Svatovi

Dana 24. februara L.G. sakupiše se svatovi, pun čas po okončanju dnevne šihte radne. Okupljalište - hotel "Pariz" negotinski, nekadašnji. U dve sobe na spratu. Ulazi bre silan narod, zastave, štake, epolete, biografije.
Pet minuta dogovora - pa svi u kolca! Opel, Fiat, japanac, Yugo, Zastava, i domaći i strani modeli podjednako ... ma vasceli auto park porodični, svi na okupu. Zamalo i pokoji taksi da uzmu.
Svi bejahu tu: Aurikulus Magnus (poznatiji i kao Osluškivač-Presvlakač, ili Potprec.), Štampač, Gende, drug-četnik Major, Miloške, Štrumfetica, Bosanac, Deblo i sva silesija ostatka. Ma, bilo ih je garant njih negde oko dvanaestak, kako bi javio medijski servis - kada bi u Negotinu postojalo tako nešto.
Pa kad krenuše sva ona silna auta po ulicama negotinskim. U oba smera - gde se to sme. U dozvoljenom smeru gde se ne sme, poštujući opštinsku Odluku oktobarsku o dozvoljenim smerovima u Negotinu. Trube trúbe, zastave zastavišu, dodole arlauču, svatovi sveže protivgripno & protivgradno vakcinisani pucaju od zdravlja (kada više ne smeju od nečeg drugog, al štaš vlas je to - senesme, do daljeg).
Prvi vozi i trubi, drugi prozor otvara, porodičnim barjakom li maše. Ma kaki more ušla ladnoća u kola na zajtfenster, rados nas greje!
Toliku graju i veselje podigoše po svim bulevarima, avenijama, sokacima i alejama štampanim negotinskim, narod zbunjen vaskolikom radošću na ulice se da izađe nakanio, usred ručka. Vele - mora da došlo oslobođenje! A ako i nije, ondak je stoposto došo opet Tito: "Pa dobro ženo, majketiga, sam ti onomad reko da nije umreo, nego gi samo pušćao da gi vidi kaki su i sad će gi svi pobriše i išutira sobe noge! Samti reko! Brebrebre!!!"
Izađe narod na ulice, tj. trotoare, jes da pomalo klizavo al sami su krivi što ne čistu sneg&led (štastim imaju Nadležne Koalicione Službe). Pomisli, taj narod, što ne rekoše ranije da se veselje sprema pa cveće da pripremimo, kud će si nađemo sad u sred zimu kad nema šta da se na nji baci? Jes da lepiše neki plakati ko pozivnice za svadbu, al gi neko pokida, ubila ga reuma do 16. kolena i niže! Onaj na sredinu sliku, stipsa jedna košfunjarska, reko neće dođe na veselje jer mu skupo da pazari poklon pa poslao muzički telegram, al nema muzika nego neki muškobanjast glas čita Ustav.
Ovi, svatovi, klizanja se ne boje, poneli i motke i lance, ako zatreba. One višenamenske.
I so, bez nju ne idu nigde, gledali onaj film o Boškobuhu, pamte šta reko Milun za so! Idi gde oćeš al ne bez so, to ti život. Probali da stave u sat, al posle neće izađe, zato sad drže u džepovi na pozadi od farmerke.
I kad se išetaše, istrubiše, izbajraktariše, izvozaše, izsoliše i takoto, povratiše se svi, njih negde oko dvanaestak, u Okupljalište - hotel "Pariz" negotinski, nekadašnji. U sobičeta na spratu. Nauljiše i nadrnčiše sve redom nebeskoplave zastave, pa u soške. Za nji još ove dosmanlije ne uvedoše oružni list, pa će gi imamo što više, i obavezno da viri jekser na drugu stranu (onaj učukan, što drži zastavu da ne sklizne).
I tako, završi se ta promocija veselja, gorivo će si podelimo solidarno na opštinski budžet i nikog više.
A Kuma, Negotinsko i Timočko Krajinska, ne vido ju tamo, među svatovi?
Pa, Kuma ne beše mogla da si dođe jer se vožnja s trubljenje organizovala posle radno vreme, a ona si mora doma da si kuva posno za sutra, jel sreda. Ima si neka gladna usta u vidu, al velika pa iz opoziciju, plus treba gi narani s tortu u četvrtak, za geburtstag. Al obećala čvrsto, na svadbu će si dođe obavezno ovaj put, a ne ko prošli u Arenu Limes za veridbu, kad nesmede jer ne beše bilo grejanje a ona slaba s negotinsko-timočki krajnici.

*

- A kad će ta svadba prijo?
- Ete, čim se zet vrati iz Holandiju, s pare od gastarbajterovanje.
- Pa šta radi on tamo?
- Kako bre, nisi gledala? Pa on ti je tamo glavni voditelj na televiziju, ne skida se s ekran ceo dan. Sve neki rekreativno-zabavno-umetničko-školski program, majkemi.

**

- Aman, koga bre to udaju?
- Pa, Srbijicu prijo, kog si ti mislela?!
- Aman, za koga? Kojtaj Zet??
- Neki Palestinac, al to nema veze, naš je - проверено мин-њет. Reko Tito onomad Jaseru da mu ovde ko otadžbina, pa neće bude problem s zetovo državljanstvo. Zet jedino neće nikako da uze čipovanu ličnu, se plaši od Evreji će ga nađu i likvidiraju.

***

- A bre, kojvam taj zet, jer ga poznavam?
- Šta, nisi videla slike s veridbu? Ijuft prijo, kaki propus ... c c c! Evo, gledaj si:

(foto-album)

* Zet & Prijatelj.
* Ovaj zetov rođak ništa nezna da pije, uvek pravi neke robije po svadbe, krštenja, pomane i ostala veselja pa ga više ne vodimo snas, sve mu nešto pripada muka stalno.
* A ovo je ono kad došo pop. Rekosmo im dase neljubu tolko, mnogo liču na oni evropejski paraderi, al jok - oće pa oće, mora tako tradicijonalno domaćinski. Dobro, rekosmo, al onda nesme s jezik.
* Eto slikasmo i matičara, onog što je precednik upravnog odbora u jednu nevladinu organizaciju.
* Ovo je zet kad uzo da puca da skine jabuku s krov. Nema kod njega trtemrte, on poštuje sva sredstva zaštite kad je poso u pitanje, zato stavio onaj šljem na glavu da mu ne padne neki crep odozgo. Gledo onaj snimak s Arkana sto puta, i naučio si znanje.

* A ovo ti je s generalnu probu na svadbu. Rekli neće više daju da se bacaju petarde, pa smo rešili da za tu priliku spremimo topovski udari, se čuje jače. I dalje.
Kako bre prijo, odakle nam topovi? Pa će si iznajmimo od JNA. Šta, nisi znala da to rade? Nikad nisu ni prestajali ...

***

Da li znate kada će u mom prisustvu bilo čija deca sledeći put da gledaju Štrumpfove?
Čak ni tada!
p.s.
Na ovim stranicama je već pisalo o tome da hotel "Pariz" više ne postoji, i da je tu danas poslovni prostor u nadležnosti SO Negotin. Na spratu su stranke i Eko-Fond. Nekada je tu bio kupleraj za gospodu, kao i šok-sobe hotelske ...
p.p.s.
Na današnji dan je Titov hercegovački pionir u zrelom dobu, dobrovoljno otputovao u Hag, da ih razbuca.
Ono što je mnogo važnije od idiotluka, toga dana je počelo odbrojavanje do 12. marta 2003. u 12.30h.