Kvaka 22

Aktuelna Vlada Republike (ne kraljevine) Srbije ima 22 ministra, uključujući premijera i zamenike. Ko ne veruje, neka sam prebroji ovde. Svako od njih ima svoj kabinet, na kabinetu vrata, na vratima bravu i kvaku.
Vlada ima svoje 22 kvake.

Kvaka 22 (engl. catch 22), definicija pojma korišćenog u knjizi:
Kvaka, tj. začkoljica br. 22, odnosi se na američke pilote u Drugom svetskom ratu (u istoimenom romanu). Ukoliko žele da budu demobilisani, neophodno je da ispune jedan od dva uslova. 

Prvi, ako uspeju da ostvare zadati broj borbenih letova, bivaju poslati kući i rat je za njih završen. Problem je u tome, što komanda Avijacije konstantno povećava taj limit, nemačka protivavionska odbrana ne pokazuje ni trunku namere da odustane od pucnjave, a broj pilota-veterana se smanjuje što su bliži granici koju nikada ne dostignu. Kako su uvideli da od ovoga nema ništa, pilotima preostaje samo drugi način.

Druga opcija podrazumeva da onaj koji bi da se otkači vojske, mora obavezno da bude proglašen ludim. Da bi bio proglašen ludim, neophodno je da ga pregledaju vojni lekari. Da bi ga lekari pregledali, on mora da zatraži da bude pregledan. Kvaka je u tome da ako si lud moraš da zatražiš pregled, ali ako zatražiš pregled to onda znači da nisi lud. I ništa od odlaska kući.

Paradoks, logička zavrzlama, petlja bez kraja i početka.

Na kraju knjige, Josarianu neka baba objašnjava zašto se italijanski civili ne opiru batinama kojima su izloženi od strane američkih vojnih policajaca:

- Kvaka 22 kaže da mogu da nam rade sve ono što ne možemo da ih sprečimo da nam rade.

- Šta bre pričaš ženo, odakle znaš da je to Kvaka 22? Ko ti je dođavola rekao za Kvaku 22?!

- Vojnici sa belim šlemovima i pendrecima. Devojke su vikale 'šta smo zgrešile', a oni su odgovorili 'ništa' i nastavili da nas guraju pendrecima. One su pitale 'zašto nas onda maltretirate', oni su samo ponavljali 'zbog Kvake 22, Kvaka 22, Kvaka 22'... Šta je im to 'Kvaka 22'?

- Nisu vam to pokazali, ili pročitali?

- Rekli su da u zakonu piše kako ne moraju da nam pokažu Kvaku 22.

- Koji to zakon kaže da ne moraju?!

- Kvaka 22

U filozofiji se koristi pojam "pilotova dilema" - pilot može biti izuzet iz opasnih misija ako i samo ako u pitanju nije slučaj u kome pilot može biti izuzet iz opasne misije. Paradoks, glavolomka, u suštini - čista besmislica.

Bio je to paradoks #1, onaj knjiški.

Ukoliko ne uđete u tunel, nećete znati da li ima izlaza iz njega.

Poslednjih nekoliko nedelja, jedan od naša 22 ministra pompezno objavljuje kako će prisilno (ako treba) uvesti Zakon o radu - šta god "neki" pričali - i time olakšati otpuštanje (radnika) koje će prouzrokovati lakše zapošljavanje (opet radnika, ali ne istih), jer to stvara "povoljan poslovni ambijent za realni sektor" (nije ni čudo, u Srbiji je sve ionako nadrealno, pa i pojmovi javnog i privatnog). U isto vreme, dok on to priča, njegova stranka (čiji on nije član, naravno) tih istih nekoliko poslednjih nedelja masovno tovari svoje partijske pešadince baš u taj "nadrealni", državni sektor, koji je proglašen za najveći problem ekonomije ovog društva. Definisali su u čemu leži problem, objavili kako će ga rešavati - pa krenuli u njegovo dopumpavanje pre nego što na snagu stupi zakon kojim će ga rešavati (dopumpanog).

Podrazumeva se da će za taj zakon glasati i oni članovi koalicije na vlasti koji su protiv njega, kako bi ostali u koaliciji na vlasti iako su protiv. A protive se jer će im članstvo lakše ostati bez posla da bi se nečije drugo članstvo potom lakše zaposlilo, kada budu izbačeni iz koalicije na vlasti. I zato će biti protiv zakona za koji će glasati, kako bi ostali u poziciji da mogu da glasaju za ono protiv čega su.
To, da je deprivatizacija javnih preduzeća sve aktuelnija na Zapadu (na koji se toliko zdušno pozivaju ovi naši neobravari), nećete moći da čujete ili pročitate u slobodnim srpskim medijima. Onim, koji nikako ne popuštaju stranačkim pritiscima i raspravama na socijalnim mrežama.

O deprivatizaciji političkih stranaka i javnih funkcija, niko ni da zucne.

Domaći propisi dozvoljavaju isplatu 13. plate onima koji ostvare dobit u toku godine, ali partijski direktori obavezno idu da pitaju Partijskog Gazdu da li smeju da ispoštuju te iste propise. On je, naravno, nenadležan za tako nešto, ali ima partijskog ministra-stručnjaka koji jeste i koji će zabraniti isplatu, iako tako krši stari zakon pre nego što neki novi stupi na snagu. 

Građani izlaze na izbore i glasaju, da bi im potom gradonačelnike i predsednike opština postavljao i smenjivao Partijski Gazda, iako ni u jednom zakonu ne piše da je to dozvoljeno. Naravno, ne piše ni da nije.

U Srbiji otvore novo odeljenje neke bolnice kako bi se ministarka slikala za novine, pa ga onda zatvore jer još uvek nemaju potrebno osoblje i opremu. Nije bitna činjenica da pacijenata ima, da su to oni sa neizlečivim bolestima, jer ćemo na odeljenju imati samo 22 kreveta pa ne mogu svi da stanu. Isto im se hvata, pacijentima. 

Nije lako ovde živeti, biti građanin-Šredingerova mačka, u džaku logike kvaka 22 ministra. Još je teže iz nje izaći i otići negde - jer ako ste ludi, neće vas nigde primiti, ali ako niste ludi nećete moći da odete, jer da bi vas proglasili ludima prvo treba da dopadnete šaka gospođi ministarki zdravlja, budete dovoljno ludi da od nje i njenih tražite normalnu zdravstvenu uslugu. Proglasiće vas ludim i nećete moći da odete, jer vas neće primiti. Pod uslovom da preživite.

Građani Srbije su takođe poput bolničkih cimera lika iz knjige, koji leži potpuno upakovan u gips, na kome samo jedno crevo ulazi u podlakticu i drugo izlazi iz prepona. Ostali ranjenici danima razglabaju da li unutra uopšte ima nekoga ili je to samo šuplja gipsana lutka koja je tu da ih nervira. Možda je neki špijun, ubačen da vidi ko se pravi lud, pa prijavi da ga odmah vrate u jedinicu. A možda je umro, ali to niko ne zna dok ne razbije gips. Ako ga razbiju, kako bi razvejali sopstvene sumnje, ukoliko je živ čovek unutra - povrediće ga, možda ubiti; ako nije, sumnje i paranoje će biti opravdane. Šta im je činiti? Naravno - najbolje ništa. Tako isto rade i srpski mediji XXI veka. Mediji su kod nas slobodni sve dok ne počnu da se slobodno ponašaju. Kako 1998. godine, tako i danas.

Kod nas dilema nije pilotova, već svačija. 

Kontrola leta je iskorišćena zarad demonstracije sile Kontrolora uma.

Bio je ovo paradoks #2, onaj u stvarnom životu.

Ukoliko je tunel bez izlaza, ćorsokak, to nikako niste mogli znati a da prvo ne uđete.

Ali, ako ne uđete, nećete ni moći to da saznate. A tu ste već u ćorsokaku.

Neki od aktuelna 22 ministra u Vladi izgledaju i ponašaju se kao da su ispali iz knjige "Kvaka 22", upali u stvaran život i proglasili ga nadrealnim a sopstvene fiks ideje i domaće zadatke objavili i proglasili realnim. Sa malih ekrana se ne skidaju otkačeni Dok Denika, siledžija Pukovnik Blek, paranoični Major Major ili megašvercer Milo Minderbinder, dok ih 7 i kusur miliona sluđenih Josariana u neverici posmatra. Knjiga ima nedvosmislen i jasan crnohumorni antiratni karakter. 

Neki, od naša 22 ministra, imaju veze sa crnim ali ne i humorom, biografije su im sve samo ne antiratne.

Džozef Heler bi bio ponosan na nas. 

Otkrio bi da likovi i besmisao iz njegove knjige i dalje žive.

Postoji još jedna, akademska definicija pojma "Kvaka 22", koja kaže da je to brutalna i birokratska demonstracija moći, kada spadaju lažne maske prefinjenosti i Silnik pokaže svoje pravo lice. Zaista ne znam koji je broj na vratima kabineta Gospodara Vučića u zgradi Vlade, ali me ne bi začudilo da je...

x x x

Helerova "Kvaka 22" i Orvelov "Dvomisao", pojmovi su koji se danas koriste da se opiše sva muka nekoga ko upadne u zamku kontradiktornih pravila po kojima mu Sila kroji život. Inače, u Orvelovoj izmišljenoj državi Okeaniji, postoje samo četiri ministarstva: Mira, Blagostanja, Istine i Ljubavi. Ministarstva su sve samo ne ono po čemu su nazvana. 

Ta država obuhvata obe Amerike, jug Afrike i Britaniju - koja ima naziv "Pista br.1" (uzdržite se od komentara o kontroli leta). Ko izda i počini zločin ljubavi biva poslat u Sobu 101, u kojoj se suočava sa svojim najgorim strahovima - šta god to bilo (najčešće pacovi). Takođe, zločin mišljenja ne podrazumeva smrtnu kaznu, u Okeaniji mišljenje samo po sebi predstavlja smrt. Ministarstvo Istine konstantno prekraja i menja istoriju, tako da niko više nije sasvim siguran ni koji je datum i koliko je sati. Pritom, bezočno plasira laži. Ministarstvo Mira je u konstantnom stanju rata, jer "neko" stalno bombarduje Pistu #1 (ne zna se ni ko, kada i gde, niti da li je to uopšte istina), neko koga Naši stalno pobeđuju na svim frontovima.

Na samom društvenom vrhu Okeanije nalazi se Veliki Brat. Ispod njega su članovi Uže Partije (kojih je manje od 2% ukupne populacije), za njima slede članovi Šire Partije. Na dnu piramide tog društva nalaze se Prolovi (proleteri), i oni čine oko 85% stanovništva*.

Životni slogani u Okeaniji su:

Rat je mir.

Sloboda je ropstvo.

Neznanje je moć.

Posebna poslastica Velikog Brata zove se "Dvomisao", pojam Novogovora koji je u zvaničnoj upotrebi u Okeaniji. Primenjena na mnoge reči u Novogovoru, dvomisao podrazumeva dva međusobno povezana kontradiktorna značenja (npr. crnobelo). Kada se govori o protivniku, bezočno se ponavlja da je crno belo, iako činjenice očigledno govore da je drugačije. Kada je u pitanju neki član Partije, to podrazumeva njegovu spremnost da kaže kako je nešto crno zapravo belo, svaki put kada to od njega zahteva partijska disciplina. To takođe znači i sposobnost da se veruje kako je crno belo, pa čak i da se zna kako je crno belo tj. da pojedinac zaboravi kako je ikada verovao u suprotno. Ovo se postiže stalnom izmenom prošlosti, koju omogućava sveopšti način razmišljanja u Novogovoru poznat kao dvomisao. "Dvomisao", u suštini, predstavlja moć kojom je čovek nateran da u svom umu ima dva međusobno isključiva ubeđenja, i da ih oba bespogovorno prihvata kao jedno i sasvim normalno.

Orvelov roman "1984" počinje na sledeći način:

Bio je vedar i hladan aprilski dan. Na časovnicima je izbijalo trinaest.

***

Na časovnicima u Srbiji, koji kao da imaju kazaljke koje se kreću unazad, već predugo vremena posle 11:59 i 23:59 (podjednako), obavezno sledi 00:00.

Naše društvo se kreće poput crne bilijarske kugle, te beskonačne osmice, tumara kroz mitomanijakalne izmaglice, odbija se od ivica stola koje se zovu "Kvaka 22", "Proces", "Besnilo" i "1984". Postoji jedan jedini zakon fizike i društva, po kome se ta zatvorena kugla palanačkog kolektiviteta bezumlja kreće, kao da je se ne tiče stvaran Svet i Život. I taj zakon sadrži samo jedan jedini član. Onaj koji propisuje slogane:

Otkaz je posao.

Zdravlje je bolest.

Podne je ponoć.

Razum je ludilo.

Istina je laž.

Kvaka 22 je ovde Zakon.

__________

* Interesantno, ali blizu 85% ukupno upisanih birača u Republici (ne kraljevini) Srbiji, na ovaj ili onaj način, ne podržava trenutno Sigurno Najjaču Stranku u državi - sudeći po rezultatima poslednjih izbora. Zanimljiv postotak, nadasve orvelijanski zanimljiv.