Feldkuratura

Dozvolite da se obratimo.
Feldkurati su danas stupili na dužnost po jedinicama Vojske Republike Srbije.

Htedoh reći, razne sorte službenika SIZ-ova Nebeskih u razne vidove i rodove Ministarstva Sile države Srbije.

Sudeći po tekstu koji je priredila Milica Jovanović (Peščanik 1. avgust B.D. - bez Dinkića), iz današnjeg desanta na razum da se izvući nekoliko sledećih zaključaka:

crkvojska Srbije 13+1+1

1 - Vojska sveštenicima obezbeđuje sve, uključujući i plate, a crkva uobičajene rekvizite za službu.

2 - Vojska obezbeđuje svakom od vojnih duhobrižnika po naoružanog podoficira-đakona pride.

3 - Duhobrižnici imaju status "oficira na neodređeno vreme", moraju da prođu jednomesečnu obuku na vojnoj akademiji.

4 - Duhobrižnici vojni imaju obavezno obeležavati sve slave kasarni, jedinica i rodova.

5 - SPC je odobrila novi Zakon o Vojsci, uveden je novi vojni pojam "duhovna nadležnost".

6 - Vladika vojni biće Porfirije

7 - U Vojsci Srbije je po novom PeEsu dozvoljeno nošenje brade, ali tako da ne ometa nošenje gas-maske.

8 - Duhobrižnici učestvuju u međunarodnim misijama.

Srbija, u pozadini

Svaki od zaključaka neminovno nameće i poneko pitanje:

1 - Dakle, svi - uključujući i ateiste - obezbeđuju plate uvaljivačima religiozne bižuterije. Služba je služba, da se zna. Da li će, pritom, duhobrižnici nositi maskirne mantije ili crne uniforme? Kako već poseduju blindirani vozni park, da li će zadržati crnu boju ili ga prefarbati u maskirni tj. kaki dezen? Citat: "Uz standardne oznake na reveru nosiće i amblem religije kojoj pripadaju".

2 - Očigledno da nisu pažljivo odgledali film Džekija Čena "Božji oklop", inače im ne bi trebalo lično obezbeđenje. E sad, lični ađutanti i posilni... to je već nešto drugo.

3 - Zašto se izbegava upotreba pojma "pun radni odnos"? Zbog poreza na zaradu, ili se i dalje ne zna u kojoj firmi duhobrižnici vojni rade - Vojsci ili Crkvi - pa ako rade u jednoj, onda bi morali da plate ekstra porez na prekovremeni rad u drugoj firmi? Za šta se to tačno jednomesečno obučavaju na vojnoj akademiji - brzo ukopavanje, "Habemus pasulj et SDO!" dimna signalizacija, jelejenje dugih i kratkih cevi posle upotrebe, osvećenje drnča? Koje će činove imati ti "oficiri na neodređeno vreme" - redovne vojne ili možda neke nove, redovne crkvojne: đakonrazvodnik, rabinarednik, jeromonah bojnog broda, stariji mulabarjaktar I klase, kontraarhimandrit, maršal patrijaršije, patrijarh armije? Da li ima veze to što Amfilohija već zovu polkovnikom? Citat: "Kao aktivni oficiri sa činom kapetana". Aman bre, kako se to postaje oficir za mesec dana?!

4 - Dođe mi da opet služim vojsku, samo da doživim bar jednom slavu košer intendature, sveca a kapela vojne muzike ili post (bilo koja/čija varijanta) na nekoj vojnoj farmi svinja. Plus pomenuti sveti drnč & dvopek nafora.

5 - Dakle, pored moralno-političke uvodi se i duhovna obuka - POiV i DOiV. Pojava i Dojava.

6 -  Vladika jegarski Porfirije je predsednik saveta RRA. Dakle, sada ima jednu duhovnu i dve svetovne službe. Videti pod #3, o čemu se tu radi. Btw, SrbPC se petlja u duše, radio-frekvence a od sada i barutna punjenja. Svojevremeno je baš vl.Porf. osuđivao lopatarpopa Peranovića, ali tek pošto je ubio "nekog narkomana", kojih inače nema u našim redovima. Možda Baneta bajkera ponovo zapope, da odsluži robiju u nekoj javnoj službi; već bi se sa lopatom uklopio u zimsko čišćenje snega kruga kasarne. Što ima izvežbanu ruku... vaistina!

7 - Ovo je uvedeno ne zbog vojnika već zbog popova, da se ne varamo. Za detaljnije obaveštenje videti pod #2.

8 - Međunarodne misije? Učestvuju oni u tome poodavno - od monaha do pa(pa)trijarha, od hašašina do imama.

Nekako mi nespojivo deluju te silne religije mira i ljubavi, sa jedne strane, i oružje/vojska, sa druge. Barem im tako ne piše u "knjigama". Ili ipak piše, samo što to mi, ovako vjeroneuki i ostrašćeni, ne umemo da pročitamo i razumemo? Kako ljubiti bližnjega svoga, sa puškom u ruci? Pa opet, ako iko izljubi bližnjega svoga, u grehu ima se raspeti i be(j)zbol palicom ili lopatom odvikavati toga poroka. Uniforme i mantije duginih boja nisu dozvoljene blagoslovljenim Zakonom o oružanoj sili srBske džamahirije. Toliko barem svi razumemo.

Crkve će neminovno morati dodatno da rastumače dilemu: Ima li tzv. militantnim ateistima mesta u crkvojsci, ili ne?

Neće više samo Bog i Žandarmerija čuvati Srbiju, nikako. Od sad pa nadalje i ubuduće, čuvaće je BŽV - Bog, Žandarmerija i Vojska. 

Zaista ne znam ko će nas (pre)ostale da čuva od njih.

***

ŠVEJK U GARNIZONSKOM ZATVORU

Nadzornik garnizonskog zatvora Slavik i narednik Repa smeste Švejka u ćeliju sa još dvadesetak ljudi u gaćama (da ne pobegnu). Zabava za njih je prinudna poseta kapeli i služba božja. Feldkurat Otto Katz propoveda polupijan i Švejk se rasplače na propovedi. To se svešteniku dopadne. Vojni sveštenik je bio jevrej, studirao je trgovinsku akademiju i doveo očevu firmu do bankrotstva. Morao je da se aktivira u vojsci. Postao je oficir, pokrstio se i onda postao vojni sveštenik. Traži od islednog sudije da mu dodeli posilnog. Pošto se svešteniku Švejk dopao, a predmet je izgubljen, Švejka puštaju iz zatvora i stavljaju na raspolaganje svešteniku.

ŠVEJK KAO OFICIRSKI MOMAK KOD VOJNOG SVEŠTENIKA

Na otpustu iz zatvora pošto je bio bez uniforme, dobija ogromni šinjel, pantalone, veliku bluzu sa zakrpama, masnu i prljavu, vojničku kapu koja pada preko ušiju. Vode ga dva vojnika sa puškama i bajonetima. Oni se u razgovoru tako zbliže sa njim da skidaju bajonete i, pošto on ožedni, svrate u finu kafanu koju Švejk zna, u koju dolaze žene i gde ima muzike. Sakriju puške u kuhinju da se ne brukaju i zajedno se opijaju. U neko doba ih on vuče do sveštenikovog stana. 

Švejk se dopao vojnom svešteniku jer pije rum, ne smrde mu noge, nije mnogo pobožan i poslušan je i zna da kuva grog po receptu nekog mornara. On se dobro stara o svešteniku. Kad mu jave da je pijan ko majka, on ga uredno pokupi i dovede kući. Legne ga, i kad se otrezni sve mu ispriča što je bilo. Onda mu nabavi orahovaču da leči stomak od pića. Pomogne mu da skupi priloge od poznanika i vojnih lica, založi klavir i proda divan. Ali u divanu ostane i neophodni sveštenički rekvizit. Zajedno se napijaju i pričaju o ženama, kartama i piću. Švejkova služavka je uhapšena a njena rođaka je izdala Švejkov stan nekim krojačicama koje imaju „salon“ sa ogledalima i slikama.

ŠVEJK SLUŽI SA VOJNIM SVEŠTENIKOM POLJSKU MISU

Citat: Poljske mise se služe dva puta - pre odlaska na front i - na frontu pre krvavog ubijanja.

Kao pripremu za poljsku misu Švejk je skuvao jaki grog i Katz oduševljen sprema se za misu. Jedva su prikupili sve potrebno - poljski oltar je ostao u prodatom divanu i jedva ga nalaze u nekoj crkvi gde ga je predao kupac divana.
Opis oltara, citat: Lažna pozlata, kao što je lažna i sva slava svete crkve.
- na vežbalištu je napravljen podijum
- monstrancu su pozajmili iz samostana u Brevnovu
- kalež je izgubljen, pa tu posluži sportski pehar koji pozajme od natporučnika
Pošto se na licu mesta setio da nema ministranta, Švejk predlaže da on bude, i on to odradi opušteno i na zvižduk sveštenika koji smatra da je to lakrdija. Onda Švejk prizna kod kuće da nije nijedne vere, pa dobije misno vino da popije i tako pristupi veri.

VERSKA DEBATA

Sveštenika nije mnogo viđao danima jer je ovaj pio, kockao se i dolazio prljav i umoran. Onda bi samo sa Švejkom vodio razgovore o uzvišenim ciljevima, zanosu, lepoti razmišljanja. Kada su služili još jednu poljsku misu greškom je došao još jedan jako pobožan vojni sveštenik koji je nakon toga svartio da Katzu ukaže na nedostatak vere. Onda su ga napili i završio je u krevetu.

ŠVEJK NOSI POSLEDNJU POMAST (pričest)

Ministarstvo vojske je donelo odluku o ukidanju poslednje pomasti. Može izuzetno da se daje. Katza su pozvali da to obavi izuzetno za teške ranjenike u bolnici. Pripreme za pomast je obavio Švejk po knjizi, jer Katz to nije radio nikad:
- ulje posvećeno od biskupa (konopljino ulje br.3 u farbarskoj radnji)
- zvonce ukradeno sa svratišta itd.
Kočijom jure u bolnicu i Švejk zvoni kao što je red. Ranjenici su umrli u toku noći i modri su iako su ranjeni u stomak. Sveštenik naplati uslugu za koju je pozvan iako su pacijenti mrtvi i nije obavio poslednje pomasti. Onda Švejk priča sa vojnicima o radosti umiranja kad granata raznese čoveka odjednom i o ratu kao pojavi. Dame iz Društva plemkinja za versko vaspitanje vojnika govore o katoličkom vojniku koji umire za cara, koga čeka raj i koji srećan umire. Posle svega se Švejk i sveštenik napiju. Posvećenim uljem Katz trazi da mu Švejk maže čizme.

ŠVEJK KAO OFICIRSKI MOMAK KOD NATPORUCNIKA LUKAŠA

Švejkova sreća nije dugo trajala. Vojni sveštenik ga je dva puta izgubio na kartama, igrajući sa natporučnikom Lukašem. Izgubio i njegovih sto kruna za otkup. Pijan se pitao kako da pogleda u njegove glupe i dobroćudne oči. Ali švejk je mirno primio vest, ispričao zanimljivu priču, skuvao grog i pijani sveštenik je plačući zaspao.
Sutradan je pokazao novom momku kako se kuva grog i gde se šta nalazi, a onda se javio natporučniku Lukašu na dužnost.

(Jaroslav Hašek, 1923.)

***

Naravno, devedeset godina je premalo da bi se Nebeski Narod dozvao pameti. Lakše je napraviti salto unazad iz mesta, soBstveni (kolektivni) nos zabiti u soBstveno (kolektivno) prkno, pa još to proglasiti filozofijom nacionalnog identiteta. Tek ćemo sada biti feldkurate sreće.
Dozvolite da se ispovedimo.

Tradicija, da prostite na izrazu.