Drone Wars

DRONE (eng.):

- trut

- dron: u kosmonautici, iz letelica za istraživanje svemira mogu biti lansirane istraživačke sonde ali i dronovi sa više sondi, koji su sposobni da se spuste na površinu drugih nebeskih tela

- dron: bespilotna letelica, obično od plastike i težine do 1kg koja se koristi u hobističke svrhe, ali i za snimanje raznih javnih događaja iz vazduha (skupovi, sport, muzički koncerti) bez angažovanja skupih helikoptera i kamermana; u Istočnoj Srbiji naročito su postali popularni poslednjih nekoliko godina, i to naročito za snimanje vašara, svadbi, krštenja, sahrana, pomana i ostalih veselja u sklopu ovdašnjeg kulta mrtvih

- dron: bespilotna letelica koju koristi nekoliko armija u svetu; može biti nenaoružana (za špijuniranje, praćenje i snimanje) i bojna, naoružana vatrenim automatskim oružjem ili projektilima (za napade na neprijateljsku živu silu, opremu i objekte) tzv. UCAV

Kako Al Jazeera izveštava, Poslednjih godina u USA je uočen porast prodaje one "hobi" varijante, kvazimodelarske, i to naročito u vreme Crnog Petka i Božićnog šoping ludila. Neretko (prečesto?), roditelji ih kupuju deci kao igračke iako su dronovi daleko od toga da budu samo za igru.

Američka Nacionalna agencija za vazduhoplovstvo je donela uredbu koja važi od 2016. po kojoj svi dronovi moraju biti obavezno upisani u državni registar bespilotnih letelica, zbog sve većeg broja vazdušnih incidenata u kojima su i te "igračke" imale udela - neretko bile i direktan uzrok. "Zalutali" dronovi su sletali na travnjak Bele Kuće i tribine US Opena, smetali vatrogascima prilikom gašenja požara (usled sumanute želje privatnih vlasnika ali i nekih TV stanica da što pre okače na društvene mreže svoje ekskluzivne snimke), ometali letove aviona i helikoptera. Dronovi predstavljaju sve veći problem aerodromima, avionima za zaprašivanje, helikopterima službi hitne pomoći.

Protivnici registracije smatraju da je dignuta nepotrebna panika oko dronova, jer oni ne smeju da lete na visinama preko 120 metara, kao i da je umesto naplate registracije bolje preduzeti mere edukacije vlasnika dronova. Vlasti se pravdaju da se u slučaju incidenta mora znati ime onog ko je odgovoran.
Latentni strah izazvan 9/11 kolektivnom fobijom niko ne spominje zvanično, iako on postoji.

Možda je razlog tome i činjenica da se vojni dronovi žestoko koriste širom sveta za borbene misije, koje se često završavaju ne baš tako malim brojem ubijenih ili povređenih osoba. Naravno, neprijateljski nastrojenih prema Pax Americana metodama uterivanja demokratije.

Veliku pažnju javnosti privukao je dugometražni dokumentarni film Roberta Grinvalda iz 2013. godine "Bespilotni: Američki Ratovi Dronova" (Unmanned: America's Drone Wars), snimljen na temu angažovanja naoružanih bespilotnih letelica od strane američke vojske u Pakistanu. Film obuhvata sedamdesetak intervjua sa Pakistancima kojima je neko od članova porodice stradao u vazdušnim udarima dronova USAF, ali i nekim predstavnicima američke strane - posebno je zanimljiv intervju sa jednim bivšim operaterom koji je navodio dronove na ciljeve. Poruka filma je da su oružani napadi dronovima daleko neprecizniji nego što se to u javnosti misli, da izazivaju mnogo nevinih civilnih žrtava usled potpune neselektivnosti prilikom udara (ne postoji ljudski faktor i mogućnost odustajanja, naročito kod potpuno automatizovanih letelica koje unapred imaju programirane misije i označene mete); takvi napadi samo povećavaju broj neprijatelja američkog naroda koji o tome malo ili ništa ne zna niti može da utiče na njihovu upotrebu.

Ekipa koja je snimila film, uspela je da dovede svedoke iz Pakistana koji su svedočili prilikom Kongresnog saslušanja, sazvanog posle velike povike koja je dignuta u javnosti ovim povodom.

U USA postoji oko 1000 registrovanih "pilota" koji za vojsku upravljaju ovim letelicama. Uočen je, među njima, jedan problem koji postaje teško rešiv: sve više njih daje otkaz i odustaje od tog posla, brže nego što vojska uspe da odškoluje i uposli nove. Čini se da je nekima od njih ipak teško palo to što su postali svedoci velike "kolateralne štete" među "neprijateljima", pa je proradila savest koja je majka demoralisanja u svim vojskama sveta. Svaka od ovih letelica pored oružja ima i kameru, što očigledno postaje ozbiljan izvor nervoze kod operatera koji upravljaju dronovima.

Inače, podaci o tzv. samoubilačkim misijama dronova u režiji CIA, nisu dostupni javnosti. Naravno...

Naravno da nije izostalo ni zavitlavanje na ovu temu. Strip "Dilbert" je samo jedan od primera:

Dve pune nedelje, svakog radnog dana po jedna šlajfna, deset epizoda Dilbertovog sarkazma na račun korporativnog upravljanja (firmom i državom), samovolje rukovodilaca, poremećenih odnosa između ukućana, (ne)snalaženja modernog čoveka u prirodi bez silnih tehno-sokoćala, agencija koje su sebi dale za pravo da budu država u državi i na kraju obavezni antiklimaks u stilu "zajebavaju oni, zajebavamo i mi" (koji praktikuju autori ovog stripa). I niko da (ne) zabrani izlaženje stripa, (ne) organizuje kontraizložbu ili noću (ne) upadne u redakciju i polupa kompjutere, zapali zgradu? Hm, zasta čudno.

Postoje i neki drugi predlozi za građansku samozaštitu od dronova, ali to iziskuje skupu specijalnu opremu, još skuplje terene za lansiranje protivdronske odbrane i vrlo, vrlo precizno nišanjenje uz pomoć štapa bez kanapa.

Griža savesti ne postoji kod srbistanskih trutova-botova kada besomučno ujedaju svakoga ko kritikuje vlast, popove, inostrane hohštaplere-investitore... pa čak i kada napiše novinsku kolumnu o samoubistvu jednog deteta koje nije imalo para da plati put do škole. Domaći partijski botovi sve manje liče na trutove a sve više na pomenute američke bojne dronove koji neselektivno seju čelik i oganj na sve pod sobom. To je tako, i još više će biti, kako se bliže klimaks i potonji neminovni strmoglav vlasti za koju ti i takvi rade. Ko zna šta bi oni sami rekli, kada bi ih neko snimao prilikom trutovanja pa im taj snimak pustio. Kada bi videli na šta stvarno liče.

A ne liče ni na šta drugo do na uspaljene gledaoce čuvenog filma "Duboko grlo" i sličnih anatomsko-edukativnih proizvoda neprijatelja naroda. Vašingtonski hotel "Votergejt" ili beogradski bioskop "Partizan", svejedno - to su dronovi čiji operateri sede u državnim zgradama i ne osećaju ni trunku griže savesti za sve što rade, jer ne rade ništa, a rezultat je skoro podjednako fatalan poput onoga u Grinvaldovom filmu.
Pa naravno.