Greenpeace

15. septembar je dan organizacije Grinpis (Greenpeace), zgodan čas da probudimo aktiviste koji se kriju u nama pa se (makar danas) zabrinemo i pobrinemo za okolinu u kojoj živimo. Organizaciju Grinpis je osnovalo 17 eko-aktivista, 15. septembra 1971. godine u Vankuveru, tokom protesta protiv nuklearnih proba blizu obala Aljaske.

Do danas, Grinpis je izvojevao brojne pobede protiv zagađivača životne sredine i dao veliki doprinos podizanju opšte svesti o potrebi njene zaštite širom sveta. Njihov cilj je ostvarenje vizije društva koje prihvata Zemlju kao suštinski sistem za opstanak života, čiji resursi nisu neiscrpni, sistem koji mora biti zaštićen i o kome se mora voditi briga. Njihove kampanje se kreću od podizanja svesti o smanjenju ledene kape na Arktiku, preko zaštite okeana i prašuma, do borbe za nuklearno razoružanje.

U znak priznanja doprinosu ove organizacije, koja je započela svoj život i delovanje na tako skroman način a danas stigla do 2,9 miliona članova širom sveta, gradonačelnik Vankuvera Gregor Robertson je zvanično proglasio 15. septembar danom Grinpisa. Toga dana se u Vankuveru održava veliki festival na otvorenom, organizuju sadnju mladica drveća, održavaju radionice na temu eko-aktivizma.
Neka Grinpis danas svima posluži kao inspiracija: podržimo njihove peticije i ohrabrimo druge da učine to isto, budimo "zeleni" kod kuće i van nje, isključimo nepotrebne sijalice, papir bačen na ulicu ubacimo u kantu za smeće. Neka nam um bude otvoreniji za svet oko nas, pomozimo i drugima da podignu sopstvenu svest o svemu za šta se zalaže Grinpis. Neka nam organizacija Grinpis bude podsetnik na reči antropološkinje Margaret Mid:
"Nikada nemojte sumnjati u to da grupa ljudi posvećenih nekom cilju može promeniti svet. Zaista, oduvek je samo tako i bilo moguće."

Sa tačke gledišta naše Planete, nemoguće je izbaciti smeće. Zato što to "van", za nju ne postoji.
Da li ste čuli za fenomen poznat pod nazivom "Velika pacifička fleka od smeća"? Neki je čak smatraju i novim, "plutajućim" kontinentom koji se sastoji od otpada čiji je najveći deo plastika. Od površine do dna tog okeana, ima toliko plastike da bi ona mogla da pokrije bezmalo 40% njegove površine. Ta plastika se vremenom, pod uticajem sunčeve svetlosti i morske vode, raspada na sitnije deliće. Međutim, ona definitivno nije biorazgradiva i to predstavlja glavni problem. Tih sitnih delića može u vodi biti više od planktona, što znači da će ga ribe i kitovi progutati. Takođe, naučnici smatraju da je ta plastika toksična i štetno deluje na endokrini sistem kod ljudi i životinja.

Stanje je alarmantno, ne samo zbog ovakvih slika već i zbog dugoročnih posledica koje će tek osetiti naredne generacije ljudi i životinja na Planeti.
Odakle tolika plastika u morima i okeanima? Zapravo, čak i oni koji žive u centralnim predelima kontinenata na Zemlji, posredno zagađuju okeane koji se polako pretvaraju u planetarne megadeponije, a da toga nisu svesni.

 jedinica mere količine otpada: milion tona godišnje (Mtg)

 Odakle dolazi?
- kontinentalna unutrašnjost = 0,05 Mtg
- kontinentalno priobalje = 9,00 Mtg
- otpad od morskog saobraćaja = 0,60 Mtg
- otpad od ribolova = 1,15 Mtg
- primarna mikroplastika = 0,95 Mtg (boje, kozmetika, tekstil, automobilske gume, pelet) 
U morima i okeanima se ukupno nađe 12,2 miliona tona otpada godišnje.

Gde ide dalje?
- okeansko dno = 94% (70 kg/km2, najveća koncentracija je u severnom Pacifiku)
- obala i plaže = 5% (2000 kg/km2)
- površina okeana i mora = 1% (18 kg/km2)

U SAD pokušavaju da spreče zagađenje vodotokova i okeana na različite načine, pa i ovako:

Probajte da zamislite sebe u ulozi radnika koji platu zarađuje prazneći ove džinovske džak-mreže za smeće...

Pozivajući se na statističke izveštaje Grinpisa vezane za Dan obalske čistoće (17. septembar), pogledajmo 10 stvari koje najčešće aktivisti nalaze u otpadu prilikom te akcije: 

1. opušci i filteri od cigareta
2. omoti i pakovanja od hrane
3. plastična ambalaža od pića
4. plastične kese
5. poklopci i čepovi
6. šolje, čaše, tanjiri, kašike, viljuške, noževi
7. cevčice
8. staklena ambalaža od pića
9. limenke od pića
10. papirne kese

Dugoročno rešenje ovog problema, na prvom mestu, predstavlja proizvodnju sve manjih količina otpada na samom mestu njegovog nastanka.
U svetu je danas jako izražen, pored nedostatka hrane, i nedostatak vode za piće. Na odličnom smo putu da ovaj drugi pretekne prvog, kao u onim "ederlezi" trkama za Đurđevdan.
Istraživači iz američkog Nacionalnog instituta za zdravlje su 2009. analizirali problem bacanja enormnih količina hrane u toj zemlji, i evo do čega su došli:

- 50 miliona Amerikanaca nema dovoljno hrane potrebne čoveku za normalan život
- 35 miliona tona hrane se baci na godišnjem nivou
- kada se hrana baci na deponiju, ona truli i postaje ogroman izvor metana, gasa koji je jedan od snažnih uzroka efekta "staklene bašte" (21 put više od ugljen-dioksida)
- deponije smeća tako postaju glavni izvor metana ljudskog porekla u SAD (više od 20% ukupne emisije tog gasa)
Neke države EU su već donele kaznene odredbe za velike trgovinske lance koji bacaju hranu, čak i onu kojoj još uvek nije istekao rok trajanja. Takođe, uvedene su i poreske olakšice onima koji tu hranu umesto da bace doniraju javnim kuhinjama, farmama, ZOO vrtovima, azilima za napuštene životinje.

U Srbiji, "neki" trgovci u svojim radnjama drže robu sa isteklim rokom trajanja, sve dok ih neki sumanuti kupac ne opomene ili dobiju dojavu o dolasku tržišne, sanitarne i drugih nadležnih inspekcija. A onda sledi bacanje gomila neraspakovanih džakova, kartonskih kutija, gajbica prepunih hrane. Ako samo u jednom Negotinu, sa desetak hiljada živih (i ko zna koliko puta više mrtvih) duša svaki čas na gradskoj deponiji možete naći bačene neotvorene mrežaste džakove crnog luka i krompira, stotine konzervi pašteta, džakove hleba, jabuka, banana, kupusa i ko zna čega sve još, šta tek onda reći za veće gradove u Srbiji? Možda nešto o tonama kragujevačkih torti sa tamošnje deponije?

Negotinski fruštuk: crni luk & pašteta

Kusjak, gradska plaža na Dunavu vs. kontejneri ispred OŠ Vuk Karadžić u samom centru Negotina

U Srbiji još uvek nisu zabranjene plastične kese i flaše, zaboravili smo na instituciju cegera za dućan (bezuspešan je pokušaj njegove zamene kineskim rancima na dva točka), bacamo enormne količine staklene ambalaže a čuvena kaucija postoji još samo za flaše "zidarskog" piva. Pritom, Srbija nema more u koje bi smo uvalili svoje đubre, pod tepih, kao što to rade drugi. Ono ostaje tu, sa nama. Trajno.
Mislite o tome.

Days of the Year: Greenpeace Day (15.09.2016)

Days of the Year: World Ozone Day (16.09.2016)
Days of the Year: Coastal Celanup Day (17.09.2016)
Days of the Year: Water Monitoring Day (18.09.2016)
Quora: Why does so much trash wash up on the beach? Do that many people throw things into the ocean? What is a possible solution to the problem?(17.07.2016)
University of Missouri: MU researchers search for better waste disposal method (16.09.2014)