Wednesday, 18 February 2009

Rad i radni odnosi

Posao. Pade mi na pamet kao tema, kada je već ovih dana ministar za rad bio toliko aktuelan. A pritisla i ova Kriza, ne popušta. Vidi se po silnom kadriranju od vrha do dna "vertikale vlasti".
OK, pa šta tu ima da se mnogo filozofira - rad je stvorio čoveka (...), sada je na nama samo da sačuvamo radna mesta da bi ostali ljudi, jelte. Tako kažu svi, eto i Vlada smatra da ćemo debelo da osetimo Krizu na svojim leđima (ne njihovim, našim) ali da niko ne sme da ostane bez posla.
Pametno, do bola.
Taman koliko i ultrapokvarenost onih na Zapadu koji se ojadiše krahom najvećih svetskih berzi, pa pokušavaju da gubitak miliona dolara nadomeste otpuštanjem radnika, dok (ih) ne prođe Kriza.
Milijarde izgubljenih dolara kapitala/zarade menjaju za stotine hiljada otpuštenih radnika. Ako neko uspe da umetne znak jednakosti između ove dve strane, slobodno neka mi javi, da ne gubim vreme.
Neki bolestan um je postavio i ovakvu jednačinu:
1 otpušteni radnik = 1000$ uštede po danu trajanja krize
Takvi sebe zovu stručnjacima, i to još ekonomskim.
Kod nas tako nešto nikada ne bi prošlo. Naša privreda nema blage veze sa ekonomijom, ali politika ... e, to je već druga stvar. Kada bi se kod nas zaista privređivalo po ekonomskim principima, teško da bi stotinak firmi u celoj Srbijici moglo da opstane, kamoli još i da prebrode Krizu. Ovako, ćeramo i dalje burazerski, dogovorno, ja tebi - ti meni, dođeš mi - dođem ti, država šiba kredite šakom i kapom, budžetlije zavrću svima uši i prazne džepove (osim, naravno sebi - kako je i red).
Kakvo bre otpuštanje radnika?! Zapošljavanje politički podobnih u ovoj zemlji, u vreme Svetske Ekonomske Xrize (da ne pišem skraćenicu), bukti punom parom i ne jenjava ni za tren, čak se stiče utisak da se sve više raspiruje. Kadrovi se utovaruju na sve strane, pljušte svakodnevna masovna učlanjenja i iščlanjenja - u partije, kakve crne biblioteke ili humanitarne organizacije - samo još fali da se i zvanično u lična dosijea zaposlenih uvrsti nova vrsta dokumenta: partijska radna knjižica. I da se ukine Fond tržišta rada, tj. sve nadležnosti prebace na stranke.
I onda, everybody happy!
Kada bi smo se zezali ...

Rad i radni odnosi (rečnik savremenih pojmova)

Radno vreme - Iako nematerijalna kategorija, veoma žvakasta, tj. rastegljiva. Osam dnevnih radnih sati može da traje i duže i kraće, a može i da se isparceliše po meri čoveka. U zadnje vreme skoro svi ističu na svojim firmama/izlozima tipski samolepivi "raspored časova". Ono što fascinira je da se od-do menja i zavisi od same firme, ali na svima je onaj satić isti - minut do dvanaest.
Samo prođite svojim gradom, i bacite oko ...
Radno mesto - Tu se sedi, pije se kafa, trebi politika. Zauzvrat, onima koji rade kod privatnika biva naplaćen sav nerad onih koji rade u državnim firmama i ustanovama. Ono obuhvata i radni prostor. Radni prostor ne zavisi od pokreta u procesu rada ili telesne visine. Naprotiv, striktno zavisi od političke pozicije i telesnog obima.
Radno mesto treba čuvati po svaku cenu, ulaz je striktno po ključu a broj sedišta ograničen. Tako se priča.
Poslodavac - Postoji nekoliko varijeteta ove zaštićene vrste: 1) direktor (obično doživotni, pa i posle toga), 2) v.d. direktora (kratak uvod u prethodnu opciju), 3) gazda (da se manemo privatnih firmi, ovo je ionako terminalni stadijum pomenute opcije pod 1, taj se na kraju uvek izmetne u gazdu).
Direktor predstavlja primerak besvesnog živog bića koje je uhvaćeno na ulici, učlanjeno u partiju, uvaljeno u pufff-fotelju, deponovanog potpisa i ovlašćenja. U najkraćem vremenskom roku premeće se iz besvesnog stanja u živu enciklopediju znanja i umeća rukovođenja. Po isteku mandata bezuslovno se transformiše u savetnika/saradnika. U toj situaciji, na proslavama koje organizuje firma uvek sedi u blizini slanika, mada se sumnja da i u radno vreme kao osnovno sredstvo duži po jedan (firmin) slanik, koga čuva od vlage u unutrašnjem džepu radnog sakoa bez dugmadi.
Jedna od grana evolucije ove vrste naziva se i predsednik upravnog odbora, i najčešće poseduje nedovršen proces razvoja iz besvesnog u sveznajuće stanje, što ga apsolutno ne može sprečiti da svima popuje i bez navršene Osnovne (bogoslovske) škole. Ovi primerci se najčešće potpisuju šrafcigerom, a oni umešniji i glinericom.
Sindikati - Političke organizacije u koje se zaposleni učlanjuju da bi zadržali radna mesta. Bave se svim državnim poslovima, visokom politikom i rešavanjem S.E.Xrize. Po državnim firmama sindikalni lideri uglavnom primaju platu. Ostali članovi ponešto i rade. Svi zajedno plaćaju članarinu, ali samo povlašćeni brste kajmak od toga. Batine - povremeno, kao vid izjašnjavanja članstva.
Vavjek bili isturene postaje vladajućih političkih struktura, pa se shodno tome i obnašali.
Tokom devedesetih godina postojale su dve političke + dve sindikalne grupacije: vlast + SSSS, i opozicija koju je pretežno podržavao sindikat Nezavisnost. Danas su oba sindikata uz žuto-crvene €vrosocijaliste, uz buljuke novonastalih "dvorišnih" sindikata koji se batrgaju zajedno sa ostalima. Niko da ukapira u čemu greše, važni su Kolektivni ugovori sa Vladom i Unijom poslodavaca koje niko nema nameru da poštuje. Niti će.
Ne postoje sindikati zaposlenih kod privatnika. De da vidim ko sme ...
Sistematizacija radnih mesta - Vid latentnog pritiska na zaposlene da budu mirni k'o bubice, ali i način za nagrađivanje zaslužnih udarnika po meri menadžmenta. Kod privatnika ne postoji. Svi rade sve i traže još, malo (li) im je.
Štrajk - U državnim firmama služi kao sredstvo oružanog nastavka vođenja poslovne politike. Ponekad, ali samo ponekad, to je jedini način da radnici spasu goli život od preterano stručnog rukovođenja.
Kod privatnika se uglavnom završava obraćanjem gazde zaposlenima preko sredstava privatnog obezbeđenja.
Kao poseban kuriozitet, ova zemlja ima zabeležen i slučaj štrajka unutar sindikalne organizacije, uperen protiv doživotnog predsednika.
Otkaz - Pa lepo su rekli da ih neće biti, šta tu ima da se piše. Neki ćemo da ostanemo a neki ćete sami da odete.
Socijalni program - To ne postoji, ukinuli smo socijalizam. Jedino direktor sme sebe da proglasi tehnološkim viškom, uzme debelu otpremninu pa ga posle prodaje firme novi vlasnik ponovo inokosno angažuje za još veće pare, jer zna znanje. A i cenu.
Stečaj - Pa, stekli su se uslovi ... i dalje se stiču.
Policija/Sud - Nezaobilazni deo proizvodnog procesa u svakoj državnoj firmi. Nisu direktno angažovani shodno sistematizacijama, ali su sveprisutni prilikom razdvajanja ... delatnosti.
Privatizacija - Pojam najuže povezan sa pojmovima poslodavac, direktor, sukob interesa, stečaj, policija, sud i naravno - politika. Spominju se i nekakve "akcije", ali još niko nije uspeo da ih vidi kako stvarno izgledaju. Kao ni jetija, saskvoča ili karakondžulu.
Bolovanje - Najčešći vid angažmana u radno vreme van radnog mesta. Služi i kao privremeni azil od političkih, seksualnih i ostalih (manje bitnih) vrsta pritisaka.
Kao dodatna pomoć bolovanju, upražnjavaju se razna sredstva privremenog zaborava.
Zaštita na radu - Aktuelne su prijave za bosing (maltretiranje od strane nadređenog), mobing (maltretiranje od strane više njih - i vertikalno i horizontalno), seksualno uznemiravanje (u Srbiji apsolutno nedokazivo), iznuđivanje finansijske koristi (ma daj ...), političko ucenjivanje (u čemu je problem?). Za HTZ opremu se uglavnom nema vremena ...
Zaštitna kaciga (šlem) predstavlja omiljeni modni rekvizit političara i rukovodilaca kada se slikaju za TV ili novine, mada je upražnjavaju i prilikom obilaska gradilišta objekata visokogradnje. Manje iz razloga da im nešto ne padne na pamet, više zbog toga što hoće ponekad cigla ili komad alata da se omaknu s visine.
Sukob interesa - To obično spominju neke budale, jer su čuli da postoji na trulom Zapadu. Zapravo kod nas se radi o hibridnom pojmu koji nazivamo tim imenom. Sastoji se od "sukoba" i "interesa". Sukobi su neizostavni deo interesantnih vremena, u kojima inače živimo. Sve zarad interesa građana. Zato registrujemo privatnu firmu na adresi državne u kojoj radimo, a potom partijski sadrugovi i sadrugarice iz onih fotelja autoritativno-menadžerski kažu: "Provereno, nema tu nikakvog sukoba interesa, marš napolje iz moje kancelarije!" - na adresu nekog naivka koji se požali na finansijsku mužu mimo redovnog cenovnika, iako nije od sorte papkara-mlekulja ...
Plata - Forma koju svi traže, ali ne dobija je svako. U nekim firmama se krije pod pretnjom sankcija, a u nekim je sramota da spomeneš. Uglavnom, formulari koji se godišnje podnose raznim inspekcijama i kontrolama kažu da je sve u redu.
U narodnim bajkama se spominju još i regres (13. plata za 13. prase), putni troškovi (čuveni K-15, mada niko ne zna zašto su to tako zvali) i naknada za topli obrok. Oko toplog obroka u naučnim krugovima lome se koplja da li su zaposleni smeli preko leta da te pare troše na sladoled ili oslojanjen burek + jogurt iz frižidera. Hektolitri tople kafe tokom radnog vremena se tu nisu računali. Kao ni "topli zeka", kroz kog su neki morali da prođu.
Čekovi, kreditne kartice, dozvoljeni minus - Osnovna sredstva preživljavanja zaposlenih.
Apsolutno nemaju nikakve veze sa pominjanim pojmom "plata". Usko povezani sa savremenom bolešću opštenarodnog imena "kamatno ropstvo".
Politika - Srpskim Zakonom o radu nije decidirano zabranjeno političko delovanje unutar privrednih subjekata. Firme (privatne i državne) mogu da dotiraju političke organizacije, uz obavezu da to prijave i opravdaju. Takođe, isti zakon štiti zaposlene od progona zbog političkog opredeljenja. Ne štiti ih od političkog ucenjivanja, jer to ne postoji u Srbiji.
Kako bi i mogli da brane političko delovanja u firmama kada se direktori, ali i dobar deo zaposlenih baš tako uvaljuju na radna mesta? Interesantno je da baš takvi, čim zasednu (neki i zalegnu) odmah počnu svakodnevno da koriste sledeće dve rečenice (mantru?):
1) Ne interesuje me šta je do sada bilo, hajde da počnemo da radimo nešto. (kao, dok oni nisu uskočili nije se ništa radilo)
2) Ej, bez politike, ovde smo došli da radimo! (ehm ...)
A konkursi, stručna sprema, lekarsko uverenje, pripravnički i prethodni radni staž? Beži bre s tim!
Zbog svega pomenutog neophodno je naterati firme da sve zaposlene, bez izuzetka, zaduže po jednom gas-maskom (kao obaveznim sredstvom lične zaštite), da bi ljudi zaista mogli nesmetano da dođu na radna mesta i rade svoj posao. Za platu, ne za slavu.
***
Interesantno, ali nikako da ukapiram zašto svi reč "kriza" počinju velikim K?

7 comments:

Computer Camp for kids in Serbia said...

Blog ti je genijalan! Posebno mi se dopada ona ,,...za sve je Tito kriv...,,ma, zapravo, sve što pišeš je super! Saće da te pratim...Pozdrav :)

Anonymous said...

I posle svega vest:

Vlada platila 900.000 dolara i još 100.000 istih zelembaća za slobodu jednog belosvetskog probisveta nekakvog Miladina prepodobnog Kovačevića.

- Mislio sam da sam se već davno ubio ali eto još uvek se ubijam.

Građanski pozdrav iz Inđije
Aca Šišić - Ziki

Anonymous said...

skoro pa sjajno.

Anonymous said...

Ziki
Tvoj mi je komentar dvosmislen.
Sta si hteo reci
p.s neko

Olja said...

A gde ti radiš Lale

LALE said...

Kao prvo, veliki pozdrav gazda Aci, odavno se nismo čuli (bogamuimperijalističkog) pa ni videli. Vidim ja, ne da se stari građanski as nikako.
Mister Aco, neki dan je pao komentar da od kako je GSS prestao da postoji, ima "nekih" koji nisu bili nikad življi, a zasigurno jesu u odnosu na lokalne politikopaćenike negotinske - kompljet.
Olja, ima tome podosta vremena (jesenas) kako je tema tekstova na ovom blogu bila baš firma u kojoj radim. U stvari, i dalje je - znaju Negotinci (ali i oni šire) kakvo imaju grejanje, mada nismo o tome raspravljali poslednjih mesec dana, jer su poslednji računi za struju daleko aktuelniji. Pitam se zašto ...
Da prevedem na srpski - JKP.

Ljiljana said...
This comment has been removed by the author.


Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...