Anti-utopija je kada ne očekuješ bolje, već se moliš da ne bude gore. Antiutopije, na izvestan način, upozoravaju svet da ova planeta još nije popunjena za svo ispoljavanje straha i mržnje. Bardžis počinje svoj roman predgovornom analizom antiutopije Džordža Orvela.
Entoni Bardžis (John Anthony Burgess Wilson, 1917-1993) je bio britanski kniževnik i kompozitor, autor romana "Paklena pomorandža" (Clockwork orange, 1962) po kome je najviše poznat, mada je imao običaj da kaže da je ta njegova knjiga postala poznata tek 1971. godine, kada je Stenli Kjubrik po njoj snimio istoimeni film. Drugo, takođe poznato i priznato, Bardžisovo antiutopijsko (distopijsko) delo je "1985", roman nastao pod direktnim uticajem Orvelove "1984". Napisan je 1978. godine, u nameri da Orvelovu budućnost malo prizemlji i učini je realnijom (demistifikuje?) uzimajući u obzir sve što se u svetu - i naročito u Britaniji - izdešavalo u (tada) prethodne tri decenije (1948-1978). U Berdžisovom Londonu ima više minareta nego oblakodera, zemljom gazduju bogati arapski šeici (sic!), elektronski nadzor je neizostavni deo svakodnevice, većina je prihvatila islam, podzemnom železnicom caruju razularene bande studenata-ubica od kojih se možeš spasiti samo ako ih naučiš nešto što nisu znali (Bev Džons, glavni lik romana, je profesor istorije koji radi sve samo ne ono za šta se školovao), "institucije zatvorenog tipa" su mešavina zatvora i ludnice za bezumne koji nikako da prihvate Sindikalizam kao jedino ispravno državno uređenje nastalo na Engsoc temeljima...
"1985" je podeljena u dva dela: prvi je nazvan 1984, a drugi 1985. U prvom, napisanom u formi eseja i intervjua, Berdžis pravi uvod u drugi deo, trudeći se da analizom nemogućeg i mogućeg (verovatnog) u Orvelovoj "1984" pripremi teren za svoju viziju budućnosti.
Berdžisova knjiga je kod nas prvi put objavljena 1986. godine u izdanju Prosvete; takođe, Algoritam objavljuje (ćirilično) reizdanje 2007. godine. Bez obzira da li je u pitanju latinično ili ćirilično izdanje, teško da su se ovdašnji palančani potrudili da čuju za "1985" ili je - daleko bilo - pročitaju.
Shvate?
No way.
Bardžisova (uvodna) 1984 ima 9 teza:
1. Katehizam
2. Namere
3. 1948: Intervju sa starcem
4. Ingsoc se podrazumeva
5. Kakotopija
6. Razgovor o državi i superdržavi
7. Bakunjinova deca
8. Paklene pomorandže
9. Smrt ljubavi
Bacimo oko na Berdžisov katehizam, tu veronauku Orvelove "1984" koja je utemeljila društvo potonje "1985". On ga je nazvao "apokaliptičnim kodeksom naših najgorih strahova".
Deo prvi: 1984
1. Katehizam
- Kada je započela ova noćna mora dvadesetog veka?
1945. godine, kada su mnogi pomislili da je završena.
- Kako je započela?
Počelo je sa prvom atomskom bombom, napravljenoj u žurbi da se što pre završi rat koji se otegao. Međutim, na kraju tog sukoba fašističkih država i slobodnog sveta (koji ni sam nije bio preterano slobodan, zato što je njegov veliki deo bio totalitaran), raščišćena je pozornica za glavni sukob ovog stoleća. Sukobile su se komunističke i kapitalističke sile, i obe su imale neograničene nuklearne arsenale.
- Tako da...
Tako da je ono što je bilo upotrebljeno da se jedan rat okonča, sada iskorišćeno da započne drugi.
- Koji je ishod Velikog nuklearnog rata pedesetih godina?
Bezbroj atomskih bombi je bilo bačeno na industrijske centre Zapadne Evrope, obe Amerike i Sovjetske imperije. Razaranje je bilo toliko strašno da su vladajuće elite širom sveta shvatile kako nuklearno ratovanje, razaranjem organizovanog ljudskog društva, zapravo razara i njihov kapacitet da održe moć u svojim rukama.
- Tako da...
Nuklearno doba je privedeno kraju uz obostranu saglasnost. Ratovi će se nadalje voditi konvencionalnim oružjem na nivou onog koje je razvijeno tokom Drugog svetskog rata. Tako da je na globalnom nivou, prihvaćeno zdravo za gotovo da ratove treba i dalje voditi.
- Kako su bile raspoređene nacije na kraju Velikog nuklearnog rata?
Na kraju rata svet je bio podeljen u tri ogromna centra moći, u tzv. szperdržave. Nacije više nisu postojale. Okeanija je bilo ime imperije koja se sastojala od SAD, Latinske Amerike i nekadašnjeg Britanskog Komonvelta. Centar vlasti je (možda, ali ne i dovoljno sigurno) bila Severna Amerika, iako su ideologiju koja je ujedinila teritorije ove superdržave smislili britanski intelektualci, i ona je bila poznata kao "Engsoc" - Engleski socijalizam. Stare geografske nomenklature su izgubile najveći deo svog značenja: štaviše, njihova povezanost sa sitnim nacionalnim lojalnostima i tradicionalnim kulturama smatrana je štetnom po novu doktrinu.
- Šta se desilo sa Velikom Britanijom, na primer?
Britanija je preimenovana u Pistu Jedan - ime dovoljno neutralno da ne izazove prezir.
- A ostale superdržave?
Druge dve superdržave su bile Evrazija i Istazija. Evrazija je nastala tako što je Sovjetski Savez u sebe usisao celu kontinentalnu Evropu. Istaziju su činile Kina, Japan i kopno Jugoistočne Azije, zajedno sa delovima Mandžurije, Mongolije i Tibeta koje su, bivajući u pograničnom delu sa Evrazijom, stalno menjale nametnutu lojalnost zavisnu od razvoja rata.
- Koji rat?
Rat između superdržava počeo je 1959. godine, i traje do danas.
- Dakle, rat konvencionalnim oružjem?
Tačno. Ograničeno naoružanje i profesionalne trupe. Armije su, po standardima prethodnih modernih ratova, relativno male. Sukobljene strane nisu sposobne da unište jedna drugu: kada bi to mogle, rat bi se završio, a rat se ne sme završiti.
- Zašto se rat ne sme završiti?
Rat je mir, a to znači da da je rat način života u ovom novom dobu baš kao što je to mir bio u starom. To je i način života ali i aspekt političke filozofije.
- Ali, koji je razlog tog rata?
Dozvolite mi da vam prvo kažem šta nije razlog tog rata. Ne postoji materijalni razlog za ovaj sukob. Ne postoje ni ideološka neslaganja. Okeanija, Evrazija i Istazija - sve prihvataju zajednički princip jedne vladajuće partije i potpunog suzbijanja slobode pojedinca. Rat nema nikakve veza sa suprotstavljenim pogledima na svet ili, strogo uzev, sa osvajanjem teritorija.
- Ali ima veze sa...
Tobožnji razlog za vođenje rata je sticanje kontrole nad jednom, otprilike pravougaonom teritorijom u čijim se uglovima nalaze Tanger (Maroko), Brazavil (Kongo), Darvin (Australija) i Hong Kong. Tu se nalaze neiscrpne rezerve jeftine obojene radne snage, stotine miliona muškaraca i žena očvrsnulih od teškog rada i plata od kojih ne mogu ni da se prehrane. Ratno nadmetanje za ovaj trofej odvija se u Ekvatorijalnoj Africi, na Srednjem Istoku, jugu Indije i Malajskom arhipelagu, i retko se dešava da izađe iz granica spomenute sporne obasti. Postoje i borbe oko Severnog pola, jer se veruje da tamo leže vredna rudna nalazišta.
- To je tobožnji, ali šta je stvarni cilj?
Da se koriste proizvodi industrijske mašine, da se njeni točkovi okreću ali da životni standard ostane nizak. Zato što je dobro uhranjen, fizički zadovoljan građanin, sa širokim spektrom potrošačkih dobara i dovoljno novca da ih kupi, loš podanik jedne oligarhijske države. Čovek sit mesa, okreće leđa suvim kostima političke doktrine. Fanatična posvećenost vladajućoj partiji dolazi daleko lakše od ljudi lišenih materijalnih dobara. Povrh toga, lojalnost i ono što se nekad zvalo 'patriotizam' dobijaju najveću podršku kada se čini da je neprijatelj pred vratima.
- Koji neprijatelj?
To je dobro pitanje. Rekao sam 'tobožnji' rat, ali, da budem precizan, to nije uvek isti rat. Okeanija je ponekad u savezu sa Evrazijom protiv Istazije, a ponekad je sa Istazijom protiv Evrazije. Ponekad su druge dve u savezu protiv nje. Promene u savezima se dešavaju veoma brzo i zahtevaju odgovarajuće brzo usklađivanje politike. Međutim, bitno je da rat bude zvanično predstavljen kao uvek isti rat, iz čega sledi i da neprijatelj mora uvek biti jedan te isti. Taj neprijatelj u bilo kom trenutku mora biti onaj večiti neprijatelj, neprijatelj prošlosti i budućnosti.
- To je nemoguće.
Nemoguće? Vladajuća partija ima potpunu kontrolu nad kolektivnim pamćenjem, prepravljanjem i izmenama istorijskih podataka ona lako dovodi u sklad prošlost i sadašnjost. Ono što je sada istina, oduvek je bilo istina. Istina je stvarnost. Stvarnost je sada. Postoji još jedan razlog postojanja večnog neprijatelja, ali najbolje je da sada odložimo njegovo razmatranje.
- Sve dok...
Sve dok ne budete razumeli pravi cilj Engsoca na ispravan način.
- Opišite društvo u Okeaniji.
Ono je raslojeno na jedan veoma prost način. Osamdeset i pet procenata stanovništva čini proleterijat, tzv. prolovi (kako im je zvaničan naziv); oni su prezreni, neobrazovani, apolitični, gunđaju ali su inertni. Oni obavljaju najniže poslove i zadovoljavaju se animalnim vidovima odvraćanja pažnje od suštine. Preostalih petnaest procenata čini Partija - Unutrašnja i Spoljašnja. Unutrašnja Partija je izborna aristrokratija, posvećena sprovođenju metafizike Engsoca. Spoljašnju Partiju čine funkcioneri, to je neka vrsta niže državne službe čiji su članovi zaposleni u četiri glavna sektora vlasti - to su Ministarstva: Ljubavi, Izobilja, Istine i Mira.
- Mira?
U stvari rata, ali rat je mir.
- Ko je na čelu Partije?
To je osoba koju zovu Veliki Brat koji, pošto nikada nije bio rođen, nikada ne može ni da umre. Veliki Brat je Bog. Njega svi moraju da slušaju, ali takođe svi moraju i da ga vole.
- Zar je tako nešto moguće?
U tome je sva suština.
- Ali, zar je moguće čoveku narediti koga da voli?
U tome je sva suština.
- Ali, zar je moguće čoveku narediti koga da voli?
Postoje načini i sredstva za tako nešto. Eliminisana je bračna ljubav, ljubav između roditelja i dece, uništeno je uživanje u seksu i radost rađanja - sve to je pomoglo preusmeravanju ka nečemu što se može smatrati jednom emotivnom potrebom prema ispravnom objektu. Postojanje izdajnika Emanuela Goldštajna, koji je uvek u savezu sa neprijateljem, koji mrzi Velikog Brata i želi da uništi Okeaniju, obezbeđuje trajno širenje straha i gnušanja među stanovništvom, kompenzacijski praćeno odanošću prema onome ko jedini može da ih zaštiti i spasi.
- U čemu je metafizika Engsoca?
Ultimativna stvarnost, poput prvog ili prvih uzroka, ne postoji izvan uma onoga ko je posmatra. Smisleni podaci i ideje podjednako predstavljaju subjektivne fantome. Međutim, um nije individualan već kolektivan. Um Velikog Brata obuhvata umove svih ostalih. Njegova vizija stvarnosti je ona prava, i sve ostale su lažne, jeretičke i opasne po Državu. Pojedinac mora naučiti da bez pitanja, pa čak i bez oklevanja, prihvati viziju Partije, uz pomoć tehnike poznate kao "dvomisao" kako bi pomirio stvari koje na prvi pogled izgledaju kontradiktorne. Ispoljiti saglasje u verovanju nije dovoljno. Neophodna je potpuna i iskrena odanost. Ukoliko nečije individualno sećanje na sukobe iz prošlosti dođe u konflikt sa Partijskom istorijom, moraju se primeniti sredstva trenutne kontrole memorije. Svaka protivrečnost se može - i mora - rešiti. Dvomisao - potpuno instinktivna, iskrena, nekvalifikovana - predstavlja suštinski instrument dogme.
- Šta je, osim metafizičkog idealizma i savršenstva njegovog širenja kroz Partijsko telo, pravi cilj Engsoca?
Ukoliko očekujete demagoško licemerje, nećete ga dobiti. Vladavina nije tu zarad dobrobiti onih kojima se vlada, ona je tu zbog moći. Partija želi potpunu kontrolu svega izvan nje, tako što će svu spoljnju stvarnost usisati u sopstveni organizam; međutim, ona namerno okleva da to uradi i sa svojim neprijateljima. Rat protiv Evrazije i Istazije, ili obe istovremeno, neće se nikada završiti, izdajnik Goldštajn nikada neće umreti, zato što su Engsocu neprijatelji neophodni kao što krckalici trebaju orasi. Moć se može praktikovati na zadovoljavajuć način samo preko nekog neprijatelja. Budućnost je kao čizma koja konstantno gazi žrtvu po licu. Sva ostala zadovoljstva će vremenom postati podređena zadovoljstvu koje pruža moć - hrana, umetnost, priroda i, iznad svega, seks.
- Zar se niko ne buni protiv tog monstruoznog poricanja ljudske slobode?
- U čemu je metafizika Engsoca?
Ultimativna stvarnost, poput prvog ili prvih uzroka, ne postoji izvan uma onoga ko je posmatra. Smisleni podaci i ideje podjednako predstavljaju subjektivne fantome. Međutim, um nije individualan već kolektivan. Um Velikog Brata obuhvata umove svih ostalih. Njegova vizija stvarnosti je ona prava, i sve ostale su lažne, jeretičke i opasne po Državu. Pojedinac mora naučiti da bez pitanja, pa čak i bez oklevanja, prihvati viziju Partije, uz pomoć tehnike poznate kao "dvomisao" kako bi pomirio stvari koje na prvi pogled izgledaju kontradiktorne. Ispoljiti saglasje u verovanju nije dovoljno. Neophodna je potpuna i iskrena odanost. Ukoliko nečije individualno sećanje na sukobe iz prošlosti dođe u konflikt sa Partijskom istorijom, moraju se primeniti sredstva trenutne kontrole memorije. Svaka protivrečnost se može - i mora - rešiti. Dvomisao - potpuno instinktivna, iskrena, nekvalifikovana - predstavlja suštinski instrument dogme.
- Šta je, osim metafizičkog idealizma i savršenstva njegovog širenja kroz Partijsko telo, pravi cilj Engsoca?
Ukoliko očekujete demagoško licemerje, nećete ga dobiti. Vladavina nije tu zarad dobrobiti onih kojima se vlada, ona je tu zbog moći. Partija želi potpunu kontrolu svega izvan nje, tako što će svu spoljnju stvarnost usisati u sopstveni organizam; međutim, ona namerno okleva da to uradi i sa svojim neprijateljima. Rat protiv Evrazije i Istazije, ili obe istovremeno, neće se nikada završiti, izdajnik Goldštajn nikada neće umreti, zato što su Engsocu neprijatelji neophodni kao što krckalici trebaju orasi. Moć se može praktikovati na zadovoljavajuć način samo preko nekog neprijatelja. Budućnost je kao čizma koja konstantno gazi žrtvu po licu. Sva ostala zadovoljstva će vremenom postati podređena zadovoljstvu koje pruža moć - hrana, umetnost, priroda i, iznad svega, seks.
- Zar se niko ne buni protiv tog monstruoznog poricanja ljudske slobode?
Niko. Osim, naravno, povremeno nekih ludaka. Na brižnoj ljubavi Velikog Brata je da takvog devijanta povrati zdravom razumu, a zatim da ga ispari poput greške u tkanju, da ga pretvori u neosobu. Pobuna pripada prošlosti. A ljudska sloboda, šta je to? Sloboda od čega? Sloboda da se radi šta? Čovek se može osloboditi bolesti baš kao što pas otrese buve, ali sloboda kao apsolut je sloboda u prazno. Parole starih revolucija su uvek bile besmislene - sloboda, jednakost, bratstvo, traganje za srećom, vrline, znanje. Moć je drugačija, ona ima smisla. Bog je moć. Moć je večna...
- Okeanija: Engsoc
- Evrazija: Neoboljševizam
- Istazija: Obožavanje Smrti, potiranje suštine sopstvenog bića pojedinca
Strah, laganje, Partija, Država, ispiranje mozga, kolektivizam, depersonalizacija, siromaštvo, neznanje, rat, propaganda, neprijatelj, mrzitelji, izdajnici, Pista Jedan, jedinstvo, Vođa, elektronski nadzor, mašina industrije, dvomisao, apatija, Moć...
Okeanija. Evrazija. Istazija.
Strah, laganje, Partija, Država, ispiranje mozga, kolektivizam, depersonalizacija, siromaštvo, neznanje, "mir", propaganda, neprijatelj, mrzitelji, izdajnici, Ruska pista u Nišu, jedinstvo, Vođa, elektronski nadzor, korporacijska mašina, besmisao, apatija, Moć...
Srbija.
U Srbiji se redovno održavaju vanredni parlamentarni izbori na svake 2 godine.
"Biće vam bolje za 2 godine... u stvari, već sad vam je bolje ali vi to ne osećate."
***
Dominantne ideologije superdržava u "1984":- Okeanija: Engsoc
- Evrazija: Neoboljševizam
- Istazija: Obožavanje Smrti, potiranje suštine sopstvenog bića pojedinca
Strah, laganje, Partija, Država, ispiranje mozga, kolektivizam, depersonalizacija, siromaštvo, neznanje, rat, propaganda, neprijatelj, mrzitelji, izdajnici, Pista Jedan, jedinstvo, Vođa, elektronski nadzor, mašina industrije, dvomisao, apatija, Moć...
Okeanija. Evrazija. Istazija.
Strah, laganje, Partija, Država, ispiranje mozga, kolektivizam, depersonalizacija, siromaštvo, neznanje, "mir", propaganda, neprijatelj, mrzitelji, izdajnici, Ruska pista u Nišu, jedinstvo, Vođa, elektronski nadzor, korporacijska mašina, besmisao, apatija, Moć...
Srbija.
U Srbiji se redovno održavaju vanredni parlamentarni izbori na svake 2 godine.
"Biće vam bolje za 2 godine... u stvari, već sad vam je bolje ali vi to ne osećate."
2 + 2 = 5
"Obaveštenje u formi plakata, postavljano širom Moskve tokom prvog Petogodišnjeg plana, koje ukazuje na mogućnost njegovog ispunjenja za četiri godine ako radnici svom snagom podmetnu leđa zarad tog cilja."
Entoni Bardžis, u predgovoru "1985", na račun stvarne dvomisli koja je bila primenjivana i pre Orvela.
Takođe, ovo je bila omiljena mozgalica ruskih akademika interniranih u gulage tokom staljinističkih čistki. Njenim (ne)dokazivanjem su mučili stražare i održavali sopstveni duh od ludila koje im je Ponovo stečeni Raj na zemlji besplatno omogućio.
Srbija u nenapisanoj antiutopiji "2016" nije Mongolija ili Tibet, na granici dve superdržave, pa da menja stranu shodno trenutnom stanju na frontu. Srbija je nešto još luđe - kvazidržava u kojoj Dugački Brat ima neutaživu želju da istovremeno žonglira sa sve tri superdržave odjednom. Fizički locirana u Okeaniji, ideološki u Evraziji, metafizički u Istaziji, ova zemlja može samo svima njima da posluži kao izolovani piksel one ekvatorijalne teritorije oko koje se oni šutiraju, izvor ropske radne snage - ali "neobojene". I u tome je jedina razlika, dragi moji Bev i Vinstone.
Primite puno pozdrava iz dnevne jučesutrašnjice.
Takođe, ovo je bila omiljena mozgalica ruskih akademika interniranih u gulage tokom staljinističkih čistki. Njenim (ne)dokazivanjem su mučili stražare i održavali sopstveni duh od ludila koje im je Ponovo stečeni Raj na zemlji besplatno omogućio.
Srbija u nenapisanoj antiutopiji "2016" nije Mongolija ili Tibet, na granici dve superdržave, pa da menja stranu shodno trenutnom stanju na frontu. Srbija je nešto još luđe - kvazidržava u kojoj Dugački Brat ima neutaživu želju da istovremeno žonglira sa sve tri superdržave odjednom. Fizički locirana u Okeaniji, ideološki u Evraziji, metafizički u Istaziji, ova zemlja može samo svima njima da posluži kao izolovani piksel one ekvatorijalne teritorije oko koje se oni šutiraju, izvor ropske radne snage - ali "neobojene". I u tome je jedina razlika, dragi moji Bev i Vinstone.
Primite puno pozdrava iz dnevne jučesutrašnjice.
No comments:
Post a Comment