kršenje religijskih sloboda same crkve.

Očigledno da pravo na slobodno praktikovanje religioznosti predstavlja jedno od najvećih vrednosti u USA, i da se odnosi na sve religije. Međutim, to pravo podrazumeva i shvatanje da se ono ne može predstavljati kao adut opšte namene. Iako pojedinac ima pravo na slobodu veroispovesti, to ga i dalje ne štiti od odgovornosti pred zakonom kada drugima narušava ustavom garantovana građanska prava, niti podrazumeva kako su ta verska prava zaštićena od postupaka koje u sopstvenu odbranu čine ljudi koji se sa vama ne slažu. Imate pravo na slobodu veroispovesti, naravno, ali nemate pravo da se iza toga krijete od kritike pa čak i prezira zbog sopstvenih postupaka koje tim pravom pokušavate da opravdate.

Vaše pravo na slobodu veroispovesti i slobodu govora jesu zaštićeni, ali ono ne služi da vas zaštiti od upućenih kritika i odgovornosti za posledice.

Robin Marty, 19.11.2014.

"When religious freedom means never being told what to do"

2. United Churchstates of America?

Većina američkih država ima svoje službeno drvo, pticu, pesmu ili zastavu - zašto onda ne bi imale i službenu religiju? Ovo pitanje je nedavno pred birače postavila jedna grupa hrišćanskih aktivista u državi Misisipi. Nadaju se da će uspeti da proguraju ustavni amandman kojim bi proglasili Misisipi za "većinski hrišćansku" državu. Tim amandmanom bi Biblija bila priznata za "najvažniji izvor osnivačkih principa, inspiracije i vrlina države Misisipi", a molitva bi postala "poštovan, vredan i značajan običaj njenih građana". Preduzeli su akciju prikupljanja 110 hiljada potpisa, koliko je potrebno za pokretanje referenduma na kome bi se građani izjašnjavali o ovom amandmanu, što ne bi trebalo da predstavlja neki veći problem u toj (i takvoj) državi.

Iako ovaj predlog podseća na rukavicu bačenu u lice slobodi veroispovesti, hrišćanski aktivisti ovom kapmanjom zapravo nameravaju da zaobiđu smarajući Prvi amandman, što se da videti iz zaključne rečenice njihovog predloga: "Priznanje, na ovaj način obezbeđeno, neće se moći tumačiti kao kršenje građanskih prava zagarantovanih nacionalnim ili državnim ustavom." Baš kao što su mnogi na to ukazivali, mada - kako bi drugačije i mogli tumačiti tu deklaraciju?

Osim toga, Misisipi je najreligioznija država u USA (po Gallup istraživanju), u kojoj se 59% stanovnika deklariše kao "veoma religiozno", a 82% kao "hrišćani". U svetlu ovih dominantnih demografskih podataka, hrišćanstvo je u Misisipiju preuzelo primat i bez zvaničnog upisivanja u ustav te države.

Ovo osvajanje države se neće zaustaviti samo na religiji. Predlog je da Engleski postane službeni jezik države, što praktično znači da bi državnim službenicima bilo zabranjeno da komuniciraju sa građanima na bilo kom jeziku osim Engleskog. Imajući u vidu da se većina službene komunikacije i poslova obavlja najviše na Engleskom, te da vlasti obezbeđuju prevod na druge jezike građanima koji od tih usluga imaju koristi, ova stavka izgleda prilično zanemarljiva. Ali... kad već Biblija, po tom amandmanu, predstavlja "najvažniji izvor" za tu državu, vredno bi bilo napomenuti i to da Biblija nije bila prevedena na Engleski jezik najmanje hiljadu godina pošto je bila napisana.

Ovaj amandman zahteva i priznavanje Ponosa Konfederacije tako što bi se zastava Konfederacije vijorila na državnim zgradama, tj. od strane države bi kao praznik bio ustanovljen Mesec nasleđa Konfederacije. Značajan deo afroameričke populacije u ovoj državi bi možda i podržao hrišćanski aspekt amandmana, ali konfederacijski deo će sigurno izazvati dosta podela.

Sve u svemu, čak i ako birači u Misisipiju izglasaju ovaj amandman 2016. godine, izgleda da mu je ipak sudbina da završi na sudu zbog vrlo problematičnog ignorisanja verskih sloboda. Pa opet, zalog odanosti, dolarske novčanice i zakletva pred sudom - svi sadrže reference koje se odnose na hrišćanskog boga, tako da će Misisipi možda morati samo da nađe način ukazivanja "počasti" hrišćanstvu, bez straha da to bude smatrano neustavnim.

Kevin Mathews, 19.11.2014.

Can Mississippi really make Christianity its official religion?

3. Samo neka je domaće... štagod

Kada standardni balkanski palančanin pogleda svet oko sebe, čak se osvrne preko ramena (u retkim trenucima kada proradi iskra svesti i savesti), ima šta da vidi:

- KKK na divljem Zapadu

- ISIS na divljem Istoku

Amerika je "najveća fašistička zemlja na svetu", to dobro zna svaki ovdašnji krstopatriota koji je još koliko juče petokraku (opet) zamenio kokardom, dok je unutar kanibalističke lubanje i dalje stanje redovno. Tokom devedesetih godina prošlog veka, gledali smo RTS bljuvotine i slušali skaske penzionisanih oficira JNA na tu temu, baš kao što to sada rade njihovi naslednici sa kruciformom na čelu i nacionalnom frekvencijom u gaćama. Dakle, kada pročita prethodna dva teksta na temu društveno-verskih gibanja u USA, palančanin serbski mora sebi u bradu da prizna kako su 'njegovi stari' bili u pravu. 
Mislim, to - za Ameriku.
 
OK, a ovo je onda... šta?

Isto.

Krstili se (ukoliko nemate zaista pametnija posla) levom ili desnom nogom&rukom, u crkvi, skupštini, bolnici, gradskom prevozu, na poslu, fudbalskom terenu, nad školskim zadatkom, pre ispita ili polaganja vozačkog, pred saobraćajnim policajcem ili poštarom kada vam uruči ček sa penzijom... sa i bez onih brčića. Ne radi se tu samo o feldkuraturi, nikako. Ova stvar je daleko dublja i pokvarenija. I traje vekovima, baš kao u pesmici o vuku i ovci.
Prvi prevod Biblije na Srpski jezik upriličio je Đuro Daničić, nekih 500 godina posle prvog prevoda na Engleski. Čisto da se i to zna, paralele i ukrštanja radi.
Možda će država Misisipi dobiti zvaničnu crkvu, možda će katolička crkva dobiti još jednu zvaničnu državu, možda će SPC dobiti svoju zvaničnu državu, partiju, banku, vojsku... ko bi to mogao reći.
Stvarno: zašto toliko volite Rusiju do obožavanja a mrzite Ameriku do histerije, kada ste svi isti? Možda baš zato?

Svetski dan toaleta, plastični Jezus ili gipsani Micha-El najoštriji Mač&Kantar (njihovog) Boga, pranje grehova sa centrifugom... Križari svih boja i meridijana jedinog nam Sveta: vagajte, secite, vucite vodu - teško da će to oprati vekovnu nečistu savest mnogih koji su se krili u senci rimskog raspeća za ukoljice, secikese i antidržavne elemente. I još uvek im nije dosta, zato što su svi isti - tuđih muka povazdan gladni.
Verski ratovi i verski ograničavane slobode su oduvek bili veoma unosan biznis; prava tržišna utakmica između monopola na ljudske duše i tela, i naročito njihove pare.
Svakako će se već naći "mozgovi" koji će u ovom tekstu videti kršenje verskih sloboda (da, upravo ih nekoliko prikovah, ali za kompjuter), izrugivanje religioznim osećanjima (koja btw. uopšte ne postoje kao drugačija osim čisto adrenalinskih, indukovanih strahom od neznanja), blaćenje tradicionalnih vrednosti srBstva (tradicionalna glupost - crkva najviše doprinosi nepostojanju bilo kakve tradicije osim krstaške), neskriven napad na verska ubeđenja...
OK, sve je to lepo, ali šta ćemo sa pravom na slobodu kritike verske neubedljivosti?
Nastavnica u američkoj katoličkoj školi ne sme da ide na veštačku oplodnju, ali zato u srBskim državnim osnovnim školama neko može da predaje veronauku samo 'zato što ide u crkvu', tj. da razno dverinje predaje građansko vaspitanje i časove počinje molitvom koja je obavezna za sve učenike?
Šta, niste čuli za to, niko još nije prijavio?
I da jeste, kao da nije.
Pa naravno.

p.s.

Priznajem, nikako mi ne uspeva da provalim po kom principu funkcioniše Google Translator. Evo, ako neko zna neka mi obavezno javi, esencijalno sam zainteresovan kako je uspeo da prevede to što je "preveo" na gornjim slikama. Kako mu to uspeva da Mississippi prevede prvo kao Миссиссиппи, pa potom kao Србија?
A da se uklapa - uklapa se. Knap.