Ambis-kolo

Ako dovoljno dugo gledate u more, more će početi da gleda u vas.
- Fridrih Aleksander Ničevučić

15.06.2022.

Znate da sam kukao i plakao dok nam predsednik Si nije pomogao jer smo krvarili 10 do 12 miliona dolara na mesečnom nivou, a ovde iskrvarite 100 miliona za sedam dana. Znam da to obične ljude ne interesuje, ali nas interesuje, jer država krvari. Nekima drugima, iz drugih zemalja, koji gore od Srbije stoje, kojima je najbitnije da odu na more, poručujem - samo vi idite na more da se kupate, pa ćete se kupati zimi, samo ne znam u hladnoj ili toploj vodi.

26.06.2022.

Zamislite, Srbi opet igraju kolo u Paraliji, a u kolu nema Dragana Markovića Palme. Ne znamo da li su iz Jagodine, ali jesu iz Srbije. Video iz poznate srpske destinacije govori koliko je atmosfera među našim turistima vrela. Po Palminom patentu. Nikoga nije omelo jako sunce te su više od 10 minuta igrali poznati ples. Na snimku se mogu čuti i poznati uzvici. Mnogi nisu ostali ravnodušni na ovaj video snimak: "Svaka čast! Treba odigrati vlaško kolo u vodi, a ni na zemlji mnogi ga ne znaju" napisao je jedan korisnik društvenih mreža.

***

Srbistanci su shvatili Gazdinu poruku - da se ona na njih ne odnosi, već na neke budale koje žive u stranim centrima moći koji stoje daleko gore od nas. Ukapirali, pa portrčali u paralijski plićak da opale vlaško kolo. Da li ono za žive, ili ono za mrtve - to neka struka utvrdi.

U čuvenoj Ničeovoj izreci sa početka teksta, umesto reči "more" stoji reč "ambis". Tačno tom jednom reči je moguće opisati celokupno stanje u kome se danas nalazi ovo naše društvo i pripadajuća mu država: ambis, u koji nas je uvukla kradikalska banda sa Njim na čelu.

A mi na dnu tog ambisa igramo kolo.

Katabaza... umesto katarze.

Ua grcite!

Zamenik vrhovnog tužioca u Atini podneo je tužbu protiv jednog poslanika ultradesničarske Zlatne Zore zbog pozivanja na izdaju zemlje, nakon što je ovaj u petak, tokom obraćanja Parlamentu, pozvao vojsku da izvrši državni udar.

Tokom parlamentarne rasprave o mogućem izglasavanju nepoverenja vladi koju vodi Nova Demokratija, zbog dogovora koji je postignut sa Bivšom jugoslovenskom republikom Makedonijom (BJRM, kako zvanično nazivaju današnju Makedoniju) oko naziva te države, Konstantinos Barbarusis je optužio vladu da nije uspela da zaštiti grčke interese i pozvao vojsku da interveniše:

"Zato što poitičko rukovodstvo zemlje ne donosi zakone u interesu nacije, već samo u svom, pozivam vojni vrh zemlje da ispoštuje datu zakletvu i uhapsi premijera Aleksisa Tsiprasa, ministra odbrane Panosa Kamenosa i predsednika Prokopisa Pavlopulosa, i tako spreči ovu izdaju", rekao je on.

Tužba je prosleđena istražnom sudiji koji je ovlašćen da izda nalog za hapšenje Barbarusisa.

Nakon jučerašnjeg incidenta u Parlamentu, Barbarusisa je iz članstva Zlatne Zore isključio lično njen predsednik Nikos Mihaloliakos.

Predviđeno je da premijeri Grčke i Makedonije, Tsipras i Zaev, navedeni sporazum potpišu u nedelju, u severnogrčkom gradu Prespesu.

Inače, po grčkim zakonima, u slučaju krivičnog dela izdaje zemlje, tužilac nema obavezu da od Parlamenta zatraži ukidanje poslaničkog imuniteta počiniocu. Poslanički imunitet se oduzima po sili zakona, automatski.

Pored toga, Barbarusisova izjava je poslužila predsedavajućem Parlamenta kao razlog da isključi Zlatnu Zoru iz dalje rasprave o predlogu za izglasavanje nepoverenja vladi, kao i da tu ultradesničarsku partiju optuži za izazivanje nasilja.

- Ioanna Mandrou: Prosecutor brings treason charges against extreme-right MP (Ekathimerini, 15.06.2018)

I tako, izgleda da ga je Zlatna Zora ugasila - makar na neko vreme.

Hajde da zanemarimo nadasve zanimljivo prezime grčkog neonaci-poslanika (Barbarusis), ali otkud to Grci znaju šta je prava demokratija, parlamentarizam, poslovnik, domaće vaspitanje, zdrav razum?

Pa kad naš Konan Š. Varvarin, i njemu slična patridiotska braća poslanici, pozovu na državni udar, ubistva, progone, raseljavanje nepodobnih, razbijanje i pretnje, čupanje mikrofona, polivanje vodom i hvatanje za gušu drugih poslanika, lažu kao pseta i menjaju gazde češće nego krvave kecelje - onda obavezno neki od "žutih lopova" mora da leti iz skupštinske sale. E, to je bre demokratija, a ne k'o one grčke kukavice! Oni će nam sole pamet šta je izdaja zemlje, šta su zakoni i njihova primena, pa mi smo bre to doveli do savršenstva i više nam uopšte ne treba opozicija. Zato.

Nesrećni Barbarusis se pošteno nalupetao, baš u duhu korena svog prezimena: "bar-bar" je pojam na starogrčkom (βαρ-βαρ) kojim je označavan neko ko nije Grk i ne govori njihovim već nekim njima posve nerazumljivim jezikom. Značenje starogrčkog pojma "bar-bar" je veoma slično značenju današnjeg "bla-bla", koje se takođe uvuklo u skoro sve jezike sveta.

Sve mi se čini da reč "šešelj" znači to isto: divljak, koga niko normalan ne razume.

Treba to što pre dojaviti predsedavajućoj srpskog Parlamenta, čador-balerini Maji.

Mada... αυτή δεν είναι τίποτα kαλύτερα από αυτόν.

Mi nismo Evangelosi

Premijer Grčke Aleksis Cipras danas je podneo ostavku i najavio vanedne parlamentarne izbore za 20. septembar. Od tog trenutka tu će funkciju umesto njega vršiti predsednik Vrhovnog suda Vasiliki Tanu-Hristofilu - inače protivnik nove "spasonosne" tranše zaduživanja Grčke - koji će nadgledati izborne radnje sa funkcije šefa prelazne vlade.

Cipras je uspeo da dobije komotnu podršku u parlamentu za prihvatanje nove tranše euro pomoći teške 86 milijardi eura, uprkos neslaganju većih razmera oko toga, koje bukti među poslanicima vladajuće Sirize - jedna trećina njih (od ukupno 149) glasala je protiv usvajanja te pomoći ili su bili uzdržani. Ova tvrda struja među levičarima smatra da je Cipras izdao program i liniju borbe protiv štednje stezanjem kaiša, što je premijeru izbilo iz rukava 2/5 od ukupnog broja poslanika u grčkom parlamentu (120 od 300), zbog čega se ove nedelje očekivao njegov poziv za izjašnjavanje u parlamentu po pitanju poverenja vladi. Međutim, Cipras je naprasno odlučio da taj korak preskoči i direktno se obrati glasačima kako bi ugušio pobunu u sopstvenim redovima, ali i obezbedio podršku javnosti za naredni trogodišnji period drakonskog sprovođenja spasonosih mera - što podrazumeva radikalnu reorganizaciju grčke ekonomije, uključujući dalje povećanje poreza, smanjenje javne potrošnje i velike reforme u sistemu zdravstvenog, socijalnog i penzijskog osiguranja, kao i poreskog sistema.

Cipras se izgleda proračunao da je bolje pozvati na nove izbore pre nego što Grci počnu da osećaju efekte novih spasonosnih mera (dalje smanjenje penzija, povećanje PDV i uvođenje solidarnog poreza na zarade).

Siriza, inače, vlada uz pomoć desničarske stranke Nezavisnih Grka (Anel) koja se protivi merama štednje.

Neki analitičari su predlagali da se sa ovim sačeka do početka oktobra meseca, kada bi kreditori trebalo da izvrše prvu procenu efekata uložene tranše evro-pomoći, možda čak i predložili otpis dela dugova - što bi predstavljalo potencijalno veliki predizborni kapital za premijera.

Složen sistem ustavnih zakona u Grčkoj ne dopušta predsedniku države Prokopisu Pavlopulosu da odmah raspiše izbore, već prvo mora da se obrati ostalim velikim strankama sa predlogom da li one mogu da formiraju vladu, što je skoro nemoguće u sadašnjem odnosu snaga u parlamentu. Po tom zakonu, kada vlada podnese ostavku, vlast na tri dana prelazi u ruke najveće opozicione partije kako bi ona pokušala da oformi vladu, što bi značilo da bi Nova demokratija provela predstojeći vikend u pokušaju da zameni Ciprasovu administraciju. Ukoliko im to ne uspe, po zakonu sledeća nastupa druga opoziciona stranka po jačini da pokuša isto. Formiranje manjinske vlade predstavljaće pravi izazov ako se u obzir uzme činjenica da Siriza, u svim svojim frakcijama, ukupno ima 149 od 300 poslanika grčkog parlamenta.

Posle teške sedmomesečne rovovske borbe sa međunarodnim kreditorima, mnogi istomišljenici premijerov konačni potpis na sporazum smatraju za preokret i izdaju politike koja ih je u januaru dovela na vlast. Cipras smatra da je do toga moralo da dođe, jer je prihvatanje daljih oštrih reformi jedini način da Grčka ostane u eurozoni - što je glavni zahtev birača, sudeći po istraživanjima javnog mnenja.

Kako sada stoje stvari, opšte je mišljenje da će se Siriza pocepati. Disidentski lider Leve platforme, bivši ministar energetike Panajotis Lafazanis, prethodne nedelje je objavio kako namerava da formira novi pokret koji se protivi tim spasonosnim merama, usput optuživši vladu da je kapitulirala pred "diktaturom eurozone". Lafazanis uz sebe ima 40 poslanika koji najavljuju formiranje nove poslaničke grupe, koja bi tako postala treća po brojnosti u parlamentu (iza Sirize i Nove demokratije) i bila jača od desničarske Zlatne zore. To znači da, ukoliko Evangelos Mimarakis i njegova Nova demokratija ne uspeju tokom vikenda da formiraju manjinsku vladu, sledeća u tom pokušaju na red dolazi Leva platforma.

Najbliži Ciprasovi saradnici tvrde da je rascep unutar Sirize morao biti razrešen ovako ili onako, ali - da je tako moralo biti. Aktuelni ministar energetike Panos Skurletis, izjavio je za državnu televiziju: "Politički ambijent mora biti raščišćen. Mi moramo da znamo da li vlada ima ili nema većinsku podršku." U Sirizi sada razmatraju i sazivanje vanrednog kongresa za septembar, kako bi pokušali da ispeglaju unutrašnja trvenja.

Nedavne ankete pokazuju da Siriza ima 33-34% podrške anketiranih, što ih čini daleko najpopularnijom strankom u Grčkoj, ali ne i dovoljno popularnom da vlada bez koalicionih partnera. Od tada nije bilo novih istraživanja stava birača, ali unutar Sirize i dalje vlada optimističko raspoloženje. Dimitris Papadimulis, koji je Sirizin član Evropskog parlamenta, smatra: "Ti izbori, kad god da ih vlada raspiše, obezbediće rešenje za stabilnu vlast. Ja mislim da će posle njih Siriza imati apsolutnu većinu u parlamentu."

Ova politička neizvesnost već uzima danak na tržištima, jer je tokom popodneva Atinska berza zabeležila pad od 2,8%. 

Gardijanov analitičar Evangelos Siutis smatra: "Grčka berza ulazi u novi krug neizvesnosti dok svi čekamo vest o raspisivanju novih izbora. A to zaista jeste faktor nestabilnosti za berze."

The Guardian (20.08.2015) - Greek bailout: Alexis Tsipras to 'step down and call snap elections'

...

Ilijana Magra, samo obična studentkinja političkih nauka, na ovaj Ciprasov potez gleda drugačije: "Nikome nije jasno zašto je g. Cipras danas podneo ostavku. On jeste mnogo popularan, ali u suštini je i malo lažov. Do sada se nikada nije desilo da jedan premijer lično bude uzrok tri izborna procesa - januarskih opštih izbora, julskog referenduma i najavljenih vanrednih izbora."

Posle amputiranja Varufakisa, zato što "nekima nije bilo prijatno" da gledaju njegovu facu za eurostolom, sledi nova istraga poturica i trebljenje mangupa u redovima Sirize o trošku građana Grčke. Ukoliko nekim čudom manjinska vlada ipak bude formirana, vanrednih izbora u Grčkoj neće biti. Inače...

***

13.08.2015. - Grčki premijer Aleksis Cipras trenutno smatra da na jesen ne treba da dođe u svoju prvu zvaničnu posetu Srbiji, zato što u pokretu Siriza dominira stav da "premijer Srbije Aleksandar Vučić vodi pubertetsku politiku". Srpski premijer Aleksandar Vučić na to replicira sa "moj prijatelj Cipras možda to ne voli da čuje i možda se ponekad i nervira i zbog mene, ali ja ću to reći jasno i glasno: Ako hoćete da prebrodite ekonomsku krizu ovih razmera, onda nema laganog i ugodnog puta, već samo teškog i doslednog. Uvereni smo da je samo tako moguć stvarni i trajni uspeh."

20.08.2015. - Grčki premijer Aleksis Cipras podneo je ostavku i najavio vanredne parlamentarne izbore u Grčkoj za 20. septembar.

27.08.2015. - Hajde, Vučiću, izađi iz puberteta pa raspiši toliko najavljivane sveopšte izbore, poput tvog prijatelja Ciprasa raskrči malo i ti stranku. Vidiš da te on poslušao, poslušaj sad ti savet prijatelja. Skoči, nemoj da si sisa.

Tok buduće kampanje vanrednih srpskih sveopštih izbora možete iz minuta u minut pratiti na sledećem linku:

The Guardian: Greek PM resigns to trigger snap elections - LIVE UPDATES

p.s.
NASA demantuje čaršijske abrove o tome kako će u septembru nekakav asteroid tresnuti o Zemlju.

Ostavka

"Petojulski referendum će ostati zabeležen u istoriji kao jedinstven trenutak, kada se jedna mala nacija usprotivila dužničkom ropstvu."

Poput svih borbi za demokratska prava, tako i ovo istorijsko odbacivanje ultimatuma Evrogrupe od 25. jula ima svoju visoku cenu koja ga prati. Od suštinske važnosti je bila ponuda visokog kapitala da ovo NE grčkog naroda naša vlada odgovarajućom rezolucijom naknadno "investira" u DA - u sporazum koji podrazumeva restrukturiranje duga, manji stepen štednje, preraspodelu u korist onih kojima je pomoć potrebna i stvarne reforme.

Ubrzo nakon objavljivanja rezultata referenduma, bila mi je jasna potreba određenih članova Evrogrupe, kao i "odabranih" partnera za mojim "neprisustvom" na tom sastanku; takvu ideju je premijer procenio kao potencijalno korisnu za njega prilikom postizanja sporazuma. Iz tog razloga, ja danas napuštam Ministarstvo finansija.

Smatram da je moja dužnost da pomognem Aleksisu Ciprasu da iskoristi, onako kako on to najbolje smatra, kapital koji nam je grčki narod podario na jučerašnjem referendumu.

A ja ću se ponositi činjenicom da me se ti kreditori gade.

Mi u Levici znamo kako da zajedno radimo i bez privilegija koje donosi funkcija. U potpunosti ću podržavati premijera Ciprasa, novog ministra finansija i našu Vladu.

Ovaj nadljudski napor u čast hrabrog naroda Grčke, i veličanstveno OXI/NE koje su oni podarili svetskoj demokratiji, predstavljaju samo početak.

Yanis Varoufakis personal blog: Minister no more! (06.07.2015)

+

Reakcije na rezultat jučerašnjeg referenduma u Grčkoj zaista umeju da budu zanimljive. Naročito one koje su bile objavljivane danima unapred, poput infograma koji je 3. jula objavio američki Wall Street Journal, iz koga se vidi da bi posledice (eventualnog) grčkog napuštanja eurozone bile sledeće:

- prosečna nadmorska visina Evrope bi opala za 157 metara

- ukupna količina proizvedenog maslinovog ulja bi bila 24,5% manja

- Evropa bi imala za 31,2% kraću ukupnu dužinu obale

Vaistinu vickasto, ali i uobičajeno za transokeansku distancu.

Reakcija tih istih, koja je usledila prilikom objavljivanja preliminarnih rezultata, nije bila nimalo vickasta:

Međutim, ta "bura" je po objavi podnete Varufakisove ostavke izgledala ovako:

Vrednost eura u odnosu na američki dolar ponovo je počela da raste, počev od 8:00 u ponedeljak. Tačno pola sata nakon što je grčki ministar finansija podneo ostavku i to obelodanio u medijima. Onaj špic na grafikonu označava trenutak kada su svetski mediji preneli tu vest.

Takođe, na svetskim berzama se polako zaustavlja jučerašnji vrtoglav pad, za šta su, garantujem, najviše zainteresovana stara srpska palanačka misao & prekoplotni pljuckači kvaziliberalnih bajalica.

Trgovina EUR/USD je završena: prvo 1 OXI za 1% naniže, pa 1 Varufakis za 1% naviše.

Ukoliko je ovo način na koji funkcionišu savremena ekonomija i berze - a jeste - onda više ni van pameti nije ideja o ponovnom odlasku u šumu. Dok i to ne poseku zarad auto-puteva u lepšu i bolju prošlost.

Reakcije na Varufakisovu ostavku možete pratiti iz munuta u minut ovde:

The Guardian: "Greek referendum: finance minister Yanis Varoufakis resigns - live"

Zabavnije je od gledanja svih Pinkovih kanala i RTS zajedno, ne zvao se ja Fido.
A i ne zovem se tako.

***

Bez obzira na bankarske vratolomije, ostaje otvoreno pitanje zašto je grčki ministar finansija podneo ostavku: da bi olakšao pregovore premijeru (kako to on sam tvrdi), zato što je do referenduma on glumio zeca a od referenduma će narod nadalje biti "loš policajac", ili možda zato što su mu se svi zgadili?

Ne bih baš računao na kartu gadljivosti kod političara, naročito onih finansijskih.

Još manje na to da je bilo ko od ovdašnjih politikanata sa posebnim potrebama čuo za reč ostavka.

Crveni karton, dosta je bilo opomena

Imate utisak da vas neko konstantno plaši "grčkim scenariom", bankrotom države i Angelom Merkel - i to bensedinski smirenim glasom na šte meka srca, pa još iz dubina njene pozadine?

Deder da čujemo šta na tu temu kažu neki Grcite.

CRVENI KARTON ZA MERE ŠTEDNJE

- izlaganje Panosa Petrua (DEA, SIRIZA) na tribini održanoj 29.06.2014. godine u organizaciji NVO MARKS21

Prvo bih hteo da kažem nekoliko stvari o neoliberalnim merama koje se sprovode protekle četiri godine i o njihovim razarajućim efektima na većinu stanovništva.
Ponekad u ovim raspravama većinu vremena provedemo opisujući stanje u kom živimo, što često i nije od pomoći.
Ali, dva su razloga zbog kojih počinjem odavde. Jedan je taj što je Grčka "laboratorija" budućnosti cele Evrope. Zato cela Evropa mora biti upoznata sa rezultatima "grčkog eksperimenta sa merama štednje". Ako išta dobro može da proistekne iz socijalne bede koja danas vlada u Grčkoj, to je podizanje svesti svih naroda o tome kakva ih budućnost čeka ukoliko joj se zajednički ne suprotstavimo.

Drugi razlog je taj što će sve mere koje su primenjene na Grčku, biti "institucionalizovane" širom EU. Pretpostavljam da sve glavne partije u Srbiji tvrde da su evropske norme i zakoni važni, tako da će radništvu i mladima u Srbiji biti korisno da čuju šta evropska budućnost zaista predstavlja.
Nakon četiri godine primene Memoranduma (sporazuma potpisanih između grčke vlade i trojke – EU, Evropske centralne banke i MMF-a), situaciju u Grčkoj opisujemo pomoću tri broja 30.

1. 30% smanjenja bruto domaćeg proizvoda (BDP). U mirnim vremenima, ovakav finansijski poremećaj nije zabeležen niti u jednoj zemlji razvijenog kapitalizma. Zato ovo možemo porediti samo sa ratnim katastrofama ili kolapsom Istočnog bloka.
2. 30% smanjenja prosečnih radničkih primanja. Bolje plaćeni radnici pretrpeli su još veća smanjenja zarada, po 50-60%.
3. Oko 30% iznosi zvanična stopa nezaposlenosti. Među mladima, nezaposlenost je oko 60%. Kažem "zvanična stopa", jer imamo ljude koji rade jednom nedeljno, odnosno četiri-pet dana mesečno, a vode se kao zaposleni.

Ovo je veliki problem u domenu radnih odnosa.

Imamo nekakve vaučerske i trening programe, koji na po nekoliko meseci zapošljavaju mlade ljude na bazi probnih ugovora, nakon čega im se isplaćuju izuzetno male sume novca - ako ikakve dobiju. Šef bi po isteku tog perioda trebalo da odluči da li će vas zaposliti ili ne. Međutim, niko nikada ne dobije posao, a gazde samo recikliraju jeftine ili "besplatne" radnike.
Mi smo u džungli u kojoj se svakakvi trikovi koriste da bi se podrila radnička prava: part-tajm poslovi, fleksibilan rad, plaćanje "po komadu" slobodnih stručnjaka (frilensera) iako ste zapravo radnik, autsorsing podugovaračima itd.

Napada se pravo na kolektivno pregovaranje, sindikati se potkopavaju. Prvo su napali Nacionalni kolektivni ugovor (koji je garantovao minimalnu platu svim radnicima, čak i onima van sindikata) i zamenili ga sektorskim kolektivnim ugovorima. Potom su sektorske ugovore zamenili kolektivnim ugovorima na nivou preduzeća. Sada na mnogim mestima imamo individualne ugovore, oko kojih izolovani radnik pregovara sa gazdom.
Istovremeno, seča javne potrošnje dovela je do velike krize u javnom zdravstvu i obrazovanju. Bolnice i škole se zatvaraju (oni to nazivaju "spajanjem sa drugim jedinicama"). Tako su razredi sve brojniji, nastavni kadar dobija otkaze. Bolnice nemaju ni osnovna sredstva za rad, poput špriceva ili gaze. Iako su zdravstveno osigurani plaćanjem doprinosa kroz sistem socijalne zaštite, ljudi sada moraju da kupuju lekove i plaćaju veliki broj medicinskih intervencija.
Rušenje sistema socijalne zaštite otvorilo je put onome što nazivamo Pinoče sistemom. Država garantuje samo minimalnu penziju, u iznosu od oko 300 evra, a onda vas gura da plaćate privatnim osiguravajućim kućama da biste imali iole pristojnu penziju.
Za to vreme privatizacije uzimaju maha. Sve je na prodaju - od vode i struje (upravo u ovom času parlament raspravlja o zakonu koji bi trebalo da privatizuje delove Elektrodistribucije), preko luka, aerodroma, pa čak i plaža, što će omogućiti novi zakon čije se usvajanje očekuje ovih dana. Pirejska luka trebalo bi da predstavlja "uspešan" primer ovog programa. Kineska korporacija COSCO kupila je neke njene važne delove i uspostavila kineski model radnih odnosa, tako da je to ishodište na koje radni odnosi u celoj Evropi treba da stignu.
Tako izgleda socijalna beda koja se krije iza reči za koje sam uveren da ih i vaši mejnstrim političari izgovaraju: balansiranje budžeta, vraćanje javnog duga, fiskalna odgovornost, ispunjenje zahteva EU itd. Ovo je rat protiv radništva koji će izbrisati šta god da je preostalo od socijalnih dostignuća iz proteklih decenija.

Međutim, Grčka nije samo laboratorija za mere štednje, ona je ujedno postala i laboratorija otpora. Ovo će biti druga poenta koju hoću da istaknem.
Jedna stvar koju smo naučili je da su neverovatne stvari moguće, stvari o kojima smo mogli samo da sanjamo. U protekle četiri godine imali smo preko 35 generalnih štrajkova (već smo se i zabrojali). Četiri-pet od tih štrajkova trajali su po dva dana, što je nešto što se u Grčkoj nije dogodilo još od pada vojne hunte 1974. Godine. Videli smo i grčku verziju Indignadosa, stotine hiljada ljudi protestovali su na Trgu Sintagma, ispred parlamenta, na najvećim protestima još od 1974-1975. godine.
Kratka napomena o ovom pokretu - ovo je bila velika stvar koja je radikalizovala i mobilisala ljude koji nisu u sindikatima, ali je u isto vreme pogurala sindikalne vođe u štrajkove. Međutim, upravo su ove štrajkačke aktivnosti i de facto savez između "pokreta trgova" sa sindikalnim pokretom učinili stvar opasnom i većom od pukog kampovanja ispred parlamenta.
Pored velikih, centralnih konfrontacija, svedočili smo i svim drugim borbama.
Neke sektorske borbe trajale su danima (poput zaposlenih u metrou i opštinama) i vlada je mogla da ih rasturi samo zavođenjem vanrednog stanja i tzv. "građanskim regrutovanjem" štrajkača. Neke su trajale mesecima (poput administrativnog univerzitetskog osoblja, koje je prošle jeseni organizovalo neverovatan štrajk, sa komitetima, radničkim stražama, zajedničkim akcijama profesora i studenata, koncertima, itd).
Tu su i borbe malobrojne radne snage koje su poslužile kao primer i inspiracija celoj radničkoj klasi, kao što je na primer bila borba metalurških radnika u fabrici izvan Atine, koja je trajala nekih osam-devet meseci, ili borba otpuštenih čistačica iz zgrada ministarstava koje, uprkos teškoj policijskoj represiji, već mesecima kampuju ispred Ministarstva finansija i čija borba i dalje traje, kao i drugi oblici borbe, nalik onoj u solunskoj fabrici Viorne, kojom sada rukovode njeni radnici, nakon što je gazda odlučio da je zatvori.

Evo i nekoliko lekcija iz ovog bogatog iskustva:
- Uprkos debatama koje su pozivale na nove ili alternativne vidove borbi, ono što smo videli i što je najznačajniji razvoj iz ovih borbi je ponovna pojava nekih dobrih starih taktika koje je radnički pokret tokom prethodne dve decenije zaboravio. Radnička straža, štrajkački zborovi kako bi se dogovorili naredni koraci, izbori za štrajkačke komitete, okupacije (bilo radnih mesta, bilo javnih zgrada i prostora) vraćeni su u naš arsenal, kao i ideja istrajnih štrajkova, a ne samo jednodnevnih.
- Solidarnost je od suštinske važnosti. Ovo je bio glavni problem sa kojim su se suočile sve sektorske borbe. Iako su ih ljudi uglavnom simpatisali i podržavali njihove ciljeve, ponekad uz impresivne donacije štrajkačkim fondovima i sl., ono što nam je falilo je aktivna solidarnost, veština da se štrajk "otvori" prema širim društvenim slojevima, uz zajedničke zborove, razmene ideja itd. Nagoveštaj toga videli smo tokom štrajka u prosveti, koji je pokušao da "štrajkačke komitete" transformiše u "narodne komitete", otvorene i za druge sindikaliste, simpatizere i aktiviste, roditelje, itd.
- Bitna je i sindikalna solidarnost. Ideja solidarnih štrajkova koji mogu da prošire front i prodube sukob, nije se materijalizovala. Većina sektora ostala je usamljena u štrajku, dok su drugi sektori ćutke stajali po strani, čekajući na svoj red za štrajk u nekom trenutku u budućnosti, kada se nađu pod napadom. Da su svi ovi štrajkovi koje sam spomenuo uspeli da se ujedine u jedinstven štrajkački radnički front, imali bismo bolje šanse da u proteklim godinama izborimo neke pobede.
- Moramo da se suprotstavimo i etabliranom sindikalnom vođstvu. Klasno jedinstvo je od suštinske važnosti, a u Grčkoj nam je za početak štrajka i dalje neophodno zeleno svetlo Generalne konfederacije sindikata. Tu realnost ne možemo jednostavno da zaobiđemo. Međutim, najviši sloj sindikalnog vođstva predstavlja problem, jer koči štrajkačke akcije. Iz iskustva znamo da nisu imuni na pritisak. Pritisak odozdo ih je, na kraju krajeva i doveo do toga da pozovu na 35 generalnih štrajkova.
- Međutim, društveni i politički aktivisti, sindikalna baza, zajedno sa radikalnim sindikalnim vođama, moraju da pronađu način da se organizuju i pruže novi tip vođstva. Ja ne podržavam argumente koji govore protiv sindikata, a u prilog "novim vidovima borbe". Uveren sam da moramo da iznova osvojimo naše sindikate, da učvrstimo one koji su već tu, tako što ćemo organizovati kampanje koje pozivaju mlade radnike da se uključe u sindikate, da izgradimo nove sindikate tamo gde ih nema, da izgradimo sloj radničkih lidera na radnim mestima, kroz organe samoorganizacije baze. Poenta je preokrenuti štetu do koje je došlo tokom devedesetih, sa opadanjem broja sindikalnog članstva, posebno među mladima i sa konzervativizmom koji je opstao u mnogim sindikalnim strukturama. Ovo je težak cilj, ali ako mislimo da u budućnosti pobeđujemo, moramo raditi u pravcu toga.
Što me dovodi do treće tačke u mom izlaganju.

Ko bi trebalo da započne organizovanje tako velikih zadataka? U Grčkoj smo bili svedoci neverovatnih izražaja "spontanih" akcija i radikalizacije, Ali, nakon četiri godine, možemo slobodno reći da to nije bilo dovoljno. Spontane akcije imaju svoja ograničenja. Kako bi se tako zahtevni zadaci organizovali, potreban nam je sloj posvećenih levičarskih aktivista i, u krajnjoj instanci, potrebna nam je radikalna leva politička snaga.
Ali to nije jedini razlog zbog koga nam je levica danas potrebna. Nije stvar samo u posvećenosti aktivizmu, već i u potrebi da se obezbede strategija i taktika, ali i alternativa etabliranim partijama.
Usled ozbiljnosti ekonomske i političke krize, svaka ekonomska, sindikalna borba u Grčkoj automatski postaje i centralna politička borba.
Ovo smo naučili iz iskustva. Srušili smo dve vlade, održan je veliki broj štrajkova, pa ipak nismo ostvarili nikakvu opipljivu pobedu. Pitanje vlasti prirodno se postavilo, barem u smislu izbora, kao pitanje preuzimanje vlasti u zemlji. Tako je zahtev za "levom vladom" koji Siriza ispostavlja od 2012. godine, zapravo rezultat nivoa klasne borbe u Grčkoj.
Međutim, čak i ako preskočimo izuzetak Grčke (budući da ne smatram da je u svakoj zemlji i u svakom trenutku ovo ispravan zahtev), lekcija ostaje ista:

Ako hoćemo da pobedimo i poguramo borbu dalje, moramo da izgradimo političku alternativu mejnstrim partijama.
Mi moramo da stanemo na put celokupnom neoliberalnom planu izlaska iz krize i suprotstavimo mu potpuno drugačiji plan. Moramo da one koji se bore naoružamo drugačijim narativom od dominantnog koji nam poručuje da "nema alternative". Poenta je da nam je neophodna politička snaga koja će promovisati pro-radničku političku agendu za plate, za radne odnose, za državu blagostanja itd. Posebno sada, u doba duboke krize, mi moramo da omogućimo antikapitalistički izlaz - brisanje duga, nacionalizaciju banaka i velikih preduzeća, bez ikakvih žrtvovanja u prilog bogatima ili međunarodnim bankama. Ovo je njihova kriza i mi ne planiramo da plaćamo njenu cenu.
Na kraju, sve se svodi na omogućavanje drugačije vizije organizovanja društva. Kada svi pričaju o izlasku iz krize, ali uvek u pro-kapitalističkom smislu, mi moramo da promovišemo ideju izlaska iz kapitalizma. Veze između radničkog pokreta i socijalizma prekinute su 90-tih godina. Glavni zadatak radikalne levice je ponovna izgradnja ovih veza i povezivanje borbi današnjice sa vizijom sutrašnjice.
To je ono što Sirizu čini važnim eksperimentom i ono što je narodu ulilo poverenje da nam pruža izbornu podršku od 2012. godine pa sve do nedavne pobede na evropskim izborima.
Siriza promoviše jedinstvo u različitosti, izgradnju levog fronta uz istovremeno zadržavanje strateških rasprava među njenim različitim strujama.
Ona podržava drušveni otpor, čiji su najvažniji primeri bili pobuna mladih iz 2008. I grčki Indignadosi iz 2011. godine.
Siriza je bila dorasla izazovu da ponudi odgovor na pitanje vlasti - i to ne tako što bi ponudila tradicionalni, razarajući savez sa levim centrom, kao nekada u Francuskoj i Italiji. Naprotiv, snaga Sirize je upravo u njenom odbijanju da sudeluje u takvim kompromisima i umesto toga promoviše cilj "leve vlade", koja bi otvorila put ukidanju štednje.

Zbog toga izgradnja takve radikalno leve političke snage može biti veoma važna za našu borbu. Do toga ne može doći preko noći. Siriza ima desetogodišnju istoriju, uz mnogo uspona i padovai unutrašnjih nesuglasica. Isto tako, ona nije magično rešenje za sve probleme radikalne levice.
Sirizine vrline koje sam već pomenuo nisu bogom dane. Kako se približavamo poziciji vlasti, njih zapravo vođstvo partije sve glasnije dovodi u pitanje, popuštajući pred pritiskom da ublaži svoju politiku, da postane među vladajućom klasom prihvaćena i poštovanja vredna vladajuća snaga. Unutar Sirize vlada konstantna borba usled sve snažnijeg stavljanja akcenta na parlamentarizam, težnje da "ublažimo" program, pa čak i spremnost na paktiranje sa snagama levog centra. Pre nedelju dana, Centralni komitet partije održao je satanak.
Ja sam član leve platforme, levog krila Sirize koje insistira na radikalnoj, antikapitalističkoj orijentaciji partije. Do stvaranja ove platforme je došlo jer smo svesni da bi vođstvo Sirize moglo da ima drugačije planove.
Ovo je ipak drugo pitanje, ali moja poslednja poenta je ta da je još jedno od ključnih pitanja našeg vremena to kakva nam je vrsta levice potrebna da bismo pobedili. Neke dobre stare, strateške rasprave, poput "reforma ili revolucija" danas su nam veoma važne. Potrebno nam je jedinstvo levice, ali moramo i da radimo na zaoštravanju a ne zakopavanju rasprava.

Ove godine obeležava se stogodišnjica od Velikog masakra iz 1914. godine. Verujem da će nam istorijska vremena u kojima živimo doneti slične istorijske dileme, za čije će razrešenje levici biti neophodni slični istorijski izvori.

Građanski savez, 01.07.2014.

***

Kako god bilo, al' kad radikalna ili radikalizovana levica udari na radikale i socijaliste (sve go demokrata do liberala)... 

Što naš narod kaže: neko će tu pući - k'o Grčka.

Ima još:

"MMF priznao greške u merama za Grčku." (RTS.rs 06.06.2013)

"Swedish trade unions are making fun of your sad, non-swedish lifestyle." (Citylab.com 22.01.2014)

Occupy Stockholm 09.12.2011.

"Alternativa brutalnim merama štednje - otpor na islandski način. MMF priznao: Islanđani su bili u pravu što su uradili sve suprotno od onoga što smo tražili. Pristup Islanda je doveo do iznenađujućeg i jakog oporavka." (99posto.org 02.01.2013)

"Islandska vlada ovog tjedna je potvrdila kako će se svakom kućanstvu otpisati dug po hipoteki u visini do 24,000 eura. Time vlada ispunjava jedno od svojih ključnih predizbornih obećanja, unatoč žestokim kritikama koje stižu iz međunarodnih financijskih institucija.

Mjeru je predložio islandski premijer, Sigmundur David Gunnlaugsson, lider Progresivne Stranke koja je osvojila izbore u travnju ove godine, ponajviše zahvaljujući obećanju da će rasteretiti dužne građane." (Advance.hr 04.12.2013)

Hörður Torfason, islandski potpaljivač otpora

Čekbremalo - islandski premijer je lider Progresivne stranke?! 

Njihov premijer je naprednjak, ali primenjuje (po multikapital) drastične levičarske socijalne, ekonomske i finansijske mere, ne šljivi MMF i Svetsku banku, ne uvlači se u guzice pojedinim EU siledžijama, za Ruse ni da čuje?!!

McDonalds je zatvorio svoj restoran u Rejkjaviku?!!!

Ovaj svet se izokren'o.