Evolucija

Prošao je januar, mesec posvećen kreacionistima. U februaru se bavimo naukom, pa smo, eto počeli sa mrmotima, magarcima, a nastavićemo za neki dan i mečkom. I Koštunicom, bez njega nema zoologije.
Dobro bre - i Palma. Ali, to je već botanika.
U međuvremenu, da pozdravimo i današnji datum, 12. februar, dan na koji se pre dvesta godina rodio um zemljanskog imena Čarls Darvin.
Treba pročitati najnoviji broj NGS (National Geography Serbia), da se podsetimo ali i naučimo još ponešto.

Earthling named Charles Robert Darwin
(12.02.1809. - 19.04.1882.)

Human.

Nekada, u crvena vremena, u školi smo o/po njemu učili, učili i samo učili toliko toga, da se ne da olako zaboraviti. Bez obzira na tadašnji EPP (ekonomsko-političku podlogu) obrazovanja, sumnjam da je iko razuman sebi dopuštao bezumnost oponiranja onoga što smo svakoga dana, i van škole igrajući se, posmatrali - bubice, biljke, životinje. I ljude.
Šta li samo danas deca uče u školama, to više niko ne zna. Nenormalno je i nemoralno u prosvetnom sistemu imati paralelno i biologiju i teologiju. Bionauk i vjeronauk.
Na časovima biologije su neki nastavnici, svojevremeno ohrabrivani od nacionalno osvešćenog ministarstva, dopuštali sebi da o evoluciji (sa malim "e") govore možda (sa velikim "M"). I da istovremeno njihova o(be)svešćena sabratija svrdla dečije umove kreacionističkim stereotipom "caru carevo, blablabla" nasuprot majmunu Čarliju. Uz roditeljstvujušči blagoslov.

Odvratno i Gromovito, i dan danas, iako staro 130 godina. Taman koliko i jedan lokalpatriotski predizborni strip-letak iz maja 2008. godine.
Ako nemaš kontraargumenata kojima bi potkrepio kritiku nečijeg stava, ili činjenicama dokazane tvrdnje, ti onda udri po genotipu. Ništa lakše nego nekoga nazvati majmunom pa podmetati mu koru banane, ili đavlom pa ga polivati vrelim uljem i spaljivati na lomači (danas - mediji).
Da se razumemo, nacionalosvešćene stranke srbske današnje su ultrakreacionističke: kreatori su izbacivanja Darvinovog učenja iz nastave, kreatori su Ustava po kome i Srbija i Svet od njih počinju (završavaju?), kreatori su Zavere, kreatori su pravog patriotizma, pravog правословља i pravoslavlja.
...
Caru carevo.
Amerika Amerikancima.
Srbija Srbima.
Prah prahu.
...
Glavno oružje kreacionista protiv darvinista oduvek su bili teorija katastrofizma i naravno bezgrešnost Tvorca pa samim tim i nepostojanje potrebe za promenama. Katastrofičari upražnjavaju priču o Potopu kao jedinom razlogu za nastanak nečeg novog ili drugačijeg, jer, eto Noje se ne seti da baš tu vrstu ili varijaciju ubaci u Arku, pa je po povlačenju Vode moralo nešto novo ili drugačije da se kreira. Naravno, ne misle na potop kao meteorološku pojavu već na kaznu za grehe niščih prema Velikom Bacaču Kockica. Robna razmena biblijskih razmera - nestanak za nastanak.
Kada dođete do kraja formule, obrišite tablu i počnite novi zadatak.
Dobro, Perice, a sada se vrati na svoje mesto i pošalji roditelje i ličnog duhovnika posle časa da se dogovorimo oko kreiranja ocene.
Oko Darvinovog učenja su se lomila mnoga koplja i vodile oštre polemike, čak na ivici "fizičkog dokazivanja stavova". Još za njegovog života, Darvinov rođak Frensis Galton razvija teoriju primene evolucije na ljudsku vrstu, koja se takođe prilagođava i menja shodno uslovima postojanja ne bi li nekako uznapredovala i opstala. Ljudi, pojedinci, predstavljaju puke nosioce tj. prenosioce "dobrih" osobina koje održavaju Vrstu. Ljudi brojčano pojedoše Planetu, pa mora neko i da zagine ne bi li kreirali mesta i za žito ...
Galton svoje radove objavljuje 1883. godine, posle Darvinove smrti, a svoju "nauku" naziva eugenika. Do tridesetih godina XX veka u SAD, Švedskoj, Brazilu, Kanadi i Belgiji postojali su zakoni o obaveznoj sterilizaciji pogrešnih. Osnova je bila u Galtonovom prevođenju Darvina sa životinja i biljaka na ljude, opravdavajući uklanjanje nedovršenih jedinki zarad kvalitetnog razvoja vrste.
Poznato? Da, Adolf i par Jozefa su usavršili tu industriju, pa prevazišli pojedince i genetski nepodobnim i štetnim proglasili kompletne narode. Takvi potom sagoreše (neka!) ali pokvariše tako divne potaman-zakone pomenutim državama, koje su posle pada nacizma iste morale da ukinu. Doduše, jedva ...
Pričom o održanju kvalitetnog razvoja vrste, pokrivana je još jedna naučna (?) teorija, paralelna dvema pomenutim, i vremenski i razvojno. Razvijali su je Tomas Maltus (par decenija pre Darvina), Herbert Spenser i sam Galton u formi političke teorije o razvoju (evoluciji) ljudskog društva, poredeći ga sa živim organizmom koji se takođe prilagođava i menja, sopstvenog opstanka radi. Ljudi, pojedinci, ovoga puta predstavljaju nosioce/prenosioce "dobrih" osobina koje održavaju Društvo.
Galton napada postojanje ustanova poput ludnica (insane asylums), jer su to (po njemu) jedina mesta gde se "inferiorni ljudi" mogu nesmetano i brže da razmnožavaju te tako brojem nadmaše one "superiorne" i preplave (awash) društvo, pa su stoga korekcije neminovne i hitne.
Fridrih Niče teoriju podržava teorijom primene veštačke namesto prirodne selekcije jedinki.
Ova politička teorija svoje ime dobija 1879. godine pod nazivom socijaldarvinizam. U SAD je tokom 40-ih godina bila popularna, ali često neimenovana kao takva.
Definicija:
Socijaldarvinizam predstavlja učenje u modernoj sociologiji po kojem je borba za opstanak osnovni pokretač svih društvenih i istorijskih promena. "Predominantan kvalitet svakog uspešnog je njegova bezobzirna sebičnost". (M. Pečujlić)
Ultimativna varijanta koja podrazumeva skup eugenike, veštačke selekcije ljudi i ekstremnih stavova samih "socijaldarvinista", naziva se rasizam. Takođe neimenovan, ali prečesto upražnjavan i vekovima ranije.
Fašizam/nacizam je maloumna ultimus primena socijaldarvinizma na ljudsku istoriju.

Sociologija, da pomenemo, u razvoju društva ne razdvaja procese evolucije i revolucije, obzirom da sam pojam revolucije predstavlja jedan obrtaj (prevrat) u razvoju društva koji neumitno nastavlja razvoj dalje uzlaznim pravcem - mada, istorija pamti podosta postrevolucionarnih evolutivnih zastoja koji su morali biti korigovani novim revolucijama.

 
Sve savremene teorije razvoja ljudskog društva u sebi sadrže darvinističku teoriju evolucije. Danas je tako aktuelan pojam liberalnog kapitalizma, tzv. neoliberalizma, gde se pod velom ekonomskih sloboda i slobodnog tržišta rada i kapitala (ljudi, robe i para) bezobrazno propoveda iskrivljeno poimanje darvinizma, i ovaj prirodni proces objašnjava ekonomskim opstankom sposobnijih.
Pored pojmova darvinizma i evolucije, moramo pomenuti i pojam deevolucije. Misli se na retrogradni razvoj, unazad, u suprotnom smeru od evolucije.
Ne treba ovaj pojam mešati sa pojmom devolucije, u politici je to proces pomeranja nadležnosti iz domena federalnih (državnih) organa vlasti na državne agencije i lokalne zajednice (regione, pokrajine, opštine i slično). Primer je referendum iz 1997. godine u Ujedinjenom Kraljevstvu, gde su regionalne vlasti Škotske i Velsa, od strane Vlade Tonija Blera dobile zakonodavne i izvršne ingerencije.
Do sada nije dokazano postojanje biološke, prirodne deevolucije. Inače, jedna od omiljenih teorija neofašista je ta da, zapravo, evolucija uopšte ne postoji (oni, takvi, sebe smatraju kreacionistima) i da je sva degeneracija oličena u socijalnim, rasnim, seksualnim, verskim, etničkim i etičkim grupama zapravo čist primer deevolucije Tvorčeve devičanske kreacije, koju oni, jelte reprezentuju na (po njima) prvobitno zamišljen način.
Nasuprot biološkoj, socijalna deevolucija, degradacija i raspadanje ljudskih zajednica pa i čitavih civilizacija prisutna je kroz celokupnu istoriju ljudskog društva. Pa i danas.
Marks i Darvin su bili savremenici, takođe i državljani Britanskog Kraljevstva, po Marksovom preseljenju u London. Obojica su bili humanisti, i obojici su kreativno tumačili dela. Naopako.
Prvo Kropotkin, pa za njim Lenjin, koristili su ova dva učenja u humane svrhe, propagirajući sibirsku metodu uravnilovke u bedi: Ko ima uzeće mu se, ko nema neka se teši na primeru onog prvog. A mi ćemo da šaljemo Prvu proletersku u Sibir po led - ili na Igman. Kamen sa Golog otoka je već malo teže bilo svariti uz viski...
Primer deevolucije od običnog srpskog birača (čovek) u uobičajenog srpskog nadripolitičara (magarčina) nije izolovan, pa ni redak širom sveta. Pa opet, to ne sprečava ostale narode i države da nezaustavljivo idu napred. Zašto kod nas nije tako? Zato što riba uvek smrdi od glave, a u uređenim društvima, u kojima je posledica uređena država, takva glava se bez pardona smenjuje i hapsi, pa bira nova.
Zašto se kod nas evidentno loši nikako ne menjaju? Da li su oni zaista reprezentativni primerci naroda, pa čak i samo "sopstvenih" birača?
Ili su to ipak poluumni deevoluirani majmuni, koji krijući se u krošnji nacionalipatriotizma sede na grani kapitala, na kojoj nema mesta za druge, obične. Ljude.
U biti socijalne deevolucije pojedinca ili grupe (partije, države, kućni saveti?) leže dve stvari:

 
1. Novac: sredstvo ispoljavanja neutažive gladi za posedovanjem kao samoobmanjujuće kompenzacije za večiti strah od smrti, tj. konačnog, i

 
2. Sadizam: ovo nema nikakve veze sa evolucijom i opstankom pojedinca ili vrste. Te i takve primerke svaka živa vrsta na Zemlji koja egzistira u grupi (organizovanoj ili ne) izopštava, odstranjuje iz svojih redova; preduslov sadizma je postojanje određenog nivoa svesti, a tu nam se izbor kandidata drastično sužava, naročito na one koji su svesno obesvešćeni.
...
Pepeo pepelu.
...
Čarls Darvin je, replicirajući Galtonu, povodom tvrdnji da treba odsecati nekorisne ogranke razvojnog stabla čoveka te da objavljivanje knjige "Uzdizanje čovekovo" (The descent of man, 1871) može izazvati mešanje kasti, odgovorio:
Tačno, pomoći slabijima da prežive zaista može umanjiti koristi prirodne selekcije. Ali, sprečavanje takve pomoći može da ugrozi instinkt saosećanja, tog najplemenitijeg dela naše prirode. Faktori, poput obrazovanja, tu mogu imati ključnu ulogu.
Znaju ovi naši, gde treba da seku ...

***

Šta bi danas ser Čarls Robert Darvin rekao, kada bi mogao da vidi ove fotografije?

Oni umeju ponekad da budu tako ljudski.

A mi, takvi moramo uvek da budemo, nikada i nikako životinjski.
I da se ne smejemo nego da pomognemo.
Da li zaista postoje oni kojima je ovde nešto smešno?
Da li još uvek imamo instinkt saosećanja, ili smo ipak deevoluirali?
...
Da li Ti, Čitaoče ovog bloga, imaš odgovor kada drugi gromoglasno ćute?